BEZGLUTENSKA ISHRANA (dijeta)

Celijakija je nepodnošljivost organizma na gluten - bjelančevinu koje ima u žitaricama: pšenici, raži, ječmu. Posljedica je tipična glutenska enteropatija koja se manifestira kod nekih osoba i izaziva teško oštećenje sluznice tankog crijeva, zbog čega je umanjena resorpcija hrane.

Tipični znakovi bolesti

Celijakija se najčešće javlja kod dojenčadi kad dijete počne uzimati hranu koja sadrži gluten.

Najčešće vidljivi znakovi celijakije su:
- povraćanje,
- povećan trbuh,
- proljev,
- obilna sjajna i zaudarajuća stolica,
- mrzovoljnost,
- mlitava muskulatura,
- umor.

Kod djece starije dobi simptomi mogu još biti težina tijela ispod norme starosti i mala tjelesna visina.

Celijakija se može pojaviti i u odrasloj dobi. Vanjski znakovi bolesti često su skriveni iza raznih drugih bolesti koje nisu tipične za celijakiju. Osobe su slabokrvne, prisutna je bolest kostiju, problemi probavnog trakta, napinjanje i bolesti trbuha.

Dijagnosticiranje

Jedina sigurna pretraga koja dijagnosticira celijakiju sa sigurnošću je biopsija tankog crijeva. Po uzorku dijela tankog crijeva dokazano je da je sluznica karakteristično promijenjena: resice tankog crijeva nestanu, sluznica postane tanka, atrofična.
Celijakija je doživotna nepodnošljivost na gluten. Kod rijetkih primjera do ozdravljenja dođe u pubertetu. Najčešće su za celijakiju krivi geni daljih predaka. U skandinavskim zemljama celijakija je mnogo češća nego u Europi, a gotovo je nema u zemljama Azije i SAD-a.

Liječenje

Jedini lijek i prvo i osnovno pravilo kod celijakije je bezglutenska dijeta koja traje cijeli život. To znači da se iz prehrane izbacuju sve namirnice koje u sebi sadrže žitarice: pšenicu, raž, ječam. Najnovija istraživanja pokazuju da zob nije štetna za oboljele od celijakije.

Nužnost držanja dijete

Ako bi se slučajno ili namjerno uzeo gluten, može biti da duže vrijeme (godinama) neće biti nikakvih znakova da organizam reagira na nedopuštene proizvode. To je tzv. pritajeni, tihi oblik celijakije. Mnogi ljudi koji nemaju izrazite poteškoće ne žele držati dijetu. Često se događa da roditelj misli kako je njegovo dijete ozdravilo. Ukoliko nema reakcije organizma, to ne znači da se oboljeli može normalno hraniti!

Celijakija je doživotna nesnošljivost na gluten. I najmanja količina glutena djelovat je štetno. Dijeta je potrebna jer se neliječenoj celijakiji pridružuju razne bolesti koje je teže izliječiti, a nakon nekog vremena posljedica može biti kancerogeno oboljenje. Rak probave i maligni limfon je čest kod bolesnika s celijakijom koji bezglutenskoj dijeti ne posvećuju posebnu pozornost.

DOZVOLJENA HRANA ZA OSOBE S CELIJAKIJOM:
 sve vrste voća: svježeg, kandiranog*, suhog
 vrste žitarica: riža, kukuruz, proso, heljda, soja, sezam
 sve vrste povrća uključujući krumpir, grahorice, rižu, leću, salate itd.
 sve vrste mesa, ribe, jaja
 mlijeko, margarin, vrhnje*, jogurt, sir*
 gljive
 šećer, čaj, crna kava, kakao, đem, med, pekmez*
 čisti sladoled, čista čokolada, kavovina
 škrob, uključujući i pšenični škrob
 ulje, ocat, papar, paprika, sol, kvasac, mirodije*
* označenim namirnicama pojedini proizvođači mogu dodati brašno

ZABRANJENA HRANA ZA OSOBE S CELIJAKIJOM:
 PŠENICA, RAŽ, JEČAM i sve njihove prerađevine i proizvodi koji sadrže ove žitarice i u tragu
 pšenične klice, mekinje, krupica od nezrela žita
 sladno pivo, bijela kava, viski
 kupovni kruh od kukuruznog brašna (uvijek sadrži bijelo brašno)
 gotove juhe, gotova hrana, sosevi, instant krumpir
 suhe smokve - bijeli prah na njima često je brašno
 suhomesnati proizvodi poput salama, kobasica, hrenovki, pašteta - pretežno sadrže brašno

Ostale informacije o celijakiji možete naći na www.celiac.inet.hr

Zalogaj po zalogaj
Podmukla bolest koju prepoznamo prekasno


Celijakija je bolest s tisuću lica o kojoj i liječnici premalo znaju. Pšenica, raž, ječam i zob sadržavaju gluten koji se ne nalazi samo u pekarskim proizvodima već i u sedamdeset posto industrijskih proizvoda, kozmetici, pa čak i lijekovima.
Kameleonska bolest ili bolest s tisuću lica, simptoma i još više pogrešnih dijagnoza, bolest koja može i ne mora imati gensku predispoziciju i koja je, na žalost, neizlječiva i doživotna, no ne i smrtonosna. Riječ je o celijakiji, bolesti koju razvijaju ljudi čiji organizam ne podnosi gluten iz žitarica, a njih je u svijetu oko tri posto. Nažalost, tek se svaki dvanaesti slučaj celijakije prepozna i oboljeli s kontroliranom prehranom mogu normalno živjeti. Svi ostali celijakičari obolijevaju, a vrlo često i umiru od bolesti koje je prouzročila celijakija.

O svjesnosti o celijakiji i životu s njom u Europskom tjednu govori Ružica Lah, predsjednica Udruge oboljelih od celijakije.

'Celijakija i intolerancija na gluten nisu isto, no usko su povezani, a jedini im je zajednički nazivnik, točnije problem,' gluten. Njega, što je loša vijest za celijakičare i intolerantne, ima u većini proizvoda koji su zastupljeni u svakodnevnom životu, a ne samo u pekarskima, kao što većina ljudi misli – objašnjava R. Lah. Najveći je problem intolerancije na gluten, koja ne mora prerasti u celijakiju, činjenica da gluten doslovno "spaljuje" resice u tankom crijevu pa hrana koja ga sadržava za organizam postaje – otrov.

Neprepoznavanje intolerancije i celijakije liječnike često odvodi od primarne dijagnoze koja je vrlo vjerojatno prouzročila neku drugu pa čak i malignu bolest. Iako celijakija nema nekih općih simptoma, u najmlađoj dobi može se prepoznati po zaostajanju u rastu, problemima s probavom, napuhnutosti trbuha, učestalim proljevima... U starijoj dobi celijakiju i intoleranciju obično "pokriva" neka druga ozbiljna bolest koja je njezina posljedica.

Život i prehrana oboljelih moraju biti dobro organizirani, a hrana razdvojena jer i najmanja kontaminacija znači trovanje celijakičara.

Liječenje

Jedini lijek i prvo i osnovno pravilo kod
celijakije je bezglutenska dijeta koja traje cijeli život. To znači da
se iz prehrane izbacuju sve namirnice koje u sebi sadrže žitarice:
pšenicu, raž, ječam. Najnovija istraživanja pokazuju da zob nije štetna
za oboljele od celijakije.
--------
Beba moje koleginice ima ovo ...i još plus preosetljivost na neke gluteine iz mleka ,šta li ....To je užas šta ta žena proživljava . Nabavljaju neke grozno skupe preparate iz Švajcarske , ljudi ne razumeju ,jer su primitivni ,a dete treba da jede svaki dan . Sve što zarade ide na to, i još nije dovoljno, a kako dete bude raslo , tek onda neće biti . Šta kad dodje do zabavišta ili škole , pa im ne bude pred očima ? A deca kao deca ...probala bi svašta ,jedna kifla znači teške dijareje i dehidratacije . Već sad su u strahu....

Strašno,a tek kola,pice ono što sva deca vole...
Može samo da gleda .U stvari je na neki način izolovan od društva...:(((

Jednostavno si nekako mora organizirati život od malena..

Tema sadrži: upoznavanje bolesti celijakije, problematiku glutena, pravilnu bezglutensku dijetu i prilagođenu zbirku proverenih bezglutenskih recepata.
Dozvoljene namirnice bezglutenske ishrane ne sadrže belančevine glutena i njemu srodne sastojke. Ona 100% opisno isključuje ishranu namirnica i njihove prerađevine koje sadrže gluten.
Pravilnom bezglutenskom ishranom i izborom namirnica bez glutena sa zadovoljavajućom dozvoljenom strukturom sastojaka iz hrane uspostavlja se i održava život čoveka, telesna i duhovna ravnoteža.
Načinom raznovrsne svakodnevne redovne bezglutenske ishrane (dijete) obezbeđuju se sve potrebne materije koje su potrebne organizmu za funkcionisanje svih životnih procesa.
Bezglutenska dijeta za sada je jedini lek, deo načina i stila života, odlučujući faktor oscilirajućeg uticaja snage na organizam. Lični izbor receptura zavisi od sklonosti, stila i načina života u zavisnosti energetskog utroška energije u toku dana.

Ovaj bezglutenski kuvar sa uvodom i izbor receptura biće objavljen postepeno u delovima pojedinih poglavlja, u skraćenom obimu.

S poštovanjem, autor.

Izvor: http://www.bezgluten.net

Franjopo ::

Ovaj bezglutenski kuvar sa uvodom i izbor receptura biće objavljen postepeno u delovima pojedinih poglavlja, u skraćenom obimu.

S poštovanjem, autor.

Izvor: http://www.bezgluten.net

BRAVO ! Aktuelno i korisno !
Upravo o ovome se priča da je zaslužno za čudo od energije Novaka Đokovića !Dobro nam došao !

CELIJAKIJA

ISTORIJAT CELIJAKIJE

Simptome celijakije (tegobe u crevima) prvi je opisao grčki lečnik Aretaeus u drugom veku pre Hrista.
Godine 1888. engleski lekar ser Samuel Jones Gee opisao je bolest i dao joj naziv celijakija po grčkoj reči „coeliacos”, što u prevodu znači trbušna šupljina. U opisu dominira velik stomak i da je poremećaj u probavi osnovni problem.
Godine 1950. nizozemski lekar Wileam Karel Dicke je zajedno sa biohemičarom Van de Kamerom, ovu bolest doveo u vezu sa konzumiranjem žitarica u kojima se nalazi gluten. Daljnim istraživanjem uočen je osnovni uzrok bolesti gluten i bolest dobija ime glutenska enteropatija.
Nedavno je tim evropskih naučnika razvio biosenzor koji otkriva prisutnost glutena u hrani. Prim.Dr.Ludvig Sollid iz Osla, tvrdi da ima jake dokaze kako je celijakija bolest T-ćelija imunološkog sistema. Njegov tim nastavio je daljnja istraživanja i razvija peptidne derivate glutena koje bi T-ćelije prihvatale. Ovakova mogućnost prihvatanja derivata glutena bila bi spas za celijakičare.


ŠTA JE CELIJAKIJA?

Celijakija ili glutenska enteropatija je hronična bolest probavnog sistema manifestirana kao trajna nesposobnost da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu. Celijakija je doživotna bolest oba pola. Pripada grupi autoimunih gastroenteroloških bolesti. Kod celijakije vlastiti imunološki sistem uzrokuje oštećenje sluznice tankog creva zbog čega ne dolazi do apsorpcije nutrijenata, bolest se istovremeno klasificira kao imuna i malapsorpcijska bolest. Telo stvara antitela, tzv. molekule antiglijadin koja napadaju molekule glutena, ali i vlastite telesne ćelije. Posledica je tipična glutenska enteropatija koja izaziva teško oštećenje sluznice tankog creva i crevnih resica. Sluznica postaje tanka i atrofična a resice tanje i postepeno isćezavaju. Funkcija resica da razgrađuju i apsorbuju hranljive materije nestaje, što dovodi do umanjenja (deficijencije) resorpcije sastojaka (hranljivih materija, vitamina, minerala, a katkada proteina, ugljikohidrata i masnoća) iz hrane. Rezultira i smanjenjem lučenja nekih hormona, otežanom probavom bitnih nutritivnih sastojaka kao i razvojem vrlo teških i za život opasnih bolesti. Usled toga dolazi do nedostatka osnovnih sastojaka za normalan razvoj i rad organizma, opada njegova otpornost, izazivajući razne smetnje i obolenja.
Celijakija je doživotna nesposobnost na gluten. Javlja se u ranom detinjstvu kada počinje ishrana hranom koja sadrži gluten ili posle u odrasloj dobi gde su tegobe povezane uz razne organske sisteme.
Osnovno pravilo kod celijakije je bezglutenska ishrana (dijeta) u toku celog života. Iskljućenjem glutena iz hrane ubrzo dolazi do oporavka sluznice creva i crevnih resica.
Pojavljuje se kod genetskih sklonih pojedinaca kojima jela sadrže gluten, ali i kao posledica stresa i infekcija. Susrećemo je i kod bolesnika koji pate od nekih drugih naslednih bolesti, npr.: Downov sindrom, Turnerov sindrom, Wiliamsov sindrom, neke nasledne srčane greške i dr.

Nelečena celijakija može biti povezana sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Oštećenje sluznice tankog creva i problemi uzrokovani malapsorpcijom čine obolele od celijakije rizičnim na nekoliko bolesti i zdravstvenog stanja, u vidu hormonalnog poremećaja a može da rezultira razvojem vrlo teških i za život opasnih bolesti, kao što su karcinom creva i maligni tumor limfnog tkiva creva (tzv. limfoma), osteoporoza i druge bolesti.
Celijakija je češća u odraslih nego kod dece. Bolest ima veoma različitu kliničku sliku i često ne ukazuje na povezanost s probavnim sistemom. Nastaje u bilo kojoj životnoj dobi, najviše u pedesetim i šezdesetim godinama života. Bolest može biti potpuno bez ikakvih simptoma (tzv. „tiha” ili „prikrivena”). Tihi ili asimptomatski oblik bolesti je prividno zdrav. Bolesnici nemaju nikakvih simptoma bolesti, ali histološkom analizom crevne sluznice otkriva se oštećenje tipično za celijakiju.
Simptomi bolesti su najjasniji kod male dece, koji
ukazuju na klasičnu kliničku sliku povezanu sa probavnim sistemom.


STATISTIKA RASPROSTRANJENOSTI CELIJAKIJE

Celijakija nije retka već česta doživotna bolest. Prema podacima svetskih istraživanja od celijakije boluje 1-2% stanovništva sveta. Pretpostavlja se da više od milijun Evropljana boluje od celijakije. Smatra se da je na jednog dijagnosticiranog bolesnika najmanje sedam neprepoznatih.

Medicinski stručnjaci pretpostavljaju da od celijekije boluje u:
– Evropi preko 1,000.000 obolelih, smatra se da je na jednog dijagnosticiranog oboljelog najmanje sedam neprepoznatih;
– Srbiji oko 70.000 ljudi, od toga u Vojvodini oko 20.000, među kojima oko 3.000 Novosađana;
– Hrvatskoj na osnovu pretpostavke je na oko 85 lica 1 oboljeli;
– Sloveniji na 100 lica 1 oboljeli;
– Italiji na 85 lica 1 oboljeli;
– Mađarskoj na 90 lica 1 oboljeli, itd…

U skandinavskim zemljama celijakija je češća nego u Evropi a gotovo je nema u zemljama Azije i SAD-a.

Izvor: http://www.bezgluten.net

BEZGLUTENSKA DIJETA

Bezglutenske namirnice namenjene su ishrani celijačnih bolesnika. Pojam namirnica podrazumeva sve ono što se koristi kao hrana i piće, u izvornom ili prerađenom obliku, začini i dodatke jelima. Definirana je vrsta ishrane od bezglutenskih namirnica i njihovih mešavina kao i glutenskih žitarica (pšenica, raž, ječam i zob) iz kojih je gluten odstranjen tehnološkim postupkom.
Jedina sigurna terapija celijačnih bolesnika je stroga bezglutenska dijeta (Gluten-free dijeta), medicinski prihvačena metoda za lečenje celijakije.
Pravna definicija oznake „gluten free” (bez glutena) razlikuje se od zemlje do zemlje.

Evropska Komisija izglasala je uredbu br. 41/2009 kojom su definisane količine glutena zavisno o poreklu i vrsti pojedinih bezglutenskih namirnica kao i deklarisanje glutena, kao i označavanje namirnica namenjenih obelelima od celijakije.


Promenjene vrednosti o količini glutena sada glase:

a) Gluten free (bez glutena) – količina glutena ne sme biti veća od 20 mg/kg na originalni proizvod;
b) Very low gluten (niska količina glutena) – količina glutena ne sme biti veća od 100 mg/kg na originalni proizvod.

Objašnjenje:
a) namirnice koje prirodno ne sadrže gluten, te im količina ne sme sadržavati gluten, više od 20 mg/kg (<0,02%), odnosno manje od (<) 20 ppm;
b) namirnice koje sadrže gluten, ali im je posebnim tehnološkim postupkom odstranjen gluten, te im količina glutena ne sme prelaziti više od 100 mg/kg (<0,01%);
c) kombinacija (mešavina) namirnica a) i b) u kojima količina glutena ne sme prelaziti više od 200 mg/kg (<0,02%).


POSEBNA NAPOMENA!

