Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 04, 2012 6:02 pm
First topic message reminder :
Sjecam se smrti nekih dragih ljudi, tezine, nevjerice, vremena proteklog, sporo, do onog momenta kad bol pomalo blijedi, a uspomena ostaje, ali i ona sve bljedja...
I uvijek sam mislila da su "nasi" obicaji ok, plac, naricanja, "tuga pregolema",,,,dok nisam otisla na wake za brata moje prijateljice ovdje. U dva mjeseca su joj umrla dva brata, blizanci. Kazu da je drugi umro od tuge,,,,vjerujem sad da jeste.
Wake je odrzan u Firehouse u kojoj je njen brat radio. Kad smo usli u salu, malo sam se iznenadila kad sam ugledala 10tak ogromnih panoa. nisam mogla odmah da vidim sta je na njima, ali kako sam se polako probijala kroz raju prema mojoj prijateljici vidjela sam da su panoi u stvari kolazi slika,,,
Izjavili smo saucesce porodici, uzela sam vrijeme da porazgovaram sa prijateljicom; oci su joj bile malo crvene, ali zacudio me njen mir,,,,doduse, ne susrecem se cesto sa smrti, hvala Bogu, pa nisam bas bila ni sigurna sta da ocekujem...
U uglu je postavljena zakuska, nista specijalno, tek da se nadje. Na kraju svedskog stola je stajao sampanjac. Malo sam se iznenadila, ali, ko zna kakvi su obicaji.
Onda smo polako prisli panoima,,,Dok smo razgledali prvi, prisla nam je kcerka umrlog, predstavila se i pocela nam polako objasnjavati istoriju iza fotografija. Ona i njena dva brata su napravili kolaze, pokusavajuci da opisu zivot oba brata, od djetinjastva do rastanka.
Polako smo ucili kako su imali divno djetinjstvo, bili vrlo zastitnicki raspolozeni prema sestri, uzivali u pecanju, kampovanju, ludovali na fakultetu, i revnosno pravili smicalice suprugama,,, Uzelo nam je dugo vremena da dodjemo do zadnjeg panoa na kom je bila samo jedna fotografija; brat poslije smrti svoje druge polovine, izgubljen u mislima sam u dvoristu za stolom koji sam prepoznala sa mnogih slika zabiljezenih na luckastim festama cijele porodice. Kcerka nam je objasnila da je slika uradjena mozda 2-3 sedmice pred njegovu smrt.
Muz me uhvatio za ruku, i poveo prema mojoj prijateljici ponovo. Ostavio me samu s njom, dok smo zagrljene obje plakale, tiho, sa razumijevanjem. Onda smo uzele po casu sampanjaca i nazdravile predivnom zivotu njene brace, osobama koje su bili i nadi da su opet zajedno.
Citavom salom je vladao neki meni neocekivan mir, tako ugodan iako sjetan.
Vozeci se kuci muz me pitao sta mislim o svemu,,,Oboje smo se osjecali nakon svega kao da smo ih poznavali cijeli zivot, i bili smo sretni zbog toga. Da, tuga je bila prisutna, ali nekako otmjena, nenapadna, zagrnuta zeljom da se upoznaju predivni ljudi koji su obojica bili.
Ovo se desilo prije vise od 10tak godina, a ja se i sad cesce sjetim tih ljudi, koje nikad nisam upoznala, i njihovog sretnog zivota, nego nekih koje sam cak dobro poznavala, ali sam ih "ispratila" pod drugacijim okolnostima.
U mojoj "volji" postoji klauzula koja trazi da oni koji me budu "pratili" naprave party u moje ime, da se sjete ko sam, koliko sam voljela zivot, zabavu, i da ne kukaju za mnom, nego za smijehom SA mnom.
Kako shvatamo smrt bliznjih?! Da li smo podredjeni obicajima, ili ih tretiramo po njihovim zeljama?
Autor
Poruka
Astra Zvezda Foruma
Datum upisa : 20.06.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 04, 2012 9:54 pm
Svi nesto kao bliski susret trece vrste a sve tajno...ne smije se pricat...onda ne treba da se spominje. Svako voli da cita iskustvo osoba koje su dozivjele klinicku smrt...no postujemo pravo cutanja....
Ja bjezim i od misli...ne sto ja odoh vec sto ostade tuga iza mene.
Gost Gost
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 04, 2012 10:01 pm
..nedjeli se iskustvo sa svakim, nesto mora covjek i za sebe ostaviti inace netreba vise sutjeti. A sutjeti je zlato!
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 04, 2012 10:02 pm
Smrt pokazuje svu raskosnost,empatiju i lepotu,ljubav i emocionalnu intelig.'' karakteristicnu za zivog coveka...e,sada ...koga zivog...mnogi su umrli i pre nego sto su se rodili...a mnogi hodaju u nekakvom dremezu i poludremezu..mnogi zavrse..ili protutnje kroz zivot ne otvorivsi oci ni do pola...
A..oni probudjeni znaju...valjda je to posao smrti da vecini mnogo toga ostane nejasno..jer to bi bla onda neka svrha zivota ..i smisao..istrazivati..sta je to sto nam daje snage da se uvek i uvek krecemo dalje...a,oni koji ne izdrze...zna se kako odlaze...a i pitanje je ponovo..sta sa njima sa one druge strane...
Umetnicima je lakse...pesnicima narocito...pesnici su gurmani zemaljske lepote...to je opet neka druga prica...
AstrinaKomsinica Master Spamer
Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 04, 2012 10:27 pm
Nut ::
...mnogi su umrli i pre nego sto su se rodili....
Oh, tragedija kukavica
Nut samo pisi, imas sta:)
brunolino
Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Uto Jun 05, 2012 6:04 pm
Nut ::
Smrt pokazuje svu raskosnost,empatiju i lepotu,ljubav i emocionalnu intelig.'' karakteristicnu za zivog coveka...e,sada ...koga zivog...mnogi su umrli i pre nego sto su se rodili...a mnogi hodaju u nekakvom dremezu i poludremezu..mnogi zavrse..ili protutnje kroz zivot ne otvorivsi oci ni do pola...
opet retorika o zombijima medju nama...vec ispricano...nista jos nije kazano o njoj...i dalje ste na pocetku... :zubi3:
A..oni probudjeni znaju...valjda je to posao smrti da vecini mnogo toga ostane nejasno..jer to bi bla onda neka svrha zivota ..i smisao..istrazivati..sta je to sto nam daje snage da se uvek i uvek krecemo dalje...a,oni koji ne izdrze...zna se kako odlaze...a i pitanje je ponovo..sta sa njima sa one druge strane...
a , jesi li kad razgovarala sa onima sa druge strane koji su bili i njih cula...da li si se kad zapitala da li su se oni svi tamo sreli...i sto su vidjeli...a , svatko od njih je vidio...
Umetnicima je lakse...pesnicima narocito...pesnici su gurmani zemaljske lepote...to je opet neka druga prica...
nije im lakse nego nama "obicnima"...cista zabluda...ono sto su ispjevali , napisali , igrali , naslikali je nas dar njima...samo u svojoj sebicnosti nikad nam nisu rekli HVALA...
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Uto Jun 05, 2012 9:12 pm
Brunolino@
Citat :
nije im lakse nego nama "obicnima"...cista zabluda...ono sto su ispjevali , napisali , igrali , naslikali je nas dar njima...samo u svojoj sebicnosti nikad nam nisu rekli HVALA..
...
E..ovde moram iskazati neslaganje sa ovakvim razmisljanjem..odakle ovakva pitanja..Sad ce stvarno..nadareni..nama zahvaljivati sto nam poklanjaju nesto divno...''cudno razmisljanje''..a,oprosti i netacno... Njihovi nacini komunikacije su fenomenalni..zahvaljujuci njima ...mi se, izmedju ostalog i duhovno uzdizemo..
Kako moze biti nas dar njima, nesto sto je njihovo delo...''koja zamena teza''....ili mozda jos nesto gore.. Ai..ono o ''budnim spavacima''...oprosti,ali zombiji su ipak nesto drugo...(zivi mrtvaci..sa oziljcima ...) A,ovi dremljivi..kao sto veli De-melo...''Većina ljudi je, i neznajući to, uspavana. Rađaju se uspavani, žive uspavani, žene se i udaju uspavani, podižu decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i čudesnost onoga što nazivamo ljudskom egzistencijom''..
Bilo bi dobro..dragi prijatelju..da ne ''kritikujes samo'', nego,da nas razuveris u svojim ubedjenjima,tako sto ces ponesto I objasniti...
Evo ja tebi i svima koji prate ovaj divni post poklanjam jednu dobru pesmicu..NARAVNO POSEBNO MOJOJ KONI...
:ples3:
brunolino
Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Uto Jun 05, 2012 9:46 pm
volim kad se ne slazes sa mnom... :eee: i kad udaris kontru...ok ono za zomby znam...samo sam ih tako opisao...mada zomby ne mora svaki da ima oziljak ,ali necemo sad TWILIGHT ZONE dirati... :eee: iako je ona jedna od "vrata" ove teme...
Sad ce stvarno..nadareni..nama zahvaljivati sto nam poklanjaju nesto divno...''cudno razmisljanje''..a,oprosti i netacno...
zasto se ispricavas za svoj stav...?! on je Tvoj i postujem ga , ali se ne slazem i tvrdim da bas Ti veliki trebaju biti nama zahvalni prvo , pa mi tek njima onda...to ne znaci da nam se klanjaju...ali kroz izrazaj nas "obicnih" bilo to u slici , pjesmi , oni su stvorili ta djela...mi smo im bili muze i inspiracija...nije Leonardo slikao Mikelangela ili obrnuto...naravno , oni su imali taj "bozji" dar i to djelo ucinili besmrtnim...zato sam napisao da nam trebaju biti zahvalni...naravno mi njima vise...to si u pravu ,ali ne zaboravimo da su oni svi sebicni...
napisao sam da je smrt srednjeg roda...jer smrt je dijete zivota...nekima ce ovo glupo zvucati , ali to je tako...sigurno ce reci , ali ga brunolino buba li buba...medjutim to je tako...a , najbolje ces naci u izvjestajima onih koji su imali ili dozivjeli klinicku...odnosno cuti od njih...ne znam da li si imala prilike da sa tim ljudima komuniciras...ujedno i da li si je sama dozivjela...nisi se nikako zapitala odkuda ja tako razmisljam...
vecina teza koje si navela stoji , naravno sa nekima se ne slazem... napisao sam da smo sretni kad se iz nje , klinicke probudimo , jer smo sa svojima...ali smo paralalno tuzni u sebi duboko...jer smo nesto "drugo" vidjeli...samo posto mi nismo "jaki" da odemo tamo gdje smo bili , jer razmisljamo jednodimenzionalno...a , u drugoj dimenziji Ti ne treba ni hrana ni voda...hranis se duhom...
ima da me poslije ovog texta zatvore sa onom kosuljicom sto se kopca na ledjima... :zubi3:
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Uto Jun 05, 2012 10:09 pm
Ne brini se ..ja cu se prva zauzeti za ''tebe i tvoju stvar'..koja je delimicno tacna...Zasto bi tebe neko zatvarao??..doduse u nekim ranijim vremenima ..da ne kazem srednjem veku..i sire..sve one koji su s e razlikovali po shvatanjima i razmisljanjima zatvarali su,i trudili se da ''ih ukinu'...to sam sigurna.jer bih prva ja bila spaljena na lomaci kao vestica..''jedino ako se neki vladar ne bi umilostivio i zauzeo za me i moju stvar.. ..zbog moje lepote i krasote..pa sa pomesanim sexualno-emocionalnim stavovim(naravno iz prasume nesvesnog..)podario mi zivot ''uz uslove''... :ples3: :ples3: ..
