SMRT - taboo ili,,ne mora biti?

First topic message reminder :

Sjecam se smrti nekih dragih ljudi, tezine, nevjerice, vremena proteklog, sporo, do onog momenta kad bol pomalo blijedi, a uspomena ostaje, ali i ona sve bljedja...

I uvijek sam mislila da su "nasi" obicaji ok, plac, naricanja, "tuga pregolema",,,,dok nisam otisla na wake za brata moje prijateljice ovdje.
U dva mjeseca su joj umrla dva brata, blizanci. Kazu da je drugi umro od tuge,,,,vjerujem sad da jeste.

Wake je odrzan u Firehouse u kojoj je njen brat radio. Kad smo usli u salu, malo sam se iznenadila kad sam ugledala 10tak ogromnih panoa. nisam mogla odmah da vidim sta je na njima, ali kako sam se polako probijala kroz raju prema mojoj prijateljici vidjela sam da su panoi u stvari kolazi slika,,,

Izjavili smo saucesce porodici, uzela sam vrijeme da porazgovaram sa prijateljicom; oci su joj bile malo crvene, ali zacudio me njen mir,,,,doduse, ne susrecem se cesto sa smrti, hvala Bogu, pa nisam bas bila ni sigurna sta da ocekujem...

U uglu je postavljena zakuska, nista specijalno, tek da se nadje. Na kraju svedskog stola je stajao sampanjac. Malo sam se iznenadila, ali, ko zna kakvi su obicaji.

Onda smo polako prisli panoima,,,Dok smo razgledali prvi, prisla nam je kcerka umrlog, predstavila se i pocela nam polako objasnjavati istoriju iza fotografija. Ona i njena dva brata su napravili kolaze, pokusavajuci da opisu zivot oba brata, od djetinjastva do rastanka.

Polako smo ucili kako su imali divno djetinjstvo, bili vrlo zastitnicki raspolozeni prema sestri, uzivali u pecanju, kampovanju, ludovali na fakultetu, i revnosno pravili smicalice suprugama,,,
Uzelo nam je dugo vremena da dodjemo do zadnjeg panoa na kom je bila samo jedna fotografija; brat poslije smrti svoje druge polovine, izgubljen u mislima sam u dvoristu za stolom koji sam prepoznala sa mnogih slika zabiljezenih na luckastim festama cijele porodice. Kcerka nam je objasnila da je slika uradjena mozda 2-3 sedmice pred njegovu smrt.

Muz me uhvatio za ruku, i poveo prema mojoj prijateljici ponovo. Ostavio me samu s njom, dok smo zagrljene obje plakale, tiho, sa razumijevanjem. Onda smo uzele po casu sampanjaca i nazdravile predivnom zivotu njene brace, osobama koje su bili i nadi da su opet zajedno.

Citavom salom je vladao neki meni neocekivan mir, tako ugodan iako sjetan.

Vozeci se kuci muz me pitao sta mislim o svemu,,,Oboje smo se osjecali nakon svega kao da smo ih poznavali cijeli zivot, i bili smo sretni zbog toga. Da, tuga je bila prisutna, ali nekako otmjena, nenapadna, zagrnuta zeljom da se upoznaju predivni ljudi koji su obojica bili.

Ovo se desilo prije vise od 10tak godina, a ja se i sad cesce sjetim tih ljudi, koje nikad nisam upoznala, i njihovog sretnog zivota, nego nekih koje sam cak dobro poznavala, ali sam ih "ispratila" pod drugacijim okolnostima.

U mojoj "volji" postoji klauzula koja trazi da oni koji me budu "pratili" naprave party u moje ime, da se sjete ko sam, koliko sam voljela zivot, zabavu, i da ne kukaju za mnom, nego za smijehom SA mnom.

Kako shvatamo smrt bliznjih?! Da li smo podredjeni obicajima, ili ih tretiramo po njihovim zeljama?

Bruni...plakati mozemo pred ljepotom u ljepoti,ali to je daleko od smrti,cak posebna tema,a ovdje se na kraju o svemu vise prica nego o onome sto je postavljeno naslovom...tabu ili ne mora biti.
Tebe oslovih na osnovu ove ljepote...mada ja jos ne osjetih nikad nista lijepo u susretu sa smrcu,ali i drugi odose u neke sasvim desete vode.