Ne sme se započeti s bezglutenskom dijetom samoinicijativno, pre biopsije sluznice tankog creva, jer ometa pravilnu dijagnozu i može odgoditi dijagnozu neke slične bolesti s istim simptomima.
Nekim obolelim potrebni su meseci, pa čak i godine dijetoterapije, za potpuni oporavak.
Ponovno uzimanje namirnica sa glutenom nakon izlečenja dovodi do povratka bolesti.

Izvor: http://www.bezgluten.net

GLUTEN

ŠTA JE GLUTEN I KAKO DELUJE NA ORGANIZAM?

Gluten (glue) je proteinski molekul dva proteina (glijadina i glutelina) koji se nalaze približno u jednakim omerima u jezgru (endospermu) pšenice. To je visoko proteinski ostatak koji je veoma bogat proteinima, ugljenim hidratima, kalcijumom i vitaminima grupe B. Nerastvorljiv je u kiseloj sredini (želucu), a asimilira se u tankim crevima. Osim pomenutog glutena poznato je nepovoljno delovanje i drugih prolamina: raži (sekalin), ječma (hordein) i eventualno zobi (avenin). Sve četiri frakcije glijadina izazivaju manjeviše glutensku enteropatiju (alergiju na žitarice). I heljda, iako nije žitarica, sadrži belančevinu sličnu glutenu (pa je važno da je alergične osobe isprobaju pre početka korišćenja). Novim naučnim istraživanja finska studija predlaže da odrasli mogu sigurno unositi umerene količine zobi (ovsa) u svoju ishranu. Ipak, pre početka korišćenja treba isprobati, jer svaki oboleli ne reaguje na isti način.
Gluten nije neophodan za život, te bezglutenska ishrana pravilna ishrana nema negativnih posledica za zdravlje oboleliha i zdravih korisnika. Gluten stvara problem s varenjem, pošto je njegova mreža teška za razlaganje i samo se delimično svari. Ako je glutenska hrana nedovoljno sažvakana, glavni je uzrok crevnih zapaljenja i alergija. Gluten slabi zidove tankog creva, delujući na male resice (poput turpije) koje se nalaze na sluznici tankog creva koje usvajaju hranljive materije. Na taj način crevne resice imaju smanjenu sposobnost za apsorpciju hranljivih materija. Usled nadraženosti oštećenih crevnih resica organizam stvara zaštitni sloj sluzi koji čini još težim prolaz hranljivih materija kroz crevni zid. Tako gluten, posebno pšenični, uzrokuje tipične bolesti slabog varenja. Kada je crevni zid oštećen, postaje propustljiv i za veće molekule od normalnih, pa delimično svarene belančevine i bakterijski toksini ulaze u krvotok izazivajući alergiju i slabljenje imunog sistema. Sluz koju stvara gluten, osim u tankim crevima, može se naći i u glavi. Osobe sa ovakvim nakupinama ne mogu se opustiti, osetljive su, eksplozivne, i u slučaju alergije mozga, naklonjene su epilepsiji i mentalnim bolestima. Kasnije nakupljanje sluzi (mukus), može da ima za posledicu i gluvoću. Zbog poremećaja metabolizma, pšenični skrob se u njihovom organizmu uglavnom pretvara u telesne masti, umesto u energiju. Osim pšeniićnih namirnica i prerađevina i mnoge druge namirnice često sadrže dodati gluten.

Zaceljivanje propustljivih oštećenih creva – Patrik Holvord ekspert za ishranu, preporučuje semenke susama, suncokreta i bundeve sa vitaminom B8 (biotin) u zajednici sa vitaminom B6 (piroksidin), cinkom i magnezijumom pomažu organizmu da pravilno iskoristi masne kiseline.

Izvor: http://www.bezgluten.net

PRAVILA BEZGLUTENSKE ISHRANE

1. BEZGLUTENSKE ŽITARICE I PROIZVODI OD BRAŠNA

Dozvoljene namirnice: kukuruz (tvrdunac, kokičar, šećerac), pirinač (integralni, glazirani, divlji), proso, heljda, sirak, kvinoa, amarant, tef, ragi, tapioka, kineska šećerna trska. Sve vrste proizvoda od dozvoljenih žitarica, kao: hleb i peciva, testenine, međusobne mešavine, kuvana, pržena, dinstana i pečena jela u kombinaciji sa povrćem, voćem i dozvoljenim začinima i dodacima. Navedene žitarice su osnova bezglutenske dijete.
Nedozvoljene namirnice: pšenica (sve vrste), raž, ječam (geršla), zob, (ovas), štir, peruansko žito, kuskus. Inustrijski proizvodi od istih namirnica: brašno, skrob, griz, klice, prezle, mekinje, kaše, slad, sladni prah, sirupi, lepak, želatin, pekarski sveži i pivski kvasac. Testenine (rezanci, makarone, špagete, knedle), pirinčane i druge mešavine sa nedozvolje¬nim žitaricama i njihovim prera¬ đevinama (pahuljice, korneti).


2. POVRĆE

Dozvoljene namirnice: sve vrste svežeg, sušenog i smrznutog povrća, konzerviranog povrća u domaćoj kuhinji sa dodatkom konzervansa koji ne sadrži gluten.
Nedozvoljene namirnice za sve vrste povrća: industrijski konzervirano povrće je nepouzdano zbog dodatka stabilizatora ili emulgatora koji su najčešće skrobnog porekla.

Lisnato i zeljasto povrće
Dozvoljene namirnice: blitva, brokoli, karfiol, kelj, kupus, praziluk, raštan, salata zelena, spana}.

Plodovito i korenasto povrće
Dozvoljene namirnice: bamija, bundeva, celer, cvekla, keleraba, krastavac, paprika, paradajz, patlidžan, rotkva, šargarepa, tikvica.

Gomoljasto povrće
Dozvoljene namirnice: krompir, batata (slatki krompir), čičoka, kasava, saga.
Ove namirnice, naročito batatu treba usvojiti proizvodnju, kako bi se dobio proširen asortiman povrća.

Lukovičasto povrće
Dozvoljene namirnice: beli luk, crni luk, vlašac.

Mahunarke (leguminoze)
Dozvoljene namirnice: Bob, boranija, grašak, pasulj, tetovac, sočivo, soja (sojino zrno, sojino brašno, sojino mleko, tofu sir), kikiriki.

Samoniklo bilje
Dozvoljene namirnice: Livadsko zelje i drugo bilje iz opisa samoniklog bilja.

SEMENSKO BILJE
Dozvoljene namirnice: suncokret, mak, susam, gorčica, šafran, seme lucerke, kokos.
Nedozvoljene namirnice: industrijski sojasos.


Izvor: http://www.bezgluten.net

POVEZNICA TEME: CELIJAKIJA

Pogledajte novu (srodnu) temu:
BEZGLUTENSKA ISHRANA (dijeta)

Osnovni cilj sadržaja teme je edukacija celijačnih bolesnika i drugih korisnika, upoznavanje o celijačnom oboljenju, izbor dozvoljenih bezglutenskih namirnica, pravilna bezglutenska ishrana i sigurna opisna priprema jela po recepturama bez glutena u strogo domaćim uslovima.


Izvor: http://www.bezgluten.net

3. VOĆE

Dozvoljene namirnice: ve vrste svežeg, prirodno sušenog i smrznutog voća (bez dodataka). Ušećereno voće sa konzumnim kristalnim šećerom (mlevenim u kućnim uslovima) bez nedozvoljenih dodataka. Konzervirano voće, voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelada, kompoti i slatko u kućnim uslovima sa konzervansima i zaslađivačima bez glutena.

Nedozvoljene namirnice: industrijski kandirano voće gde je u procesu sušenja, matiranja, glaziranja i kalupljenja, korišćeno pšenično brašno. Industrijski konzervirano ili kandirano voće sa industrijskim šećerom u prahu, u kojem se nalazi oko 5% glutena.


Jabučasto voće

Dozvoljene nemirnice: jabuka, dunja, kruška, mušmula, oskoruša.


Koštičavo voće

Dozvoljene namirnice: breskva, kajsija, šljiva, trešnja, višnja drenjina.


Jagodasto voće

Dozvoljene namirnice: jagoda, kupina, malina, dudinja.


Bobičasto voće

Dozvoljene namirnice: borovnica, grožđe, josta, ogrozd, ribizla.


Jezgrasto voće

Dozvoljene namirnice: badem, lešnik, orah, kesten, žir, pištaći, indijski orah.


Supstropsko voće

Dozvoljene namirnice: aktinidija, ananas, avokado, banana, datula, grejpfrut, kivi, limun, mandarina, narandža, rogač, sveža smokva.

Nedozvoljene namirnice: sušeno voće posuto pšeničnim brašnom (smokva, šljiva...).


Izvor: http://www.bezgluten.net

Jako, jako teska bolest, i zahtjevna. Disciplina je presudna.
Imam dodira sa osobama koje pate od celikalije, a i moja kcerka je "bila" alergicna na whole wheat (cijele zitarice). Kazu da je prerasla sad u puberteru...ali statistika kaze da se cesto "vrati".

Imam par kolaca bez brasna, prevescu recepte, pa cu postaviti.

Re: "Jako, jako teska bolest, i zahtjevna. Disciplina je presudna.
Imam dodira sa osobama koje pate od celikalije, a i moja kcerka je "bila" alergicna na whole wheat (cijele zitarice). Kazu da je prerasla sad u puberteru...ali statistika kaze da se cesto "vrati".
----
Poštovana AstrinaKomsinica,

Zahvaljujem se na učešću diskusije o temi "Bezglutenska ishrana (dijeta)". Ako Vam je ćerka bila alergična na žitarice, onda to nije celijakija. Bolest celijakije se ne vraća, ona je stalno prisutna u latentnom obliku, a povoljnim okidačem ponovno se vraća u još težem obliku.

Smatram da trebam dati podrobnije informacije, kako bi bilo što jasnije.
Moj osnovni cilj postave teme "Bezglutenska ishrana (dijeta) je edukacija celijačnih bolesnika i drugih korisnika koji žele da se upoznaju sa ovom bolesti i problematikom bolesnika.
Ovaj projekat teme publikovanog sadržaja i naredni nastavci prvi put se publikuju u skraćenom tekstu. Ciklus "Bezglutenska ishrana (dijeta)" sadrži ukupno 15 Edicija sa različitim naslovima: 1 glutenskim i 14 bezglutenskih, koji treba da se publikuju u vremenu 36 meseci. Projekat je zamašan jer osim osnovnih podakata o bolesti i namirnicama sadrži i veoma veliki broj bezglutenskih receptura.

Skraćeno: pogledajte moj sajt: >htt://www.bezgluten.net<, prelisatajte i biće Vam sve jasno.
Sadrčan pozdrav.

Znam Franjo da njena alergija nije isto sto i celikalija. Posto je i sama morala biti na gluten free dijeti poduze vremena, tema me ponukala da makar dam koji recept, jer znam kako je nama bilo tesko ostati disciplinovan, specijalno kad je dijete mladje, voli slatkise, etc.
Mislim da je ovo super nacin da se pomogne ljudima koji imaju problema bilo sa celikalijom, bilo sa alergijom na wheat.

Hvala!

4. MESO I ŽIVOTINJSKE PRERAĐEVINE

Dozvoljene namirnice: Domaća priprema jela: meso i iznutrice sve vrste (kuvano, pečeno, dinstano, prženo): perad (piletina, pačetina, gušćetina, ćuretina), kunić, svinjetina, ovčetina, jagnjetina, teletina, junetina, govedina, divljač (sve vrste).
Konzumiranje mesa treba da bude ograničeno, bezmasno, a nakon pripreme skinuti kožuricu. Od peradi je najkvalitetnije belo meso.
Nedozvoljene namirnice: Meso koje se tehnički obrađuje sa hidrolizovanim biljnim proteinima ¬XVP. Industrijske prerađevine: ćevapi, pljeskavice, naresci, sa prisustvom nedozvoljenih sastojaka (začina, konzervansa i dr.).

DOMAĆE MESNE PRERAĐEVINE
Dozvoljene namirnice: Domaće mesne prerađevine sa dozvoljenim sastojcima: šunka (pršuta), pečenica, slanina, kulen, kobasice, salama, švargla, krvavice, paštete, džigernjača, čvarci, pihtije.
Nedozvoljene namirnice: Sve vrste mesnih industrijskih prerađevina, konzerve sa mesom (i povrćem), kojeu sastavu sadrže gluten i nedozvoljene začine i dodatke.

RIBA
Dozvoljene namirnice: Samo u kućnoj pripremi: ribe sve vrste (rečne i morske), plodovi mora (školjke, rakovi).
Nedozvoljene namirnice: Riblje industrijske prerađevine i prerađevine od školjki.

KOKOŠJA JAJA
Dozvoljene namirnice: Tvrdo kuvana ili pržena jaja, na dozvoljenoj masnoći. Pohovana jela samo u kućnim uslovima.
Nedozvoljene namirnice: Restoranska kajgana, omleti, zamena za jaja, pohovana hrana i veštačke boje.

MLEKO
Dozvoljene namirnice: Sve vrste sveže kuvanog mleka (kravlje, ovčje, kozje), mleko u tetrapaku – oko 10% ne podnosi mlećni šećer (laktozu) od 1-3 meseci. U tom periodu se daje mleko bez laktoze.
Nedozvoljene namirnice: industrijsko samo provereno jer može biti kontaminirano.

MLEČNI PROIZVODI
Dozvoljene namirnice: Kiselo mleko, prirodni jogurt (punomasni ili ile bez masnoća, sveža slatka i kisela pavlaka, pripremljeni samo u kućnim uslovima
Nedozvoljene namirnice: Acidofilni jogurt (ima smanjen procenat laktoze), industrijski jogurt i industrijski voćni jogurt (jer najčešće sadrže neželjene stabilizatore).

SIREVI
Dozvoljene namirnice: Vrste sireva (kravlji, ovčji, kozji), mlađi i stariji, pripremljeni od prirodnog sirišta (buraga).
Preporučljivi su: edamer, parmezan, gorgonzola, mocarela, čedar, švajcarski sir.
Nedozvoljene namirnice: Sirevi koji se pripremaju sa dodatkom destilovanog belog sirćeta (Rokfor, Ricotto...). Industrijski krem ili pasterizovani sirevi sa neproverenim sastojcima. Sirevi u umetnim crevima i gumom porekla iz povrća.

Izvor: http://www.bezgluten.net

5. MASNOĆE

MASTI

Dozvoljene namirnice: životinjskog porekla (svinjska i od peradi).
Domaći proizvodi: maslac, kajmak, margarin, majonez.

Nedozvoljene namirnice: industrijske masnoće samo proverene jer sadrže nedozvoljene aditive.


ULJE

Dozvoljene namirnice: najbolje suncokretovo, a maslinovo i kukuruzno ulje (manje) samo ako ne sadrže nedozvoljene aditive.

Nedozvoljene namirnice: Industrijski proizvedene masnoće, jer sadrže neželjene sastojke: stabilizatore, boje, konzervanse, omekšivače...


6 . ZASLAĐIVAČI

Dozvoljene namirnice: Kristal konzumni šećer (ili od njega mleveni u prahu pripremljen u kućnim uslovima), med, bombone od kristal šećera sopstvene proizvodnje (bez nedozvoljenih sastojaka).
Napomena: kupovni mleveni šećer sadrži glutensko brašno da se ne grudva.

Nedozvoljene namirnice: Kupovni mleveni šećer, smeđi šećer sa aditivima, veštački šećer (Saharin, Ciklamat, Sukraloza (Silenda), Acesulfam-K (Sunette, Sweet&Safe, SweetOne).


Izvor: http://www.bezgluten.net

7. ZAČINI
Dozvoljene namirnice: Morska i kuhinjska so, crni biber u zrnu i mleveni u kućnim uslovima, domaći začini (bez nedozvoljenih dodataka), šlag od slatke pavlake, domaći šam od belanaca.
Nedozvoljene namirnice: Industrijski proizvodi: kari prah, beli biber, umaci, umak za salatu, senf, kečap, vanila prah, vanilin šećer, šlag u prahu, prašak za pecivo, kvasac, puding, kreme.

SIRĆE
Dozvoljene namirnice: Vinsko sirće, jabukovo sirće, limun, kukuruzno sirće (bez aditiva)
Nedozvoljene namirnice: Belo destilovano sirće, sirćetna kiselina.

DODACI JELIMA
Dozvoljene namirnice: Hidrolizovani biljni protein od kukuruza ili soje.
Dozvoljene namirnice: Industrijski proizvodi: aditivi, konzervansi, emulgatori, boje, HVP (hidrolizovani biljni protein), TV P¬teytured, HPP¬, VP ¬biljni protein, VG ¬biljne gume, želatin.


8. NAPICI (bez aditiva)

BEZALKOHOLNI NAPICI
Dozvoljene namirnice: Pitka voda, sokovi od voća i povrća, sveže mlevena kafa, domaći čaj, kakao napitak, domaća čokolada, šerbet od kristal šećera.
Nedozvoljene namirnice: Boza, mešavina mlevene kafe sa nedozvoljenim žitaricama„ instant kafa, instant čaj, kuvani kakao od kakaovca koji je prerađen sa alkalijama, instant kakao mešavine, industrijski voćni sokovi i sve vrste napitaka sa aditivima.

ALKOHOLNI NAPICI
Dozvoljene namirnice: Belo i crno vino, votka od krom¬pira, voćne rakije, tekila i rum.
Nedozvoljene namirnice: Pivo, kvas, viski, burbon, liker.


Izvor: http://www.bezgluten.net

GOTOVA JELA I INDUSTRIJSKI PROIZVODI

Dozvoljena jela: Jela pripremljena u kućnim uslovima bez nedozvo- ljenih namirnica, začina i dodataka.
Nedozvoljena jela: Gotova industrijska (konzerve) i restoranska jela.