Citat :
zasto se ispricavas za svoj stav..
..A,neeee..tako komuniciram..nema izvinjenja..prosto tako razgovaram...
Ono o inspiraciji umetnicima...pa moram priznati da imas interesantnu teoriju..(verov.iz zelje da obicnog coveka malko uzdignes'')..ali ..ne bih to bas tako objasnila.. Jos uvek mi nije jasno...
''Ti veliki trebaju biti nama zahvalni prvo , pa mi tek..''..nejasno... Ako slikamo zivotinje ..recimo lava..on bi trebao biti zahvalan..(tako sto ce nas pojesti...)hha haha ahha.. no..svidja mi se tvoja teorija..mada ne vidim smisao..za sada..pokusaj pojasniti..ponovo..
:ples3: :ples3: :ples3:
brunolino
Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sre Jun 06, 2012 11:22 am
.''jedino ako se neki vladar ne bi umilostivio i zauzeo za me i moju stvar.. ..zbog moje lepote i krasote..pa sa pomesanim sexualno-emocionalnim stavovim(naravno iz prasume nesvesnog..)podario mi zivot ''uz uslove''... ..
pa taj vladar kad Tebe vidi odmah ce da iskolaci oci i prokle sve podanike sto mu ranije za Tebe nisu kazali...
Ono o inspiraciji umetnicima...pa moram priznati da imas interesantnu teoriju..(verov.iz zelje da obicnog coveka malko uzdignes'')..ali ..ne bih to bas tako objasnila.. Jos uvek mi nije jasno...
nemas velikih i malih...ne dizem ja tog "malog" svi smo mi mali i Leonardo i Dali i Rubens i Verdi itd. medjutim razlika izmedju nas i njih su njihova djela koja su nam ostavili...a , svi imamo i mozak i ruke i noge da nesto stvorimo...jer ako bih malog uzdizao , onda mi to ode na onu pricu o komunizmu i potlacenosti maloga covjeka...hocu reci svi mi imamo prilku da nesto stvorimo...samo moras uzeti i cinjnicu da kad oni su stvarali ta sva velika djela nisu isli s tim ciljem...nego sasvim drugim...to dobro znas...ali mi odosmo ovako od nase SMRTI i kroz ovo pisanje doci ces na kraju do ZIVOTA... mi u biti sami sebe samima inspirisemo , netko samo ima taj dar da to bolje osvjedoci...jer jedni bez drugih ne bi bili nista...i zato smo mi "mali inspiracija" velikim...kad pogledas i cujes njihova djela , vecinom smo mi "nebitni" u njima...samo ko sto rekoh , oni znaju da izraze svoj duh , za razliku od mase...to je bilo uvijek i biti ce...jedan veliki umjetnik je jednom kazao ovo: "najbolja mu je kritika kad onaj "mali" kaze , ma mogao sam i ja to..." istina mogao je , ali falila je ta zica te genijalnosti...sad opet odoh u drugi ponor... :eee:
Ako slikamo zivotinje ..recimo lava..on bi trebao biti zahvalan..(tako sto ce nas pojesti...)hha haha ahha.. no..svidja mi se tvoja teorija..mada ne vidim smisao..za sada..pokusaj pojasniti..ponovo..
da ces ovo napisati znao sam , samo me cudi sto jos i mrtvu prirodu nisi usporedila...mada si pri tome zaboravila sebe , sjeti se da se slazemo oboje da kamen ima dusu...vecina ce nam reci da smo ludi...mi trebamo biti lavu zahvalni sto postoji takav kakav je...ne on nama...jer sto bi onaj ili ona slikala da nema nas ili njih...?! ili opjevali...zamisli nistavilo i naslikaj ga i opjevaj...bas me zanima dokle ces da dodjes...jednostavno se radi o tome da je sve povezano jednom niti...niti koja ima 2 boje...jedna je ZIVOT , a druga je SMRT...i otuda to da smo mi inspiracija i zahvalni...naravno mi smo zahvalni umjetnicima sto su nam "otvorili" oci i usi...jer bez njih sve to ne bi vidjeli i culi...a , opet mi smo ih inspirisali , nase sljepilo i nasa gluhoca samih sebe... mozda me sad razumijes... :eee:
eto tako razmislja patuljak brunolino...
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sre Jun 06, 2012 1:49 pm
Oboje ste djelomicno u pravu:)
Dzaba lavu sva njegova ljepota ako ti nemas u sebi zicu da je osjetis, kao i zicu da to iskazes:) A to nema svako, cak sta vise!
Da li bi ti drool za Galom?!
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sre Jun 06, 2012 2:32 pm
AstrinaKomsinica ::
Kako shvatamo smrt bliznjih?! Da li smo podredjeni obicajima, ili ih tretiramo po njihovim zeljama?
Apsurdno je što se "mora" ispoštovati i nešto od "običaja" ma šta mi mislili o tome . Što je sredina primitivnija i malograđanskija ,to više "motre" na svaki detalj ,i jednostavno , lakše je uraditi "po protokolu" nego da se da nekome prilika da "ispira" usta sa vama i vašom porodicom ,u smislu da "štedite ,pa niste ovo i ono..." i sl . Zato se ljudi bez razmišljanja upuštaju u troškove koji niti su potrebni ,niti išta znače -ali se u tom trenutku ne gleda na razum i logiku -nego na utenzilije žalosti kao recipročne poštovanju koje smo imali prema toj osobi . I tu nema izuzetaka . U stvari ,trebalo bi gledati isključivo na ono kako je preminuli živeo i kakva su njegova ubeđenja bila po tom pitanju . Iznenađujuće je i kako inače razumni ljudi u takvoj situaciji postupaju više instiktivno i po zadatom šablonu .Ja sam se jedva izborio da ne bude "govora" -jer je sredina smatrala da jedan tako uvaženi bivši funkcioner to zaslužuje ,i jako loše je bilo primljeno u kuloarima što je izostalo . Poznavajući svoga oca ceo život -sigurno da ne bi odobrio da mu se tamo nabrajaju funkcije ,zvanja i priznanja . To se zna i bez toga . No recimo -nisam se mogao izboriti da ne bude popa (jer je moj otac mario za religiju koliko i ja -građanska pristojnost i kultuloroški fenomen )ali .....bez obzira na moje lično mišljenje ,nisam mogao ništa uskratiti mojoj majci ,zaključno sa "otvaranjem kovčega" . No, tu je bila tačka -ona, u redu -ali za radoznali svet -ne . Lično sam pristalica "zapadnog" gledanja na smrt . Da se ja pitam -američki sistem , travnjak sa svima jednakim spomenikom, i nikakva bdenija , daće i sl -nego kako oni rade -sastanu se i svako evocira po neku uspomenu iz života preminulog .Baci se po jedna ruža i šaka zemlje ,i dostojanstveno oprosti od pokojnika ,bez onog silnog kiča i cirkusiranja kako je običaj kod nas . 7 dana, 40 dana ,godišnjica ,itd...po meni ne treba "podsećati" nikoga -onaj ko treba to da zna ,zna i ovako. Sve ostalo služi samo da dodatno potresa ožalošćene -ali ...pošto ne živim u Americi nego u Srbiji ,i ne živim sa Amerikancima ,nego sa našim narodom -ne dolazi u obzir da se prekrši nijedan od zadatih tabua i tako je kako je. Lično mislim da bi moj otac bio prvi protiv mnogo toga -ali više nije ovde da preuzme komandu kako je to celog života radio . [You must be registered and logged in to see this image.]
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sre Jun 06, 2012 6:05 pm
Danubius ::
,,, ne živim sa Amerikancima ,nego sa našim narodom -ne dolazi u obzir da se prekrši nijedan od zadatih tabua i tako je kako je. Lično mislim da bi moj otac bio prvi protiv mnogo toga -ali više nije ovde da preuzme komandu kako je to celog života radio . [You must be registered and logged in to see this image.]
Ti si jedan dobar covjek Robin:) A otac zna da si ti njegov sin, kad dodje vrijeme, kad budes spreman, preuzeces ti umjesto njega:)
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 1:30 am
Brunolino@
Citat :
nemas velikih i malih...ne dizem ja tog "malog" svi smo mi mali i Leonardo i Dali i Rubens i Verdi itd. medjutim razlika izmedju nas i njih su njihova djela koja su nam ostavili...a , svi imamo i mozak i ruke i noge da nesto stvorimo...jer ako bih malog uzdizao , onda mi to ode na onu pricu o komunizmu i potlacenosti maloga covjeka...hocu reci svi mi imamo prilku da nesto stvorimo...samo moras uzeti i cinjnicu da kad oni su stvarali ta sva velika djela nisu isli s tim ciljem...nego sasvim drugim...to dobro znas...ali mi odosmo ovako od nase SMRTI i kroz ovo pisanje doci ces na kraju do ZIVOTA... mi u biti sami sebe samima inspirisemo , netko samo ima taj dar da to bolje osvjedoci...jer jedni bez drugih ne bi bili nista...i zato smo mi "mali inspiracija" velikim...kad pogledas i cujes njihova djela , vecinom smo mi "nebitni" u njima...samo ko sto rekoh , oni znaju da izraze svoj duh , za razliku od mase...to je bilo uvijek i biti ce...jedan veliki umjetnik je jednom kazao ovo: "najbolja mu je kritika kad onaj "mali" kaze , ma mogao sam i ja to..." istina mogao je , ali falila je ta zica te genijalnosti...sad opet odoh u drugi ponor
...
A..da ..pa ti si jedan od onih koji smatraju da smo svi talentovani...nisam sigurna ,prijatelju da je bas tako..a i nikako ne bi smo smeli uporedjivati Leonarda,Verdija sa malim obicnim covekom...iz vise razloga..pre svega onaj najvazniji...''svi se jako razlikujemo izmedju sebe u svojoj biti''..ali bas svi..posebne smo strukture..ovakve ili onakve..ali posebne(dokazano...) Doduse..ponavljam..neki ''velikan '' je rekao da smo svi daroviti..tj talentovani..samo se poneki od nas znaju ''specijalno izraziti'''...na pravi nacin..mislim da je medju njima Dostojevski to kazao,..a i neki od psihoanaliticara..moguce Jung..nije moguce -nego sigurno..i jos mnogi drugi.....to je to..onda dalje...