U moje vreme, dok sam čuvala Mojsija:)) za promašenu temu dobijala bi se jedinica na pismenom ili ne bi bio ocenjen.

Ovde se zaista skrenulo sa teme, postovi su odlični ali onda otvoriti nove teme koje su se pokrenule iz njih.
Osećam se kao da čitam KonFuzija:))))))

Nut ::

Htela ssam svoj rodjendan,koji dolazi, neki cas proslaviti i na nasem radiju ..mislim radiju na forumu..to je Vidov dan 28.06 ...ali posle ovoga ..odustajem...i ne zelim..Zelela sam eto da budem malo sa nekima koji se bas tada zadese(bicu i na drugom radiju..tu se raduju..cini mi se...)....ali sada to nije potrebno zaista..s obzirom kako me prepoznajes... ..

Nisam ni ljuta ,ni besna..nego samo iznenadjena da neko, koga smatras ''losim''ili ko zna kakvim.........bude stalno u zizi tvoga interesovanja...i meta napada i uvreda...
Ovo je ko zna koji put da sam ja ovo ili ono...

Mozes li ti mene dragi Deni konacno ostaviti na miru..i prestati da ''kopas'' po mojoj licnosti...Sta mislis kada bih ja krenula po tebi..sta bi se dogodilo...i o tome po cemu si ti,posebno prepoznatljiv...

Ovaj demon koji komanduje tvojoj personi koji isplivava u pojedinim trenucima, bi trebao biti anuliran..veruj mi da bi se bolje osecao...

Nemam sta vise reci..osim da sam zapanjena kako si okupiran nekim stvarima..ok tvoje je pravo da kazes sta mislis..ali u svemu treba postojati mera .posebno kada su zene u pitanju...

Da ne spamujem puno temu ,zato ukratko . Ako se neko potrudi da "odgovori" na tvoj post -to ne znači da te "proganja" .Cojle nikada nije pomenuo tako nešto -a redovno se čak i malo žešće raspravljamo po temama ,zar ne ?
Ne sećam se ni da sam te uvredio -ako uvreda nije argumentovano neslaganje sa tvojim teorijama ? To je inače tvoja osobina, zar ne -kada ti neko "odgovori" ,dobije -da nije kvalifikovan, da se udalji sa teme ,i da ga nećeš udostojiti odgovora jer smatras takvo pisanje nestručnim, zlobnim, bla bla.....pa onda lepo "zamoliš" da ti se taj više ne obraća .zar ne ?
Što se proslave rodjendana na radiju tiče -dobija je svaki od "redovnijih "članova ,i ne znam zašto bi se ti ili bilo ko osećao tamo ne daj bože ,nepoželjnim ? Jedino ako ne misliš na onu slučajnost kada je došlo do teških ličnih uvreda devojkama DJ -kama ,pa se pokazalo da su došle ,gle čuda (nedvosmisleno ) baš sa tvog IP broja ? Dala si neko "objašnjenje" o "zloupotrebi "IP broja -što je inače tehnički -nemoguće ,ali kao što vidiš ,i to je oprošteno ? Tako da te sigurno ja ne "progonim" niti mi je namera da budeš "u žiži moga interesovanja" ,ali ne mogu da glumim ludilo pa da ne primećujem da je "smrt" i "demoni" jedan od tvojih omiljenih lajtmotiva koji se rado ubace na sve teme o kojima pišeš .
Nisam ja jedini koji to primeti i koji je to i rekao ,zar ne ?
A što se rođendana tiče ....nije malo smešno ,da staviš datum i mesec -ali ne i godinu ? Pa ,draga moja ,koja zrela osoba ,pa makar i bila žena -to radi ? Jedna određena grupa žena ,zar ne ?
Mislim...ne umire niko od želje da sazna koliko "Nut" u stvari ima godina -ali možeš i sama primetiti da je 99 % žena na forumu bez ikakvih kompleksa stavilo svoj datum rođenja ,što govori o želji da se ne "podmlađuju "veštački ,nego su jednostavno -iskrene . Mrzi me da sada tražim gde ti se "omaklo" -ali bi po mom sećanju (doduše,ja sam stariji čovek ) sada trebala imati nekih 29 godina ?
E sad....izvini što sam skeptičan u svom razmišljanju o tvom poznavanju psihologije /psihijatrije -i u tome nisam nimalo usamljen ,slično su se izjasnila najmanje tri nicka -od kojih je jedan i dokazano kvalifikovan za to ? Pa se potrudi malo da i dokažeš -jer ovo jeste net -ali mnogi ljudi stoje iza svojih reči i svoje ličnosti ,i to mogu da dokažu u svakom trenutku ,činjenice su lako proverljive ,koga zanima .
No ,da ne duljim....dala si sama dijagnozu -opseo me je demon (pročitati citat "Nut" od gore )
Nije baš naučna ,a ni psihoanalitički prihvatljiva dijagnoza (još nisam čuo da neki psiholog ili psihijatar to nekome kaže) ali ...ti tako definišeš stvari .