Predjela
Dozvoljena jela: Hleb i peciva pripremljena samo sa bezglutenskom smešom, dozvoljene masnoće mlećnih proizoda i mesne prerađevine pripremljene u kućnim uslovima.
Nedozvoljena jela: Industrijski, pekarski proizvodi i mesne prerađevine pripremljeni od nedozvoljenih namirnica, začina i dodataka.

Salate
Dozvoljena jela: Salate od povrća, voća, mlećnih proizvoda, mesa i masnoća pripremljenih u kućnim uslovima bez nedozvoljenih začina.
Nedozvoljena jela: Restoranski pripremljene salate, industrijska majoneza i drugi nedozvoljeni dodaci.

Supe i čorbe
Dozvoljena jela: Svi oblici supa u domaćoj pripremi (bez zabranjenih namirnica, začina i dodataka).
Nedozvoljena jela: Industrijske i restoranske supe, konzervirane supe (u obliku kocke ili praha).

Kuvana i zapečena jela
Dozvoljena jela: Jela pripremljena od dozvoljenih namirnica, začina i dodataka: varivo, paprikaši, zapečena jela sa mesom i prerađevinama, masnoćama, mlekom i mlećnim pređevinama, žitaricama, povrćem,
voćem i samoniklim biljem.
Nedozvoljena jela: Industrijska i restoranska jela, industrijski proizvedene zabranjene namirnice, konzervirane namirnice sa nedozvoljenim dodacima i sl.

Pržena i pečena jela
Dozvoljena jela: Pripremljena jela u kućnim uslovima od svih vrsta svežeg mesa i iznutrica pernatih i dlakavih životinja, divljači i ribe sa dozvoljenim začinima i dodacima.
Nedozvoljena jela: Pohovano meso sa brašnom od nedozvoljenih žitarica, začina i dodataka.

Umaci
Dozvoljena jela: Sve vrste svetlih i tamnih umaka sa dozvoljenim namirnicama, začinima i dodacima.
Nedozvoljena jela: Industrijski sojasos i svi ostali umaci sa nedozvoljenim namirni¬ cama, začinima i dodacima,.

Roštilj
Dozvoljena jela: Razno meso, ražnjići, čevapčići, pljeskavice, iznutrice, mesne prerađevine, povr}ć, voće sa dozvoljenim začinima i dodacima
Nedozvoljena jela: Nedozvoljene namirnice, začini i dodaci.

Poslastice
Dozvoljena jela: Puding od kukuruznog skroba, pirinča, ili topioke.
Sladoled pripremljen u kućnim uslovima (bez nedozvoljenih dodataka).
Nedozvoljena jela: Ratluk, žvakače gume, bela alva, industrijski i poslastičarski sladoled, industrijski slatkiši (keks, kolači, dezerti, kremovi, čokolade (bela, mlećna, punjena, za kuvanje), bombone, karamele.


Izvor: http://www.bezgluten.net

BEZGLUTENSKA ISHRANA

Bezglutenska ishrana podrazumeva poznavanje i izbor svih vrsta namirnica i dodataka, veštinu pripreme namirnica, dekorisanje i serviranje jela.
U bezglutensku ishranu ubrajaju se sve namirnice, njihove prerađevine, jela i napici koji ne sadrže gluten i na taj način ne izazivaju glutensku enteropatiju (bolest creva). Čovek iz svežih, suvih i prera|enih bezglutenskih namirnica, začina i dodataka biljnog i životinjskog porekla obezbeđuje sve materije potrebne njegovom organizmu. Jela pripremljena po recepturama iz ove knjige mogu konzumirati i sve zdrave osobe koje se hrane jelima pripremljenim na klasičan način.
Svaka namirnica ima svoju strukturu i određeni sastav materija. Načinom raznovrsne i svakodnevne redovne bezglutenske ishrane obezbeđuju se sve potrebne materije koje su potrebne organizmu za funkcionisanje svih životnih procesa.


PROBLEMI U SPROVOĐENJU BEZGLUTENSKE DIJETE

Striktno sprovođenje bezglutenske dijete (režim ishrane) nije samo u zabrani glutenskih žitarica (pšenice, raži, ječma i ovsa svih vrsta, kao i njihovih prerađevina) nego i mnogim drugim bezgutenskim proizvodima, gde se gluten nalazi kao dodatak u raznim vidovima.
Gluten se koristi kao podloga u veštačkim aromama i aditivima u najvećeb broju industrijskih prerađenih namirnica. U ovu grupu se ubrajaju: razni napici (sokovi), poslastice (slatkiši), mesne prerađevine, prerađevine od povrća i voća. U farmacetskoj industriji gluten se koristi kao podloga u mnogim lekovima. Nažalost u većini slučajeva, naročito kod lekova ne postoji obavezna oznaka da je prozvod bez glutena.


LISTA BEZGLUTENSKIH NAMIRNICA I JELA

Industrijski proizvodni program bezglutenskih namirnica i jela strogo je namenske proizvodnje, garantuje da bezglutenske namirnice ne sadrže gluten (Gluten free), odnosno da asortiman proizvoda ne prelazi
20 mg/kg suve materije namirnice.

Napomena!
Celijačni bolesnici treba da se učlane u udruženja za celijakiju, kako bi pravovremeno i organizovano mogli tražiti savete i druge informacije.


Izvor: http://www.bezgluten.net

PRAVILNA ISHRANA BEZGLUTENSKIM NAMIRNICAMA

U osnovi pravilna uravnotežena bezglutenska ishrana je svakodnevno korišćenje bezglutenskih namirnica, koje obezbeđuju zdrav način života, a organizam štite od nastanka enteropatije. Uloga bezglutenskih namirnica je da organizmu obezbedi energetske materije (mast i ugljene hidrate) za rast i izgradnju ćelija, energiju potrebnu za vršenje umnog i telesnog rada, proteine (gradivne materije) kao i zaštitne materije (minerale i vitamine) koje organizam štite od bolesti, održavajući i čuvajući njegovu vitalnost. Pravilna ishrana osigurava dobro zdravlje, povećava snagu i izdržljivost, poboljšava mentalne sposobnosti, produžava životni vek… U stvari, zdravlje zavisi od životnih navika, od kojih je jedna od najznačajnih ishrana. Pravilnim uravnoteženim odnosom ovih materija obezbeđujemo dobro zdravlje.

Šta podrazumeva pojam pravilne ishrane
– izbor bezglutenskih namirnica,
– kombinovanje dozvoljenih namirnica i napitaka za ishranu,
– količinu i energetsku vrednost tih namirnica,
– pripremu jela,
– izbor i kombinovanje dodataka jelima (začina, uguščivača…),
– vreme i razmak uzimanja obroka,
– čuvanje namirnica i pripremljenih jela.


Principi pravilne ishrane

Principi savremene pravilne uravnotežene bezglutenske dijete predviđaju svakodnevnu raznovrsnu hranu, koju čovek koristi iz biljnog i životinjskog sveta. Pravilna bezglutenska ishrana uključuje prosečno 60% ugljenih hidrata, 20% proteina i 20% masnoće iz bezglutenskih namirnica, zavisno od načina i stila života. Hemijski elementi sadržani u hrani utiču na razvoj hemijskih, biohemijskih i fizioloških procesa u organizmu. Treba koristiti samo dozvoljene žitarice, mnogo povrća, voća, nemasna i lakše svarljivija mesa, samonikle darove prirode, zimnicu, začine, gotova jela i razne prerađevine, bez primesa glutena i njemu srodnih sastojaka pripremljenih u kućnim uslovima.

Poželjna pravila
– piti strukturisanu ili odležanu pijaću vodu posle 16 časova, prirodne sokove…
– jesti što više dozvoljenih žitarica, povrća i voća (koristiti što više mahunarke),
– jesti samo hleb i peciva od dozvoljenih žitarica i bezglutenske smeše,
– povremeno (nedeljno 1 do 2 puta) jesti morsku ribu i plodove mora,
– koristiti nerafinisana i hladno ceđena ulja,
– povremeno koristiti jabukovo sirće, a jake začine zameniti lekovitim začinskim biljem,
– neposredno pred spavanje popiti čaj od matičnjaka, lavande ili korena valerijane,
– iz jela potpuno izbaci beli pirinač, beli šećer i rafinisanu so.

Ovakav način ishrane čuva zdravlje, obezbeđuje energiju, održava telesnu težinu i lepotu tela.


ISHRANA GLUTENSKIH ENTEROPATA

Glutenski enteropati treba da koriste namirnice i njihove prerađevine, jela i napitke u ishrani bez sadržaja glutena i njemu srodnih sastojaka (prolamina), izazivača glutenske enteropatije. Ishrana bezglutenskim namirnicama podrazumeva korišćenje bezglutenskih žitarica, jela biljnog i životinjskog porekla, njihove prerađevine, dodatke i napitke koji ne sadrže gluten i njemu srodne supstance. Način izbora i kombinovanje namirnica, dodataka i napitaka, pripremu jela i njihovo delovanje na organizam objašnjeno je u recepturama pojedinih namirnica.


ISHRANA TRUDNICA

Ne treba da se razlikuje od ishrane pre trudnoće, ako je ishrana bila pravilna i da je trudnoća bez komplikacija. Trudnice u toku trudnoće treba da jedu hranu bogatu ugljenim hidratima, proteinima i masnoćama, koje sadrže mineralne materije i vitamine. Svakodnevno treba popiti najmanje 5 dl mleka. Večera treba da bude laka. Za trudnicu se preporučuje dnevni unos hrane oko 2600 kalorija. Jelovnik treba da se sastoji od namirnica: meso, jaja, žitarice, povrće i voće. Treba obezbediti dovoljno vitamina
Kontraindikacije: jela koja nadimaju: kupus, pasulj, grašak, jela s jakim začinima, alkoholna pića, kafa, duvan i prevelike količine tečnosti su nepoželjne.


ISHRANA PORODILJA

Mlada dojilja treba da jede mnogo mlečne hrane, mlečnih prerađevina, svežeg povrća i voća, žitarice i nemasno meso. Preporučuje se dnevni unos hrane oko 3300 kalorija.
Kontraindikacije: svi štetni sastojci, otrovi (kafe, alkohola, jakih začina i duvana) odlaze u mleko, nanoseći posledice mladom neotpornom organizmu.


ISHRANA DOJENČETA

U prvih šest meseci najvažnija ishrana bebe je majčino mleko, potrebno za izgradnju ćelija i razvoj deteta. Bitno je, da se dojenče hrani majčinim mlekom na obroke svaka tri sata (s tim da po noću ne dobija hranu).
Posle 3 meseca dojenče može da dobije vitamin C u obliku nezaslađenog voćnog soka (ili soka od povrća), nekoliko kašičica u toku dana.
Nakon 6 meseci dojenčetu treba prihrana koja se sastoji od kašaste hrane (u vidu supe, pasirano povrće,pasirani krompir ili kaša od voća) i voćnih sokova.
Zdravom detetu, ako je razvijeno i jako kašasta hrana ne mora biti prihrana, već može da zameni obroke, umesto majčinog mleka. Kada dete dobije prve zube, daje mu se malo korice od bezglutenskog hleba 2 do tri puta u toku dana.
Zamena za majčino mleko (ako majka iz bilo kojih razloga ne može da doji), odojče može da se hrani kravljim mlekom. Kravlje mleko se razređuje s 1 delom mleka i 1 delom vode, prokuva i ohladi (da bude mlako), s tim da dete u početku u toku dana ne dobije više od 5 dl kravljeg mleka). Kasnije se količina kravljeg mleka može povećati a količina vode smanjiti.
Kravlje mleko u svom sastavu ima dvostruko više belančevina nego majčino mleko, manje šećera, tri puta više soli i jednaku količinu masti.
Kontraindikacije: kravlje mleko i neke druge namirnice mogu u osetljivom organizmu dojenčeta izazvati poremećaje u varenju. Kravlje mleko treba zameniti drugim izborom mleka.


ISHRANA U PREDŠKOLSKOM DOBU

Kada dete navrši godinu života, može da jede svaku hranu. Za njegov razvoj do 7 godine, dovoljno je da pojede 6 dg mesa (ili 8 dg ribe, 6 dg sira ili 1 jaje) na dan. U toj dobi je veoma važan bezglutenski hleb, uz povrće i voće. Do 3 godine dete treba da dobije 150 g bezglutenskog hleba na dan i 6 dl mleka, a dete u dobi od 3-7 godina do 250 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka. Namirnice treba da sadrže bezglutensku testeninu, maslac, med, smeđi šećer. Hranu treba rasporediti na 5 obroka u toku dana u ukupnoj vrednosti 1300-1700 kalorija.


Izvor: http://www.bezgluten.net

ISHRANA DECE U ŠKOLSKOM DOBU

Deci u dobi od 7 do 14 godina treba mešovita hrana i da je uzimaju u pet obroka. Ručak i večera treba da su kaloričniji, a mali obroci treba da se sastoje od mleka ili bele kafe, bezglutenski hleb s maslacem ili marmeladom ili bezglutenski hleb s voćem.
Deci u dobi od 14 do 16 godina treba više hrane životinjskog porekla. U tom dobu u ishrani nastaje razlika između dečaka (troše više energije na fizičku aktivnost) i devojčica (pubertet).
Dečaci trebaju u toku dana: 500 g bezglutenskog hleba, 50 g masti, 300 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2200- 2500 kalorija.
Devojčice u toku dana trebaju: 400 g bezglutenskog hleba, 40 g masti, 200 g krompira. Ukupna dnevna vrednost hrane je 2100-2300 kalorija.


ISHRANA OMLADINE OD 16 DO 19 GODINA

Organizam u tom dobu dostiže visinu oko 175 cm i težinu od 55-64 kg. Omladina treba da se hrani u pet obroka, mešovitom hranom u kojoj je zastupljkeno meso, dozvoljene žitarice, povrće i voće. Dnevna količina mesa je do 100 g, masti 40-60 g, krompira 200-300 g, 500 g voća ili povrća. Pasulj se može konzumirati tri puta nedeljno u količini 100-150 g po obroku. Hrana za omladinca treba da se sastoji od 600 g bezglutenskog hleba, 5 dl mleka u toku dana. Hrana za omladinku treba da se sastoji od 300 g bezglutenskog hleba i 4 dl mleka u toku dana. Ukupna dnevna vrednost hrane treba iznositi 2500-3200 kalorija.


ISHRANA FIZIČKIH RADNIKA

Osobe koje rade fizičke poslove trebaju da unose hranu bogatu ugljenim hidratima (izvori: crni hleb, raženi ili integralni hleb, dozvoljene žitarice i njihove prerađevine, dobro zamašćen krompir), belančevine i masti (veća količina mesa, ribe ili jaja), sirova hrana (u vidu raznih salata, voće i povrće). Dnevna vrednost hrane treba da iznosi od 3800-4500 kalorija, a za najteži fizički rad i više.


ISHRANA INTELEKTUALACA

Prepun želudac opterečuje telo intelekrualca i otežava umni rad. Treba da se hrani lakom hranom: varivima, povrćem i voćem, salatama, kiselim mlekom. Treba se čuva preteranih količina mesa, ribe, jaja i masti. Preporučuje se za umni rad i stvaralačke sposobnosti laka hrana, bez jakih začina, alkoholnih pića i duvana. Za intelektualni rad je u toku dana potrebno: 50 g belančevina, 40 g masti i 400 g ugljenih hidrata. Vrednost dnevne hrane treba da iznosi 2600-3000 kalorija.


ISHRANA U STAROSTI

Staračko doba se ne može strogo ograničiti godinama. Starost je prirodna pojava, koja nastupa postepeno, pri čemu prestanak funkcija organa traje niz godina. Hrana treba da bude raznovrsna, količinski umerena i laka: što više povrća i voća, siromašna belančevinama (što manje mesa), sa blagim začinima i malo soli. U toku dana dobro deluju 1-2 crne kafe, 1-2 kocke crne čokolade i čašica alkohola. Treba izbegavati obilne količine hrane u pojedinim obrocima i tešku svarljivu hranu.
Ženama unos hrane u toku dana, treba da bude u vrednosti oko 2000 kalorija, a muškarcima oko 2500 kalorija.
Kontraindikacije: prekomerna količina jela i pića može biti uzrok nastanka raznih oboljenja. Isto tako i nedovoljna ishrana utiče na zdravstveno stanje organizma.

Ishrana starijih treba svakodnevno da bude raznovrsna, količinski umerena i laka za varenje. Što više povrća i voća, što manje mesa i mesnih prerađevina, pripremljena sa blagim začinima i blaže osoljena.


Izvor: http://www.bezgluten.net

SASTAVLJANJE JELOVNIKA BEZGLUTENSKIM NAMIRNICAMA

Ishrana glutenskih enteropata usmerena je prema pravilnoj ishrani namirnicama koje ne sadrže gluten i njemu srodne sastojke koji izazivaju glutensku enteropatiju.
U sastavljanju jelovnika smatra se pravilan izbor jela koja podmiruju kalorične vrednosti tela u srazmeri hranljivih i zaštitnih sastojaka prema potrebama organizma.

Osnova ispravne ishrane je sastavljanje jelovnika, vodeći brigu o:
– životnom dobu i broju celijačnih bolesnika,
– izboru vrsti i hranljivoj vrednosti bezglutenskih namirnica, jela i napitaka,
– skladnosti jela i načinu pripreme,
– potrebama energetske vrednosti hrane u napitaka,
– promeni namirnica, jela i napitaka po danima,
– godišnjem dobu (proleće, leto, jesen, zima), i sl.