Umesao si sada tu pricu o umetnicima,talentovanim..i genijalnima...sto su sve razlicite stvari..ali ima veze svakako...Zasto covek stvara..to je sada druga prica..divna tema..ja nju provlacim,svuda gde mogu..jer sam u neraskidivom pandemijskom zagrljaju stvaraoca i njegovog dela ...i onda jedni stvaraju da pobegnu od zivota koji ce ih ''zdrobiti'' samim svojim postojanjem..drugi da bi mu se vratili...poneki da bi objasnili ljudima ponesto jer ne znaju drugacije da komuniciraju nego preko knjige,slike ili simfonije... Ima mnogo razloga zasto nadareni tj.talentovani stvaraju...
Na vise mesta sam pisala da ''nesrecni ljudi stvaraju..i to zbog nekog nedostatka...i da nije umetnik srecan dok stvara ..jer i ne stvara da bi bio srecan ,vec da bi savladao nesrecu ..Srecan je kada nesto stvori.''..Ipak ovo nije tema..stvari su povezane..ali...
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 2:07 am
Brunolino@
Citat :
da ces ovo napisati znao sam , samo me cudi sto jos i mrtvu prirodu nisi usporedila...mada si pri tome zaboravila sebe , sjeti se da se slazemo oboje da kamen ima dusu...vecina ce nam reci da smo ludi...mi trebamo biti lavu zahvalni sto postoji takav kakav je...ne on nama...jer sto bi onaj ili ona slikala da nema nas ili njih...?! ili opjevali...zamisli nistavilo i naslikaj ga i opjevaj...bas me zanima dokle ces da dodjes...jednostavno se radi o tome da je sve povezano jednom niti...niti koja ima 2 boje...jedna je ZIVOT , a druga je SMRT...i otuda to da smo mi inspiracija i zahvalni...naravno mi smo zahvalni umjetnicima sto su nam "otvorili" oci i usi...jer bez njih sve to ne bi vidjeli i culi...a , opet mi smo ih inspirisali , nase sljepilo i nasa gluhoca samih sebe... mozda me sad razumijes... :eee:
..
Pa ovako...''Sipaj nam po pice ,pa da pricamo''... Prvo..mrtva priroda..(to nije tema...)da ima dusu ..sigurna sam da sve na ovome svetu ima dusu..pa prema tome i ona.....i kamen naravno..''da smo ludi''ko ce reci..mene to ni mm nece pomeriti..tebe ne znam..ja i onako''nisam normalna''oduvek sam se razlikovala..(iz filma Twilight...)..
Ko ce kome biti zahvalan..nebitno je...jer to ne mozemo licem u lice saznati ..(zivotinje ne govore..)doduse..poneki od nas imaju spossobnost da s e sporazumevaju s a njima..ali ne svi..priznacemo, da oni ipak n e govore... Sta bi umetnici slikali...pa ,iskreno,malo njih trazi insp.u obicnim ljudima...''odredjena stanja koja s e dogadjaju u njihovim dusama su obicno meta ..koju oni zele pogoditi...i prikazati..slikom,muzikom...
E sada nistavilo...sta je to sada...na koga mislis...sa kog aspekta..hajmo filozofski..Sartr...njegovo Bice i nistavilo..(spamujemo samo tako...ovo sve nije tema..mada je povezano...naravno...)
“COVEK PRE SVEGA EGZISTIRA, SUSRECE SEBE SAMOGA , URANJA U SVET I DEFINISE SEBE KASNIJE”.
Smatrao je da je savremeni svet okrutan, ruzan, dehumaniziran i da je zivot stalna muka i neuspeh...-Sartr..
Imamo njegov prvi roman ''Mucnina''..mozda se tu kriju odgovori na tvoja pitanja..(odgovori su uvek u nama samima.pa i nistavilo..)
Opisuje nekoliko nedelja u ispraznom i besmislenom životu Antoana Rokantana kojeg progoni osecaj mucnine ,straha od postojanja.. Treba reci da roman predstavlja neku vrstu metafizickog dnevnika.
Delo je napisano u obliku dnevnika glavnog lika,cime izravno dobijamo uvid u njegova razmisljanja i stanja svesti. Mucninagotovo i nema prave radnje, a obiluje filozofskim i esejistickim delovima.. . Bavi se pitanjima smisla zivota, vremena, slobodne volje, kontingencije, umetnickog stvaralastva te odnosa esencije i egzistencije. ''Nisam se oslobodio mucnine i ne verujem da cu je se skoro osloboditi, ali ne trpim vise, to vise nije bolset ni prolazni hir, mucnina sam ja''.
Ovaj citat ja obelezio Sarterovo delo. Kao sto se vidi iz samog naslova kao i iz citat, njega muci ''ta'' mucnina. Od samog pocetka on je znao da je problem u njemu i da postoji nesto sto ga koci i sto mu neda mira. Znao je da postoji mucnina, ali nije znao sta je to. Kada je jednom mislio da zna sta je , da je napokon saznao, pao mu je kamen sa srca. Osecao je ogromno olaksanje to mozemo videti u ovim citatima:''Koliko sam samo razbijao sebi glavu! Koliko sam o njoj pisao! Sad znam: ja postojim-svet postoji-
i ja znam da svet postoji''.. Medjutim, to sto je otkrio kasnije mu nije bilo tako vazno trazio je druge odgovore, pokusavajuci da se resi mucnine i postane nov covek. Ono sto vidim iz citata je to da je on napokon zakljucio da je problem u njemu.
Da ne sme vise traziti odgovore u osobama ili stvarima oko sebe, nego potraziti odgovore u samom sebi. Bio je covek koji je ziveo u nekom svom svetu. I sam je govorio da mu zivot nema nikakvu svrhu. Mnoge stvari su ga mucile, pa smatram da se zbog toga ovo delo i zove mucnina i podzavam ga u izjavi ''Mucnina sam ja''...
Ona nit o kojoj si pisao da ima dve boje...ok boje su mozda razlicite...jer sve na ovom svetu ''ima svoju boju''..ali NIJE JEDNO ZIVOT..A DRUGO SMRT..NEGO SVE JE ZIVOT..JER JE I SMRT SAMO NJEN ZACIN....
i jos, tesko da smo mi inspirisali umetnike..pisala sam gore zasto..poneki mozda i jesu..ali..talentovani imaju neodoljivu potrebu da ''svasta nesto izbace iz sebe'' a da mnogi od njih i ne znaju zasto to rade.....
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 2:52 am
Hm,,,pa neki umjetnici su sretni dok stvaraju, u svojevrsnoj nirvani,,,nije neophodno biti nesretan da bi bio umjetnik. Razumijem o cem pricas, jer u nasim umovima oversensibilnost automatski se prevodi kao tuga,,,ali nije uvijek:) I tu se vratimo temi: smrt automatski asocira na sve ono "strasno", a da li je?!:)
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 2:59 am
Moja Kona@
Citat :
I tu se vratimo temi: smrt automatski asocira na sve ono "strasno", a da li je?!:)
..
Nije uvek prijatno..ali sigurna sam da nije sve ono strasno...nije svakako.. jedan od velikana je kazao... Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 3:01 am
Nut ::
Moja Kona@
Citat :
I tu se vratimo temi: smrt automatski asocira na sve ono "strasno", a da li je?!:)
..
Nije uvek prijatno..ali sigurna sam da nije sve ono styrasno...nije svakako.. jedan od velikana je kazao... Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
Upravo!:) I tako se ja i sad sjetim one dvojice brace, o kojima sam pricala,,,a tako obicni ljudi, ni umjetnici, ni politicari, ali za mene, iznad svega toga - ljudi, koji su svojom "ljepotom" natjerali i one koji ih nisu poznavali da ih se sjecaju:)
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 3:31 am
AstrinaKomsinica ::
Nut ::
Moja Kona@
Citat :
I tu se vratimo temi: smrt automatski asocira na sve ono "strasno", a da li je?!:)
..
Nije uvek prijatno..ali sigurna sam da nije sve ono styrasno...nije svakako.. jedan od velikana je kazao... Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
Upravo!:) I tako se ja i sad sjetim one dvojice brace, o kojima sam pricala,,,a tako obicni ljudi, ni umjetnici, ni politicari, ali za mene, iznad svega toga - ljudi, koji su svojom "ljepotom" natjerali i one koji ih nisu poznavali da ih se sjecaju:)
..
Biti covek je danas najveca umetnost...ali i najtezi ''zavet'' koji bi trebali ispuniti..ako ce nas se secati.. onda,smo ispunili svoje...
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 4:02 am
Nut ::
AstrinaKomsinica ::
Nut ::
Moja Kona@
Citat :
I tu se vratimo temi: smrt automatski asocira na sve ono "strasno", a da li je?!:)
..
Nije uvek prijatno..ali sigurna sam da nije sve ono styrasno...nije svakako.. jedan od velikana je kazao... Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
Upravo!:) I tako se ja i sad sjetim one dvojice brace, o kojima sam pricala,,,a tako obicni ljudi, ni umjetnici, ni politicari, ali za mene, iznad svega toga - ljudi, koji su svojom "ljepotom" natjerali i one koji ih nisu poznavali da ih se sjecaju:)
..
Biti covek je danas najveca umetnost...ali i najtezi ''zavet'' koji bi trebali ispuniti..ako ce nas se secati.. onda,smo ispunili svoje...
Tako kratko, i slatko:)
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 7:29 am
Nut ::
Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
"Velika dela "samo malo prolongiraju zaborav ,inače nemaju većeg efekta . Koliko ima velikana zaslužnih za čovečanstvo-kojih se niko ne seća ? Ko danas pominje Tuđmana ,Mioševića ,Izetbegovića ,a koliko juče su cele nacije gledale u njih kao gospodare života i smrti miliona ? Umrli su i postali nevažni . Čak i jedan Zoran Đinđić se malo pominje ,uglavnom kada ga treba "upotrebiti" za nešto . A ovo su ljudi koji su nestali koliko juče. Nema tu neke filozofije -smrt pobedi život i svojim pratećim mehanizmima kao što je zaborav obriše svaki trag postojanja ,ma o kome se radilo ,svi smo isti . Iz praha si nastao ,u prašinu se pretvoriš -pre ili kasnije . A prašinu raznese vetar .
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 8:31 am
. "Zashto postoje mozdani centri i vijuge, zashto vid, govor, osecanje, genije, kad je svemu tome sudjeno da se pretvori u prah i, na kraju krajeva, da se ohladi zajedno sa zemljinom korom, a zatim milionima godina da se okrece, bez ikakva smisla i cilja, sa zemljom oko Sunca? Da bi se samo ohladio, a zatim okretao, nije uopshte potrebno izvlachiti iz nepostojanja choveka sa njegovim uzvishenim, gotovo bozanskim razumom, pa da se, zatim, kao od shale, opet pretvori u ilovachu....