Jedino što mogu da vas posavetujem, kao neko ko je sahranio oba roditelja je da o smrti sa njima ne ćutite, dok još imate s kim pričati.
Pitajte ih kakve su im želje, misli, gde su one skrivene nove stvari koje se čuvaju samo za ukop, šta kome reći, dati, kako se ponašati??
Ispitajte ih da vas ne bi bol ubijala tiho i svakodnevno kad shvatite da je to jedino izvesno što će se dogoditi svima nama, a pravila sam se kao da se dešava samo drugima :)

Da ne bih zvučala patetično, a odrasla žena, ostaje žal i kajanje ako ne ispuniš želju onome koga voliš svim srcem.
To pritiska i boli!

Ne znam, mozda se skrenulo sa teme, pa se nacele i mnoge druge temice, ali meni se bas svidja:) Uglavnom je istrazivanje neophodan put da bi se nesto i naucilo, i saznalo, a specijalno o necem tako tajnovitom kao sto je smrt:)

o smrti najmanje pisu oni koji je znaju i "okusili" su je...vecinom su pisci tzv. strucnjaci itd. onda oni izloze svoje teorije itd. obozavam one koji jos ni 30g nemaju a vec sve znaju i svi im zivi u obitelji i svi prijatelji itd. hvala Bgu da je tak...ali o smrti ce Vam romane izreci i napisati jer su to culi na katedri od nekog prof i dr...koji kad su mu mater i caca umrli nije znao ni da su i gdje su umrli...ali su tomove knjiga o tome napisali...a , smrt ne dolazi svaki dan iako je non-stop tu... :329340:

Svi mi moramo, pa mi nije toliko krivo. Netko prije netko kasnije, rezultat je isti.

Vazno je samo da se kaze, a bija je dobar. :srrrr:

meni je bitno da mi ne drze govor , a sto ce reci bas me briga...sem vraga nitko me drugi i nece docekati...s njim sam davno pakt potpisao... :329340:


nije smrt tako strasna i bolna kako kazu...ima u njoj dobrote...vjeruj te mi...znam i osobnog iskustva... :329340:

Nema ništa mistično u smrti ,to zna svako ko je sahranio nekoga bliskog .
Jednostavno ga nema jednog dana ,i to je sve .
Nikada više.
Dugo treba da se čovek navikne na to , verovatno se protokom vremena u naviknemo .
A jednog dana ćemo znati sve o tome i sami-svako od nas .

Smrt je odmaranje od zivota. U toku dana covjek se umori pa se odmara, tako gledam i smrt i zivot. A sto ce poslije biti,to ostaje tajna vjerovatno.

brunolino ::

.sem vraga nitko me drugi i nece docekati...s njim sam davno pakt potpisao... :329340:

Muhur na sigurnom :zubi3:

Nut zamislja SMRT ko bazen u kojem se kupa s demonima...klinac...nix to... :zubi3:

Stvarno,,,

"Umiranje
Je umjetnost, poput svega ostalog.
Ja to činim izuzetno dobro.

Ja to činim da izgleda kao pakao.
Ja to činim da izgleda stvarno.

Mislim da biste mogli reći da imam poziv."