Način sastavljanja jelovnika

Zamislite piramidu ishrane kao tanjir u koji stavljate namirnice za celodnevnu ishranu na bazi procenta:
– žitarice 40-45% (samo dozvoljene: kukuruz, pirinač, proso, heljda... i njihove prerađevine);
– povrće 15-20% (sve grupe povrća: lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto, mahunasto, gomoljasto i lukovičasto);
– voće 10-15% (sve grupe: bobičasto, jabučasto, jagodasto, jezgrasto, koštunićavo, južno);
– meso 5-10% (sve vrste, ali krto i nemasno);
– mleko i mlečni proizvodi 10-15%;
– masnoće 4%;
– zaslađivači 1%.

Ovi podaci su baza unosa hrane u proseku 2000 kalorija u toku dana.


Kultura ishrane i kombinacija namirnica

Kultura ishrane naroda zavisi od područja koje naseljava, običaja i klimatskih uslova. Osnovu piramide zdravlja dnevne ishrane treba da sačinjava meni sastavljen od integralnih bezglutenskih žitarica, povrća, voća, bezmasnog mesa (naročito belog) i ribe. Svaka unesena namirnica u organizam treba da se nađe u odgovarajućem hemijskom okruženju.
Postoje dve vrste međusobno različitih namirnica: namirnice bogate proteinima i namirnice bogate skrobom ili šećerom (ugljeni hidrati). U organizam se unose odvojeno u razmaku najmanje četiri časa.


Kombinacija parova namirnica

Mnoštvo najraznovrsnijih namirnica zahteva pravilnu kombinaciju koja će omogućiti potrebno hemijsko jedinjenje za potpuno i nesmetano varennje unetog jela. Svaka vrsta namirnica ima svoj specifični način varenja, određenu koncentraciju, sastav i jačinu želudačnog soka, različite fermente i potreban vremenski period. Neke namirnice zahtevaju kiselu reakciju, dok druge skoro baznu. Neke namirnice samo prolaze kroz želudac i svako njihovo zadržavanje ometa varenje drugih namirnica, izazivajući istovremeno vrenje i nastanak toksina. Nije na odmet ponovno napomenuti, da istovremeno unošenje namirnica bogate proteinima i skrobom (ili šećerom) ometa potpunost varenja i time nanosi štetu organizmu. Između obroka treba da postoji određeni razmak vremena koji ovisi o vrsti i sastavu namirnica.
Neke grupe namirnica koje se istovremeno koriste, imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje organizma, nego svaka pojedinačno..

Kombinacija parova namirnica:
– Masnoća sa povrćem i voćem (pomaže apsorbovanju vitamina A i drugih hranljivih materija rastvorljivih u mastima);
– Istovremeno unošenje gljiva i brokoli deluje blagotvorno protiv kancera.


Izvor: http://www.bezgluten.net

ŠTA JE DONEO INDUSTRIJSKI PROGRES ISHRANE?

Industrijski napredak i razvoj tehnologije u nekim granama privrede omogućio je masovnu i kvalitetniju proizvodnju (ne ulazeći kako deluju na životnu sredinu), ali u ishrani novostvorene „naprednije, prerađivane i tretirane namirnice”, postajale su lošije po čovekovo zdravlje.

Što je više osavremenjavan, hleb biva sve gori, njegova hranljiva vrednost i zaštitna uloga je sve manja.

Beli hleb je ovladao. Tačno je da integralni hleb i peciva nisu tako rastresiti kao od belog brašna, ali su zdraviji, ne goje i nisu izazivači bolesti.

Do početka 19. veka osnovna hrana čovečanstva bile su integralne žitarice. Pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja i klica, u upotrebu su ušle rafinisane žitarice (belo brašno,
beli pirinač) a sa njima istovremeno i „beli otrovi” (beli šećer i rafinisana so), po zdravlje štetne namirnice.

Na svu sreću pojavili su se pioniri zdravije ishrane koji zagovaraju integralni način korišćenja celovitog zrna žitarica, povrća i voća gajenog na prirodan način bez hemikalija, smeđeg šećera i meda, morsku so i sve druge namirnice koje se koriste u prirodnom obliku. Osnovana je proizvodnja zdravije hrane i prodaja takovih namirnica u prodavnicama „zdrave hrane”.

Na ovaj način započeo je pokret zdravije ishrane, povratak na „stari” način ishrane (koji je nesumnjivo zdraviji).


Izvor://www.bezgluten.net

Franjopo ::

Što je više osavremenjavan, hleb biva sve gori, njegova hranljiva vrednost i zaštitna uloga je sve manja.

Beli hleb je ovladao. Tačno je da integralni hleb i peciva nisu tako rastresiti kao od belog brašna, ali su zdraviji, ne goje i nisu izazivači bolesti.

Do početka 19. veka osnovna hrana čovečanstva bile su integralne žitarice. Pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja i klica, u upotrebu su ušle rafinisane žitarice (belo brašno,
beli pirinač) a sa njima istovremeno i „beli otrovi” (beli šećer i rafinisana so), po zdravlje štetne namirnice.

Na svu sreću pojavili su se pioniri zdravije ishrane koji zagovaraju integralni način korišćenja celovitog zrna žitarica, povrća i voća gajenog na prirodan način bez hemikalija, smeđeg šećera i meda, morsku so i sve druge namirnice koje se koriste u prirodnom obliku. Osnovana je proizvodnja zdravije hrane i prodaja takovih namirnica u prodavnicama „zdrave hrane”.

Na ovaj način započeo je pokret zdravije ishrane, povratak na „stari” način ishrane (koji je nesumnjivo zdraviji).


Izvor://www.bezgluten.net

Potpuno se slazem, ali bih zadnju recenicu zavrsila sa...i skuplji.

Upravo taj beli hleb, beli secer i so su najjeftiniji. A nazalost mnogi, i sto bi morali ili zeleli da se zdravo hrane, nisu u mogucnosti...

Re: BEZGLUTENSKA ISHRANA (dijeta)
Potpuno se slazem, ali bih zadnju recenicu zavrsila sa...i skuplji.

Upravo taj beli hleb, beli secer i so su najjeftiniji. A nazalost mnogi, i sto bi morali ili zeleli da se zdravo hrane, nisu u mogucnosti...

------------------------------
Poštovana Sonia,
Slažem se u celeni sa Vašim komentarom na Re: "ŠTA JE DONEO INDUSTRIJSKI PROGRES ISHRANE?".
No, ja nebi želeo zalaziti u polemiku, jer moj osnovni cilj je prezentacija teme "Bezglutenska ishrana (dijeta)", kako bi istu približio celijačnim bolesnicima i drugim zainteresiranim korisnicima.

Srdačan pozdrav, Franjo.

OSNOVNE GRUPE BEZGLUTENSKIH NAMIRNICA
PO BIOLOŠKOJ VREDNOSTI

Namirnice biljnog porekla:

– Bezglutenske žitarice: kukuruz (tvrdunac, šećerac, kokičar), pirinač (integralni, glkazirani), divlji pirinač, proso, heljda, štir (amarant), kvinoa, tef, sirak jestivi, ragi, kineska šećerna trska i njihovi prozvodi i međusobne prerađevine od brašna;

– povrće (lisnato i zeljasto, plodovito i korenasto, gomoljasto, lukovičasto, mahunasto) i samoniklo bilje;

– voće (jabučasto, koštičavo, jagodasto, bobičasto, jezgrasto), samoniklo i suptropsko voće;


Namirnice životinjskog porekla:

– meso, riba, jaja i njihove prerađevine (bez nedozvoljenih začina i dodataka;

– masnoće (ulje: maslinovo, kukuruzno, suncokretovo, sojino, kikirikijevo, ulje uljane repice, šafranike i suncikreta, svinjska mast, maslac, kajmak margarin, domaći majonez);

– mleko i mlečni proizvodi (kuvano mleko, kiselo mleko, jogurt, sir).


Dodaci jelima

– Zaslađivači (smeđi šećer, med, šećerni koncentrat, ¬amasake, bombone);

– Začini (morska i kuhinjska so, dozvoljeni drugi začini i sirće);

– Dodaci jelima od povrća (samo dozvoljeni bez glutenskih primesa).

– Dodaci za teksturu testa: ksantanska guma, guar guma (ima blagi laksativni efekat), metilceluloza.


Napici (bez aditiva)

– Voda, sokovi, čajevi, kafa, bezalkoholni i alkoholni napitci (voda, prirodni sokovi od voća i povrća, kafa, čaj, bezalkoholni i alkoholni napici).

Sve hranljive materije, korišćene za ishranu sadrže sledeće osnovne sastojke: proteine (belančevine), masti, ugljene hidrate, mineralne soli i vodu. Te namirnice u svom sastavu sadrže materije koje služe za stvaranje energije, izgradnju i zaštitu organizma ili za stvaranje toplote.

Ni jedna do sada postojeća namirnica ne sadrži u celini sve potrebne materije neophodne za život čovečeg organizma. S obzirom na ovakav sastav namirnica, ishrana treba da bude raznovrsna svakog dana u toku celog života.


Izvor: http://www.bezgluten.net

PREPORUČLJIVE I RELATIVNO ZDRAVE
BEZGLUTENSKE NAMIRNICE

Prirodno zdravije bezglutenske namirnice

– Integralne žitarice: kukuruz, pirinač, kinoa, heljda, proso, štir, sirak i proizvodi od njih i klice;

– Povrće, gajeno: mahunarke (pasulj, bob, sočivo, soja, grašak, kikiriki), klice, proizvodi od soje (sojino mleko od zrna, sojin sir, sojin jogurt ili kiselo mleko, okara) i samoniklo povrće (čičoka, kopriva, mišjakinja, vranilova trava, origano;

– Voće, gajeno, sveže: sezonsko (jezgrasto) i semenke, kesten i samoniklo (divlje) voće;

– Morske alge;

– Nerafinisana ulja, hladno ceđena (maslinovo, suncokretovo, kukuruzno, bundevino, laneno);

– Poslastice: med (uglavnom ušećeren), suvo voće;

– Napici: voda strukturisana, sveže ceđeni sokovi od voća i povrća, kombuha, zeleni čaj i čajevi od lekovitog bilja, voda smedom i jabukovim sirćetom, prirodna limunada s medom ili smeđim šećerom;

– Začini, sveži i suvi: celer, peršun, šargarepa, mirođija, beli i crni luk, hren, crvena paprika, đumbir, kim, origano, biber, jabukovo ili kombuhino sirće, sok limuna;


Relativno zdravi proizvodi

– Meso i mesne prerađevine: domaće životinje (piletina, teletina, jagnjetina) i divljač;

– Mlečni proizvodi: jogurt, kiselo mleko, sir od nekuvanog mleka;

– Jaja od prepelice ili kokošija (najmanje su štetna sveža žumanca u obliku majoneza, namaza, umućenog sa medom ili žutim šećerom), jednom do dva puta nedeljno;

– Riba: (naročito iz severnih mora), riblje ulje i kavijar;

– Mekušci;

– Gljive (najbolje šampinjoni, vrganji, krasnice, sunčanice, lisičarke), jednom nedeljno.


Izvor: http://www.bezgluten.net

HRANLJIVE MATERIJE NAMIRNICA

Za funkcionisanje tela potrebna je energija, koja se dobija unošenjem hrane u organizam. Međutim, nije svejedno kako je ta energija raspoređena u namirnicama i od čega se ona sastoji. Nije bitna samo količina namirnica nego umerena ishrana i šta se unosi u organizam, kojim redom i razmak unosa tih namirnica. Hrana je ta koja snabdeva ćelije tela važnim hranljivim (energetskim) i zaštitnim materijama koji istovremeno predstavljaju uslov za nastanak, pravilnu funkciju i održavanje pojedinih organa. Životne namirnice na bazi hranljivog sastava (proteini, masti, ugljeni hidrati) imaju svoju različitu energetsku vrednost. Istovremeno naše telo treba da bude svakodnevno snabdeveno određenom količinom tečnosti.

Preporuka za optimalnu ishranu: umereno od svega po nešto, a od nečeg nešto više. Osnovu treba da čine bezglutenske žitarice, krompir, mahunasti plodovi, povrće i voće, a od mesa birati manje masne namirnice (2 puta nedeljno), a ribu jesti do tri puta nedeljno. U toku dana piti 1,5-2 litre tečnosti, od toga 1, 5 l vode, prirodnih sokova ili biljnih čajeva. Preostalu tečnost telo crpi iz hrane.


1. PROTEINI (belančevine)

Predstavljaju treću grupu hranljivih materija, manje služe za stvaranje energije, a mnogo više za izgradnju i rast novih ćelija i enzima. Proteini su složena hemijska jedinjenja, u stvari aminokiseline, sastavljene od ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, sumpora i drugih elemenata i služe za izgradnju vlastitih proteina organizma. Postoje 22 aminokiseline, od kojih se 8 nazivaju esencijalnim aminokiselinama (koliko ih je do sada poznato: leucin, lizin, metionin, izolecin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin), njih ljudsko telo ne stvara, već se moraju obezbediti iz hrane. Za ostali broj aminokiselina koje se unose hranom smatra se da organizam može i sam da ih stvori. Aminokiseline u kombinaciji sa azotom formiraju na hiljade različitih proteina.

Proteini čine osnov svih živih ćelija telesnog i koštanog tkiva (mišići, koža, kosa, kosti). Sva ova tkiva se u svakodnevnom životnom procesu troše, pa je za njihovu obnovu i rast potreban ovaj materijal. Osim toga proteini imaju značajnu ulogu u transportu vode u organizmu, kao i u stvaranju zaštitnih materija u slučaju oboljenja. Oni učestvuju u metabolizmu mnogih mineralnih materija, naročito gvožđa, joda i cinka, u izgradnji lipoproteina fermenata i imunih tela. Ne postoji ni jedna belančevina koja sadržava sve potrebne sastojke. Iz ovoga proističe, da se čovek mora svakodnevno hraniti mešovitom hranom iz biljnog i životinjskog sveta.

Glavni izvori proteina biljnog porekla su žitarice, mahunarke i njihovi proizvodi, a životinjskog su meso, riba, mleko i mlečni proizvodi.

Životinjski proteini imaju veću biološku vrednost u odnosu na biljne. Organizam lakše vari i bolje iskorištava životinjske proteine. Za pravilnu ishranu potrebne su obe vrste proteina u skoro jednakim odnosima 40:60 u korist biljnih.

Unete proteine organizam prerađuje: prvo se aktivira hlorovodična kiselina koja ih razlaže na jednostavnije sastojke. U drugostepenom procesu se aktivira pepsin koji omekšava razložene materije. U trećoj fazi ovi enzimi definitivno razlažu hranu koja nakon tog procesa postaju novi proteini, aminokiseline. Ovi proteini služe za izgradnju živih ćelija koje se u toku života neprekidno troše. Nedovoljno svakodnevno unošenje proteina u organizam primorava na trošenje sopstvenih tkivnih proteina. Posledica je lošije zdravstveno stanje, smanjenje zaštitnih materija, a time slabiju otpornost organizma na bolesti. Javlja se zamor, smetnje u rastu, opadanje telesne težine i dr.

Prosečna dnevna potreba odlaslih osoba: 0,8–1 g proteina na 1 kg telesne težine.


Izvor://www.bezgluten.net

2. UGLJENI HIDRATI

Predstavljaju osnovni izvor energije jer pokrivaju oko 50% dnevnih potreba za energijom. Oni sadrže skrob i šećer, ali trebaju biti unešeni u integralnom obliku sa ostalim zatitnim materijama, bez kojih organizam ne može da funkcioniše. Zdravi nosioci ugljenih hidrata su žitarice, povrće (posebno mahunarke) i voće. 1 g ugljenih hidrata daje 4 kalorije.

Ugljeni hidrati po hemijskom sastavu su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika. Prvenstveno služe za proizvodnju energije i toplote organizma. Nalaze se u biljnim i životinjskim namirnicama. Najvažniji ugljeni hidrat biljnog porekla je skrob, koji se u procesu varenja razlaže na prosti šećer (glikozu), nakon čega ga organizam u tom stanju koristi. Namirnice životinjskog porekla su siromašne šećerom (glukogen). Njegova je uloga što se kao zaliha sakuplja u jetri i mišićima. U slučaju potrebe organizam ga može odmah koristiti. Osim skroba i glukogena još se ubraju tršćani šećer, mlećni šećer, grožđani i voćni šećer. Svi ovi ugljeni hidrati se brže i lakše vare nego proteini i masti životinjskog porekla.

Prosečna dnevna potreba odraslih zdravih osoba: 400-500 g.


3. MASTI

Predstavljaju drugu grupu hranljivih materija koje daju energiju. Masti su po hemijskom sastavu jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika u obliku glicerina i raznih masnih kiselina. Telo ne može funkcionisati bez masnoća.

Masnoća je ključni elemenat dobrog zdravlja, zavisno od vrste masnoće koja se koristi i u kojoj meri. Prvenstveno služe za proizvodnju energije, izvor su telesne toplote i pospešuju transport kiseonika. One su osnovne za proizvodnju masno ¬rastvorljivih vitamina A, D, E (antioksidanata), K i apsorbovanje kalcijuma. Masnoće hrane kožu, nerve i sluzne membrane, jačaju imunološki sistem, kardiovaskularni, reproduktivni i centralni nervni sistem. 1 g masti daje 9 kcal. Mast prenosi arome, što znači da bi mnoga hrana bez nje bila neukusna. Najmanje polovinu masnih sastojaka u hrani treba da čine masnoće biljnog porekla (npr. ulja: maslinovo, suncokretovo i dr.) sa višestruko nezasićenim masnim kiselinama, jer ih telo ne može da proizvede samo.