Paviljon br. 6 [Čehov]
Prah prahu! Kružićemo opet oko sunca u obliku nejednakom!
I radjanje i smrt su dve nevoljne radnje sa mnogo znakova pitanja u sebi. Počev od zašto sam se baš ja rodio pa do.. zašto nismo i da li smo besmrtni, zato ne vidim ni jedan razlog da bi pojam smrti bio taboo!
Smrt ne boli. To boli rastanak od dragih bića i oštrice tog bola vremenom otupe. Takav je život! Nešto se pobrinulo da prazninu popunjavamo uspomenama koje ne blede.
Astra Zvezda Foruma
Godina : 64 Location : podnozje Alpi Datum upisa : 20.06.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 9:29 am
Danubius ::
Nut ::
Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
"Velika dela "samo malo prolongiraju zaborav ,inače nemaju većeg efekta . Koliko ima velikana zaslužnih za čovečanstvo-kojih se niko ne seća ? Ko danas pominje Tuđmana ,Mioševića ,Izetbegovića ,a koliko juče su cele nacije gledale u njih kao gospodare života i smrti miliona ? Umrli su i postali nevažni . Čak i jedan Zoran Đinđić se malo pominje ,uglavnom kada ga treba "upotrebiti" za nešto . A ovo su ljudi koji su nestali koliko juče. Nema tu neke filozofije -smrt pobedi život i svojim pratećim mehanizmima kao što je zaborav obriše svaki trag postojanja ,ma o kome se radilo ,svi smo isti . Iz praha si nastao ,u prašinu se pretvoriš -pre ili kasnije . A prašinu raznese vetar .
Ne bih se slozila...sta je meni jedan Tudjman ili Milosevic...da bi se sjecala i razmisljala(mada se misli i danas mnogo uopsteno),ko mi ej bilo koje "veliko"ime da bi se ja pozabavila njegovim nestankom,ali kad se radi o clanu porodice,od dragom prijatelju,e to se pamti....ne dolazi zaborav bas nikad. Recimo,prosto...i sad kad napravim cufte,ne svaki put,ali ponekad pomislim,ovako su mirisale kad ih je moja mama pravila...a to je bilo jaaaako davno.Ne trebaju ti cak ni predmeti,ni slicnosti da bi se sjecao i pomislio na nekoga. Po meni smrt nije kraj....kraj je tek onda kada umru sjecanja.
brunolino
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 10:55 am
Nut ::
Brunolino@
A..da ..pa ti si jedan od onih koji smatraju da smo svi talentovani...nisam sigurna ,prijatelju da je bas tako..a i nikako ne bi smo smeli uporedjivati Leonarda,Verdija sa malim obicnim covekom...iz vise razloga..pre svega onaj najvazniji...''svi se jako razlikujemo izmedju sebe u svojoj biti''..ali bas svi..posebne smo strukture..ovakve ili onakve..ali posebne(dokazano...) Doduse..ponavljam..neki ''velikan '' je rekao da smo svi daroviti..tj talentovani..samo se poneki od nas znaju ''specijalno izraziti'''...na pravi nacin..mislim da je medju njima Dostojevski to kazao,..a i neki od psihoanaliticara..moguce Jung..nije moguce -nego sigurno..i jos mnogi drugi.....to je to..onda dalje...
Umesao si sada tu pricu o umetnicima,talentovanim..i genijalnima...sto su sve razlicite stvari..ali ima veze svakako...Zasto covek stvara..to je sada druga prica..divna tema..ja nju provlacim,svuda gde mogu..jer sam u neraskidivom pandemijskom zagrljaju stvaraoca i njegovog dela ...i onda jedni stvaraju da pobegnu od zivota koji ce ih ''zdrobiti'' samim svojim postojanjem..drugi da bi mu se vratili...poneki da bi objasnili ljudima ponesto jer ne znaju drugacije da komuniciraju nego preko knjige,slike ili simfonije... Ima mnogo razloga zasto nadareni tj.talentovani stvaraju...
Na vise mesta sam pisala da ''nesrecni ljudi stvaraju..i to zbog nekog nedostatka...i da nije umetnik srecan dok stvara ..jer i ne stvara da bi bio srecan ,vec da bi savladao nesrecu ..Srecan je kada nesto stvori.''..Ipak ovo nije tema..stvari su povezane..ali...
idemo dalje sa pisanjem...ko sto vidis Nut tu sam stavio 2 slike...autora ces prepoznati , inace sam osobno te originale gledao prije par godina u Njemackoj...Ti si u jednom tu postu navela da tim "velikim" mi tzv. mali ne trebamo za inspiraciju itd. ta tvrdnja je donekle tocna...naravno , ne mora se uvijek neciji portret slikati ili necije stanje...moze se ono i kroz formu oblika predmeta izraziti itd. samo ce manjina uspijeti da razumije...ali moras da priznas da sva ta velika djela , vecinom , su nastala nasom inspiracijom njih...oni su ono vidjeli u nama sto mi nismo...sto bi Ti rekla mi smo slijepi u sebi , vecina nas...jer sto je ovdje na slikama kad pogledamo , netko ce reci obicni most i neka grupa za stolom...znamo oboje da nije tako...i kad se govori o Leonardu i svima njima zaboravi se bitna cinjenica...a , to je da oni nisu bili odmah "veliki"...neki su postali tek nakon smrti to...u stvari postala su njihova djela ostavljena nama...sjeti se Mozarta , Bethovena itd. kako su zavrsili...malo ih je imalo srece ko Leonardo ili Tizian npr. ili Bach da budu za zivota iznad ostalih...ali kad su oni pjevali o SMRT-i (glavna tema ovdje) ili pisali ili slikali , mislim da smo im mi bilo izvorna tocka...jer i njima je neistrazeno bilo sto bude nakon NJE...odnosno tko je ona ,ono...netko je smrt oslikao sa onim koscem , netko u bijelom , netko je opjevao kao posast , kugu itd.
i netko je tu naveo da smrt dolazi brzo...to je u pravu taj ili ta...osobno sam to vidio...traje par sec. i strah nije od toga...nego sto je i da li je IZA...sto nas tamo ceka...?! i jel to bas KRAJ...i osobno mislim da sama smrt nije strasna...strasne su one muke bolesnih i to...i nasa bespomoc bliznjima...to je uzas...SMRT je mozda ruka koja nas vodi u nesto NOVO...necu napisati ZIVOT jer se ne zna sto je , ali vjerujem da nas vodi...ipak moram malo da se vratim na temu... iako smo mi masu stvari naceli koje su jako povezane...mada mnogi ne vide tu vezu...ali itekako jesu... :eee:
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Čet Jun 07, 2012 12:03 pm
Ne mislim da smo mi umjetnicima "izvorna tacka"; radije ono sto njih proganja, onaj "visak" koji moraju da izbace, podijele,,,a mi smo samo objekat:) Ok, poneko uspije da inspirise, ali takvi su tako, tako rijetki. Medjutim, kad se to desi, e onda je to onaj pravi ludi spoj koji deny smrt, ili se bar nada:)
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 3:14 am
O...vino piju, kao mi nekadaaaa.piju svi placu sviiiiiiii... :ples3: :ples3: ... Ovde je tema smt..i ''ne dopustam'' zapostavljanje...ovako dobrog posta....
Mozemo pricati o umetnicima i smrti...malo drugacije..ali...samo nesto...
i malo strasti nije na odmet... Llamas de amor y pasión cubren a mi corazón, desde aquel momento que te conocí, y mi vida entera te la ofrecí; Y es por eso que este amor, sigue encendido...
Llamas de amor y pasión envuelven a mi corazón, desde que tu cuerpo se fundió con el mío desde que tus labios colmaron de besos a los míos; Y es por eso que este amor, permanece encendido...
Llamas de amor y pasión rodean a mi corazón, cuando tu dulce mirada raptó mis sueños, cuando tu tierna sonrisa se adueñó de mis pensamientos y cual eco nocturno me desvela para oírte decir: te Extraño... te Quiero... te Amo...; Y es por eso que este amor, continúa encendido...
Llamas de amor y pasión cercan a mi corazón, porque nos juzgan que lo nuestro es prohibido, por vivir y compartir un amor escondido, pero al mundo le gritaremos que es un AMOR VERDADERO del que no queremos despertar; Y es por eso que este amor, se mantiene encendido...
Llamas de amor y pasión abrazan a mi corazón, por ese amor escondido y prohibido por ese amor hecho de llama ardiente ese amor estará encendido...¡ PARA SIEMPRE!.
[color=blue]In Egyptian mythology, Nut was the sky goddess and the mother goddess of ancient Egypt. Egyptian artists often portrayed her as a woman arched over the earth god Geb, her twin brother and husband, with her fingers and toes touching the ground...[/color]. . ''Ustani gospodaru moj (tako govori tvoja mati Nut)...pogledaj,dosao sam da te zastitim,tvoja mati rasprostire nebo iznad tebe u svoje ime..Ja ukrasavam tvoje telo lepse nego tela drugih bogova...Tvoj presto guram preko prestola preobrazenih..''
Simbolizam vencanja sa smrcu najlepse je razradjen u staroj Persiji,gde je opstao sve do srednjovekovnog persijskog misticizma...U persijskom predanju,svaka jedinka koja je bila otelovljena na zemlji ima svog andjela cuvara na nebu(cesto i ne znajuci za njega...)-ima svoju daenu,kci kosmicke mudrosti(Spente Armaiti)...Ta daena je nebeski alter ego te jedinke,njen imago animae,ogledalo njene zemaljske slike...Daena se obrazuje od covekovih dobrih dela...koja nastaju u njegovoj aktivnoj imaginaciji,tj.iz njegovih dobrih misli...
Kad covek umre,ona se pojavljuje kao lepa devojka,koja ga docekuje na mostu Cinvat u Onostranosti i prati ga na drugu stranu...Ona je zapravo religijski ''vizionarski organ duse''same,''svetlost koju dusa baca i omogucuje da se vidi...U tom, smislu ona je religio preminuloga...
Ona se preminulome otkriva kao njegova sopstvena vera,u tom smislu da je bas ''ona nadahnjivala veru (u njemu)...njoj je (On) odgovarao i ona (ga)je vodila,tesila(ga) i sad (mu)sudi... Ona je isto tako i slika'' za koju mu je bilo sudjeno da postane...ona je slava,pobeda,i sudbina... Ona je vecni aspekt u smrtnome coveku''...
Arhetipsi aspekt anime smrti se moze sresti i u snovima i vizijama...koji animu dozivljavaju kao DEMONA koji otima samrtnika od zivota ili kao dobrodoslu voljenu osobu koja ga odnosi u neki bolji svet...
aaaaaaa..demoni....
Vazno..jako vazno..Da li DEMONI PLACU..??/?o tome vredi pisati.... I kada umiremo...demoni su aktivni...ali da li oni ....
