Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Location : daleko od tebe Datum upisa : 27.12.2007
Naslov: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 16, 2010 8:41 pm
First topic message reminder :
Pevačica Ksenija Pajčin i njen dečko, maneken Filip Kapisoda pronađeni su večeras mrtvi u stanu u Nikšićkoj ulici broj 5 u beogradskom naselju Voždovac, saznaje Blic online. Kako je rečeno u informativnoj službi MUP-a, oboje imaju prostrelne rane na glavi, a pištolj iz kojeg je pucano pronađen je pored njihovih beživotnih tela. Još uvek nije poznato da li je u pitanju ubistvo ili samoubistvo. U MUP-u navode da je istraga u toku, ali da je najverovatnije reč o ubistvu i samoubistvu. Beživotna tela Ksenije i Filipa pronašla je njena majka u svom stanu na Voždovcu, javlja Tanjug. Kako nezvanično saznajemo, policija je pre dva dana intervenisala zbog prijavljenog nasilja, ali tada niko nije bio priveden.
Tužno i pusto. Novo groblje, subota, 3. decembar. Na grobu pokojne denserke Ksenije Pajčin uvelo cveće. I kameno srce na kojem piše „nikad zaboravljena“. A da li je tako?
Da je živa, juče bi napunila 34 godine. Ali 15. marta 2010. godine ubio ju je Filip Kapisoda. Potom je i sebi oduzeo život. Na Ksenijinoj sahrani povorka u nedogled. Svi su plakali i govorili da je nikada neće zaboraviti. Baš kao što na srcu pomenutom piše. I nije zalud ono kameno. Niko od svih tih prijatelja nije se setio da obiđe grob na njen rođendan. Drugi od njene smrti.
Sedeli smo na klupi i čekali da li će se neko pojaviti. Bilo je pola deset kad smo došli. U pola jedan smo krenuli. Tri sata tišine...
Negde oko 15 časova pozvali smo Ksenijinog kuma i stilistu Baneta Devića. Pitali smo zašto nikoga nema. S njim i pevačicinom majkom smo se mimoišli. Došli su nedugo pošto smo napustili Novo groblje.
- Sada smo se vratili. Njena mama je bila sa mnom, a ovako kasno smo otišli jer smo morali da čekamo devojke iz plesne škole. Naravno da je nismo zaboravili, a bol je i dalje neprolazna. Iznenadio sam se što niko pre nas nije dolazio - rekao je utučeno Bane.
Kameno srce s natpisom „nikad zaboravljena“ stajaće na Ksenijinom grobu i u martu.
Biće i tada to samo obična, hladna poruka?!
Kijara-brm Glavni Administrator
Datum upisa : 21.12.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Dec 12, 2011 12:47 am
Fatalna Marijana iz Tko pjeva...Umrla glumica Vida Jerman
Kazališna i filmska glumica Vida Jerman umrla je, u 73. godini, u subotu 10. prosinca u Zagrebu. Bila je i ostat će legenda, glumica velike životne i scenske energije.
Zadnjih nekoliko desetljeća Vida Jerman je kao članica Kazališta Trešnja igrala u nizu predstava za djecu i mladež. Pamtiti ćemo je prvenstveno kao fatalnu ljepoticu Marijanu, koja glača košulje (i zainteresirane klijente) u najboljem hrvatskom filmu svih vremena Tko pjeva zlo ne misli.
Vida Jerman rođena je 28. svibnja 1939. godine u Zagrebu, a još tijekom ove godine snimala je ulogu gospođe Mine u popularnoj seriji HTV-a Stipe u gostima. Popis televizijskih uloga joj je impresivan, od sapunica (poput Doline sunca, Sve će biti dobro, Bračne vode, Ponos Ratkajevih, Zabranjena ljubav ) preko serija Naša mala klinika i Luda kuća, pa sve do legendarnih naslova iz dramske produkcije nekadašnje Televizije Zagreb: poput Smogovaca, Inspektora Vinka , Jelenka, Mačka pod šljemom, U registraturi i serije Čovik i po.
Glumila je i u filmovima: Oficiru s ružom, Nemir , Maskarada i Četverored.
Glumica poliglot
U glumačkim krugovima bila je poznata i kao poliglot; diplomirala je glumu na Akademiji za kazališnu umjetnost, ali i studirala engleski, talijanski i španjolski na Filozofskom fakultetu. To joj je donijelo uloge u brojnim stranim filmovima, posebno koprodukcijama koje su se nekada snimale u Jadran filmu. U tim je filmovima glumila na engleskom, njemačkom i talijanskom. Također je bila i poznata kao glumica koja je glumila na esperantu i promicala taj jezik. Na esperantu je prvi put glumila 1973. godine u Dramskoj grupi Studentskog esperantskog kluba u Zagrebu, a zatim je glumila na desecima esperantskih susreta. Tako je monodramu Žena koja je šaptala u uraganu (S. Štimec) izvela na Svjetskom kongresu esperantista u Pekingu 1986. pred dvije tisuće esperantskih gledalaca, a kasnije je s njom gostovala po cijelom svijetu.
U listopadu 1997. s grupom glumaca iz Zagreba je osnovala registriranu kazališnu družinu Ponto (Most), čiji je bila umjetnički direktor. Družina nastupa na nekoliko jezika, ali pretežno na esperantu. Vida je bila i dugogodišnji član Svjetskog esperantskog saveza (UEA) i njegov stručni delegat za kazalište, a u lipnju 1997. odlikovana je ordenom Predsjednika Republike Hrvatske za svoj doprinos kazališnoj umjetnosti i za posebne zasluge u predstavljanju hrvatske kulture u zemlji i inozemstvu.
Danas je na njenoj Trešnji izvješena crna zastava, a iz kazalištu javljaju da imaju punu kuću djece, jer u tijeku su predblagdanske predstave, ali da glumci ne pričaju ni o čemu drugom nego o iznenadnom odlasku drage kolegice.
Agencija Vlm|Danas.hr 11.12.2011.
R.I.P.
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Preminuo MARKO MARKOVIĆ Sub Dec 24, 2011 9:20 am
Preminuo sportski novinar Marko Marković
Tanjug | 23. 12. 2011. - 23:06h | Komentara: 50
Doajen srpskog sportskog novinarstva Marko Marković preminuo je danas u Beogradu, u 76. godini posle duge i teške bolesti.
[You must be registered and logged in to see this image.] Marković je novinarstvom počeo da se bavi 1957. godine, a najveći deo karijere proveo je u Radio-televiziji Beograd (1962 -1995).
Tokom radnog veka prenosio je veliki broj fudbaskih utakmica i izveštavao sa 40 šampionata Evrope i sveta i Olimpijskih igara.
Bio je autor i voditelj kultne TV emisije "Indirekt", više radio i TV emisija o sportu, velikog broja intervjua i šest monografija.
Marković je bio i odgovorni urednik Sportskog programa TV Beograd, odgovorni urednik Sportskog programa RTS-a, kao i predsednik Udruženja sportskih novinara SRJ.
Od 1995. godine radio je na Televiziji Pink, gde je bio urednik sportske redakcije, ali se u poslednje vreme retko pojavljivao na poslu zbog bolesti.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
Sibila_ Zalutala Niotkuda
Datum upisa : 20.12.2011
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Dec 24, 2011 8:58 pm
Bio je profesionalac, poznavalac materije, dobar sportski novinar i komentator...ali, meni nekako prepoznatljiv i po svojim "štriketima" - džemperima koje je nosio sa, najčešće, žakard šarama :)
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Preminuo ŽIVAN SARAMANDIĆ Pon Jan 30, 2012 12:42 pm
Odlazak čuvenog operskog pevača
Preminuo Živan Saramandić
M.M. | 30. 01. 2012. - 10:39h [You must be registered and logged in to see this image.] 11:31h | Foto: Beta | Komentara: 7
Jedan od najpoznatijih basova kod nas i dugogodišnji član Narodnog pozorišta Živan Saramandić preminuo je juče 73 godini u Beogradu.