Struktura i izvor masnoća:

a) Zasićene masne kiseline – životinjskog su porekla: svinjska mast, loj goveđi i ovčji, punomasni mlečni proizvodi (punomasno mleko, punomasni sirevi, maslac, kajmak), a od povrća kokosovo ulje, kakao puter, palmino ulje i ulje palminog jezgra.

b) Jednostruko nezasićene masne kiseline – biljnog su porekla: masline, avokado, jezgra kajsije, kikiriki, badem, šafranika i suncokret.

c) Višestruko nezasićene masne kiseline (Omega-3): – životinjskog su porekla (riblje ulje lososa, skuša, haringi, sardina, pastrmke, tune, škampa, ostriga, iverka i brgljuna) i biljnog porekla (ulje semena lana, bundevino seme, kanola ulje, lisnato povrće tamnozelene boje, orasi).

d) Višestruko nezasićene masne kiseline (Omega-6) – nalaze se u majčinom mleku, posnom mesu, ulju šafranike, kukuruza i suncokreta, proizvodima od soje, sezamu, sirovom kikirikiju i semenju, mahunarkama, lisnatom povrću).

Jedan deo masnih kiselina (linolna, linoleinska i arahidonska) su nezamenljive, sa značajnom funkcijom u metabolizmu holesterola i nekim zaštitnim procesima. Masti takođe učestvuju u izgradnji steroidnih hormona, kalciferola i imunih tela. U biljnom poreklu se nalaze kao rezervni materijal u klicama semenki (suncokret, kukuruz) i masnim plodovima (masline, orasi) i životinjskom poreklu sadržane su u tkivu životinja. U poređenju sa ugljenim hidratima, masti daju približno dva puta veću količinu energije i toplote. Ulja su lakše svarljiva u odnosu na mast. Pri varenju masnoće se razlažu u prostije sastojke i na taj način razložene prodiru kroz zidove creva u krv koja ih prenosi u tkiva gde se ponovo pretvaraju u mast. Masti se mogu stvoriti i iz ugljenih hidrata ako ih čovek konzumira u preobilnoj količini. Taj višak se pretvara u mast i taloži u potkožnom tkivu. Ove masne naslage služe telu kao rezervna hrana, štite telo od pritiska, sprečavaju suvišno ispuštanje toplote, a proteine od preranog trošenja.

Zasićene masnoće u dozvoljenim količinama nisu štetne po zdravlje, naprotiv.

Nedostatak masnoće u organizmu može imati za posledicu različite poremećaje prouzrokovane nedostatkom neotopljenih pomenutih vitamina.
Prosečna dnevna potreba odraslih zdravih osoba: 60 g.

Napomena: najopasnija i najnekvalitetnija masnoća je biljnog porekla u obliku neprirodnih trans-masnoća iz potpuno ili delimično hidrogeniziranih biljnih ulja (na zapadu se koristi za proizvodnju kolača, hleba, krekera, rolnica, biskvita, pita i dr. proizvoda, prženje pomfrita). Za ove masnoće se veruje da su izazivači raka, srčanih oboljenja, ubrzavaju starenje, usporavaju imunološki sistem i smanjuju mogućnost iskorištavanja masnih kiselina.


Izvor://www.bezgluten.net

4. BILJNA (BALASTNA) VLAKNA

Najvećim delom se sastoje od raznih složenih ugljenohidratnih molekula, tj. nesvarljivih (dijetalnih) vlakana koje se nalaze u zidovima ćelija raznih biljaka (naročito u povrću, voću i žitaricama). Najčešće su to opne povrća, voća i žitarica (celuloza, poluceluloza, pektin, sluz, lignin, guma), balastni su (neenergetski) materijal jer ih organizam ne može razgraditi.

Namirnice bogate celulozom su žitarice (košuljica integralnog pirinča, prosa), semenke suncokreta i tikve, sveže povrće (kupus), sveže voće (suve šljive, kruške). Pektin (složeni šećer) nalazi se zajedno sa celulozom u jabučastom voću (jabuka).

Nesvarljiva vlakna mogu biti rastvorna i nerastvorna, da li se rastvaraju u vodi (tada veoma malo podležu procesima fermentacije u crevima). Istovremenom kombinacijom vlakana postiže se bolji efeklat ako se kombinuju nego kad se koriste pojedinačno. U smokvama se nalaze obe vrste vlakana. Biljna vlakna kada upijaju vodu, bubre i desetostruko povećavaju masu, pretvarajaući se u želatinoznu, sunđerastu masu. U svoju strukturu hvataju molekule žučnih kiselina, sprečavajući da od kiselina i masti nastane loš holesterol u jetri. Na taj način se smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi. Podstiću varenje, ublažavaju glad (produžavaju prisustvo kašaste materije u želucu) i dobar su regulator peristaltike creva. U procesu varenja probavni sokovi se obilnije luče a balastne materije vezuju za sebe mnogo vode. Na taj način one nabubre (povećavaju zapreminu), upijaju vodu i tako vrše mehanički nadražaj na zidove creva. Istovremeno u procesu bubrenja upijaju i štetne materije. Tako se ubrzava eliminacija nepotrebnih i štetnih sastojaka koji deluju kratko vreme na zidove creva. Biljna vlakna rasterećuju metabolizam: sprečavaju povećanje nivoa šećera u krvi i snižavaju nivo holesterola u krvi i jetri. Biljna vlakna u debelom crevu oslobađaju organoizam toksičnih materija, jer stimulišu rast acidofilnih bakterija, a one uništavaju toksine.
Redovnom ishranom se unosi samo 6-8 g biljnih vlakana. To zahteva da se u redovnu svakodnevnu ishranu unosi i posebni dodatak biljnih vlakana za ljudsku ishranu.

Prosečna dnevna potreba odraslih zdravih osoba: 30–40 g.


Vrste vlakana
– celuloza i hemiceluloza – zrnaste bezglutenske žitarice, integralno brašno, mekinje, povrće (kupus, boranija, zeleni grašak, kelj, bundeva, prokelj, itd),
– lignin – mekinje, kukuruzne pahuljice, prezrelo korenasto povrće, rotkvica, patlidžan, boranija, jagoda, kruška,
– pektin – jabuke, citrusi, smokve, šargarepa, karfiol, kupus, suvi grašak, boranija, krompir, pasulj, sočivo,
– kutin – ljuske raznih vrsta voća,
– tanin – obojene biljne namirnice,
– gumiarabikum (drvna smola) – neke biljne vrste. Po hemijskom sastavu je smesa kalijevih, kalcijevih i magnezijevih soli arabinske kiseline.

Treba kombinovati razne vrste povrća, voća, žitarica, salata, vodeći računa o kalorijskoj vrednosti. Rastvorljiva vlakna posebno efikasno smanjuju apsorpciju neutralnih masti (triglicerida) i holesterola, vezuju žučne kiseline i usporavaju apsorpciju šećera iz creva.

Rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna postižu bolji efekat ako se kombinuju nego kad se koriste pojedinačno. U smokvama se nalaze obe vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva.

Kroz redovnu dnevnu ishranu unosi se samo do 10 g biljnih vlakana. Zbog toga se preporučuje unos biljnih vlakana u vidu dodatka redovnoj svakodnevnoj ishrani.


Izvor: http://www.bezgluten.net

P O S E B N I D O D A T A K


ACIDO-ALKALOGENE NAMIRNICE
I NJIHOV UTICAJ NA ORGANIZAM

Današnji način života savremenog čoveka

U savremenom okruženju način života u zadnjih 50 godina se promenio, uporedo s promenama u životnoj sredini. Istovremeno su promenjeni i zahtevi pred naše telo. Sve ove promene odigrale su se u veoma kratkom vremenskom razdoblju što utiče na promene fizičkog i hemijskog sastava organizma. Čovek treba da zna da je pripadnik svoje rase, i da je iskustvo rase kroz generacije odredilo koju vrstu hrane treba koristiti.

Čovekov organizam je takav, kakav će najbolje funkcionisati samo uz hranu koju mu određuje priroda, podneblje i rasa kojoj pripada. Priroda teži da održi radnu ravnotežu između dva dela autonomnog nervnog sistema. Kultivirana hrana iz hladnijih podneblja teži da umiri suviše aktivan simpatički deo nervnog sistema. Gajena hrana iz toplijih klimatskih uslova samo ga stimuliše. To znači, da hrana iz krajeva koja ima različitu klimu od oblasti u kojoj živimo, nije prihvatljiva za naš organizam u stalnoj ishrani.

Savremeni način ishrane razlikuje se od biološkog odabira namirnica koristeći rafinisanu hranu. Činjenica je da se naša životna sredina promenila u kojoj živimo, ali je i činjenica da je naše telo ostalo potpuno isto u pogledu hemijskih i fizioloških funkcija. Kod raznih ljudi postoje i velike razlike u reagovanju na promene u načinu ishrane.

Ni svi ljudi ne treba da se hrane jednako, ako je cilj zdravlje. Izboru hrane treba da se posveti mnogo više pažnje, nego do sada. Ne postoji način ishrane koji će svakom čoveku odgovarati jednako i u potpunosti. Izbor namirnica (često i nepravilna priprema), neusklađeno vreme i redosled ometaju jedna drugu u procesu varenja, dobro je kada jedna drugu u radu potpomažu. Naravno da postoji i standardan (uobičajen) način ishrane da čovek ne bude gladan i neuhranjen.

Opšte je prihvaćeno pravilo da prosečna osoba može sama sebi da vrši izbor hrane koja odgovara zahtevima njenog organizma. Čovekov ukus i njegova predstava o sopstvenim potrebama se menja tokom života. Mali je broj odraslih ljudi koji mogu po ličnim potrebama izabrati namirnice za pravilnu ishranu i toga se držati. Najčešći oblik je poremećeni (nepravilni) način ishrane koji vodi ka gojaznosti (posebno kod srednje i starije dobi). Povećana telesna težina je, u stvari, nagomilana hranljiva materija u sredini tela koja nije do kraja sagorela u organizmu. Još jedna negativnost organizma „kako starimo, sve sporije varimo” (sokovi se manje i sporije izlučuju, organi postaju lenji (naročito creva), apetit se smanjuje.


Najčešći činioci koji utiču na ovakovo stanje (nepravilna ishrana i loš izbor namirnica):

– hrana i prerađevine na bazi belog brašna (beli hleb i prerađevine), beli pirinač, rafinisani beli šećer, rafinisana so;.
– pasterizovano i kuvano mleko (normalna kisela reakcija nekuvanog mleka menja se u baznu rekaciju);
– zamrznuta mišićava mesa (svinjetina, teletina, jagnjetina);
– industrijski pripremljena brza hrana, hrana sa nepropisnom količinom aditiva;
– dugotrajan fizički ili umni rad, pušenje, alkoholizam;
– psihičko stanje: emocionalni stresovi, stanja nervne napetosti, žalost.




Izvor: http://www.bezgluten.net

OSNOVNA SPOZNAJA pH VREDNOSTI ORGANIZMA

pH (Potentia Hydrogenii) je oznaka za stepen kiselosti (H+) ili alkalnosti (OH) koji predstavlja logaritam koncentracije H+ jona s promenjenom znakom. Oznaka vrednosti broja 7 označava jednake količine H+ i OH- jona, tj. stepen minimuma odnosno neutralnost. Koncentracija H+ jona viša od koncentracije OH- jona ima niži pH od 7 i suprotno alkalni pH je viši od 7. Skala pH vrednost je označena od 1-14. Acidobazna (kiselo-alkalna) ravnoteža predstavlja stalan odnos u organizmu između kiselina i baza.
Neutralni rastvor jednake količine H+ i OH- jona ima pH 7.


Osmovne pH vrednosti kod zdravog čoveka

– organizam čoveka je pH 7,3;
– arterijska krv je 7,30-7,45;
– želudačni normalni sok je 2,0, ali može biti i od 1-3;
– crevni sadržaj je alkalan 7,3 (pod uticajem žuči i gušteračnog soka;
– mokraća u normalnom stanju je 6,2 (slabo kisela), ali može biti i od 4,5 do 8;
– pljuvačka u normalnom stanju je 5,7, ali može biti i od 4-7;
– žučni sok je 7,4-8,5;
– probavni sok tankog creva je 7,6-8;
– sok gušterače je oko 7,5-8,0;
– cerebrospinalna tečnost je slabo alkalna 7,32;
– mišićno tkivo je slabo kiselo 6,9;
– mleko žene je skoro neutralno 6,97;
– vaginalna sluznica je normalno kisela, blizu 6;
– sperma je slabo alkalna 7,2-7,4.

Organizam čoveka se sastoji od 80% alkalnih i 20% kiselih elemenata. Zdrav organizam je blago alkalan.

Na pravi način treba da se kombinuju kisele i bazne namirnice u pomenutom odnosu.

Svaki organ ima specifičnu reakciju:
- želudac zahteva kiselu reakciju,
- pankreasni i žučni sok su pretežno alkalni (zadak im je da neutrališu kiseline i održe pH krvi u optimalnim granicama).

Današnji (savremen) način života, fizički i psihički stres, nepravilna ishrana, loš kvalitet hrane, alkohol, pušenje, narušavaju tu ravnotežu i guraju telo u kiseli status.


Najčešći uzroci nastanka acido-alkalogenih promena

Ljudski organizam toleriše samo mala odstupanja od normalnih vrednosti pH krvi od 7,35–7,45. Ako je pH smanjen ispod 6 nastaje acidoza, a povećani pH iznad 7,8 izaziva alkadozu (kada može da nastupi smrt).

Poremećaj razmene belančevina, masti i ugljenih hidrata u organizmu izaziva mnoge bolesti. Belančevine se u biohemijskim procesima transformišu u ugljene hidrate a i masti do 10% mogu da pređu u ugljene hidrate.

Ovaj se višak deponuje u obliku masnih naslaga (neorganski oblici soli i toksični metali u tkivima). Te povećane masnoće su u stvari izolator koji umanjeje elastičnost rada celog organizma istovremeno vezujući znatan deo minerala, zbog čega nastupa kriza enzima a time i nastanak bolesti.

Isto tako u slučaju gladovanja i poremećene crevne flore, masnoće se razgrađuju do acetona što je veoma štetno za organizan.

I metaboličke funkcije i vežbanje stvaraju mlečnu kiselinu, pa telesne tečnosti pokazuju pH vrednosti između 4,5 i 7,5. Za vreme intenzivnog (napornog) rada ili vežbi naglo se povećava nivo fosfata (adenozin fosfat) u krvi. Rezultat je pad fosfatnog sadržaja u mišićnom tkivu što dokazuje da sam proces smanjuje sposobnost za neutralizaciju nastale kiseline, istovremeno raste kiselost u tkivu, što ima za posledicu nedovoljno korišćenje glikogena i smanjivanje dotoka kiseonika u mišićne ćelije.

Na porast kiselosti organizma utiće i nepravilna ishrana namirnicama koje izazivaju kiselost krvi. proteinske namirnice životinjskog porekla (osim piletine) pretežno su kisele, dok biljne namirnice koje sadrže ugljene hidrate izazivaju alkalnost u krvi.


Izvor: http://www.bezgluten.net

Prikaz grupa acidogenih i alkalogenih namirnica

Grupa: Meso
Acidigene namirnice: sve vrste mesa i mesnih prerađevina, ribe i morski plodovi (osim alkalogenih namirnica).
Alkalogene namirnice: piletina, mišićava mesa (svinjetina, teletina, jagnjetina).

Mesne prerađevine
Acidogene namirnice: sve vrste mesnih prerađevina od dozvoljenih namirnica.

Riba
Acidogene namirnice: sve vrste riba, morski plodovi (osim alkogenih)
Alkalogene namirnice: bela riba

Jaja
Alkalogene namirnice: kokošija

Grupa: Masnoća
Acidogene namirnice: svinjska mast, mast od peradi, suncokretovo, kukuruzno i maslinovo ulje
Alkalogene namirnice: nerafinisano ulje

Grupa: Mleko
Acidogene namirnice: sve vrste kuvanog mleka
Alkalogene namirnice: sveže mleko

Mlečni proizvodi
Acidogene namirnice: maslac, margarin, kajmak, jogurt, mladi sir
Alkalogene namirnice: kiselo mleko, sir

Grupa: Žitarice
Acidogene namirnice: kukuruz, proso, heljda i zabranjene glutenske namirnice.
Alkalogene namirnice: soja.

Prerađevine žitarica
Acidogene namirnice: kukuruzno, pirinčano i proseno brašno, beli hleb, testenina, jela od belog brašna.
Alkalogene namirnice: mlečno pecivo, skrob.

Grupa: Povrće
Acidogene namirnice: bogato organskim kiselinama (paradajz, paprika i sl.)
Alkalogene namirnice: sve vrste povrća (osim acidogenih), npr. boranija, kupus, dinje i sl.

Grupa: Voće
Acidogene namirnice: orasi, bademi, lešnici, pištaći, šljive, borovnice, višnje, drenjine, voće bogato organskim kiselinama.
Alkalogene namirnice: sve vrste voća (osim acidogenih),
npr. kesten, badem, smokva, urma, kruške, agrumsko voće i sokovi (limuna, narandže) i sl.

Grupa: Zaslađivači
Acidogene namirnice: rafinisani šećer, med, ciklamat.
Alkalogene namirnice: -

Grupa: Napici
Acidogene namirnice: alkoholna pića osvežavajuća pića, biljni čajevi, kafa, kakao, koka-kola .
Alkalogene namirnice: sokovi od dozvoljenog povrća i voća.