Brunolino..duzna sam ti jos nesto reci..i ne samo tebi.. :ples3: :ples3:
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 7:36 am
Astra ::
Ne bih se slozila...sta je meni jedan Tudjman ili Milosevic...da bi se sjecala i razmisljala(mada se misli i danas mnogo uopsteno),ko mi ej bilo koje "veliko"ime da bi se ja pozabavila njegovim nestankom,ali kad se radi o clanu porodice,od dragom prijatelju,e to se pamti....ne dolazi zaborav bas nikad.
Naravno ,slažem se . Ja sam replicirao Nut -ono njeno "ostavite nešto za sobom da bi vas se sećali " . Ne moraju naravno biti političari ,eto mogu naučnici ,umetnici ,humanisti -svejedno . Koliko ulica ili trgova nosi ime čoveka koji je zaslužio svojim životom i delom da ga se sećaju posle smrti -pa sada ni oni koji tu žive nemaju pojma ko je to ? Smrt je kraj -i nema leka od zaborava ,pa čak ni kod najbližih . Dovoljno je da prođu dve generacije pa da od čoveka ostane samo ime na nadgrobnom spomeniku ili porodičnom rodoslovu . Ako više nema nekoga ko vas je lično poznavao ,čovek se svede na to . Ko se seća svog pradede i ko ga je upoznao ,pa da ume da kaže nešto više ,sem onoga što je čuo od svoga dede o njegovom roditelju ,kao osobi ? Vreme uradi svoje -a fizička smrt je prvi korak .
Location : Singidunum Humor : Onaj koji napravi gresku, a ne ispravi je - cini i drugu gresku!! Datum upisa : 20.12.2007
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 8:59 am
Svi smo mi ovde samo slučajni prolaznici kroz vreme koje neprestalno teče. Gotovo uvek neko od nas ostavi trag svojim angažovanjem, ali to se brzo zaboravi što je i logično.Danas jesi sutra nisi i to je to.Imajući to sve u vidu trebamo gledati da svoj život organizujemo na najbolji način, jer je to najveći naš domet u celoj galaksiji.
Zana
Godina : 60 Datum upisa : 30.05.2012
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 9:02 am
I ako znam,da je smrt,prirodni tok zivota,nikada je nisam dobro ni prihvatala ni shvatala..ok ako je chovek doziveo duboku starost,za ochekivati je da umre ali kada neko mlad umre onda to ne shvatam i ne prihvatam..
brunolino
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 9:10 am
Nut ::
Vazno..jako vazno..Da li DEMONI PLACU..??/?o tome vredi pisati.... I kada umiremo...demoni su aktivni...ali da li oni ....
Brunolino..duzna sam ti jos nesto reci..i ne samo tebi.. :ples3: :ples3:
tema je SMRT , ali ne mozes Ti da dises bez DEMONA... kad ne bi bilo njih , ne bi ni Tebe bilo... postavila si pitanje da li DEMONI placu...pitam se zasto nisi postavila pitanje da li DEMONI dusu imaju...?! odgovor je kratak i jasan , placu...vjerovala Ti u to ili ne...i zasto kod Tebe smrt je ZENA...?! odkuda Ti to...?! s tim se ne slazem nikako...napisao sam Ti SMRT je ONO...nije ON ili ONA...ONA nas rodi , a ONO nas zove i uzima k sebi i vodi u drugu ili trecu dimenziju...
sad cu Ti postaviti jedno pitanje...da li si kad plakala pred ljepotom u ljepoti...?! ovo je jako povezano sa temom...mozda me budes razumijela...
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pet Jun 08, 2012 12:36 pm
brunolino ::
..da li si kad plakala pred ljepotom u ljepoti...?! ovo je jako povezano sa temom...mozda me budes razumijela...
This is good.
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 1:18 am
Danubius ::
Nut ::
Umreti - to nije ništa, ali biti zaboravljen -- to je najsvirepija odmazda smrti nad životom. ...Zato..ostavimo nesto iza sebe....
"Velika dela "samo malo prolongiraju zaborav ,inače nemaju većeg efekta . Koliko ima velikana zaslužnih za čovečanstvo-kojih se niko ne seća ? Ko danas pominje Tuđmana ,Mioševića ,Izetbegovića ,a koliko juče su cele nacije gledale u njih kao gospodare života i smrti miliona ? Umrli su i postali nevažni . Čak i jedan Zoran Đinđić se malo pominje ,uglavnom kada ga treba "upotrebiti" za nešto . A ovo su ljudi koji su nestali koliko juče. Nema tu neke filozofije -smrt pobedi život i svojim pratećim mehanizmima kao što je zaborav obriše svaki trag postojanja ,ma o kome se radilo ,svi smo isti . Iz praha si nastao ,u prašinu se pretvoriš -pre ili kasnije . A prašinu raznese vetar .
Ovde ima zaista jako dobrih postova i na sve bih imala napisati po nesto..ali evo ovaj Denijev..(denijev..d malo ...slovo sigurno...).....dakle..
Ovde se znaci radi o zaboravljanju..i sada to je jedna kompleksna prica..ja je necu sada skoro ni pocinjati..ali ...i secanje ..velika dela..nisu bitna ni u pozivnom..ni u negativnom kontekstu..to je valjda svakome jasno..secamo se nekoga ko je bitan za nas(bio on los ili dobar..)Mi stalno zaboravljamo na polaritet svega sto postoji..i da svako veliko ima svoje malo...kao i da ono lepo..ima svoje ruzno..a i ono lose svoje dobro.....iz razloga koji se nas ticu ili nasih bliznjih i prijatelja(i sve to moze predstavljati u nekom momentu zivota odmazdu ...) ..isto tako i zaboravljamo...
Hitler je u vreme ono,cinio ''krupne stvari''..za nemacki narod i taj svet tada..i svi ga pamte..prosto je njegova sociopatska harizma toliko snazna..da se ja pitam da li ce ga iko nekada ''proterati'',ne iz uspomena (pisanih i drugacijih)nego iz same biti postojanja.....Knjige ,ipak verovatno,nece .mada bi mozda trebale... Dakle.secamo se i velikana i onih drugih...ili ih zaboravljamo...U zaboravljanju je vazna ona magija odabranih ''sitnica''.koje cemo proterati u nesvesno..zeleli ili ne.. a,smrt...kada nastupa..i taj pepeo o kome Deni pise..zavisi kako na celu stvar gledamo...Cudniji je i misticniji sam cin umiranja...i to je ono sto nas vise okupira..nego sam tren smrti...
Citat :
Ko danas pominje Tuđmana ,Mioševića ,Izetbegovića ,a koliko juče su cele nacije gledale u njih kao gospodare života i smrti miliona ? Umrli su i postali nevažni . Čak i jedan Zoran Đinđić se malo pominje ,uglavnom kada ga treba "upotrebiti" za nešto . A ovo su ljudi koji su nestali koliko juče.
.. Da li su nestali..recimo da je tako..(iz ove stvarnosti svakako..ali iz zivota ..ko zna .....)..ali da se osecaju i da cemo jos dugo videti posledice njihove vladavine to svakako da hocemo...prema tome ..imena im mozemo zaboraviti..ali neka dela nikako...i ko zna koliko generacija su ''zarobili '' svojim politikanstvom..i vladavinama...i udarili temelje svega ovoga sto nam se i danas dogadja... Ali,to je sada neka druga prica..i iskreno se nadam..da ovde nece biti rasprave..(mislim..ne politika...)
Prema tome ,hteli ili ne..secanje je tu..makar ga i ne zeleli..zaboravljanje je posebna prica..da li ista zaboravljamo..mi samo pravimo odabir stvari..i skladistimo ..tamo negde....
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 2:09 am
Brunolino@
Citat :
tema je SMRT , ali ne mozes Ti da dises bez DEMONA... kad ne bi bilo njih , ne bi ni Tebe bilo... postavila si pitanje da li DEMONI placu...pitam se zasto nisi postavila pitanje da li DEMONI dusu imaju...?! odgovor je kratak i jasan , placu...vjerovala Ti u to ili ne...i zasto kod Tebe smrt je ZENA...?! odkuda Ti to...?! s tim se ne slazem nikako...napisao sam Ti SMRT je ONO...nije ON ili ONA...ONA nas rodi , a ONO nas zove i uzima k sebi i vodi u drugu ili trecu dimenziju...
sad cu Ti postaviti jedno pitanje...da li si kad plakala pred ljepotom u ljepoti...?! ovo je jako povezano sa temom...mozda me budes razumijela...
...
Cek Bruno..malo da odigram..pre nego... :ples3: :ples3: .. Sta velis..ne mogu ja da disem ..bez Demona...evo ti ga jedan ..prelep..(zloduh..u lepom mladicu...)
[You must be registered and logged in to see this image.] Ok sto n e mogu ja..ali sto n e mozes ni ti bez njih ..niti iko to moze...Svako od nas ima svoje demone...to je prva stvar...
Jasno je da demoni placu..(suze su iz vise razloga..mozda zbog srece i radovanja tudjoj nevolji,mozda zbog propustenih djavoljih smicalica...mozda da nekom,''nevernom tomi'' utisnu pecat verovanja u nesto ili nekoga iz strasti ili greha...)Da li imaju duse..pa naravno...(ja cak verujem da u svojoj zloslutnoj prirodi negde tamo,gaje neko seme dobrote,ljubavi,senzibiliteta, saosecanja...''empatija'' bi prosto ovde bila opasan teren jer bi takav bio previse na ''onoj drugoj boljoj strani..a to ne ide po njegovoj samoj prirodi''...)
A..ko je kazao tebi da je SMRT-ZENA.. ja to nikada nisam rekla..ja sam samo ispostovala gramaticki rod kojoj doticna imenica pripada..u tom smislu..sam pisala..(ne mislis valjda da sve ono koje je ''nezivo'' pripada srednjem rodu ...to u engleskom jeziku..valjda kod nas ne ..znam..)Nego..smrt nema roda..ako bas sada i o tome zelimo...to je ono nesto tamo..ali ne mislim na ono(kao na imenicu ''.)nego kao na stanje ...na neku materiju koja u momentu se preobraca...u nesto drugo...
Da li sam ikada plakala pred lepotom u lepoti..??.uhhhhhhh..Ne zna na sta mislis..na nekakav estetski sok..ili mozda ''Stendalov sindrom''...(mene iskljucivo muzika samo tako moze pomeriti..)Stendalov se odnosi na druge umetnosti...
Evo nesto...
Stendalov sindrom uzrokuje ubrzan rad srca, vrtoglavicu, čak i halucinacije, nakon izlaganja umetnosti. Ovakvo stanje opisao je francuski pisac Anri Bejl, tokom svoje prve posete Firenci 1817. godine. Sindrom je po njegovom pseudonimu nazvan 1979. godine, nakon što je italijanski psihijatar Graciela Magerini bila upoznata sa preko sto slučajeva onesvešćivanja posetilaca značajnih umetničkih ostvarenja u Firenci. Kao naročito "opasna" mesta izdvajaju se Nikolinijeva kapela u crkvi Časnog krsta, Akademija i Ufici.