[You must be registered and logged in to see this image.] Poštovaocima klasične muzike i opere ime Živana Saramandića, jednog od najistaknutijih srpskih basova urezano je u pamćenje iz njegovih brojnih rola u postavkama "Evgenija Onjegina"; "Seviljskog berberina", "Atile" i drugih.
Saramandić je bio oženjen Milkom Stojanović, operskom pevačicom svetskog glasa, koja je pevala sa velikanima kao što su Mario del Monako, Plasido Domingo i Lučano Pavaroti. Slavni par je bio u zajedničkom životu više od četiri decenije.
Legendarni srpski operski pevač je pre nekoliko godina imao srčane probleme, pa mu je pre četiri godine ugrađen trostruki baj-pas.
Vest o smrti Živana Saramandića potvrđena nam je i u njegovom matičnom Narodnom pozorištu, u čijem saopštenju se navodi da će vreme i mesto sahrane ovog umetnika biti naknadno objavljeni.
"Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšog teatra i Karnegi Hola. Pevao je i na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu... Vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama kao i ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina sa kojima je u SSSR-u imao preko 500 koncerata. Dugi niz godina nastupao je solo recitalom “Toržestvo Šaljapinu“na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu. Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.", stoji u saopštenju Narodnog pozorišta.
Gost Gost
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Jan 30, 2012 1:13 pm
Bio je legenda ,nek pochiva u miru!
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Umrla VERA IVKOVIĆ Uto Mar 13, 2012 9:23 am
OTIŠLA U LEGENDU
PREMINULA VERA IVKOVIĆ
Utorak, 13. Mart, 2012.|
Ona je karijeru započela 1966. godine, prvo snimajući duete sa Danilom Živkovićem, a zatim i samostalne albume, među kojima je bilo i onih sa zlatnim tiražom
BEOGRAD - Pevačica narodne muzike Vera Ivković preminula je u 63. godini, u domu za stara lica.
Ona je karijeru započela 1966. godine, prvo snimajući duete sa Danilom Živkovićem, a zatim i samostalne albume, među kojima je bilo i onih sa zlatnim tiražom.
Publika će je pamti po hitovima „Šuška se, šuška“ i „Šta će mi šalvare“.
Lily First Bride
Datum upisa : 12.09.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 9:52 am
Moja mama ju je volela.. RIP!
Tattoo
Datum upisa : 24.10.2011
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 10:01 am
A sto u domu za stara lica,gde su joj deca,porodica?To mi tako usamljeno zvuci! ...dobri stari pevaci,koji su imali glas,respect!
Sibila_ Zalutala Niotkuda
Datum upisa : 20.12.2011
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 10:34 am
Verovatno je u domu bila zbog nekih zdravstvenih problema. Malo je imala godina da bi bila zbrinuta tamo kao staro lice... Poenta je da je rano i karijeru prekinula, a zaista je imala lep glas i neku harizmu u osmehu i nastupu. I moja mama je volela da je sluša :) Neka počiva u miru!
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 11:04 am
Vera Ivković je jedna iz stare garde pevača za koje se vezuje interpertiranje onoga što se naziva "izvorna narodna muzika " . Oni su jednostavno pregaženi od turbo -folka ,od Pink i Grand produkcije ,nisu umeli da se uklope u to , tj nisu pristali na primitivizam i podilažnje najgorem delu publike (kao Era Ojdanić ili Bora Drljača ,recimo ) tako da me ne čudi što se ovako završilo . Verujem da je ostala i bez sredstava za život -jer kada je ona prodavala zlatne tiraže, nisu se obrtali milioni ,a ne bih je mogao zamisliti pod šatrom niti bi bila kao izvodjač zanimljiva nekoj folkoteci u Beču ili Cirihu ,da bi do nekog novca došla. No svakako se radilo o poštenom i kvalitetnom izvodjaču,i to se danas jednostavno ne ceni . Ceni se sve drugo -i tu ona nije imala šanse.
Godina : 28 Location : .. majka Serbia.. Datum upisa : 12.09.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 11:21 am
Bila je svojevremeno reportaza o njoj, muz joj je umro, cerka poginula, a ona posle stresa pala u kolica i od tada je bila u Gerantoloskom centru u Rumi. Znam da je moja mama komentarisala kako je to sve zalosno, a takav talenat, slava.. lep zivot koji se okrenuo za 180 stepeni.
Inace njenu pesmu "Suska se suska- da ja volim Duska" sam pevala mojoj simpatiji u osnovnoj skoli.. [You must be registered and logged in to see this image.]
Lepa zena, divan glas.. tuzna sudbina. Neka joj je laka crna zemlja!
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 13, 2012 2:05 pm
Wow,,,godine stvarno prolaze,,,,Neka joj je laka crna zemlja.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sre Mar 14, 2012 8:09 am
Vera Ivković (1949-2012)
VERA IVKOVIĆ UMRLA OD TUGE ZA ĆERKOM!
Sreda, 14. Mart, 2012.|
Autor: Dragana Ivanović
Pevačica nije mogla da preboli smrt svoje mezimice. Odlazak supruga samo je pojačao tugu. Ubrzo je i sama teško obolela
Život je nije mazio! Vera Ivković je preminula u domu za stara lica u Rumi u 63. godini života. Bila je miljenica ljubitelja dobre narodne pesme, ali ne i sudbine.
Oni koji su je poznavali kažu da nije mogla da preboli gubitak ćerke Maje, koja je od neizlečive bolesti umrla u 27. godini. Smrt supruga bila je samo kap u prepunoj čaši. Ubrzo se i sama razbolela.
Vera je 2006. godine doživela moždani udar, da bi već 2007. bila smeštena u gerontološki centar „Srem“ u Rumi.
Njen sin Vlada Živković rekao je 2008. za nedeljnik Puls da se njegova majka mnogo mučila.
- Teško se borila s bolešću moje sestre Maje. To ju je koštalo zdravlja. Maja je rano obolela, u 15. godini, bolest je bila neizlečiva i umrla je u dvadeset sedmoj. Mama i tata su sve učinili da joj pomognu. Pomoć su tražili svuda. Nažalost, nije joj bilo spasa.
Majina smrt je pokosila majku, a ubrzo je umro i otac - rekao je tada Verin sin, koji se o majci najviše brinuo otkad je obolela.
U Centru za stara lica prihvatili su je kao člana porodice. Njena prijateljica i koleginica Anđelka Govedarević ispričala je za Puls pre četiri godine da je Vera uvek volela da se smeje, ali da nije mogla da podnese da njene ćerke nema.
- Ona je ranije imala taj divni osmeh, toliko je volela da se smeje. Stalno smo jedna drugu zasmejavale. Jednom smo se i pred Titom usred pesme tako zasmejale. I sada pokušavam da iz nje izvučem osmeh. Uspem, nakratko, ali onda se ponovo povuče u sebe, krenu joj suze i samo doziva Maju - ispričala je tada Anđelka.