Grupa: Ostalo
Acidogene namirnice: pogrešni postupci prilikom pripreme hrane (pečenja na masti i ulju, pohovanje, pregrejavanje jela, konzervisanje, više puta podgrejana jela, prekuvanje jela , droga, nikotin.
Alkalogene namirnice: voda.

Grupa: Industrijski proizvodi
Acidogene namirnice: čokolada, slatkiši, kompoti.
Alkalogene namirnice: -


Izvor: http://www.bezgluten.net


KRAJ SADRŽAJA TEME: "BEZGLUTENSKA ISHRANA"
EDICIJA 1: "CELIJAKIJA"

NASTAVAK TEME: EDICIJA 3
za 60 dana

STATISTIKA PREGLEDA KORISNIKA
TEME CIKLUSA "BEZGLUTENSKA ISHRANA"

Edicija 1: "Celijakija"
Ukupno objavljenih autorskih nastavaka: 24

Osnovni cilj sadržaja teme: Edukacija celijačnih bolesnika i drugih zainteresiranih korisnika o bolesti, izboru dozvoljenih bezglutenskih namirnica, pravilnoj bezglutenskoj ishrani i sigurnu opisnu pripremu (nekontaminiranih) jela bez glutena u strogo domaćim (kućnim) uslovima.


Postava teme Edicija 1 - Celijakija: 21. septembar 2011.
Završetak objave teme: 06. oktobar 2011.
Period postave: 16 dana
Pregledi Korisnika od 21. 9. 2011 do 8. 10. 2011. (9,00 č.): ukupno 305
Komentari korisnika na temu: 3


POSEBNA NAPOMENA!
Ovaj projekat teme publikovanog sadržaja i naredni nastavci prvi put se publikuju u skraćenom sadržaju. Ciklus "Bezglutenska ishrana (dijeta)" sadrži ukupno 15 Edicija sa različitim naslovima: 1 glutenskim i 14 bezglutenskih, koji treba da se publikuju u vremenu 36 meseci, sa međurazmakom naslova od po dva meseca.
Projekat je zamašan (potpuno novi rukopis), jer osim osnovnih podakata o bolesti i opisa pojedih namirnica sadrži i veoma veliki broj bezglutenskih receptura svake publikovane namirnice.

Preporuka:
Za vreme pauze do nove postave publikacije, ako ste zainteresovani za temu „Bezglutenska ishrana“, pogledajte moj izvorni sajt: >http://www.bezgluten.net<


HVALA NA POSETI!

Osnovni cilj sadržaja teme: edukacija celijačnih
bolesnika i drugih korisnika o bolesti, izboru dozvoljenih bezglutenskih
namirnica, pravilnoj bezglutenskoj ishrani i sigurnoj opisnoj pripremi
jela bez glutena u strogo domaćim uslovima.

Prethodna veza na ovom forumu:
Rubrika: "Život i priključenija/Zdravlje/Lekarska ordinacija/Bezglutenska ishrana (dijeta).

Napomena: Na ovoj adresi tema je skoro sakrivena i teško dostupna, što ima za posledicu manji broj poseta zainteresiranih korisnika.

Izvor: http://www.bezgluten.net

CELIJAKIJA

ISTORIJAT CELIJAKIJE

Simptome celijakije (tegobe u crevima) prvi je opisao grčki lečnik Aretaeus u drugom veku pre Hrista.
Godine
1888. engleski lekar ser Samuel Jones Gee opisao je bolest i dao joj
naziv celijakija po grčkoj reči „coeliacos”, što u prevodu znači trbušna
šupljina. U opisu dominira velik stomak i da je poremećaj u probavi
osnovni problem.
Godine 1950. nizozemski lekar Wileam Karel Dicke je
zajedno sa biohemičarom Van de Kamerom, ovu bolest doveo u vezu sa
konzumiranjem žitarica u kojima se nalazi gluten. Daljnim istraživanjem
uočen je osnovni uzrok bolesti gluten i bolest dobija ime glutenska
enteropatija.
Nedavno je tim evropskih naučnika razvio biosenzor
koji otkriva prisutnost glutena u hrani. Prim.Dr.Ludvig Sollid iz Osla,
tvrdi da ima jake dokaze kako je celijakija bolest T-ćelija imunološkog
sistema. Njegov tim nastavio je daljnja istraživanja i razvija peptidne
derivate glutena koje bi T-ćelije prihvatale. Ovakova mogućnost
prihvatanja derivata glutena bila bi spas za celijakičare.


ŠTA JE CELIJAKIJA?

Celijakija
ili glutenska enteropatija je hronična bolest probavnog sistema
manifestirana kao trajna nesposobnost da razgrađuje gluten iz hrane u
tankom crevu. Celijakija je doživotna bolest oba pola. Pripada grupi
autoimunih gastroenteroloških bolesti. Kod celijakije vlastiti
imunološki sistem uzrokuje oštećenje sluznice tankog creva zbog čega ne
dolazi do apsorpcije nutrijenata, bolest se istovremeno klasificira kao
imuna i malapsorpcijska bolest. Telo stvara antitela, tzv. molekule
antiglijadin koja napadaju molekule glutena, ali i vlastite telesne
ćelije. Posledica je tipična glutenska enteropatija koja izaziva teško
oštećenje sluznice tankog creva i crevnih resica. Sluznica postaje tanka
i atrofična a resice tanje i postepeno isćezavaju. Funkcija resica da
razgrađuju i apsorbuju hranljive materije nestaje, što dovodi do
umanjenja (deficijencije) resorpcije sastojaka (hranljivih materija,
vitamina, minerala, a katkada proteina, ugljikohidrata i masnoća) iz
hrane. Rezultira i smanjenjem lučenja nekih hormona, otežanom probavom
bitnih nutritivnih sastojaka kao i razvojem vrlo teških i za život
opasnih bolesti. Usled toga dolazi do nedostatka osnovnih sastojaka za
normalan razvoj i rad organizma, opada njegova otpornost, izazivajući
razne smetnje i obolenja.
Celijakija je doživotna nesposobnost na
gluten. Javlja se u ranom detinjstvu kada počinje ishrana hranom koja
sadrži gluten ili posle u odrasloj dobi gde su tegobe povezane uz razne
organske sisteme.
Osnovno pravilo kod celijakije je bezglutenska
ishrana (dijeta) u toku celog života. Iskljućenjem glutena iz hrane
ubrzo dolazi do oporavka sluznice creva i crevnih resica.
Pojavljuje
se kod genetskih sklonih pojedinaca kojima jela sadrže gluten, ali i kao
posledica stresa i infekcija. Susrećemo je i kod bolesnika koji pate od
nekih drugih naslednih bolesti, npr.: Downov sindrom, Turnerov sindrom,
Wiliamsov sindrom, neke nasledne srčane greške i dr.

Nelečena celijakija
može biti povezana sa ozbiljnim zdravstvenim komplikacijama. Oštećenje
sluznice tankog creva i problemi uzrokovani malapsorpcijom čine obolele
od celijakije rizičnim na nekoliko bolesti i zdravstvenog stanja, u vidu
hormonalnog poremećaja a može da rezultira razvojem vrlo teških i za
život opasnih bolesti, kao što su karcinom creva i maligni tumor limfnog
tkiva creva (tzv. limfoma), osteoporoza i druge bolesti.
Celijakija
je češća u odraslih nego kod dece. Bolest ima veoma različitu kliničku
sliku i često ne ukazuje na povezanost s probavnim sistemom. Nastaje u
bilo kojoj životnoj dobi, najviše u pedesetim i šezdesetim godinama
života. Bolest može biti potpuno bez ikakvih simptoma (tzv. „tiha” ili
„prikrivena”). Tihi ili asimptomatski oblik bolesti je prividno zdrav.
Bolesnici nemaju nikakvih simptoma bolesti, ali histološkom analizom
crevne sluznice otkriva se oštećenje tipično za celijakiju.
Simptomi bolesti su najjasniji kod male dece, koji
ukazuju na klasičnu kliničku sliku povezanu sa probavnim sistemom.


STATISTIKA RASPROSTRANJENOSTI CELIJAKIJE

Celijakija
nije retka već česta doživotna bolest. Prema podacima svetskih
istraživanja od celijakije boluje 1-2% stanovništva sveta. Pretpostavlja
se da više od milijun Evropljana boluje od celijakije. Smatra se da je
na jednog dijagnosticiranog bolesnika najmanje sedam neprepoznatih.

Medicinski stručnjaci pretpostavljaju da od celijekije boluje u:
– Evropi preko 1,000.000 obolelih, smatra se da je na jednog dijagnosticiranog oboljelog najmanje sedam neprepoznatih;
– Srbiji oko 70.000 ljudi, od toga u Vojvodini oko 20.000, među kojima oko 3.000 Novosađana;
– Hrvatskoj na osnovu pretpostavke je na oko 85 lica 1 oboljeli;
– Sloveniji na 100 lica 1 oboljeli;
– Italiji na 85 lica 1 oboljeli;
– Mađarskoj na 90 lica 1 oboljeli, itd…

U skandinavskim zemljama celijakija je češća nego u Evropi a gotovo je nema u zemljama Azije i SAD-a.

Izvor: http://www.bezgluten.net

BEZGLUTENSKA DIJETA

Bezglutenske namirnice namenjene su ishrani celijačnih bolesnika. Pojam namirnica podrazumeva sve ono što se koristi kao hrana i piće, u izvornom ili prerađenom obliku, začini i dodatke jelima. Definirana je vrsta ishrane od bezglutenskih namirnica i njihovih mešavina kao i glutenskih žitarica (pšenica, raž, ječam i zob) iz kojih je gluten odstranjen tehnološkim postupkom.
Jedina sigurna terapija celijačnih bolesnika je stroga bezglutenska dijeta (Gluten-free dijeta), medicinski prihvačena metoda za lečenje celijakije.
Pravna definicija oznake „gluten free” (bez glutena) razlikuje se od zemlje do zemlje.

Evropska Komisija izglasala je uredbu br. 41/2009 kojom su definisane količine glutena zavisno o poreklu i vrsti pojedinih bezglutenskih namirnica kao i deklarisanje glutena, kao i označavanje namirnica namenjenih obelelima od celijakije.


Promenjene vrednosti o količini glutena sada glase:

a) Gluten free (bez glutena) – količina glutena ne sme biti veća od 20 mg/kg na originalni proizvod;
b) Very low gluten (niska količina glutena) – količina glutena ne sme biti veća od 100 mg/kg na originalni proizvod.

Objašnjenje:
a) namirnice koje prirodno ne sadrže gluten, te im količina ne sme
sadržavati gluten, više od 20 mg/kg (<0,02%), odnosno manje od (<)
20 ppm;
b) namirnice koje sadrže gluten, ali im je posebnim
tehnološkim postupkom odstranjen gluten, te im količina glutena ne sme
prelaziti više od 100 mg/kg (<0,01%);
c) kombinacija (mešavina) namirnica a) i b) u kojima količina glutena ne sme prelaziti više od 200 mg/kg (<0,02%).


POSEBNA NAPOMENA!

Ne sme se započeti s bezglutenskom dijetom samoinicijativno, pre biopsije
sluznice tankog creva, jer ometa pravilnu dijagnozu i može odgoditi
dijagnozu neke slične bolesti s istim simptomima.
Nekim obolelim potrebni su meseci, pa čak i godine dijetoterapije, za potpuni oporavak.
Ponovno uzimanje namirnica sa glutenom nakon izlečenja dovodi do povratka bolesti.

Izvor: http://www.bezgluten.net

GLUTEN

ŠTA JE GLUTEN I KAKO DELUJE NA ORGANIZAM?

Gluten (glue) je proteinski molekul dva proteina (glijadina i glutelina) koji
se nalaze približno u jednakim omerima u jezgru (endospermu) pšenice. To
je visoko proteinski ostatak koji je veoma bogat proteinima, ugljenim
hidratima, kalcijumom i vitaminima grupe B. Nerastvorljiv je u kiseloj
sredini (želucu), a asimilira se u tankim crevima. Osim pomenutog
glutena poznato je nepovoljno delovanje i drugih prolamina: raži
(sekalin), ječma (hordein) i eventualno zobi (avenin). Sve četiri
frakcije glijadina izazivaju manjeviše glutensku enteropatiju (alergiju
na žitarice). I heljda, iako nije žitarica, sadrži belančevinu sličnu
glutenu (pa je važno da je alergične osobe isprobaju pre početka
korišćenja). Novim naučnim istraživanja finska studija predlaže da
odrasli mogu sigurno unositi umerene količine zobi (ovsa) u svoju
ishranu. Ipak, pre početka korišćenja treba isprobati, jer svaki oboleli
ne reaguje na isti način.
Gluten nije neophodan za život, te
bezglutenska ishrana pravilna ishrana nema negativnih posledica za
zdravlje oboleliha i zdravih korisnika. Gluten stvara problem s
varenjem, pošto je njegova mreža teška za razlaganje i samo se delimično
svari. Ako je glutenska hrana nedovoljno sažvakana, glavni je uzrok
crevnih zapaljenja i alergija. Gluten slabi zidove tankog creva,
delujući na male resice (poput turpije) koje se nalaze na sluznici
tankog creva koje usvajaju hranljive materije. Na taj način crevne
resice imaju smanjenu sposobnost za apsorpciju hranljivih materija.
Usled nadraženosti oštećenih crevnih resica organizam stvara zaštitni
sloj sluzi koji čini još težim prolaz hranljivih materija kroz crevni
zid. Tako gluten, posebno pšenični, uzrokuje tipične bolesti slabog
varenja. Kada je crevni zid oštećen, postaje propustljiv i za veće
molekule od normalnih, pa delimično svarene belančevine i bakterijski
toksini ulaze u krvotok izazivajući alergiju i slabljenje imunog
sistema. Sluz koju stvara gluten, osim u tankim crevima, može se naći i u
glavi. Osobe sa ovakvim nakupinama ne mogu se opustiti, osetljive su,
eksplozivne, i u slučaju alergije mozga, naklonjene su epilepsiji i
mentalnim bolestima. Kasnije nakupljanje sluzi (mukus), može da ima za
posledicu i gluvoću. Zbog poremećaja metabolizma, pšenični skrob se u
njihovom organizmu uglavnom pretvara u telesne masti, umesto u energiju.
Osim pšeniićnih namirnica i prerađevina i mnoge druge namirnice često
sadrže dodati gluten.

Zaceljivanje propustljivih oštećenih creva
– Patrik Holvord ekspert za ishranu, preporučuje semenke susama,
suncokreta i bundeve sa vitaminom B8 (biotin) u zajednici sa vitaminom
B6 (piroksidin), cinkom i magnezijumom pomažu organizmu da pravilno
iskoristi masne kiseline.

Izvor: http://www.bezgluten.net

PRAVILA BEZGLUTENSKE ISHRANE

1. BEZGLUTENSKE ŽITARICE I PROIZVODI OD BRAŠNA

Dozvoljene namirnice:
kukuruz (tvrdunac, kokičar, šećerac), pirinač (integralni, glazirani,
divlji), proso, heljda, sirak, kvinoa, amarant, tef, ragi, tapioka,
kineska šećerna trska. Sve vrste proizvoda od dozvoljenih žitarica, kao:
hleb i peciva, testenine, međusobne mešavine, kuvana, pržena, dinstana i
pečena jela u kombinaciji sa povrćem, voćem i dozvoljenim začinima i
dodacima. Navedene žitarice su osnova bezglutenske dijete.

Nedozvoljene namirnice:
pšenica (sve vrste), raž, ječam (geršla), zob, (ovas), štir, peruansko
žito, kuskus. Inustrijski proizvodi od istih namirnica: brašno, skrob,
griz, klice, prezle, mekinje, kaše, slad, sladni prah, sirupi, lepak,
želatin, pekarski sveži i pivski kvasac. Testenine (rezanci, makarone,
špagete, knedle), pirinčane i druge mešavine sa nedozvolje¬nim
žitaricama i njihovim prera¬ đevinama (pahuljice, korneti).


2. POVRĆE

Dozvoljene namirnice: sve vrste svežeg, sušenog i smrznutog povrća, konzerviranog povrća u domaćoj kuhinji sa dodatkom konzervansa koji ne sadrži gluten.
Nedozvoljene namirnice za sve vrste povrća: industrijski konzervirano povrće je nepouzdano zbog dodatka stabilizatora ili emulgatora koji su najčešće skrobnog porekla.

Lisnato i zeljasto povrće
Dozvoljene namirnice: blitva, brokoli, karfiol, kelj, kupus, praziluk, raštan, salata zelena, spana}.

Plodovito i korenasto povrće
Dozvoljene namirnice: bamija, bundeva, celer, cvekla, keleraba, krastavac, paprika, paradajz, patlidžan, rotkva, šargarepa, tikvica.

Gomoljasto povrće
Dozvoljene namirnice: krompir, batata (slatki krompir), čičoka, kasava, saga.
Ove namirnice, naročito batatu treba usvojiti proizvodnju, kako bi se dobio proširen asortiman povrća.

Lukovičasto povrće
Dozvoljene namirnice: beli luk, crni luk, vlašac.

Mahunarke (leguminoze)
Dozvoljene namirnice: Bob, boranija, grašak, pasulj, tetovac, sočivo, soja (sojino zrno, sojino brašno, sojino mleko, tofu sir), kikiriki.

Samoniklo bilje
Dozvoljene namirnice: Livadsko zelje i drugo bilje iz opisa samoniklog bilja.

SEMENSKO BILJE
Dozvoljene namirnice: suncokret, mak, susam, gorčica, šafran, seme lucerke, kokos.
Nedozvoljene namirnice: industrijski sojasos.