(Lady Lazarus, S. Plath)

Ne znam zaista šta da mislim o smrti .Uvek sam smatrao da je to prirodni tok stvari ,i da svako ima svoj rok trajanja ,no da je ipak u nekom razumnom rasponu i da ide nekim redom .
Danas je umrla jedna moja prijateljica ,moje godište ,majka dvoje dece ,profesor istorije .
Nije bila bolesna ,nije imala štetne navike  ,bez ikakvog razloga ,bez ikakve dijagnoze . 
Nikada nikome ružne reči nije rekla ,jedna mirna i staložena osoba vesele naravi .
Ne mogu nikako da se pomirim sa onim lakonskim "pa svi ćemo umreti jednom " 
Sa druge strane ,zezanje od neki dan .
Moja koleginica otišla na frizuru ,jer ide na rođendan ,
Kome ,koji -pita neupućena koleginica ,misleći da je nečiji 18 ti, pa .... 
Pa kod komšinice -mama joj puni 106 godina.
Ova se izbečila -zezaššššššš ?
Pa ne ....zaista se druži sa komšinicom preko puta (ćerkom slavljenice ,79 godina ) i kao i svake godine ,prave baki rođendan .
I kako da se ne smejemo kako se ova jadnica izbečila kada je shvatila da se ova ne zeza (pomogle su i slike sa predhodnog ,105 rođendana )
A kako i ne pomisliti ....pa zašto toliko mladih umire -a neki stari i prastari ,ne ?
Smrt nije taboo....ali je postala gotovo perverzna .
Umro najstariji čovek ikada, nadživela ga najstarija žena

[You must be registered and logged in to see this image.]

Izgubila sam mnogo voljenih i dragih osoba. Svaki gubitak boli. Godine prolaze, ja se sećam svih...

Ne znam zašto, ali kad pomislim na smrt, volela bih da umrem pre mojih najbližih, jer ne bih podnela činjenicu da sam samo ja ostala, a da su oni otišli.

Smrt nije tabu, prirodan je tok stvari-tako treba da bude, po nekoj nepisanoj definiciji. Ali, umiru mladi, umiru deca i kada čujem da je umro neko mlad, pomislim kako je to nepravda. To dete nikada neće odrasti, neće se zaljubiti, neće se radovati peticama u školi...:(

Neminovnost,-ko god se rodio,krenuo je stazom prema smrti- tako nekako glasi recenica kojom se uvek vodim,zato mi i nije tabu.

Nije tabu tema , ko se nije rodio ne moze umreti, ali neko vec rece sve svojim tokom , i po redu.
Negde sam procitala neku divnu pricu i pokusacu da je parafraziram, ona govori bas o tome o redu dolaska smrti.

Radi se o bogatasu koji je sopstvenim radom i trudom stekao bogatstvo, sto materijalno , sto duhovno i posto je iamo sve sto se imati moze pozeleo je da pored materijalnog dobra , sinova, kceri, snaja, zetova, unuka, ostavi jos nesto iza sebe sto ce se pamtiti vekovima.
Zamolio je jednog mudraca da mu napise nesto jako mudro sto ce svi imati stalno u mislima i sto ce se prenositi sa kolena na koleno. Covek je rekao da ce uraditi to sto trazi i da ne brine.
Proslo je neko vreme i dosao je covek i doneo bogatasu sledeci natpis:
"Umire otac,
umire sin,
umire unuk!"
Bogatas se razbesneo i pitao mudraca sta je to i da li je on tako nesto trazio. Mudar covek mu je mirno objasnio kako je ovo najveca mudrost zivota i smrti i da je u redu da prvo umre otac pa sin pa unuk. Bogatas se i dalje bunio a onda mu je covek pitao da li bi bilo u redu da umre unuk a on da zivi, bogatas se smirio shvatajuci poentu zivota i smrti i sustinu radjanja i odlaska u neki drugi svet.

Verujem da sam je dobro prenela i ono sto je zalosno sada u ovo poslednje vreme sto je redosled stvari promenjen i sto cesto odlazi sin , a ostaje otac i to je onda bolno i tesko. Nauci se zivetii sa tim vremenom ali bol ne jenjava.

Mnogima je poštapalica-KAD ME NEBU,NEK ME EBU..