Srce ove velike pevačice, koju će publika pamtiti po hitovima „Šuška se, šuška“ i „Šta će mi šalvare“, nije moglo da izdrži tugu koja ga je pritiskala. Preminula je u ponedeljak, a datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Da se ne zaboravi [You must be registered and logged in to see this image.] Vera Ivković rođena je 1949. godine u Lazarevcu. Pevanjem je počela da se bavi 1966. godine. Izvodila je srpsku narodnu muziku, ali rado je pevala i rumunske narodne pesme.
Iza sebe je ostavila 14 ploča i dva velika hita „Šuška se, šuška“ i „Šta će mi šalvare“. Održala je veliki broj koncerata, a njene pesme i danas se izvode.
Vesti: RUMA, ćerka, tuga, preminula Vera Ivković, ćerka Maja
Prolaze godine, tuga ostaje. Porodica i prijatelji juče su na Novom groblju održali dvogodišnji pomen Kseniji Pajčin, koju je 16. marta 2010. ubio crnogorski maneken Filip Kapisoda, nakon čega je presudio i sebi. Od ranih jutarnjih sati poštovaoci pokojne denserke, njene igračice i ljudi iz klubova u kojima je nastupala polagali su cveće na njen grob i palili sveće.
Nešto posle podneva, obučena u crno, tužna i sumorna, pojavila se i njena majka Ljubica Kostić. Prišla je da celiva sliku svoje ćerke. I zaplakala. Skrhana bolom ostala je naslonjena na spomenik. Bez glasa. Samo su se suze slivale. Posle nekog vremena Ljubica se pribrala i okrenula se ka novinarima: - Slikali ste šta ste hteli. Udaljite se, molim vas!
Otac Miloš se pojavio kasnije. Naočare nisu mogle da sakriju grč na licu. A Ksenijine kolege... Zaboravili su je svi sem Danijela Alibabića i kuma Baneta Devića. [You must be registered and logged in to see this image.]
Održan pomen i Filipu Kapisodi [You must be registered and logged in to see this image.] Na Starom groblju na Cetinju juče je održan pomen i Filipu Kapisodi.
- Izašli smo na groblje da mu održimo pomen u deset sati ujutru, na dan njegove smrti. Naša familija, koja je mnogobrojna, pa brojni njegovi drugovi, kumovi... I posle podne sam išao na grob s nekim prijateljima iz Podgorice, koji su zakasnili da dođu ujutru, pa su se pojavili kasnije - rekao je za Kurir Mića Kapisoda, otac pokojnog Filipa.
(M. K. V.)
Vesti: Ksenija Pajčin, dvogodišnji pomen, majka Ljubica Kostić
Naslov: Umrla VERICA BARAĆ Pon Mar 19, 2012 6:52 pm
Umrla Verica Barać, jedan od najvećih boraca protiv korupcije u Srbiji
Beta | 19. 03. 2012. - 11:29h [You must be registered and logged in to see this image.] 14:17h | Foto: M. Đurica | Komentara: 167
Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać umrla je posle duže i teške bolesti.
[You must be registered and logged in to see this image.] Verica Barać je pokretala brojne teme o korupciji i u javnosti je prepoznata kao jedna od najvećih boraca u Srbiji protiv te društvene pošasti.
Rođena je 14. juna 1955. godine u Mrčajevcima kod Čačka, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju, a u Beogradu je 1980. diplomirala na Pravnom fakultetu i položila pravosudni ispit.
Prvih sedam godina radila je u PKB-u Beograd, a zatim se vratila u Čačak, gde je radila kao pravnik u opštinskom komitetu za urbanizam. Od 1997. do 2000. bila je javni pravobranilac opštine Čačak.
U vreme vojne intervencije NATO snaga na SR Jugoslaviju, javno je protestovala protiv rata i režima Slobodana Miloševića. Bila je jedan od lidera Građanskog parlamenta Čačka, a kad se on pod jakim pritiscima vlasti, pocepao, osnovan je 2. septembra 1999.
Građanski parlament Srbije (GPS), kao asocijacija svih građanskih parlamenata udruženih u zajedničku borbu za demokratske promene. Verica Barać je bila portparol i predsedavajući GPS-a od osnivanja do maja 2003.
Posle oktobarskih promena smenjena je sa mesta opštinskog pravobranioca, iako je opštinska skupština podržala izveštaj o radu te službe.
Bila je poverenik čačanske kancelarije G 17 plus, koja je u Čačku počela sa radom 17. aprila 2000. Za predsednika Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije, koji je formiran u decembru 2001, izabrana je 23. maja 2003. Dobitnica je Povelje za građansku hrabrost "Dragoljub Stošić" za 2008, koju dodeljuju Unija sindikata i Kuća pravde Strazbur.
Dobitnica je nagrade "Vite poziva" za 2011. godinu koju nevladina organizacija Liga ekspetara LEX na svetski dan ljudskih prava pojkedincima koji su se istakli u svojim profesijama. Nije bila član nijedne stranke.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Mar 19, 2012 6:54 pm
Žena koja se nije bojala ni političara ,ni tajkuna ni mafije .Pored isto pokojnog Vladana Batića bila je sinonim za poštenje i borbu za istinu i pravdu . Velika šteta .
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 20, 2012 5:15 am
..jedna od retkih koja je svoj posao radila poshteno..nek joj je laka zemlja!
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 20, 2012 3:24 pm
IN MEMORIAM VERICA BARAĆ 1955-2012.
UMRLA NAJHRABRIJA ŽENA
Utorak, 20. Mart, 2012.|
Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije preminula juče u Beogradu posle duge i teške bolesti. Ostaće upamćena kao hrabra i beskompromisna žena, koja se nije plašila nikoga
BEOGRAD - Ko će sada nama da pomaže? Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać preminula je juče u Beogradu posle duže i teške bolesti.
Skromna sahrana
Njena poslednja želja je, kako navode njeni bliski prijatelji, bila da se vest o njenoj smrti objavi nakon sahrane. Takođe, njena sahrana će, baš kao što je i želela, biti obavljena u krugu porodice.
Rođena je 14. jula 1955. u Mrčajevcima kod Čačka. Diplomirala je na Pravnom fakultetu 1980, a dve godine kasnije zaposlila se u PKB u Beogradu. Devedesetih godina vratila se u Čačak, gde je radila u Opštinskom odeljenju za urbanizam i građevinarstvo.
Od 1997. do 2001. bila je javni pravobranilac opštine Čačak, a iduće godine je otišla u invalidsku penziju. Maja 2003. imenovana je za člana Saveta za borbu protiv korupcije, a do tada je bila predsednik Građanskog parlamenta Srbije. Priredila je knjigu „Pravac promena“, kao i zbornike izveštaja i inicijativa Saveta za borbu protiv korupcije „Korupcija, vlast i država“. Nije bila član nijedne stranke. Baraćeva se triput borila protiv kancera - prvi put 1996, a drugi put četiri godine kasnije. Nedavno se opaka bolest vratila i treći put. Predano je radila gotovo do poslednjeg dana.
Živela kako je pričala
Saša Janković, zaštitnik građana, povodom njene smrti rekao je da je svoje poslednje dane provela bez novca.
- Verica Barać oličavala je borbu protiv korupcije u Srbiji. Činjenica da je svoje poslednje dane provela bez novca za elementarnu borbu sa bolešću, tragičan je dokaz da je živela onako kako je pričala i porazna istina našeg društva i institucija.