Ovako je Stendal opisao svoju posetu Firenci i svoje stanje u delu Rim, Napulj i Firenca:
"Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči! - rekao sam samom sebi. - Eto, to je ta plemenita varoš, kraljica Srednjeg veka! U okviru tih zidina ponovo se začela civilizacija. Tu je Lorenco di Mediči tako dobro igrao ulogu kralja i upravljao jednim dvorom na kome se, prvi put od Avgustovih vremena, nisu najviše cenile vojničke zasluge. Kad sam se približio kapiji San Galo i njenom ružnom slavoluku, bio sam rad da poljubim prvog Florentinca koga bih sreo.
Ne mareći da izgubim sve one sitnice kojima je čovek obično okružen kad putuje, napustio sam kola čim je bila završena ceremonija oko pasoša. Tako sam često ranije gledao Firencu na slikama, da sam je unapred poznavao. Mogao sam u nju da uđem bez vodiča. Skrenuo sam ulevo i naišao na jednu knjižaru gde sam kupio dva vodiča kroz grad. Svega sam dvaput upitao za put prolaznike, koji su mi odgovorili s francuskom učtivošću i neobičnim naglaskom, i najzad sam stigao do crkve Santa Kroče.
Tu, levo od ulaza, nalazi se grob Mikelanđela. Malo dalje, eto i Alfijerijevog groba sa spomenikom od Kanove: poznao sam tu veliku italijansku ličnost. Zatim sam primetio Makijavelijev grob. A preko puta Mikelanđela počiva Galilej. Kakvi ljudi! A Toskana bi mogla da im pridruži još i Dantea, Bokača i Petrarku. Kakav zadivljujući skup! Moje uzbuđenje je tako duboko da se graniči s pobožnošću. Mračna pobožnost te crkve, njen obični kosi krov, njena nedovršena fasada - sve to -ivo deluje na moj duh... Jedan kaluđer mi se približio; i umesto da osetim odvratnost koja ide gotovo do telesnog gađenja, ja sam osetio čak kao neko prijateljstvo prema njemu. Nije li i Fra Bartolomeo de San Marko bio kaluđer? Taj veliki slikar izmislio je svetlo-tamno, pokazao ga je Rafaelu, a ovaj je bio prethodnik Koređa. Razgovarao sam s kaluđerom, koji se pokazao savršeno učtiv. Bilo mu je veoma drago da vidi jednog Francuza. Zamolio sam ga da mi pokaže severnoistočni oltar gde se nalaze freske Volterana. Poveo me do njega i ostavio samog. Tu, sedeći na podnožju jednog naslona za molitvu, sa zabačenom glavom da bih mogao da posmatram plafon, ja sam u Volteranovim "Sibilama" našao možda najveće zadovoljstvo koje mi je ikad u životu pružilo slikarstvo. Pomisao da se nalazim u Firenci i blizina velikih ljudi čije sam grobove video ispunjavali su me nekom vrstom zanosa. Zadubljen u posmatranje uzvišene lepote, video sam je izbliza, dodirivao je takoreći. Bio sam dospeo do onog uzbuđenja gde se blažena osećanja koja pruža umetnost graniče sa osećanjima strasti. Izlazeći iz Santa Kroče imao sam lupanje srca, ono što se u Berlinu naziva nervima. Bio sam potpuno iscrpen, činilo mi se da ću da padnem."
Na kraju..da cujem tvoje plakanje pred lepotom u lepoti.....
Prvo..nisam htela pisati nista ..da najpre cujem tvoja razmisljanja...a onda odlucih se za ovako nesto...(bilo bi dobro da uvek podpises na sta mislis.. i sa kog aspekta...) Moguce da se nekome i smrt desi...kada dozivi ''estetski sok.''..ako si na to mislio..ako nisi..da cujemo...
Godina : 62 Location : Moskva Datum upisa : 22.06.2009
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 8:23 am
Svako ko doživi vrhunac ljubavi (da plače pred lepotom i u lepoti) je praktično doživeo životni orgazam. I po prirodi stvari, kao i u sexy, i u životu se naglo gubi interes za dalje. Smrt postaje tako lepa, blažena i željena. Uvek sam se pitao, da li je moguće da se neko ne plaši smrti. Tek sada sam shvatio da je to pitanje postavljao neko, ko nije bio svestan vrhunca vrline koja se zove ljubav. Tek onaj ko ima sreću da se dočepa tog vrha i da s oproštenjem pobode svoju zastavicu, shvati da nije džabe živeo. Da je vredelo sve to samo za taj osećaj. A kada je cilj postignut, Smrt je ta koja treba da stavi tačku. Smrt je ta koja određuje Happy End ili od života stvara dosadni latinoamerički serijal gde ljubav postaje svakodnevnica, fiziološka potreba a ne životni cilj, gde se svakodnevno jede, plače, urinira i voli, gde se duša tretira samo kao generator suza i znoja.
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 8:56 am
Nut ::
..zavisi kako na celu stvar gledamo...Cudniji je i misticniji sam cin umiranja...i to je ono sto nas vise okupira..nego sam tren smrti...
Sam čin ? Pa nema ništa mistično u tome . Iz ovog ili onog razloga dođe do zastoja srca (Institio cordis ) i tu se onda može samo konstatovati klinička smrt . I uvek je bolje kada je smrt brza ,nego da je rezultat dugotrajne agonije . Sam tren ? Pa to je tek lako objašnjivo . Kao što rekoh -ovaj ili onaj razlog dovede na kraju do prestanka srčanog rada -jednostavno, nemogućnost da se dostavlja kiseonik dovodi do cerebralne hipoksije ,što izaziva gubitak svesti i prestanak disanja . Taj tren je za sve nas isti ,ma koji bio uzrok .Kako narod kaže -ispustio plemenitu dušu ,i ne treba biti lekar da bi se tačno moglo utvditi tren kada se to desilo . Znaci su očigledni . Nevezano konkretno za temu ,jedno lično pitanje za Nut . Odakle jednoj mladoj ,obrazovanoj ženi (po sopstvenom opisu ) ,koja još nije iskusila većinu zadovoljstava života tolika potreba da se bavi smrću ,i tolika opsednutost "demonima" ? Meni je to neshvatljivo ?
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 2:35 pm
Danubius ::
Nut ::
..zavisi kako na celu stvar gledamo...Cudniji je i misticniji sam cin umiranja...i to je ono sto nas vise okupira..nego sam tren smrti...
Sam čin ? Pa nema ništa mistično u tome . Iz ovog ili onog razloga dođe do zastoja srca (Institio cordis ) i tu se onda može samo konstatovati klinička smrt . I uvek je bolje kada je smrt brza ,nego da je rezultat dugotrajne agonije . Sam tren ? Pa to je tek lako objašnjivo . Kao što rekoh -ovaj ili onaj razlog dovede na kraju do prestanka srčanog rada -jednostavno, nemogućnost da se dostavlja kiseonik dovodi do cerebralne hipoksije ,što izaziva gubitak svesti i prestanak disanja . Taj tren je za sve nas isti ,ma koji bio uzrok .Kako narod kaže -ispustio plemenitu dušu ,i ne treba biti lekar da bi se tačno moglo utvditi tren kada se to desilo . Znaci su očigledni . Nevezano konkretno za temu ,jedno lično pitanje za Nut . Odakle jednoj mladoj ,obrazovanoj ženi (po sopstvenom opisu ) ,koja još nije iskusila većinu zadovoljstava života tolika potreba da se bavi smrću ,i tolika opsednutost "demonima" ? Meni je to neshvatljivo ?
..
Deni,nisam mislila na cin umiranja (sat pred smrt...nego nesto sasvim drugo..)Covek od svoga rodjenja se ''nesvesno priprema za smrt''... Vecina zadovoljstva zivota-sta je ovo..'bljak '' na hedonizam..na sta milis..za mene je najvece uzivanje umetnost..muzika i knjiga...i nikada mi nisu potrebna vestacka sredstva..da bih sebe ''naterala'' da mi bude lepo...i da uzivam.. smrt i demoni...divne teme...(U demonima ama bas nista lose ne vidim..) Pitam se da li su recimo u svoje vreme ..postavljali slicna pitanja Vajningeru koji se ubio u 23 godini zivota..naravno ..ja nisam samoubica..barem me to ne privlaci jos uvek..ali dozvoli da se i mladi ljudi smeju baviti nekim temama..koje laicima na oko izgledaju strasne i morbidne...a i karakteristika su starijih generacija depresivaca i melanholicara(koje ja inace obozavam...)Takodje ,dozvoli mogucnost da sam posebno darovita(univerzalna obdarenost..)..sto je tebi mozda cudno..verovatno bih trebala biti ''izbacena ''imenom i prezimenom na javnim glasilima-sto ja smatram ortodoksnom gluposcu..a ne na nekom forumu, na netu... Prilicno sam potkovana cinjenicama iz knjiga ..moja struka i sve bolje upoznavanje stvari...mi dozvoljavaju da me to okupira..Radimo ono sto volimo..zadivljena sam ukletim pesnicima,presenzibilni dusama,onima koji umiru kada ljube,vizionarima,ljudima koji zaista padaju u transeve prirodnim putem,ciganima,empatijom pojedinih,nezivom prirodom,biljnim i zivotinjskim svetom.,mastom,fantazijom,i jos mnogim drugim stvarima...magija,mistika,vizje..i jos mnogo toga..nesvesno licno..kolektivno...moje polje delovanja..Verovatno bih trebala da imam 80 godina..da bi ti shvatio.. ok..moji prijatelji jesu nesto stariji..jer ovi od 30,40 uglavnom ..me ne razumeju...tamo gde treba ,sam prepoznatljiva... A,sta ti toliko vidis lose u temama smrti ,i demonima...ja sam odusevljena njima ..jer posmatram stvari sa one, prave strane ..kako i treba...i plus i minus..Ko je coveku kriv...sto je ''smrt proglasio''..necim strasnim i opasnim(strahovi..)...a..u demonima vidi samo djavole.Pre svega ti bi trebao znati da su oni glavni krivci za sve sto se danas coveku u svetu lose dogadja... jer ih ON SAM, NOSI SA SOBOM TOKOM CELOGA ZIVOTA.. pa sta je onda tu cudno..???A,to sto ljudi izbegavaju da o tome govore...i misle da su demoni negde tamo kod drugih..ili u svetu maste i fantazije ,to je drugo pitanje...Da i to obozavam..fantaziju,mastu,(to ponavljam...)lucidnu stvarnost,snove ...svih vrsta i podvrsta... I ono najvaznije..imam vremena i mogucnosti da radim i mislim, sta zelim(niko nema prava da me mentalno sputava)..moje vreme je sporo..zapravo..trudim se da ga usporim..sto vise...i sama sam svoj gazda..moj momak..bi trebao to prihvatati..kao sto i cini..inace ja odoh..na neki drugi nivo...naravno.. I jos..uopste nisam mlada...ni moderna..prilicno sam staromodna najmanje po razmisljanjima(mislim da sam pogresila stvarnost..pogresno sam ''bacena'' u ovaj svet....vec sam u takvim godinama ..kada se ponesto ''jasno i razgovetno i cvrsce drzi u ruci''...(mozda je neka ispunjena dusa u poodmaklim godinama nasla mladje telo ..pa usla unutra hah ahah ) Kako me Deni ne moze vec jednom skapirati..