Smrti se ne bojim,ali muka da dođem nekome na teret...da se pati i muči ,a ne može mi pomoći.
Često o tome razmišljam,jer mnogo mladih umire.Smrt ne bira godine.
Moja mama često govori.Najbolje bi bilo da ide po redu.
U današnje vreme sve su ređe takve situacije.

neka mene ,ja sam prekobrojan  

Ponekad se na smrt ukazuje izricitije....Jedan moj kolega bio je u drustvu sa mladom zenom kojoj je rak bio zahvatio celo telo...Na kraju je bio pogodjen i mozak,tako da je bolesnica najveci deo vremena bila nesvesna..Analiticar je ipak nastavio da je posecuje,sedeci tiho pored njenog kreveta...Dvadeset i cetiri sata pre no sto ce umreti,pacijentkinja je odjednom otvorila oci i rekla da je sanjala sledeci san...
''Sedim kraj svoje postelje u bolnickoj sobi i osecam se jakom i zdravom...Sunce sija kroz prozor...Tu je i doktor i kaze:''Pa,gospodjiceX,vi ste neocekivano potpuno izleceni....Mozete da se obucete i napustite bolnicu...''U tom trenutku okrecem se i vidim kako na mojoj postelji lezi-moje sopstveno telo!''
Utesna poruka nesvesnog-da je smrt''izlecenje'' i da postoji neki drugi zivot...
mm,.ovde se ocigledno ne moze protumaciti kao san u kojem se ispunjava zelja ..jer je istovremeno predskazan i kraj fizickog postojanja...i to sasvim grubo i nedvosmisleno...


[You must be registered and logged in to see this image.]

U nesvesnom postoji jedna''spoznaja'' koju je Jung nazvao''apsolutnom spoznajom''...To znaci da nesvesno moze da zna stvari koje svesno ne mozemo znati ,tako da sve tvrdnje o identitetu i dokazi identiteta ''duhova'' na spiritistickim seansama mogu jednako dobro objasniti i kao manifestacije grupno nevesnog ucesnika,i kao istinska saopstenja pokojnika..Ovaj argument se ne tice neposredno jedino fenomena materijalizacije...Ipak,ja ''verujem''(Mari luiz..) da se mrtvi povremeno zaista materijalizuju u parapsiholoskim zbivanjima ,iako mi se za sad cini da se to ne moze nedvosmisleno potvrditi...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nut ::

Ponekad se na smrt ukazuje izricitije...


[You must be registered and logged in to see this image.]

Nut ....ako me ova dočeka "tamo" ,ne žalim da umrem.
Sveti Petar  i ostalo društvo me nimalo ne zanimaju .

Još mi se ne ide, ma šta me tamo čekalo.
Da dobacim još 35  i ne žalim da idem :)

Nesto sam razmisljala....onaj ko ima lijep zivot,dabome da mu je teze da se oprosti od njega,a ko prezivljava,ko se ne osjeca srecan....nema tako ni strah od smrti....jos ako nema niko ni da place za njim,svejedno mu je kad ce doci.

Zivot ti je kao sijalica jedna, kad pregori dodje netko i uvrne novu sijalicu i dalje gori. Jedino negativno je sto to nije vise tvoja sijalica koja ce da gori. A, mozda ce poslije negdje drugdje da gori.

možda i smrt nije kraj, možda je samo prelazno stanje za neku 5 ili 7-u dimenziju...gdje ne mora biti tijelo učesnik, nego duh...e, sad da li naš duh postoji, gdje se on to skriva, da li se uopće skriva i da li nam se javlja ili nas nećim opominje, to je druga priča...siguran sam da ga svi imamo u sebi, zušto kažemo, pun/a je duha...a, opet može biti i veliko ništa...ono biblijski, prah si bio i u prah ćeš se pretvoriti...a, sad opet i tah prah, po meni, ima dušu...ma milijun je tu pitanja, kako koje pitanje postaviš, X se novih rađa...ajmo malo filozofirati, pa stvari obrnuti...npr. možda sam ja smrt za tamo neku ili nekoga duha...i možda kada mene ne bude bilo taj duh doživi punu svoju slobodu...tj. dobije život mojom smrću...tko zna...znam samo da sam sad napravio zbrku i da sam demone i duhove uznemirio...ali bude njih Nut srikatala, sredila... :948208144:

I smrt bira ,i ima svoje principe .Koliko puta dođemo do zaključka da nekako ,bira "najbolje" ?

[You must be registered and logged in to see this image.]

hahahaha ja se otikinuh na ovu sliku.
Izvinite ali jače je od mene.. 