♦ Izveštaj o „C marketu“ ♦ Izveštaj o Nacionalnoj štedionici ♦ Izveštaj o stečaju „Sartida“ ♦ Izveštaj o izvozu šećera u zemlje EU ♦ Pritisci i kontrola medija u Srbiji ♦ Zloupotrebeu „Jugoremediji“ ♦ Zloupotrebe u Azotari iz Pančeva ♦ Krivična prijava zbog privatizacije „Novosti“ ♦ Izveštaj o „Srboleku“ ♦ Izveštaj o preuzimanju Luke Beograd ♦ Izveštaj o „Šinvozu“
Reakcije
Boris Tadić predsednik Srbije[You must be registered and logged in to see this image.]
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je izraze najdubljeg saučešća porodici Verice Barać. Tadić je u telegramu saučešća ocenio da je odlazak Verice Barać veliki gubitak za Srbiju, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.
Mirko Cvetković predsednik Vlade Republike Srbije[You must be registered and logged in to see this image.]
- U ime Vlade Republike Srbije i u svoje lično ime; primite izraze najiskrenijeg saučešća - stoji u telegramu premijera porodici Barać.
Dragan Đilas gradonačelnik Beograda[You must be registered and logged in to see this image.]
- Srbija je ostala bez jedne hrabre i beskompromisne žene. Ostaće upamćena kao jedan od najvećih boraca protiv korupcije i služiće za primer svim budućim generacijama. Iako se nismo uvek slagali, veliko hvala Verici Barać za sve što je učinila za ovo društvo i za ono što je htela da učini.
Ivica Dačić ministar unutrašnjih poslova[You must be registered and logged in to see this image.]
- Vericu ćemo pamtiti po njenoj hrabrosti, energiji i posvećenosti kojom se ona borila protiv korupcije u Srbiji.
Jelko Kacin izvestilac Evropskog parlamenta[You must be registered and logged in to see this image.]
- Sa dubokim žaljenjem sam primio vest o smrti Verice Barać. Ona je svojim hrabrim i upornim radom postala institucija za sebe i simbol napora za uspostavljanje istinske vladavine prava u Srbiji. Njena dugogodišnja posvećenost u borbi protiv sistemske korupcije ostavila je snažan pečat u širem regionu Zapadnog Balkana.
Tomislav Nikolić Srpska napredna stranka[You must be registered and logged in to see this image.]
- Naša zemlja izgubila je velikog borca protiv korupcije, ženu koja je pokušala da od Srbije stvori modernu, evropsku državu. Ona je bila oličenje poštenja i velike lične hrabrosti, veliki patriota, čiji će doprinos našem društvu ostati zauvek zapamćen.
Čedomir Jovanović predsednik LDP[You must be registered and logged in to see this image.]
- Uz puno i najdublje poštovanje za sve što je Verica Barać hrabro i na svoj način radila za afirmaciju drugačije Srbije, primite izraze najiskrenijeg saučešća.
Zoran Stojiljković predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije[You must be registered and logged in to see this image.]
- Smrt Verice Barać predstavlja veliki gubitak za civilni sektor u Srbiji, pogotovo za ljude koji se bave antikoruptivnim strategijama i borbom protiv „gotovo endemski raširene korupcije“. Ona je imala jednu fascinantnu posvećenost borbi protiv korupcije, to je bila neka vrsta njenog životnog motoa.
Vesti: savet za borbu protiv korupcije, umrla Verica Barać, preminula Verica Barać
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 20, 2012 3:27 pm
Ove izjave saučešća i pohvale za njen rad su odvratno licemerje! Kako su dozvolili da žena umre bez sredstava za lečenje? O ostalome da i ne govorim! Njima se nikad neće desiti da ostanu bez novca...
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Mar 20, 2012 3:51 pm
e zato onaj listic za glasanje treba dobro zguzvati, pa malo jos istrljati da bude mekshi...i onda obrisati dupe sa njim i takvog ima ga staviti u onu kutiju
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Umro i poslednji veliki apatinski tamburaš ....JOSIP MIŠKOVIĆ KOKA Čet Mar 22, 2012 7:35 pm
Legendarni apatinski muzičar, basprimaš Josip Mišković Koka, preminuo je posle duge i teške bolesti. Jedan je od retkih sa naših područja koji je stekao penziju radeći kao muzičar, a najveći deo života proveo je svirajuću sa svojim bendom "Veseli Romi" u restoranu "Šaran" i po brojnim drugim kafanama u Apatinu i okolini. Jedini je Rom koji je dobio najveću nagradu Apatina, plaketu za Dan oslobođenja grada. Sahrana će biti obavljena danas na katoličkom groblju kod crkve "Srce Isusovo" u 16 sati.
Ali samo je jedan Koka lo Sani (što znači Sanijev sin), nadaleko čuveni tamburaš, bas primaš, osnivač orkestra “Veseli Romi” u kome svira preko 40 godina. I jedan je od retkih što je tamburom stekao penziju, kao stalno zaposleni muzičar u takođe legendarnom “Šaranu”. Josip Mišković - Koka lo Sani(64) prvi je Rom kome je opština Apatin (ove godine) dodelila Oktobarsku nagradu povodom Dana oslobođenja. Uz statuu i plaketu, Koka je dobio najveći aplauz. I kao što to biva u životu, a i u pesmama, sve ima i lepu i ružnu stranu. Da bi primio to priznanje (bez novčanog iznosa), Koku su dovezli iz bolnice. Brine jer će tamo morati da se vraća – penzija mu je oko osam hiljada dinara, a boji se da neće moći više da svira. Ali o tome nam nije pričao Koka. NJegove priče su vedre, kao i duša. A sećanja na lepe dane i ljude, plene gotovo kao i zvuci njegove tambure. Josip Mišković je srećan čovek. Da može da bira, kaže, ponovo bi bio primaš i ponovo bi oženio Evu zvanu Jeka, s kojom živi 45 godina. Izrodili su tri sina, a oni njima, osmoro unuka. Šta ćeš lepše? - I deda i otac su svirali tamburu - kaže Koka. - Ja sam išao u školu i izučio za elektrovarioca, ali sam se još kao klinja hvatao instrumenta. Bilo je svašta: pokidam žice, a tata Jovan - Sani uzme gvozdeni štrik za veš, pa ga struže i tanji između dva crepa jer nije bilo da se kupi, kao danas. Nikada se nije ljutio, valjda je video da će od mene biti muzičar. Kratko sam radio u Apatinskom brodogradilištu, a dok varim u bunkeru, pevam iz sveg glasa. Šef pita, da se ne zbunim, a ja ga uveravam da bolje varim uz pesmu. I tambura mi je stalno bila na pameti. Voleo sam da učim od majstora muzike, a takav je bio Oršoš Josip -Koka Puca. Krao sam zanat od boljih. A prvu novu tamburu sam kupio 1968. i koštala je 70 hiljada dinara – to su bile dve moje KV varilačke plate. Napravljena je u Vinkovcima od tičijeg drveta, kod čuvenog majstora Đurike. Par godina kasnije svirao sam svadbu u somborskom hotelu “Sloboda” i neko mi je ukrade. Bila milicija, platili mi odštetu, al je ne nađoše. Onda sam nasledio tatinu, stara je preko vek i po, a kupljena je negde u Mađarskoj. Tata