Evo sada jedan ples... :ples3: :ples3: :ples3:
Ps:Mozda ja imam 48 godina...ili 56.ko zna.haha hah ahha aha h
Deni,zao mi je sto si izgubio oca..zaista od srca......
Svi me pitaju sta cu na forumima ovoga tipa.(ovo mi je jedini vec duze vreme...) Ja velim ...ima nesto u njemu sto me intrigira..ne znam jos ta ...ali cu pronaci... I jos..Rodjena sam na Vidov-dan..mozda je i to bitno...
I jos..po ko zna koji put..Ja sam losa..imam osobine koje nisu dobre..i djavolje su..da ne kazem odlike succubis.d.elimicno..svadljiva sam ,gorda,ponosna,uobrazena,egocentricna,drska,arogantna,(ima ih mnogo..)mada veoma osetljiva i prilicno senzibilna skoro n a granici normale..(zato me ljudi mogu lako ''srusiti''...)i Zato ne mogu da radim u drzavnim ustanovama(morala bih ''da prikocim''sto mi ne pada na pamet..)..jer bi ''pravila probleme''...a i moja shvatanja o ''cistoti duse i saosecanju ne bi nailazili n a pravo razumevanje(ljudi s e odmah pronalaze..i dolaze do saznanja da su nesto sasvim drugo..) ..ali srecom..u prilici sam da biram..i to je jedino vazno...
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 4:38 pm
Nut ::
Prilicno sam potkovana cinjenicama iz knjiga ..moja struka i sve bolje upoznavanje stvari...mi dozvoljavaju da me to okupira. -------------- ok..moji prijatelji jesu nesto stariji..jer ovi od 30,40 uglavnom ..me ne razumeju...tamo gde treba ,sam prepoznatljiva... A,sta ti toliko vidis lose u temama smrti ,i demonima...ja sam odusevljena njima .. -------- Zato ne mogu da radim u drzavnim ustanovama
Ok...ako si potkovana činjenicama iz knjiga -zašto se onda držiš samo Junga ? Zar to onda ne asocira na uskogrudo shvatanje ? Nije Jung apsolutni genije psihoanalize -i sam je učio od mnogih ,i nije smatrao da je otkrio kamen mudrosti koji daje sve odgovore . No -ti se oslanjaš isključivo na Juogove teorije ? Malo čudno za jednog mladog psihonalitilčara .Zar ne bi bilo normalno da je sve podložno sumnji ,a tu je i druga odlika mladosti -pobuna protiv autoriteta ? --------- Pa meni je sasvim jasno zašto tvoji prijatelji od 30 -40 ne mogu da te "razumeju" kada im tumačiš smrt i demone . U tim godinama se uživa u životu punim plućima ,druži ,voli ,sexa , osniva porodica.......Kome treba smrt i da ga progone demoni ? Jesi prepoznatljiva -ali po ovome . ---------- Pošto ne radiš u Njujorku -nego u Srbiji ,a i sam ponešto znam o medicini i psihijatriji .....znam i to ,da bi se krenulo u "privatnu praksu" predhodno je potrebno steći "ime" ,zar ne ? Nije dovoljno zakupiti lokal ,staviti lep kožni kauč -i da pacijenti dođu. Vajda se to "ime "stekne u nekoj državnoj ustanovi ,jer drugačije zvuči ako si radila 10 godina u "Lazi Lazareviću" ili na VMA ,pa te puno pacijenata zna lično ili usmenim predanjem ? Nekako mi za Srbiju ,gde se poseta psihijatru smatra sramotom ,i ne postoji baš u tom domenu osnovna zdravstvena kultura , nelogično , da neko sa ulice otvori dušu jednoj tridesetogodišnjakinji ,i to za ne mali novac (jer ,predpostavljam da ne radiš iz samaritanstva -nego za platu kao svi mi ) a da predhodno nije "čuo" kod koga ide ? A tu je i "konkurencija" državnih ustanova ,baška Beograd -gde rade svi naši autoriteti psihijatrije -i to ,besplatno ? Pa neka ostane na tome da je meni dosta toga -prilično nelogično da bi mi izgledalo uverljivo . Jedino da si ćerka nekog tajkuna ,pa ti tata obezbedio i unučiće ,a ti eto možeš da iz zabave proučavaš fenomen smrti i prizivaš demone ? [You must be registered and logged in to see this image.]
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jun 09, 2012 5:34 pm
smrt je dosla , ja sam se tek probudio , sve iza mene je bio san i napokon pocinje novi dan...
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Ned Jun 10, 2012 12:54 am
Zaista sam razmisljala da na ovakav post ne odgovaram..ali iz ''postovanja'' prema onome sto ti se dogodilo..reci cu neku rec... a i verujem da ce ljudi rado procitati..Dakle...
Citat :
Ok...ako si potkovana činjenicama iz knjiga -zašto se onda držiš samo Junga ? Zar to onda ne asocira na uskogrudo shvatanje ? Nije Jung apsolutni genije psihoanalize -i sam je učio od mnogih ,i nije smatrao da je otkrio kamen mudrosti koji daje sve odgovore . No -ti se oslanjaš isključivo na Juogove teorije ? Malo čudno za jednog mladog psihonalitilčara .Zar ne bi bilo normalno da je sve podložno sumnji ,a tu je i druga odlika mladosti -pobuna protiv autoriteta ?
Netacno..niti spominjem samo Junga ..niti je on apsolutni genije psihoanalize..ali da njega najcesce citiram i govorim o njemu..to je istina..kada bih pisala na koga se sve oslanjam ..''zavrtelo bi ti se u glavi''..Dalje..
Ko je tebi kazao da sam ja psihoanaliticar(jos uvek nisam..i ne znam da li cu postati...)..kada sam bas na vise mesta pisala da se tek spremam da krenem na treninge..ali verov.van nase zemlje, jer Jungova analiticka psihologija je kod nas na tankim nogama., u odnosu na Frojdovu.. Sumnja- kod mene je cak previse izrazena i to mi prilicno smeta u napredovanju..u nauci i u zivotu uopste...
Pobuna protiv autoriteta,je moja bitna osobina... karakterna...ali inace tipicna adolescentska osobina...(verovatno mislis da sam i dalje u pubertetu..sto je cudno..mada ..postoje ljudi koji nikada ne izadju iz tog perioda u sazrevanju i to je moguce......)
Citat :
Pa meni je sasvim jasno zašto tvoji prijatelji od 30 -40 ne mogu da te "razumeju" kada im tumačiš smrt i demone . U tim godinama se uživa u životu punim plućima ,druži ,voli ,sexa , osniva porodica.......Kome treba smrt i da ga progone demoni ? Jesi prepoznatljiva -ali po ovome .
Da te razuverim ..o smrti i demonima pricaju najvise dvadesetgodisnjaci...a i ovih godina u svetu filma te teme su najpopularnije ..i o njima se prica na sve strane...(tvoje teme su dobro poznate..)
Ko je tebi kazao da ja sa mojim prijateljima pricam ''samo o smrti i demonima''???..a..da..oprosti..zaboravila sam sta je tvoj nacin komunikacije..postavljas pitanja ..pa sam dajes odgovore.uz neizbezne uvrede..i uvek ''meni spocitavanje''...prepoznatljiva sam po ''tome i tome''..sta mislis po cemu tebe ljudi prepoznaju...(olako sudis ,a uopste me ne poznajes..)
Ovakva uvreda koju si ovde plasirao je ravna ''pljuvanju posred lica ''zeni, koja ne odgovara tvojim merilima,sto je meni jako drago..ali se onda nemoj zacuditi nekim izrazima i uvredama svojih clanova..kada ti sam kao vlasnik foruma dajes sebi zapravo i to da ''veoma perfidno'' vredjas...(i ovo nije prvi put ..)..Reci nekome da je prepoznatljiv po pricama o smrti i demonima ..je zaista veoma teska uvreda..jer mnogo toga govori...Ja cu naravno oprostiti..ali necu zaboraviti...nikada..
Moj Zivot ,(pa sve ono sto si nabrojao)..je potpuno drugaciji od tvog i vecine..jer sve zavisi kako ga skeniramo i osecamo ....(oprosti,ali meni zivot mnogih ljudi izaziva sablazan i gadjenje..i dozvoli da nas ima razlicitih...)
Citat :
Nekako mi za Srbiju ,gde se poseta psihijatru smatra sramotom ,i ne postoji baš u tom domenu osnovna zdravstvena kultura , nelogično , da neko sa ulice otvori dušu jednoj tridesetogodišnjakinji...
Odlazenje psihijatru se vec duze vremena ne smatra sramotom (ne znam zaista gde ti zivis..)...a i odakle ti inf..sta ja i gde radim..i kako...pricanje u vetar..
Citat :
Pa neka ostane na tome da je meni dosta toga -prilično nelogično da bi mi izgledalo uverljivo ....
To je toliko nebitno..sto je tebi nelogicno..niti je ovde pisano da bi se ti uverio..odavno je poznato,da me mentalno progonis u svojim sumnjama oko toga ko sam i sta ... A,i ne vidim svrhu ovoga posta...''pricas sam sa sobom''..postavljas pitanja,odgovaras...zabavljas drustvo..
Odgovorila sam iz postovanja...
a i zelela sam da te priupitam oko necega..Htela ssam svoj rodjendan,koji dolazi, neki cas proslaviti i na nasem radiju ..mislim radiju na forumu..to je Vidov dan 28.06 ...ali posle ovoga ..odustajem...i ne zelim..Zelela sam eto da budem malo sa nekima koji se bas tada zadese(bicu i na drugom radiju..tu se raduju..cini mi se...)....ali sada to nije potrebno zaista..s obzirom kako me prepoznajes... ..
Nisam ni ljuta ,ni besna..nego samo iznenadjena da neko, koga smatras ''losim''ili ko zna kakvim.........bude stalno u zizi tvoga interesovanja...i meta napada i uvreda... Ovo je ko zna koji put da sam ja ovo ili ono...
Mozes li ti mene dragi Deni konacno ostaviti na miru..i prestati da ''kopas'' po mojoj licnosti...Sta mislis kada bih ja krenula po tebi..sta bi se dogodilo...i o tome po cemu si ti,posebno prepoznatljiv...
Ovaj demon koji komanduje tvojoj personi koji isplivava u pojedinim trenucima, bi trebao biti anuliran..veruj mi da bi se bolje osecao...