Nije tačno Dany da smrt bira uvek najbolje.Nemreš me ubediti u to .

Hmm...pa ne moze se reci da ne tugujes ako ti je neko veoma blizak, ali ako pogledamo kakve su sahrane, dace, parastosi, edzeci, kako se vec gde zovu, to samo fali kolo da se zaigra i da bude pravo veselje. Suvise mi je degutantno i to sto se jede na sahranama i na tim godisnjicama. Znam primer, iz moje porodice, odnosno, muzeve, gde zovek svojoj majci na grob kada dodje iz inostranstva prosipa po grobu kilogram kafe, ili baca pare, kao nek ima... alo brate, pa dok je bila ziva kuko si za dinar, sad bacas, sad joj i ne treba.... da se razumemo...

Kijara-brm ::

hahahaha ja se otikinuh na ovu sliku.
Izvinite ali jače je od mene.. 

Nije tačno Dany da smrt bira uvek najbolje.Nemreš me ubediti u to .

Bira ,bira ,vrlo često -mlade ,lepe ,talentovane ,pametne ,vredne .
Jesu li trebali umreti Emi Vajnhaus ,Toše ,Zoran Đinđić ,Lenon ,Dženis Džoplin ,Bob Marli , Brajan Džons ,kompletna EKV ,itd?
Bira, bira.....jer  mnogi skotovi ,ubice ,diktatori ,zločinci , mirno umru u krevetu u dubokoj starosti.

Joj Dany ,ne vuci me za jezik,pola nabrojanih su trazili guzici cepa....droga prije svega.
kad nam ode draga osoba,kazemo,naravno,da i Bog bira najbolje sebi...ali niko jos nije ostao za sjeme.Zaboravljas one krimose koji su prostrijeliti na cesti.poput Arkana recimo.

Idete dublje no sto treba, uzasavam se kada neko kaze narkoman je pa umro, a niko se ne pita zasto je on/ ona postao/la narkoman... cak je tada i najzalivije, jer su ti ljudi sami sebi nesvesno oduzeli zivot, a onaj ko nije bio sa njima, ne zna ni zbog cega su oni dosli dotle, dokle jesu....

Danubius ::

Kijara-brm ::

hahahaha ja se otikinuh na ovu sliku.
Izvinite ali jače je od mene.. 

Nije tačno Dany da smrt bira uvek najbolje.Nemreš me ubediti u to .

Bira ,bira ,vrlo često -mlade ,lepe ,talentovane ,pametne ,vredne .
Jesu li trebali umreti Emi Vajnhaus ,Toše ,Zoran Đinđić ,Lenon ,Dženis Džoplin ,Bob Marli , Brajan Džons ,kompletna EKV ,itd?
Bira, bira.....jer  mnogi skotovi ,ubice ,diktatori ,zločinci , mirno umru u krevetu u dubokoj starosti.

A bre ti opet otišao među poznate.
Grehota-otišli su "najbolji",ali nisu svi.

Nemoj tako crno gledati.

Evo npr ja sam mlada,zgodna,pa i talentovana i živa sam. 
Šta tebi fali?Imaš zdravlje,posao,umeš svašta da uradiš.
Men se čini da si ti sebe video na onom drvetu..  .
Moraš još da radiš-diži se lenčugo ..ehehe

E moj Dany kako smo mi nezahvalani.Kad smo zdravi ništa nam ne paše.
Čim se razbolimo ,ma koji crni novac ,daj mi zdravlje.

Život je večita borba.Neko se rodio sa zlatnom kašikom,neko zna dobro da ukrade,a neko je opet pošten pa se muči ceo život.
Svako je odlučio kojim će putem krenuti.
Svako ima neki talenat,samo što ti očito nisi iskoristio svoj neki san.
Ko zna zašto je to dobro.
Malo sam skrenula sa teme s razlogom . 
Niko od nas ne zna šta ga još čeka  pre odlaska :)

što god ona bila ili ne bila, na kraju nas zagrli i povede k sebi...e, kakav je taj zagrljaj i ima li što iza njega još, to je enigma...ovo sve ostalo je rečeno i dorečeno...nas u biti znaima ono što je "iza" nje i ima li što uopće "iza"...