je bio levak, pa sam morao da je malo prepravim. Suvog zlata vredi, bolja je od svake nove, i sad njome kuću držim, decu sam othranio. Ne nađe svaki čovek pravu ženu, a ja sam imao sreće. Zagledao sam se tu, u Naselju, u moju Evu, njoj 17, meni 19 godina. Dovedem je tri meseca pre odlaska u JNA. Računam, ako me bude verno čekala dve godine, koliko se tada služila armija, oženiću je. I bi tako. Izrodili smo Jovicu - Janka, Josipa - Koku i Nenada, samo žalimo što nam Gospod nije podario i ćerku. Život teče u laganom ritmu - Zvonko Bogdan je često dolazio u apatinski “Šaran” kao običan, nepoznat čovek, da se veseli uz našu muziku - seća se Koka. - Primetili smo da peva carski i nije nas iznenadilo kad je snimio prvu ploču. NJegove pesme kafanski gosti najviše traže. A ja najviše volim onu “Život teče u lagnom ritmu”. Poznavali smo i čuvene subotičke tamburaše, Velikog i Malog Miloša, koje Zvonko pominje u svojim pesmama. Jednom smo svirali u centru Subotice na nekom sajmu, pa smo uveče išli u čuvenu kafanu “Kod Rajčića”, baš zbog njih. Kad su čuli kako sviraju “Veseli Romi” Apatinci, dolazili su po danu da nas slušaju, a mi njih noću. To su bili dani. Moja Jeka je uvek brinula o deci i kući. Nije bila ljubomorna, poštovala je kafanu i moju službu. Sa novcem je uvek znala bolje nego ja. Prošle godine je bila u bolnici. Preplakao sam, nisam ni dvaest deka leba pojeo za tih osam dana. Sa svojim “Veselim Romima” svirao je i sirotinji i bogatašima, širom one velike Jugoslavije, po Nemačkoj, Austriji, Holandiji. Matica im je uvek bila kafana “Šaran” u Apatinu. Tamo su ih kao mlade pozvali i kao stalno zaposleni muzičari ostali su 35 godina, do penzije. Ko ju je dočekao, jer nema više Janka, Picana i mnogih drugova. - Jedan od najdražih gostiju bio nam je direktor šećerane iz Crvenke - veli Koka. - Onih srećnih godina dolazio je svake subote da nas sluša sa velikim društvom i obavezno nam donosio pečeno prase (“Da moja muzika ne bude gladna”). Često mi je govorio kako bi me obavezno uzeo za zeta da nisam oženjen. Umro je i taj čovek, pokoj mu duši. Moja najmlađa unuka Jelena mnogo je pametna, sa šest godina su je pozvali da krene u školu, a sada je u trećem razredu. Učim je po malo da svira, ne odbija ona, ali ne ide to kako treba. Da Jelka ima dedino srce, ne bi tambura nikada od nje imala mira. Kroz moj orkestar su prošli mnogi dobri muzičari, ali ja nemam naslednika. U Romskom naselju je nekada bilo više bas primaša. Svi su umrli, a ja ostadoh sam. Bez basa, orkestar je kao ptica bez jednog krila. Predlagao sam opštinarima da u Romskom naselju besplatno držim školu tambure. Rekao sam im da je bolje da se deca hvataju instrumenta, nego nevaljalih rabota. Čak sam u Subotici pronašao jeftine a dobre instrumente. Išli smo prošle godine opštinskom limuzinom da ih vidimo-i ništa do danas. A kakvo je cigansko naselje bez muzike i pesme? Moja dva sina žive i rade u Austriji. Preko nedelje su zanatlije, a za vikend sviraju na struju. Više vole klavijature, nije ih privukla tambura - ispričao nam je najpoznatiji apatinski tamburaš. Josip Mišković - Koka lo Sani i njegova Jeka dočekali su nas i ispratili domaćinski. A zatim je skromni, veliki primaš po mraznom novembarskom danu seo na bicikl sedmobrzinac (vozi ga u drugoj), kola nikada nije imao, i sa tamburom na leđima otišao da svira nekim veselim apatinskim ženama koje su želele baš njega, Koku. Radmila Lotina Poslato 29.11.2008
Apatinci koji znaju šta je Apatin i koji se sećaju Adorove čarde i Šarana iz njihovih zlatnih dana dobro znaju ko su Koka, Pican, Šuco, Janko i Nikola ... to je bila ''banda''-grupa muzičara Cigana, nisu voleli da ih Romima zovemo, onako u rane jutarnje sate znali su u dertu da sviraju za svoju dušu a tad ja to najčešće bio, verovali ili ne ne ciganska muzika no sevdah i sevdalinke srce balkanske duše je sakriveno u sevdahu ... Koka i Pican na primu, Šuco na kontri, Nikola na čelu i Janko na begešu-basu ... Jutros u pripremi zore da obelodani dolazak proleća otišao je i poslednji od ove petorke da se na nebu pridruži svojim pajtašima i da tamo sviraju za duše okupljene u raju, da ovim našim apatinskim ciganima virtuozima je odavno obezbeđeno mesto u orkestru Svetog Petra ... Opaka bolest je nadjačala virtuoza prima Mišković Josipa Koku, i onako kako pravi ljudi znaju tako je i naš Koka ošo na nebo ... Znam da ništa više neće biti k'o što je bilo kod nas običnih smrtnika na zemlji nema više ni muzike ni derta ni ...
Duša Kokina je na nebu, petorka je opet zajedno Koka, Pican, Šuco, Janko i Nikola ... a telo će sutra uzeti zemlja na groblju kod dve crkve u 16 časova ... Apatin ovog čoveka po imenu Jovana i iz milošte nadimkom Koka treba da isprati kako svaki veliki čovek zaslužuje ... počivaj u miru Koka.
Mirko S. Vraneš ----------- Koku sam poznavao puno godina ,a imao sam i čast svirati sa njim u par navrata . Možda i najbolju svirku u svojoj "tamburaškoj karijeri" -par godina je postojao Gradski tamburaški orkestar i lokalni (i sadašnji gradonačelnik ) nas je imao često običaj angažovati kada ima važnije goste u Banji Junaković.E lepo kad tamo završimo -pravac "Šaran" .
Tada je tamo postojao lep običaj da se lokal zatvori -a "pravi gosti "ostanu do ujutru . Te zime se u okolini snimao film "Život je lep" te kada stigosmo oko 003 ujutru -zateknemo Koku i društvo u punom pogonu ,a zabavljali su ekipu filma na čelu sa Radetom Šerbedžijom i sada pokojnom Sonjom Savić .
Posle par pića...pridružismo se mi ekipi . Dakle -kompletna dva tamburaška orkestra -a na čelu ,pokojni Koka sa A bas primom i naš "profesor" Zlatoje Pajčić -Pajčura ,na primu , virtuoz (i zaista je i prof muzike ) koga su svi znali (a Somborci znaju svakako ) kao jedinog dostojnog naslednika Janike Balaža (ako nije i bolji ) Dakle ...to je bila milina slušati -kao da sviraju Klepton i Džimi Pejdž na istoj bini . Nikada to neću zaboraviti -dva majstora ,i danas se naježim samo kada se setim i ponosan sam što sam bio tada tamo . Inače , Koka je znao dolaziti kod mene -jer je ortodontska žica 0,4 mm odlična da zameni e žicu prima -a mi smo u zubnoj imali toga na metre. Sem toga ...znao me je dobrano uvrnuti - kad sam dolazio u" Šaran" u društvu neke dame -znao je odmah da dovede ekipu -i dok sam se okrenuo ,uvalio mi je njegovu tamburu (da sviram ,da impresioniram damu ) a on lepo pije pivo i cereka se . Pare mi je za muziku naravno -uzeo .