Nemam sta vise reci..osim da sam zapanjena kako si okupiran nekim stvarima..ok tvoje je pravo da kazes sta mislis..ali u svemu treba postojati mera .posebno kada su zene u pitanju...
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Ned Jun 10, 2012 2:55 am
AstrinaKomsinica ::
Kijara-brm ::
AstrinaKomsinica ::
Molim lijepo nemoj da mi spamujete temu,,,bez mene [You must be registered and logged in to see this image.]
neće forum otići nigde.... [You must be registered and logged in to see this image.]..
Falim te Boze! Morala bih nac drugi izvor zabave [You must be registered and logged in to see this image.]
fb... [You must be registered and logged in to see this image.]... odoh spavati... nemoj da handriš nikoga...sad sam ja na redu.... [You must be registered and logged in to see this image.]
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Ned Jun 10, 2012 2:58 am
Kijara-brm ::
AstrinaKomsinica ::
Kijara-brm ::
AstrinaKomsinica ::
Molim lijepo nemoj da mi spamujete temu,,,bez mene [You must be registered and logged in to see this image.]
neće forum otići nigde.... [You must be registered and logged in to see this image.]..
Falim te Boze! Morala bih nac drugi izvor zabave [You must be registered and logged in to see this image.]
fb... [You must be registered and logged in to see this image.]... odoh spavati... nemoj da handriš nikoga...sad sam ja na redu.... [You must be registered and logged in to see this image.]
Necu Tita mi hahahahahahaha Haj' laka ti nocka:)
brunolino
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Ned Jun 10, 2012 7:10 pm
Nut ::
Na kraju..da cujem tvoje plakanje pred lepotom u lepoti.....
Prvo..nisam htela pisati nista ..da najpre cujem tvoja razmisljanja...a onda odlucih se za ovako nesto...(bilo bi dobro da uvek podpises na sta mislis.. i sa kog aspekta...) Moguce da se nekome i smrt desi...kada dozivi ''estetski sok.''..ako si na to mislio..ako nisi..da cujemo...
:ples3: :ples3:
ja ne potpisujem ono sto mislim...to ostavljam citaocu...on/a treba da otkrije sto sam mislio...inace nisi mi dala odgovor da li si plakala pred ljepotom u ljepoti...tako da ces sacekati odgovor...nakon Tvog uslijediti ce moj... i zamolio bih Te da vise svoga uneses u temu...nemoj ono sto je Satr ili koji veliki mislio...mene zanima sto Nut misli...a , ne ti "anonimusi"...necu sad pisati sto je Leonardo sve radio ili pisao i cemu se divio...pustimo njih...pisimo sto mi mislimo... :zubi3:
Astra Zvezda Foruma
Godina : 64 Location : podnozje Alpi Datum upisa : 20.06.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Ned Jun 10, 2012 8:12 pm
Bruni...plakati mozemo pred ljepotom u ljepoti,ali to je daleko od smrti,cak posebna tema,a ovdje se na kraju o svemu vise prica nego o onome sto je postavljeno naslovom...tabu ili ne mora biti. Tebe oslovih na osnovu ove ljepote...mada ja jos ne osjetih nikad nista lijepo u susretu sa smrcu,ali i drugi odose u neke sasvim desete vode.
Samouka PrEkoBrojNa
Datum upisa : 24.05.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 11, 2012 6:51 am
U moje vreme, dok sam čuvala Mojsija:)) za promašenu temu dobijala bi se jedinica na pismenom ili ne bi bio ocenjen.
Ovde se zaista skrenulo sa teme, postovi su odlični ali onda otvoriti nove teme koje su se pokrenule iz njih. Osećam se kao da čitam KonFuzija:))))))
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 11, 2012 7:27 pm
Nut ::
Htela ssam svoj rodjendan,koji dolazi, neki cas proslaviti i na nasem radiju ..mislim radiju na forumu..to je Vidov dan 28.06 ...ali posle ovoga ..odustajem...i ne zelim..Zelela sam eto da budem malo sa nekima koji se bas tada zadese(bicu i na drugom radiju..tu se raduju..cini mi se...)....ali sada to nije potrebno zaista..s obzirom kako me prepoznajes... ..
Nisam ni ljuta ,ni besna..nego samo iznenadjena da neko, koga smatras ''losim''ili ko zna kakvim.........bude stalno u zizi tvoga interesovanja...i meta napada i uvreda... Ovo je ko zna koji put da sam ja ovo ili ono...
Mozes li ti mene dragi Deni konacno ostaviti na miru..i prestati da ''kopas'' po mojoj licnosti...Sta mislis kada bih ja krenula po tebi..sta bi se dogodilo...i o tome po cemu si ti,posebno prepoznatljiv...
Ovaj demon koji komanduje tvojoj personi koji isplivava u pojedinim trenucima, bi trebao biti anuliran..veruj mi da bi se bolje osecao...
Nemam sta vise reci..osim da sam zapanjena kako si okupiran nekim stvarima..ok tvoje je pravo da kazes sta mislis..ali u svemu treba postojati mera .posebno kada su zene u pitanju...
Da ne spamujem puno temu ,zato ukratko . Ako se neko potrudi da "odgovori" na tvoj post -to ne znači da te "proganja" .Cojle nikada nije pomenuo tako nešto -a redovno se čak i malo žešće raspravljamo po temama ,zar ne ? Ne sećam se ni da sam te uvredio -ako uvreda nije argumentovano neslaganje sa tvojim teorijama ? To je inače tvoja osobina, zar ne -kada ti neko "odgovori" ,dobije -da nije kvalifikovan, da se udalji sa teme ,i da ga nećeš udostojiti odgovora jer smatras takvo pisanje nestručnim, zlobnim, bla bla.....pa onda lepo "zamoliš" da ti se taj više ne obraća .zar ne ? Što se proslave rodjendana na radiju tiče -dobija je svaki od "redovnijih "članova ,i ne znam zašto bi se ti ili bilo ko osećao tamo ne daj bože ,nepoželjnim ? Jedino ako ne misliš na onu slučajnost kada je došlo do teških ličnih uvreda devojkama DJ -kama ,pa se pokazalo da su došle ,gle čuda (nedvosmisleno ) baš sa tvog IP broja ? Dala si neko "objašnjenje" o "zloupotrebi "IP broja -što je inače tehnički -nemoguće ,ali kao što vidiš ,i to je oprošteno ? Tako da te sigurno ja ne "progonim" niti mi je namera da budeš "u žiži moga interesovanja" ,ali ne mogu da glumim ludilo pa da ne primećujem da je "smrt" i "demoni" jedan od tvojih omiljenih lajtmotiva koji se rado ubace na sve teme o kojima pišeš . Nisam ja jedini koji to primeti i koji je to i rekao ,zar ne ? A što se rođendana tiče ....nije malo smešno ,da staviš datum i mesec -ali ne i godinu ? Pa ,draga moja ,koja zrela osoba ,pa makar i bila žena -to radi ? Jedna određena grupa žena ,zar ne ? Mislim...ne umire niko od želje da sazna koliko "Nut" u stvari ima godina -ali možeš i sama primetiti da je 99 % žena na forumu bez ikakvih kompleksa stavilo svoj datum rođenja ,što govori o želji da se ne "podmlađuju "veštački ,nego su jednostavno -iskrene . Mrzi me da sada tražim gde ti se "omaklo" -ali bi po mom sećanju (doduše,ja sam stariji čovek ) sada trebala imati nekih 29 godina ? E sad....izvini što sam skeptičan u svom razmišljanju o tvom poznavanju psihologije /psihijatrije -i u tome nisam nimalo usamljen ,slično su se izjasnila najmanje tri nicka -od kojih je jedan i dokazano kvalifikovan za to ? Pa se potrudi malo da i dokažeš -jer ovo jeste net -ali mnogi ljudi stoje iza svojih reči i svoje ličnosti ,i to mogu da dokažu u svakom trenutku ,činjenice su lako proverljive ,koga zanima . No ,da ne duljim....dala si sama dijagnozu -opseo me je demon (pročitati citat "Nut" od gore ) Nije baš naučna ,a ni psihoanalitički prihvatljiva dijagnoza (još nisam čuo da neki psiholog ili psihijatar to nekome kaže) ali ...ti tako definišeš stvari .
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Pon Jun 11, 2012 7:45 pm
Jedino što mogu da vas posavetujem, kao neko ko je sahranio oba roditelja je da o smrti sa njima ne ćutite, dok još imate s kim pričati. Pitajte ih kakve su im želje, misli, gde su one skrivene nove stvari koje se čuvaju samo za ukop, šta kome reći, dati, kako se ponašati?? Ispitajte ih da vas ne bi bol ubijala tiho i svakodnevno kad shvatite da je to jedino izvesno što će se dogoditi svima nama, a pravila sam se kao da se dešava samo drugima :)
Da ne bih zvučala patetično, a odrasla žena, ostaje žal i kajanje ako ne ispuniš želju onome koga voliš svim srcem. To pritiska i boli!
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sre Jun 13, 2012 4:12 am
Ne znam, mozda se skrenulo sa teme, pa se nacele i mnoge druge temice, ali meni se bas svidja:) Uglavnom je istrazivanje neophodan put da bi se nesto i naucilo, i saznalo, a specijalno o necem tako tajnovitom kao sto je smrt:)
brunolino
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jul 28, 2012 8:45 pm
o smrti najmanje pisu oni koji je znaju i "okusili" su je...vecinom su pisci tzv. strucnjaci itd. onda oni izloze svoje teorije itd. obozavam one koji jos ni 30g nemaju a vec sve znaju i svi im zivi u obitelji i svi prijatelji itd. hvala Bgu da je tak...ali o smrti ce Vam romane izreci i napisati jer su to culi na katedri od nekog prof i dr...koji kad su mu mater i caca umrli nije znao ni da su i gdje su umrli...ali su tomove knjiga o tome napisali...a , smrt ne dolazi svaki dan iako je non-stop tu... :329340:
Gost Gost
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jul 28, 2012 9:00 pm
Svi mi moramo, pa mi nije toliko krivo. Netko prije netko kasnije, rezultat je isti.
Vazno je samo da se kaze, a bija je dobar. :srrrr:
brunolino
Godina : 111 Location : u bespucima... Datum upisa : 12.10.2010
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jul 28, 2012 9:02 pm
meni je bitno da mi ne drze govor , a sto ce reci bas me briga...sem vraga nitko me drugi i nece docekati...s njim sam davno pakt potpisao... :329340:
nije smrt tako strasna i bolna kako kazu...ima u njoj dobrote...vjeruj te mi...znam i osobnog iskustva... :329340:
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: SMRT - taboo ili,,ne mora biti? Sub Jul 28, 2012 9:06 pm
Nema ništa mistično u smrti ,to zna svako ko je sahranio nekoga bliskog . Jednostavno ga nema jednog dana ,i to je sve . Nikada više. Dugo treba da se čovek navikne na to , verovatno se protokom vremena u naviknemo . A jednog dana ćemo znati sve o tome i sami-svako od nas .