Boli, mnogo boli smrt dragih ljudi. Ceo dan sam bezveze jer sam čula da je umro jedan blog-Fejs prijatelj. Čovek koji se šalio u najtežim trenucima.
Nedostajaće mi...

Da li je to zrelost ili spremnost...sto sam starija,sve manje mi tesko pada pojam smrti,uvidjam da je to samo neminovan proces....i prst sudbine ako joj ne dozvoli da dodje lagano i sa upozorenjem....tamo neke daleke godine.

A mozda i osjecaj da si ispunio svoje zadatke

Zasto bi bio taboo?! To je zadnji proces i put naseg Zivota. Poslije smrti nesto drugo ili slicno nastaje, recimo PC jedan star a hoces novi. Vadis komponete koje jos valjaju i ugradjujes ga nom novom racunalu.Tako si zamisljam i kod covjeka. Mislim da cak i smrt nije zadnje sto nam slijedi,nego vise kao etapa jedna pa nastaje sledeca.

Draze bi mi bilo da ovde i nemam sta reci, ali...
Boli, mnogo boli... vreme koje je proteklo samo me je naucilo da zivim sa bolom, nije ga umanjilo... Ispostovali smo osnovne obicaje-uprkos pokusajima da od svega naprave "cirkus", nismo dali... vodili smo se njegovim zeljama-bez pompe, i besmislenog bacanja novca.
A sto rece Astra, cini mi se kako godine prolaze, i odlaze neki dragi ljudi, sve lakse prihvatam i sopstvenu smrtnost... Nema straha, samo se trudim da "ispravno" zivim, da ne teglim neke "dugove" kad jednom odem...

Mislim da se bojim smrti koliko je to normalno za čoveka. Ali kako godine prolaze i što neko reče, kako sve više stvari uspevam da ostvarim i postignem i "obavim", negde mislim da sam proživeo i doživeo što veliki procenat ljudi, nažalost nije imao priliku. Pa onda kažem sebi...pa dobro...već si živeo život vredan življenja.
Što se tiče smrti bližnjih, jeste fraza, ali stvarno "samo neka ide po redu".
Sve nas očekuje smrt roditelja i to je život i to je prirodno. Uvek je teško i nikad nisi spreman. Ja sam moje ispratio pre nego što je "bilo vreme". I tako je kako je.
Ne volim kada neko od "zajedničkog životnog iskustva" tog tipa pravi predstavu i ponaša se kao da je samo on-a imao-la roditelje.

Ja već imam "rezervaciju" ,čak mi je i ime urezano u spomenik (fali samo konačni datum ) pa biće da smrt uopšte ne smatram nekim tabuom . 
Ali "Kosač" baš i ne mora da žuri ,što se mene tiče ,valjda ima prečih na redu u "tefteru"  ? 


[You must be registered and logged in to see this image.]

Danubius ::

 
Ali "Kosač" baš i ne mora da žuri ,što se mene tiče ,valjda ima prečih na redu u "tefteru"  ? 

Samo da se ponovim...kao mladji od tebe...molim...samo po redu isve ok!

brdjanin ::

Samo da se ponovim...kao mladji od tebe...molim...samo po redu  isve ok!

Apropo "reda" ....naš Debilko napisao ovde da je on uvek zastupao tu izreku .No, sad kad je prešao 55 godina ,kaže ,nekako oseća da i on već polako stoji u tom "redu" . Ako taj loši običaj zvani "umiranje" ne izađe iz mode skoro  ,i mi ćemo doći na red .

Danubius ::

brdjanin ::

Samo da se ponovim...kao mladji od tebe...molim...samo po redu  isve ok!

Apropo "reda" ....naš Debilko napisao ovde da je on uvek zastupao tu izreku .No, sad kad je prešao 55 godina ,kaže ,nekako oseća da i on već polako stoji u tom "redu" . Ako taj loši običaj zvani "umiranje" ne izađe iz mode skoro  ,i mi ćemo doći na red .

Au bre gazda, al' si uozbiljio!
Ja nas dvojicu vidim kao dobrodržeće dede, kako i dalje zagledamo cice i pijemo 'ladno pivo...apatinsko naravno!!!

..meni nije zao ici i preko reda. Oslobodim se prije Vas svega i obavim svoje. Vazno je samo da ga sa osmjehom docekam, to mi je zelja.