Zanimljivo je reći -postoji video zapis gde to radim u društvu jedne ženske osobe sa foruma -koja će naravno ostati anonimna .(a i za vas bolje da ne slušate -jer je bilo par piva pre toga ,a tamburu nisam držao isto par godina pre te večeri No nekako je išlo...a Koka je uskoro i preuzeo (a dama ga bogato nagradila ) [You must be registered and logged in to see this image.] Više neće biti "samo za doktora i lepu gospo*icu " niti će Kokine uši koje smo mi zvali "radarima" i šešir (bio je posebno ušat) promicati izmedju stolova "Šarana" . Legenda će ostati . Više stotina Apatinaca ga je ispratilo -i naravno -tamburaši . Počivao u miru ...i tamo gore uzmi kintu i od svetog Petra -umeš ti to .
Bubnjar grupe hrvatske grupe Novi fosili i suprug pjevačice Sanje Doležal, Nenad Šarić, preminuo je u četvrtak nakon moždanog udara.
Dnevnik.hr objavio je da je Šarić izgubio bitku za život nakon moždanog udara. Šezdesetpetogodišnji muzičar i član Novih fosila je udar doživio u utorak veče.
U teškom stanju pronašla ga je komšinica koja je na imanje došla na poziv Sanje Doležal. Međutim, za Šarića je to bilo prekasno.
Šarić je u braku sa Doležalovom bio 18 godina. Grupi Novi fosili se pridružio 1985. godine i preuzeo ulogu bubnjara.
Glazbenik Nenad Šarić (65), muž Sanje Doležal (49), preminuo je u četvrtak u karlovačkoj bolnici, od posljedica moždanog udara. 'Prerano za mene i za našu djecu', stoji u priopćenju Sanje Doležal.
[You must be registered and logged in to see this image.] Kobni moždani udarPreminuo suprug Sanje Doležal Nenad Šarić
'Moj najbolji prijatelj i životni partner nas je napustio u četvrtak poslije 15 h. Prerano za mene i za našu djecu. Nažalost, krvarenje u mozgu je od prvog trenutka bilo preobilno i izazvalo je strašne posljedice. Zahvaljujem mnogobrojnim prijateljima i poznanicima koji već dva dana šalju podršku i svoju ljubav. Zahvaljujem liječnicima i osoblju Karlovačke bolnice na svemu što su učinili ova dva dana. Kao vjernica, molim braću i sestre u Kristu da se mole i prikazuju mise za dušu mojeg supruga i snagu naše obitelji.
Medije molim da nas ostave kako bi mogli u miru i tuzi preživjeti ove trenutke. Hvala. Sanja, Lana, Luka, Sven i Lea te ostala tugujuća obitelj', stoji u Sanjinom priopćenju, piše Story.
Nenad Šarić i Sanja bili su u skladnom braku 18 godina [You must be registered and logged in to see this image.]
Kako doznaje Story, Nenad i Sanja su proveli Praznik rada u svojoj vikendici na Mrežnici, gdje su planirali proslaviti i njezin 49-ti rođendan, 9. svibnja.
Bubnjar Novih fosila je samoinicijativno odlučio ostati još dan-dva sam kako bi kuću pripremio za veliko slavlje.
U utorak ga je pogodio moždani udar, što je obitelj naslutila nakon višesatnog nazivanja na telefon na koji se on nije javljao. Nenada je u teškom stanju pronašla susjeda, koja je na posjed došla na poziv Sanje Doležal. No, to je već bilo prekasno za borbu protiv teškog udara.
R.I.P
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Višestruko nagrađivana scenografkinja i kostimografkinja Slavica Radović Nadarević (1965.) preminula je u četvrtak, 7. lipnja, nakon duge i teške bolesti.
Slavica Radović Nadarević u bogatom umjetničkom djelovanju ostvarila je oko 60 samostalnih scenografija u kazalištu i na filmu. Zadnjih je godina više puta surađivala sa Zagrebačkim kazalištem mladih odakle je i stigla obavijest o njezinoj smrti.
Posljednji scenografski angažman Slavica Radović Nadarević u ZKM-u na predstavi Ivora Martinića "Moj sin samo malo sporije hoda", u režiji Janusza Kice iz 2011. godine, donio joj je dvije važne nagrade – na ovogodišnjim Marulićevim danima te na Međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci u svibnju 2012.
I za predstavu "Skakavci" iz 2006. godine, nastalu po drami Biljane Srbljanović, također u Kicinoj režiji, dobila je nagradu za najbolju scenografsko rješnje na Sterijinom pozorju u Novom Sadu.
Slavica Radović Nadarević osmislila je i scenografiju za predstavu "Krijesnice" iz 2008. godine po tekstu Tene Štivičić u režiji Janusza Kice, za koju je, također primila nagradu za scenografiju na Marulićevim danima.
Smrću Slavice Radović Nadarević hrvatsko glumište pretrpilo je nenadoknadiv gubitak, a djelatnici Zagrebačkog kazališta mladih pamtit će je kao nadarenu umjetnicu, profesionalnu, susretljivu, dragu i toplu osobu.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
[You must be registered and logged in to see this image.] U utorak poslijepodne, nakon duge i teške bolesti, u KBC-u Split je umro proslavljeni hrvatski plivač Veljko Rogošić. Sprovod će biti u Kaštelima, a detalji još nisu poznati
Veljko Rogošić je rođen 21. 7. 1941. godine u Kaštel Lukšiću, gdje je živio od rođenja pa sve do 1963. godine, a od 1997. nadalje ponovno je živio u svom rodnom mjestu. Ima dvoje djece. Po zanimanju je bio brodograđevni tehničar, završio je studij organizacijskih nauka i bio je profesor za rehabilitaciju povrijeđenih. Dalmacija News navodi cijelu njegovu karijeru, a ovo su neka njegova najveća postignuća u svijetu plivanja.
– 51 put obarao državne rekorde na disciplinama 1500 i 400 m slobodno, 400 m i 200 m mješovito, te 200 m delfin. U ovaj broj ne ulaze državni rekordi štafetnog plivanja. – 142 puta državni prvak u različitim disciplinama. – sudionik dviju olimpijada, Rim 1960. i Tokyo 1964. godine. – na Europskom šampionatu 1962. godine osvaja peto mjesto na 1500 m slobodno s novim državnim rekordom. – sudionik triju Mediteranskih igara: Napulj, Tunis i Izmir na kojima osvaja medalje. – 1972. godine u Dubrovniku na Balkanskim igrama na 200 m delfin zauzima prvo mjesto s novim državnim rekordom 2.08,00. Ovim rezultatom obara olimpijsku normu za odlazak na Olimpijadu u München. Samovoljno napušta državnu reprezentaciju radi odlaska na svjetski šampionat gdje je 1971. godine osvojio prvo mjesto. – Olimpijski komitet tri puta dodjeljuje mu najveće olimpijsko priznanje za postignute rezultate. - uspio je svladati La Manche, 2004. godine postao je prvi Hrvat kojem je to uspjelo, a taj pothvat Rogošić je ostvario kada je imao 63. godine. - godinu kasnije plivao je od Savudrije do Prevlake, prešao dionicu od tisuću kilometara i postavio svjetski rekord u etapnom plivanju. - 2008. godine ostvario je svoj san, spojio Europu i Afriku, preplivao je dionicu od Sicilije do Tunisa dugačku 171 kilometar za 50 sati i 26 minuta
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Astra Zvezda Foruma
Godina : 64 Location : podnozje Alpi Datum upisa : 20.06.2008
Vlasnica linije kozmetičkih prozvoda preminula je nakon duge i teške bolesti u svojoj kući u Beogradu
[You must be registered and logged in to see this image.] Vlasnica poznate linije kozmetičkih proizvoda Božen Žumbor preminula je nakon duge i teške bolesti.