Izvor: http://www.bezgluten.net

3. VOĆE

Dozvoljene namirnice: ve vrste svežeg, prirodno sušenog i smrznutog voća (bez dodataka). Ušećereno voće sa konzumnim kristalnim šećerom (mlevenim u kućnim uslovima) bez nedozvoljenih dodataka. Konzervirano voće, voćni sokovi, kaše, džemovi, marmelada, kompoti i slatko u kućnim uslovima sa konzervansima i zaslađivačima bez glutena.

Nedozvoljene namirnice: industrijski kandirano voće gde je u procesu sušenja, matiranja, glaziranja i kalupljenja, korišćeno pšenično brašno. Industrijski konzervirano ili kandirano voće sa industrijskim šećerom u prahu, u kojem se nalazi oko 5% glutena.


Jabučasto voće

Dozvoljene nemirnice: jabuka, dunja, kruška, mušmula, oskoruša.


Koštičavo voće

Dozvoljene namirnice: breskva, kajsija, šljiva, trešnja, višnja drenjina.


Jagodasto voće

Dozvoljene namirnice: jagoda, kupina, malina, dudinja.


Bobičasto voće

Dozvoljene namirnice: borovnica, grožđe, josta, ogrozd, ribizla.


Jezgrasto voće

Dozvoljene namirnice: badem, lešnik, orah, kesten, žir, pištaći, indijski orah.


Supstropsko voće

Dozvoljene namirnice: aktinidija, ananas, avokado, banana, datula, grejpfrut, kivi, limun, mandarina, narandža, rogač, sveža smokva.

Nedozvoljene namirnice: sušeno voće posuto pšeničnim brašnom (smokva, šljiva...).


Izvor: http://www.bezgluten.net

4. MESO I ŽIVOTINJSKE PRERAĐEVINE

Dozvoljene namirnice: Domaća priprema jela: meso i iznutrice sve vrste (kuvano, pečeno, dinstano, prženo): perad (piletina, pačetina, gušćetina, ćuretina), kunić, svinjetina, ovčetina, jagnjetina, teletina, junetina, govedina, divljač (sve vrste).
Konzumiranje mesa treba da bude ograničeno, bezmasno, a nakon pripreme skinuti kožuricu. Od peradi je najkvalitetnije belo meso.

Nedozvoljene namirnice: Meso koje se tehnički obrađuje sa hidrolizovanim biljnim proteinima ¬XVP.

Industrijske prerađevine: ćevapi, pljeskavice, naresci, sa prisustvom
nedozvoljenih sastojaka (začina, konzervansa i dr.).

DOMAĆE MESNE PRERAĐEVINE
Dozvoljene namirnice: Domaće mesne prerađevine sa dozvoljenim sastojcima: šunka (pršuta), pečenica, slanina, kulen, kobasice, salama, švargla, krvavice, paštete, džigernjača, čvarci, pihtije.

Nedozvoljene namirnice: Sve vrste mesnih industrijskih prerađevina, konzerve sa mesom (i povrćem), koje u sastavu sadrže gluten i nedozvoljene začine i dodatke.

RIBA
Dozvoljene namirnice: Samo u kućnoj pripremi: ribe sve vrste (rečne i morske), plodovi mora (školjke, rakovi).

Nedozvoljene namirnice: Riblje industrijske prerađevine i prerađevine od školjki.

KOKOŠJA JAJA
Dozvoljene namirnice: Tvrdo kuvana ili pržena jaja, na dozvoljenoj masnoći. Pohovana jela samo u kućnim uslovima.

Nedozvoljene namirnice: Restoranska kajgana, omleti, zamena za jaja, pohovana hrana i veštačke boje.

MLEKO
Dozvoljene namirnice: Sve vrste sveže kuvanog mleka (kravlje, ovčje, kozje), mleko u tetrapaku – oko 10% ne podnosi mlećni šećer (laktozu) od 1-3 meseci. U tom periodu se daje mleko bez laktoze.

Nedozvoljene namirnice: industrijsko samo provereno jer može biti kontaminirano.

MLEČNI PROIZVODI
Dozvoljene namirnice: Kiselo mleko, prirodni jogurt (punomasni ili ile bez masnoća, sveža slatka i kisela pavlaka, pripremljeni samo u kućnim uslovima.

Nedozvoljene namirnice: Acidofilni jogurt (ima smanjen procenat laktoze), industrijski jogurt i industrijski voćni jogurt (jer najčešće sadrže neželjene stabilizatore).

SIREVI
Dozvoljene namirnice: Vrste sireva (kravlji, ovčji, kozji), mlađi i stariji, pripremljeni od prirodnog sirišta (buraga).
Preporučljivi su: edamer, parmezan, gorgonzola, mocarela, čedar, švajcarski sir.

Nedozvoljene namirnice:
Sirevi koji se pripremaju sa dodatkom destilovanog belog sirćeta
(Rokfor, Ricotto...). Industrijski krem ili pasterizovani sirevi sa
neproverenim sastojcima. Sirevi u umetnim crevima i gumom porekla iz
povrća.

Izvor: http://www.bezgluten.net

5. MASNOĆE

MASTI

Dozvoljene namirnice: životinjskog porekla (svinjska i od peradi).
Domaći proizvodi: maslac, kajmak, margarin, majonez.

Nedozvoljene namirnice: industrijske masnoće samo proverene jer sadrže nedozvoljene aditive.


ULJE

Dozvoljene namirnice: najbolje suncokretovo, a maslinovo i kukuruzno ulje (manje) samo ako ne sadrže nedozvoljene aditive.

Nedozvoljene namirnice: Industrijski proizvedene masnoće, jer sadrže neželjene sastojke: stabilizatore, boje, konzervanse, omekšivače...


6 . ZASLAĐIVAČI

Dozvoljene namirnice: Kristal konzumni šećer (ili od njega mleveni u prahu pripremljen u kućnim uslovima), med, bombone od kristal šećera sopstvene proizvodnje (bez nedozvoljenih sastojaka).
Napomena: kupovni mleveni šećer sadrži glutensko brašno da se ne grudva.

Nedozvoljene namirnice: Kupovni mleveni šećer, smeđi šećer sa aditivima, veštački šećer (Saharin, Ciklamat, Sukraloza (Silenda), Acesulfam-K (Sunette, Sweet&Safe, SweetOne).


Izvor: http://www.bezgluten.net

7. ZAČINI
Dozvoljene namirnice: Morska i kuhinjska so, crni biber u zrnu i mleveni u kućnim uslovima, domaći začini (bez nedozvoljenih dodataka), šlag od slatke pavlake, domaći šam od belanaca.

Nedozvoljene namirnice: Industrijski proizvodi - kari prah, beli biber, umaci, umak za salatu, senf, kečap, vanila prah, vanilin šećer, šlag u prahu, prašak za pecivo, kvasac, puding, kreme.

SIRĆE
Dozvoljene namirnice: Vinsko sirće, jabukovo sirće, limun, kukuruzno sirće (bez aditiva).

Nedozvoljene namirnice: Belo destilovano sirće, sirćetna kiselina.

DODACI JELIMA
Dozvoljene namirnice: Hidrolizovani biljni protein od kukuruza ili soje.

Nedozvoljene namirnice: Industrijski proizvodi - aditivi, konzervansi, emulgatori, boje, HVP (hidrolizovani biljni protein), TV P¬teytured, HPP¬, VP ¬biljni protein, VG ¬biljne gume, želatin.


8. NAPICI (bez aditiva)

BEZALKOHOLNI NAPICI
Dozvoljene namirnice: Pitka voda, sokovi od voća i povrća, sveže mlevena kafa, domaći čaj, kakao napitak, domaća čokolada, šerbet od kristal šećera.

Nedozvoljene namirnice: Boza, mešavina mlevene kafe sa nedozvoljenim žitaricama„ instant kafa, instant čaj, kuvani kakao od kakaovca koji je prerađen sa alkalijama, instant kakao mešavine, industrijski voćni sokovi i sve vrste napitaka sa aditivima.

ALKOHOLNI NAPICI
Dozvoljene namirnice: Belo i crno vino, votka od krom¬pira, voćne rakije, tekila i rum.

Nedozvoljene namirnice: Pivo, kvas, viski, burbon, liker.


Izvor: http://www.bezgluten.net

9. GOTOVA JELA I INDUSTRIJSKI PROIZVODI

Dozvoljena jela: Jela pripremljena u kućnim uslovima bez nedozvoljenih namirnica, začina i dodataka.

Nedozvoljena jela: Gotova industrijska (konzerve) i restoranska jela.

Predjela
Dozvoljena jela: Hleb i peciva pripremljena samo sa bezglutenskom smešom, dozvoljene masnoće mlećnih proizoda i mesne prerađevine pripremljene u kućnim uslovima.

Nedozvoljena jela: Industrijski, pekarski proizvodi i mesne prerađevine pripremljeni od nedozvoljenih namirnica, začina i dodataka.

Salate
Dozvoljena jela: Salate od povrća, voća, mlećnih proizvoda, mesa i masnoća pripremljenih u kućnim uslovima bez nedozvoljenih začina.

Nedozvoljena jela: Restoranski pripremljene salate, industrijska majoneza i drugi nedozvoljeni dodaci.

Supe i čorbe
Dozvoljena jela: Svi oblici supa u domaćoj pripremi (bez zabranjenih namirnica, začina i dodataka).

Nedozvoljena jela: Industrijske i restoranske supe, konzervirane supe (u obliku kocke ili praha).

Kuvana i zapečena jela
Dozvoljena jela: Jela pripremljena od dozvoljenih namirnica, začina i dodataka: varivo, paprikaši, zapečena jela sa mesom i prerađevinama, masnoćama, mlekom i mlećnim pređevinama, žitaricama, povrćem, voćem i samoniklim biljem.

Nedozvoljena jela: Industrijska i restoranska jela, industrijski proizvedene zabranjene namirnice, konzervirane namirnice sa nedozvoljenim dodacima i sl.

Pržena i pečena jela
Dozvoljena jela: Pripremljena jela u kućnim uslovima od svih vrsta svežeg mesa i iznutrica pernatih i dlakavih životinja, divljači i ribe sa dozvoljenim
začinima i dodacima.

Nedozvoljena jela: Pohovano meso sa brašnom od nedozvoljenih žitarica, začina i dodataka.

Umaci
Dozvoljena jela: Sve vrste svetlih i tamnih umaka sa dozvoljenim namirnicama, začinima i dodacima.

Nedozvoljena jela: Industrijski sojasos i svi ostali umaci sa nedozvoljenim namirni¬ cama, začinima i dodacima,.

Roštilj
Dozvoljena jela: Razno meso, ražnjići, čevapčići, pljeskavice, iznutrice, mesne prerađevine, povrće, voće sa dozvoljenim začinima i dodacima.

Nedozvoljena jela: Nedozvoljene namirnice, začini i dodaci.

Poslastice
Dozvoljena jela: Puding od kukuruznog skroba, pirinča, ili topioke.
Sladoled pripremljen u kućnim uslovima (bez nedozvoljenih dodataka).

Nedozvoljena jela: Ratluk, žvakače gume, bela alva, industrijski i poslastičarski sladoled, industrijski slatkiši (keks, kolači, dezerti, kremovi,
čokolade (bela, mlećna, punjena, za kuvanje), bombone, karamele.


Izvor: http://www.bezgluten.net

Dosta se govorilo o ovome od kada je izašla knjiga Novaka Đokovića po ovom pitanju .
Pa da ne bi prošlo bez mene ,malo sam to prelistao .
Lepo to zvuči ...ali je malo teže sprovesti kod nas . 
Recimo ,kaže Novak ,ujutru ,dve kašike meda i čaša vode .
Ok ....da to nije neki med sa Novog zelanda koje prave pčele isključivo od cvetova opet nekog egzotičnog drveta odande ?
Pa onda razne pahuljice ,bobice ,ljuspice i koješta ,krispiji i musliji , brašna i mleka  od koječega za čega nismo ni čuli -a  ima da se kupi u Americi (proverio kod mojih gospođa koje se muvaju stalno po tim "zdrava hrana" prodavnicama ) 
Tako da ...i da hoćemo ,ne možemo da se baš kako treba  "degluteniramo" . 
Baška mi u Vojvodini ....da lale vide spisak šta ne smeju ....radije bi veru promenili u budiste ,nego to.  :smejese1;:  

Celijakija - od sumnje do dijagnoze


Prema podacima svjetskih istraživanja od celijakije boluje 1-2 posto stanovništva. Radi se o iznimno čestoj doživotnoj bolesti koja neliječena dovodi do mnogobrojnih i ozbiljnih komplikacija, a dugi niz godina može biti skrivena. Kada posumnjati na celijakiju, kako ju otkriti na vrijeme, kako se nositi s tom bolešću u dječjoj, a kako u odrasloj dobi, odgovore na ta i druga pitanja koja se tiču celijakije potražili smo kod Ružice Lah, predsjednice Hrvatskog društva za celijakiju. Naša sugovornica objašnjava što je to celijakija, koju treba pravodobno prepoznati i kod bolesnika s minimalnim simptomima budući da pravodobno uvođenje bezglutenske prehrane sprečava brojen komplikacije bolesti.

"Neke osobe osjete da je gluten ono što im stvara tegobe ili ono nešto što im smeta zdravlju. Postoje razne nepodnošljivosti ili alergijske smetnje na gluten. Česta bolest - celijakija, može biti u pitanju. Celijakija ili glutenska  enteropatija autoimuna je doživotna kronična bolest svih organskih sustava u kojoj imunološki sustav uglavnom u genetski predisponiranih osoba napada vlastito tkivo oštećujući sluznicu tankog crijeva. Od sto osoba najmanje jedna ima celijakiju. Autoimunu reakciju izazvanu komponentama glutena (glijadinima i gluteninima) pokreće gluten koji je strukturna proteinska komponenta pšenice, raži i ječma i njihovih križanaca. Bolest je u čijem nastanku osim glutena sudjeluju i genetski i okolišni čimbenici. Konzumiranje hrane koja sadrži gluten čak i u vrlo malim količinama uzrokuje oboljelima poremećenu imunološku reakciju. Ako se oboljeli od celijakije strogo pridržava striktne dijete bez glutena može biti dobrog zdravlja. Kasno prepoznata i neliječena ili nepravilno liječena (u 98% oboljelih) može biti zaista opasna i smrtna bolest. Brojne maligne bolesti upravo su posljedica neotkrivene celijakije. Stoga i kod pretraga za brojne bolesti treba pomisliti na celijakiju i poticati njezino rano otkrivanje. Za otkrivanje traže se povišena specifična antitijela u krvi, tTg  (IgA) i oštećenje sluznice tankog crijeva. Za terapiju potrebna je striktna doživotna bezglutenska prehrana, ozbiljnost i potpora u znanju. Prije pretraga za celijakiju pacijent treba biti na prehrani glutenom (uzimati žitarice) najmanje 2 mjeseca. "

Koji su simptomi celijakije, kada posumnjati, zbog kojih tegoba, da se radi upravo o toj bolesti?  

Celijakiju s pravom nazivaju „bolest s tisuću lica“ jer na svaki klinički prepoznati slučaj dolazi najmanje 12 neprepoznatih bolesnika. Ta različitost, šarolikost kliničke slike i mogućih oblika bolesti, atipičnih, subkliničkih i latentnih, daje celijakiji opravdani naziv “kliničkog kameleona”. Neki pojedinačni simptomi, posebice u odraslih bolesnika, mogu upućivati na celijakiju, primjerice, opći simptomi kao što su  opća slabost, nizak krvni tlak, neznatno povišena tjelesna temperatura; gastrointestinalni simptomi: upala jezika, afte u usnoj šupljini, proljev, odbijanje hrane, mučnina, povraćanje, distenzija abdomena, vidljiva peristaltika crijeva, bolovi u trbuhu i flatulencija; anemija, sklonost krvarenju, edemi, parestezije, noćno mokrenje, mišićno koštani simptomi: bolovi u mišićima i kostima, spontani prijelomi, loša zubna caklina; neuropsihijatrijski simptomi, anksioznost, depresija, promjene kognitivnih funkcija, razdražljivost, poremećaj ponašanja; reprodukcijski: smetnje menstrualnog ciklusa, smanjena muška i ženska plodnost, impotencija, spontani pobačaji; kožni simptomi: različiti osipi, brojne pigmentacije, crvenilo, petehije ili hematomi, potom papulozni osipi s jakim svrbežom.

Kod djece može biti prisutno zaostajanje u rastu, odgođen pubertet, dijete može imati bolove u zglobovima, biti jače anemično, imati jače kariozno zubalo. I neki oblici epilepsije povezuju se s neliječenom celijakijom. Oboljeli od celijakije mogu imati i neke pridružene bolesti, odnosno pacijenti s tim bolestima imaju češće i celijakiju. Imajući u vidu šarolikost kliničke slike potrebno je pomisliti na celijakiju kod osoba koje lutaju od liječnika do liječnika duže vrijeme i nitko ne može otkriti uzrok njihovim tegobama. Ili kod osoba kojima liječenje ne daje očekivane rezultate, primjerice, kod anemije.

Kako se otkriva celijakija, kojim testovima?
 
Kod sumnje na celijakiju nije dobro izostavljati gluten (čak i privremeno) sve do završenog dijagnostičkog postupka za celijakiju, jer to odgađa ili potpuno onemogućuje pravilno postavljanje ove dijagnoze. Naime, izostavljanjem dolazi do oporavka (privremenog zacjeljivanja) sluznice tankog crijeva. Bez unošenja glutena u organizam neće se naći niti specifična, štetna antitijela. Oštećenje sluznice tankog crijeva nastaje zbog izloženosti crijeva glutenu, glavnoj bjelančevini žitarica. Važno je biti na glutenskoj prehrani najmanje dva mjeseca prije završetka dijagnostičkog postupka.