Kako prenosi portal svet.rs, Božen Žumbor preminula je u svojoj kući u Beogradu, nakon nekoliko godina borbe sa dugom i teškom bolešću.
Informaciju o smrti Božen Žumor navodno je na Tviteru objavila i njena kuma, voditeljka u “Grand produkciji” Dragana Katić.
- Danas sam izgubila svoju milu Božen. Mila moja, bila je velika sreća poznavati te. Hvala ti za sve. Budi konačno sa anđelima – podelila je voditeljka tužnu informaciju sa svojim
Vlasnica poznate linije za kozmetičke proizvode Božen Žumbor (56) preminula je sinoć u KBC "Bežanijska kosa", nakon višemesečne borbe sa teškom bolešću. Božen je u martu primljena na Vojno medicinsku akademiju, gde joj je dijagnostifikovana najteža bolest. Zadnjih nekoliko meseci, Božen se lečila u Srbiji i inostranstvu, ali je sinoć izgubila borbu sa opakom bolešću.
Božen je bila veliki humanista i ceo život je pomagala deci i ljudima koji su imali problema sa zdravljem i novcem.
Rođena je u Koprivnici u Hrvatskoj, gde je živela sa bakom Katarinom sve do 12. godine, a onda se priključila svojim roditeljima koji su živeli u Holandiji u Roterdamu. Posle gimanzije završila je Višu kozmetičku školu, zaposlila se i počela da radi u svojoj struci.
U Srbiju je prvi put došla 1982. godine kada je u ime sedam hiljada Jugoslovena donela pomoć za sestre Đuljak koje su promrzle u snežnoj mećavi i lečile se na VMA u Beogradu.
Svoje preduzeće "Božen cosmetics" Božen je osnovala u Beogradu 1991. godine. Godinama je proširivala asortiman kozmetičkih preparata na bazi algi i lekovitog bilja u kome danas ima preko 80 različitih proizvoda, a njena [You must be registered and logged in to see this link.] stasala u jednu od vodećih domaćih i evropskih kompanija u oblasti kozmetike, algeologije i dijetetike.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pet Okt 05, 2012 12:00 am
Božen Žumbor – ponosna na svoje poreklo i uspeh
Znam šta znači nemati
Vidoviti otac Jojlo iz manastira Ostrog joj je rekao: "Imaćete svega onoliko koliki su vam vidici". Danas ova uspešna poslovna žena ima samo jednu neostvarenu želju – da rodi dete
[You must be registered and logged in to see this image.] Božen u salonu svoje raskošne kuće kod "Zvezdinog" stadiona
Nema tu šta da se krije. Ona vrlo dobro zna šta znači nemati. Božen Žumbor, vlasnik i direktor kompanije "Božen kozmetik", s ponosom priča o svom poreklu i poslovnom usponu. – Evo, ovde sam rođena i odrasla, u kućici od blata! – pokazuje fotografije ova doterana i negovana žena. Svaki put kad ih vidi, obuzme je nežnost i neka duboka seta. Eh, da je njena baka Katarina živa, pa da može da joj pokaže sve što je do sada stekla. Sama sa svojih deset prstiju. Sigurno bi bila ponosna na svoju unuku.
U velelepnu kuću u blizini "Zvezdinog" stadiona, Božen se uselila pre tačno godinu dana. Taj svoj, kako kaže, prvi pravi dom, uređivala je sa mnogo ljubavi. Uz stručnu pomoć arhitekte Dejana Mrmka, naravno. Izuzetno je ponosna na kutak za održavanje kondicije i vitke linije u potkrovlju. U njega je smestila teretanu sa čudesnom spravom zvanom "gladijator", saunu i solarijum. Na spratu ispod je prostrana spavaća soba sa velikim francuskim ležajem koji se poput morskog talasa spušta prema podu i kupatilom sa đakuzijem. Dok se ne srede, sobe za goste će još neko vreme služiti kao američki plakar i cipelarnik. Samo jedan letimičan pogled je dovoljan da se uoči Boženina strast prema cipelama. Za razliku od garderobe koju često i rado poklanja, svaki par cipela ljubomorno čuva. Ni sama ne zna koliko ih ukupno ima. Četrdeset, pedeset pari. Možda i više.
Uz masivan sto, u radnoj sobi se ističu brojne zahvalnice, diplome i plakete za učešće u raznim humanitarnim akcijama. Među njima svakako najdraža su joj priznanja za "Biznismena godine", "Donatora godine" i – "Najvoljeniju ženu godine".
Titova ćerka
Cela kuća je pod mermernim pločama u boji morskih dubina, a na zidovima samo slike Olje Ivanjicki. Ova naša istaknuta umetnica, inspirisana Boženinom ličnošću i njenom velikom ljubavi prema algama, uradila je petnaest tematskih slika. A u jednoj posebno osvetljenoj vitrini, što posetioca može da iznenadi, nalazi se kopija Titove biste, upravo one iz Kumrovca.
[You must be registered and logged in to see this image.] Od algi se nikad ne odvaja: u bazenu ispred kuće u Herceg-Novom
– Ja volim i poštujem Tita – smeje se Božen. – Zbog nekih mojih pokreta rukama i držanja kod nekih nastupa, mnogi su mi rekli da podsećam na njega, kao da sam Titova ćerka. Kao on i ja često kažem: "Majku ti, Božju" i – volim krupan nakit. "Ti ko Stari" – kažu mi. Neki me čak u šali zovu Stari! U ovim ledenim zimskim danima domaćica najviše vremena provodi u trpezariji sa kaminom. Tu prima prijatelje i goste. Kad ima vremena, u stanju je da za samo pola sata pripremi ukusnu večeru za petnaestak ljudi. Pre nego što servira đakonije na sto, uzima oštar nož i odlazi u sušaru da još naseče suvog mesa i domaće kobasice. Dok se obrazi gostiju žare od vatre iz kamina, razgovor uz šalu i smeh može da potraje do duboko u noć.
Ko je Božen Žumbor, žena koja je pre dvanaest godina u Srbiju donela morske alge?
Očeva porodica je neposredno pred Drugi svetski rat iz Mađarske prebegla na drugu stranu Drave i nastanila se u blizini Koprivnice. Tu je kasnije njen otac Franc upoznao i oženio se Anđelom, njenom majkom. Ništa nisu imali i teško su živeli. Onda se otac odlučio i 1960. otišao na rad u Holandiju. Za njim je ubrzo krenula i majka. Božen je ostala sa bakom. Kad je napunila dvanaest godina, roditelji su zahtevali da njihova jedinica nastavi školovanje u Roterdamu. Imali su tamo dobre poslove. Otac je radio u "Šelovoj" rafineriji nafte, a majka u hotelu "Hilton". Božen nije volela tuđinu i teško se navikavala. Najveću radost pričinjavala su joj ferija i praznici kad je mogla opet da bude sa bakom.
– Bila mi je sve na svetu, moja baka, moj anđeo – priča Božen. – Ona me je svemu naučila.
Suze. Ni danas, posle toliko godina, Božen ne može da ih zadrži kad se seti bakine tragične smrti. Dogodilo se to 6. oktobra 1976. godine. Baka Katarina je s nestrpljenjem očekivala dolazak sina i unuke. Često je izlazila iz dvorišta i gledala niz put. Onda je otišla kod komšija. Negde oko 18.30 sati izašla je iz njihove kuće ne bi li opet osmotrila da li njeni najmiliji dolaze. Upravo u tom trenutku je na nju naleteo mladić sa motorom. Smrt je bila trenutna.