Na celijakiju se nedovoljno misli iako je najčešći uzrok crijevne malapsorpcije i najgori, podmukli oblik nepodnošenja i tragova glutena. Radi brojnih i skrivenih oblika celijakije i čak i smrtnih njenih posljedica što prije treba je otkriti ili isključiti. Ako se radi o ovoj bolesti bez dijagnoze zasigurno se ne može dugoročno i ozbiljno postići povrat zdravlja i pravilno, specifično njeno liječenje.

Za otkrivanje celijakije potrebno je učiniti krvni probir i duodenoskopiju. Krvni probir - traži se u krvi prisutnost protutijela na tkivnu transglutaminazu - anti tTG. Ponekad i endomizijska protutijela– EMA. Pozitivna protutijela u krvi ukazuju na bolest celijakiju s veoma visokom točnosti (čak do 95%) dok negativan rezultat ne isključuje celijakiju s velikom sigurnošću jer je čak u 20% ljudi s celijakijom nedostatak tih specifičnih protutijela u krvi i test će u njih biti lažno negativan.

Celijakija se nikako ne smije isključiti temeljem negativnog rezultata krvnog testa. Postavljanje dijagnoze celijakije gastroenterolog radi duodenoskopiju (dubljom gastroskopijom). Uzima 3 do 6 uzoraka iz sluznice tankog crijeva na kojima iskusan patolog traži patohistološke promjene. Bez oštećenja resica sluznice (Marsh 2 i viši) ne može se dijagnosticirati celijakija. Iznimno, krvni test može biti dovoljan za postavljanje dijagnoze celijakije u djece i to ako su tTg antitijela u krvi 10 puta viša od normale i ako ostali nalazi, pretrage, ukazuju na celijakiju.

 
[size][font]



Što kada dijagnoza potvrdi celijakiju? Kako nastaviti svakodnevni život, što se mijenja, ponajprije u prehrani?

Jednom postavljena dijagnoza celijakije za cijeli je život celijakija! Postavljaju se brojna pitanja kao: Što mogu jesti? Koja hrana ne sadrži gluten? Gdje to mogu kupiti? Kako pripremiti bezglutenske obroke i za izvan kuće? Kako izbjeći kontaminaciju hrane glutenom? Upoznavanje i prihvaćanje bolesti, te potreba za promjenom načina života s doživotnom pažnjom oko posebne prehrane. Kroz vrijeme učenjem, prikupljanjem podataka o glutenu u proizvodima, praksom i donesenom čvrstom odlukom o promjeni načina života uz nikako ne jednostavnu, striktnu i sveobuhvatnu bezglutensku prehranu, bolest može biti pod kontrolom i relativno jednostavna, a dijetoterapija lagana za provođenje.

Život s celijakijom može biti sličan kao u drugih vršnjaka. Osobe s celijakijom u održavanju zdravlja nisu, a i ne mogu u potpunosti biti zbrinute od profesionalaca. Kod ove bolesti važno je surađivati s civilnom nacionalnom udrugom osoba s celijakijom - Hrvatskim društvom za celijakiju, Zagreb. Upućivanje pacijenta na nacionalnu udrugu kao obvezatan princip liječenja celijakije nalaže ESPAGAN, a izazov je profesionalcima. Podaci govore da se samo 3% dijagnosticiranih u EU pravilno liječi (podaci AOECS). Hrvatska za razliku i od naprednijih zemalja ima kvalitetnu podršku kod dijetnog programa u nacionalnoj udruzi pod vodstvom od 1999. od Ružice Lah. U Hrvatskoj je HDC u tu namjenu 2008. otvorio Celiko centar uzorni, reprezentativni, sveobuhvatni centar za celijakiju.

Što podrazumijeva bezglutenska dijeta? Kako izabrati namirnice bez glutena, kako se pravilno informirati da li sadrže gluten i u kojem omjeru?

Pravilna terapija celijakije zahtjeva striktnu i sveobuhvatnu bezglutensku dijetoterapiju, koja se postiže eliminacijskom prehranom - isključivanjem glutena, proteina žitarica pšenice, raži, ječma, dinkla, kamuta, pira, semolina, triticale i njihovih križanaca i hibridnih vrsta istih. Eliminacija kod celijakije podrazumijeva doslovno, striktno i doživotno isključivanje glutena što znači i isključivanje sve hrane koja može sadržavati gluten i hrane kontaminirane glutenom, hrane nepoznatog sastava, te druge jednostavne i složene hrane za koju nema provjere, nema podataka i dovoljno saznanja o sadržaju glutena. Izbor prehrambenih namirnica i pažnja radi kontaminacije glutenom predstavljaju veliki napor za bolesnike i njihove obitelji. Terapija celijakije može se postići uz prikupljena znanja, dobru potporu znalaca u tome, uz potporu okoline i posjedovanje točnih podataka o glutenu u hrani. Kontrola unosa tragova glutena vrši se zbrajanjem dnevnih unosa glutena i povremenim provjerama dnevnika prehrane od strane iskusnih znalaca.

Koja je hrana dozvoljena, a koja zabranjena?

Za utjehu je što mnoga prirodna hrana kao što je povrće, voće, mlijeko, jaja, riba, meso, neke žitarice, riža, sjemenke i koštice, ali i njihove jednostavne prerađevine jer ne sadrži gluten. Zob se isključuje iz prehrane uglavnom radi visoke kontaminacije glutenom. Isključuju se brašna ako nisu prošla stroge provjere od nekih prirodno bezglutenskih žitarica kao što je kukuruzno i heljdino, a ponekad i rižino, jer su često kontaminirana glutenom iz mlinova i s polja. Umjesto tih upotrebljavaju se istovrsne namirnice, ali one koje na deklaraciji nose prekriženi klas, internacionalni znak bezglutenskih proizvoda.  

Savjeti roditeljima kako brinuti o prehrani djeteta koje boluje od celijakije, a ide u goste, vrtić, odnosno, školu?

Osnovno načelo bi trebalo biti ne učiniti dijete bolesnijim nego što jest. Treba se kloniti pretjeranog straha. Za pozive na jelo k drugima može se uzeti vlastito jelo ili barem pecivo i podijeliti ga s drugima, nakon što se roditelji domaćini obavijeste o posebnoj situaciji pozvanog djeteta. Djetetu se i u vrtiću uz dobru informiranost okoline i onih koji brinu o prehrani i uz dobru suradnju roditelja sa stručnjacima koji brinu o prehrani u vrtiću može se omogućiti dobar nadzor I uz malo potpore omogućiti raznovrsni izbor namirnica bez glutena. Dobro vođenje kroz rano djetinjstvo isplatit će se u školskom razdoblju kada će dijete lakše moći samo zaključiti što može jesti a što treba odbiti. Ako dijete mora čitavo prijepodne provesti u školi, može i uglavnom treba sa sobom ponijeti obrok bez glutena. Sudjelovanje u školskom obroku često nije sigurno. Ako dijete jednom pojede nešto krivo, ne treba paničariti. Treba vjerovati da neće odmah doći do loših posljedica. Treba biti svjestan pogreške i ubuduće je izbjegavati.
 [/font][/size]

9 znakova koji upućuju na celijakiju

Probavne smetnje, migrena, kronični umor i bolovi u zglobovima samo su neki od simptoma koji ukazuju na nepodnošenje glutena u tijelu

Više od 55 vrsta bolesti povezano je s glutenom, proteinom koji se unosi putem ječma, raži i pšenice. Procjenjuje se da kod čak 99% osoba koji boluju od nepodnošenja glutena ili celijakije, to nikada zaista nije dijagnosticirano. Isto tako, istraživanja pokazuju da čak 15% američke populacije boluje od nepodnošenja glutena, a možda se i među našim čitateljima krije netko sa simptomima koje ćemo navesti te spada u one osobe koje nikada nisu dobile svoju dijagnozu.

O čemu se zapravo radi? Celijakija je doživotna nepodnošljivost jednog proteina imenom gluten, koji se nalazi u žitaricama pšenici, raži i ječmu. Osobe koje imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest reagiraju abnormalnim imunološkim odgovorom kada se gluten nađe u probavnom sustavu. On izaziva oštećenje crijevnih resica i ometa njihovu osnovnu funkciju – upijanje hranjivih tvari. Osim upalnih promjena na crijevima, gluten može oštetiti i brojne druge organe i organske sustave pa oboljeli obično imaju veliki broj naizgled nepovezanih simptoma, zbog čega se celijakija i naziva "bolest s tisuću lica".

Simptomi

1. Probavne smetnje poput vjetrova, nadutosti, proljeva, ponekad čak i zatvora. Zatvor je najčešći kod male djece nakon konzumiranja glutena
2. Keratosis pilaris (laički rečeno- „pureća koža“ sa stražnje strane ruku) je znak nedostatka masnih kiselina i vitamina A do čega dolazi zbog oštećivanja crijeva glutenom
3. Iscrpljenost, zamućenje pred očima i umor nakon konzumiranja hrane koja sadrži gluten
4. Dijagnoze autoimunih bolesti poput reumatoidnog artritisa, lupusa, psorijaze, skleroderme ili multiple skleroze
5. Neurološki problemi poput vrtoglavica i osjećaja neravnoteže
6. Hormonalna neravnoteža poput PMS-a, PCOS-a ili neobjašnjive neplodnosti
7. Migrene
8. Kronični umor ili fibromialgija
9. Upale, otekline ili bolovi u zglobovima prstiju, koljena i kukova
10. Problemi s raspoloženjem poput anksioznosti, depresije i ADD-a


Kako se nositi s celijakijom?

Najbolji način jest u potpunosti izbaciti gluten iz prehrane. Čak i minimalne količine glutena iz lijekova ili dodataka prehrani mogu biti dovoljne da izazove imunološku reakciju u tijelu.

Valja spomenuti kako je tzv. pravilo 80/20, koje dopušta da se određena hrana konzumira vani iako se ne jede kod kuće, potpuna zabluda. Članak objavljen 2001. godine donosi rezultate istraživanja čime je dokazano da osobe koje su osjetljive na gluten ili one koje boluju od celijakije, samo unosom glutena jednom na mjesec, povećavaju svoje rizike za razvijanjem vrlo ozbiljnih komplikacija do čak 600%.

9 žitarica koje ne sadrže gluten

Bezglutenska dijeta ne mora značiti odricanje od žitarica. Slijedi pregled čak 9 žitarica koji ne sadržavaju gluten

Amarant

Amarant vuče svoje korijene iz Južne Amerike, a obiluje vlaknima i vitaminom C. Izvrstan je za sve osobe koje se bore s celijakalijom jer pozitivno utječe na obnovu cijelog probavnog sustava.

• Za cjeloviti doručak možete pomiješati trećinu šalice amaranta i 3/4 šalice bezglutenske zobi te začiniti. Sve to začinite s malo soli i dodajte 4 šalice vode te pustite da kuha oko pola sata.

Heljda

Heljda je tradicionalno seljačko jelo, široko prisutno i na našim područjima. Obiluje kalcijem i B vitaminom. Ima poseban pun i osebujan okus, a najčešće se priprema u obliku kaše.
• Za pripremu kaše kuhajte heljdu 15-20 minuta na laganoj vatri s dodatkom maslaca ili maslinovog ulja te malo soli.

Kukuruz

Kukuruz pa tako i kukuruzno brašno predstavlja bogat izvor vlakana, vitamina C i vitamina A. Ukoliko ste bolovali od celijakalije i pokušavate obnoviti svoje stanice i količine vitamina A u tijelu, palenta je prava stvar za vas. Važno je napomenuti da je tržište preplavljeno genetički modificiranim kukuruzom te da je možda pametnije odlučiti se za kukuruznu krupicu iz organskog uzgoja.

Kukuruz se može pripremiti i konzumirati na mnogo različitih načina, uključujući palentu. Palenta je jako ukusan i hranjiv oblik kukuruza kojeg možete poslužiti kao prilog uz gotovo bilo koje jelo. Krupicu možete čak koristiti i kao brašno te napraviti od nje hrskavu i ukusnu pizzu ili nešto slično.






Proso

Proso je često marginalizirana žitarica koja u modernije vrijeme nije više toliko u uporabi. Međutim, vrlo je hranjiva i lako probavljiva, prilično je jeftina i isplativa te obiluje B vitaminima i kalijem. Također, proso može regulirati i pH vrijednost unutar našeg tijela te tako pomoći da održite acido-baznu ravnotežu cijelog organizma.

• Za pripremu prosa potrebno je šalicu žitarica kuhati na laganoj vatri tijekom tridesetak minuta uz dodatak 2-3 šalice vode.
• Proso možete pripremiti i u obliku pudinga. Kuhajte proso u 4 šalice mješavine vode i voćnog soka tijekom 45 minuta do sat vremena.

Quinoa

Quinoa (kvinoja) je u novije vrijeme postala jedna od popularnijih i poznatijih žitarica. Obiluje željezom i proteinima, a posebno je često koriste osobe koje ne konzumiraju meso niti namirnice životinjskog podrijetla.

• Šalicu quinoa-e skuhajte u svega 10-ak minuta s dodatkom 3 šalice vode.

Zob

Zobene pahuljice predstavljaju početak dana za veliki broj ljudi diljem svijeta. Zob je vrlo bogata vlaknima i proteinima. U pravilu zob ne sadržava gluten, ali tijekom obrade postoji mogućnost da se ˝zarazi˝ glutenom stoga svakako potražite proizvode kojima na deklaraciji piše da ne sadrže gluten.

• Recept za pripremu zobi prilično je sličan kao i kod ostalih žitarica; prokuhajte šalicu zobi u 2-3 šalice vode tijekom 15-ak minuta (ovisno koju gustoću želite dobiti).

Riža

Riža je globalno raširena žitarica koja se koristi već stoljećima. Bogata je tiaminom i ne sadrži gluten . Ukoliko želite uravnotežiti razinu šećera u krvi odlučite se za basmati rižu koju će vaše tijelo dulje probavljati. Za veći udio vlakana preporučuje se integralna (smeđa) riža koja se nešto dulje kuha od obične.

• Šalicu riže skuhajte u dvije šalice vode, to će potrajati nešto više od deset minuta.
• Za pripremu integralne riže, 1 šalicu žitarica potrebno je skuhati u 2-3 šalice vode. To će potrajati 45 minuta do sat vremena.

Kineska šećerna trska

Šećerna trska jedna je od slabije poznatih žitarica koja slovi kao bezglutenska. Vjerojatno veliki broj ljudi ni ne zna da se šećerna trska može konzumirati kao žitarica. Prilično ju je teško naći u integralnom obliku, međutim brašno šećerne trske predstavlja odličnu namirnicu za pripremu raznim pekarskih proizvoda, naravno - bez glutena.

Teff

Teff je namirnica koja je vrlo raširena u etiopskoj kuhinji. Obiluje proteinima, vlaknima i drugim nutrijentima. Neko je čak nazivaju i superžitaricom jer sadržava pet puta više kalcija, željeza i kalija od svih ostalih žitarica.

Preuzeto s: Naturala.hr

Znate li za jedan apsurd,ovu bolest ne dobijaju pusaci i tako oboljelilma se preporucuje da pocnu da puse,da ublaze simptome.

Moja Teodora ima celijakiju! Ima 3,5 godine!

Jedini simptomi su bili nadutost stomaka i odbijanje hrane.. nekoliko pedijatara mi je govorilo, pusti je to je faza, ljubomora na seku! Bilo mi jecudno da dete toliko odbija hranu, sve redom.. a ne zna reci sta joj je.. inace ima dobar metabolizam ali i jako brzo raste, na moje insistiranje vadili smo krvnu sliku koja je bila na granici uredna! Dete nam se topilo pred ocima, iako je uvek mrsavica, u septembru umesto u vrtic, hitno smo zavrsile u bolnici ( i to opet na moje insistiranje da se dete pregleda jer smo joj mogli izbrojati rebra.. uzas!). U bolnici je na merenju imala 1 metar visine i SAMO 10kg.

Dvadeset dana boravka, obuhvatilo je mnogo toga, trazila sam sve moguce preglede, snimanja, razgovore sa psiholozima.. zamislite dete kojem se svaki drugi dan vadi krv iz vene, a drzimo je nas troje.. dete za koje bi svako rekao stiglo iz ETiopije!

Od sve muke, nije mogla ni sedeti na nosi/solji, guza je nestala, ispale samo karlicne kosti, pa smo se morale vratiti i na pelene!

O problemima i mukama dalje ne bih, ali bilo je izuzetno tesko jer je odbijala svu hranu!!!!

Ono malo sto je volela nije smela!!!!

Mnogo smo naucili, ali i dalje se ucimo sta sme, sta ne sme.. proveravamo svaki artial.. ne sme da bude glutena ni u tragovima. Tako da MASA bezglutenskih proizvoda ipak u sebi sadrzi gluten u tragovima... a to joj je zabranjeno. Pazim na lekove, kad je prehladjena, gripozna, pazim na sampon, pastu za zube.. nije to SAMO ISHRANA!

Cene su usasavajuce! Kilogram brasna SCHER je 840 dinara, kvasac je 120 dinara.. to je dve veknice hleba koje ona pojede sada za par dana.

Sada, 4, 5 meseca kasnije TEodora ima 14,5 kg.. skinuli smo pelene.. vesela je devojcica..

Pisacu na temi, sada moram da idem.. curice su gladne! Pozdrav svima.. tema je PRAVA!

HVALA!