– Posle samo pola sata, tata i ja smo stigli – seća se Božen. – Na stolu u kući je sve još bilo toplo: pečeno pile, hleb, štrudle. Ja sam u rukama držala ogroman grozd kupljen u jednoj roterdamskoj prodavnici. Htela sam baku da iznenadim i pokažem joj sa koliko velikim zrnima grožđe tamo uspeva. Iste večeri je poginula i velika zvezda narodne muzike Silvana Armenulić.
Promaja u taksiju
[You must be registered and logged in to see this image.] "Ekskalibur piton" iz 1956. Božen je kupila od sina direktora "Šela"
Uspomena na detinjstvo je i džudo. Četiri godine ga je uspešno trenirala. Bila je to očeva želja. Stalno je govorio: "Imam moga Božu", pa su mnogi mislili da ima sina, a ne ćerku. Posle gotovo dve decenije, Božen je prošle godine prvi put obukla kimono i stavila svoj braon pojas, kad je imala demonstracioni meč sa evropskom prvakinjom Marom Kovačević. Sve je iznenadila koliko se dobro držala. Završila je Višu kozmetičku školu i počela da radi u struci. Nije primenjivala samo naučeno, već je nabavljala knjige i izučavala primenu lekovitih trava u nezi lica i tela.
Prvi put dolazi u Beograd 1982. U ime 7.000 Jugoslovena koliko ih je tada bilo u Holandiji, donela je pomoć za sestre Čuljak, koje su se oporavljale na VMA posle smrzavanja u snežnoj mećavi: video-rikorder, odeću, kozmetiku, novac za proteze...
Istražujući lekovito bilje, otkriva Zlatibor i Rtanj. Opčinjena je ovim planinama. Onda nastupa za nju prelomna 1987. godina.
Posle kupanja na plaži u Igalu, taksijem je krenula prema hotelu gde je odsela. Na kolima su sva četiri prozora otvorena, a njena kosa još mokra. Vozač se nije obazirao na pritužbe zbog promaje. Ujutru kad se probudila, lice joj je bilo skroz iskrivljeno. Oko i usta nije mogla da otvori. Dijagnoza je glasila: pareza facijalis! Savetovano joj je da hitno ode u Beograd, na VMA. Lečila se narednih sedam meseci. Imala je tri teške operacije. Upravo tu, na VMA, biće određena njena budućnost.
Doktor koji je operisao prof. Đoka Nikolić joj je jednog dana rekao: "Živiš u inostranstvu i tamo postoje prodavnice zdrave hrane. Probaj da dođeš do svežih morskih algi. One su čist antioksidans koji će pročistiti tvoj organizam od svih otrova i potpuno ga obnoviti". Zbog upotrebe silnih lekova po povratku u Holandiju je imala 91 kilogram!
Poslušala je doktorov savet. Dnevno je jela po pola kilograma algi. Stavljala ih u supu umesto peršuna, od njih pravila salatu, grickala ispred televizora. I ne samo da se potpuno oporavila, već je za pola godine "skinula" čak 26 kilograma! Profesor Nikolić je nije prepoznao kad je došla na kontrolu.
Upravo tada je nešto kvrcnulo u njenoj glavi. Kao da je neko poslao poruku: "To je tvoja budućnost". Kako je već posedovala diplomu kozmetičara, lako je upisala specijalizaciju algologije. Uporedo je izučavala i navike i način života Japanaca. Fascinirale su je njihova žilavost i istrajnost. Shvatila je da su samo zahvaljujući morskim algama preživeli posledice Hirošime. I svoj mladalački izgled takođe duguju morskim baštama. Ko putuje, zna da su najskuplje pomade na svetu kozmetike "Kanebo" i "La pri" pravljene baš na bazi algi.
Ako su alge njoj pomogle, zašto ne bi i drugima. Došla je na ideju da primeni ono što je naučila i ljudima ponudi najpre preparat za mršavljenje, a posle možda i za negu lica i tela. Za ostvarivanje ove zamisli morala je da ima novac. Odmah je upisala Tajvanski kurs menadžmenta (specifičan po tome što poslovne ljude uči kako da brže od digitrona obave i najkomplikovaniju računsku operaciju specifičnim kuckanjem prstima jedne ruke po nadlanici druge) i krenula sa uvozno-izvoznim poslovima. Ubrzo je u Roterdamu otvorila svoj institut gde je sa stručnjacima kreirala dijetetski proizvod "Turbo šlank" i krenu sa "E" vitaminom za negu kože lica.
Firmu "Božen kozmetiks" otvorila je u Beogradu 1991. Baš u najgore vreme. Počeo je rat u Jugoslaviji, uvedene su sankcije. Uspela je da "preživi" i inflatornu 1993. Polako, korak po korak, proširivala je asortiman kozmetičkih preparata na bazi algi i lekovitog bilja, otvarala jednu po jednu prodavnicu. Stalno je putovala između Beograda i Roterdama, ne znajući kome će se carstvu privoleti, gde će baciti sidro i reći: "Ovde je moj dom".
I ranije je često zalazila u manastir Ostrog, kao što se zadesila i tog 4. februara 1996. Sa oko dvestotinak ljudi je prisustvovala službi. Otac Jojlo prolazi pored prisutnih blagosiljajući ih s kandilom. Iznenada se obraća Božen izvlačeći je iz gomile: "Tu me sačekajte". Po povratku joj je rekao: "Imam poruku, vi ćete danas da se krstite".
Ana Božana. Pod tim imenom je krštena. Potom je i noćila pod Ostrogom. Sutradan joj je otac Jojlo, za koga se priča da je prozorljiv, još rekao: "Imaćete svega onoliko koliki su vam vidici i živećete ovde gde je pravoslavni svet. I u Srbiji i u Crnoj Gori".
– Još štošta mi je rekao – seća se Božen. – Čudo jedno koliko je vidovit. Sve je pogodio. Kasnije sam mu više puta slala pomoć u crkvu. Moja krsna slava je danas Sveti Vasilije Ostroški.
Komšinica Ceca
[You must be registered and logged in to see this image.] U društvu uspešnih žena: sa Radmilom Hrustanović iprincezom Jelisavetom
Nikad neće zaboraviti ni bombardovanje Beograda. Živela je tada u Novom Beogradu, u Ju-biznis centru. Koliko li je samo sati provela u redovima kupujući cigarete za svoje zaposlene, koliko stotina palačinki napravila za komšije i prijatelje, dok su iznad njihovih glava tutnjali avioni i zgrada se tresla od detonacija. Ponosna je i što je prva preskočila ogradu i hrabro pritekla u pomoć Kinezima posle bombardovanja ambasade. Pre hitne pomoći. Za vreme bombardovanja je čak morala da proda stan u Ju-biznis centru kako bi dala plate zaposlenima i sačuvala firmu. Podstanar je bila sve do prošle godine, kad se uselila u svoju kuću kako je ovde već rečeno.
– Tokom bombardovanja sam prelomila i rešila da živim ovde – veli Božen. – I nisam se pokajala. Obišla sam čitavu Evropu, čak četiri godine živela u Monaku. Tamo jeste sve glamurozno i lepo, ali se živi na sat, ljudi su hladni, bez emocija. Tamo je svaki dan isti. Ono što ovde možeš da doživiš za jedan dan, tamo ne možeš za pola godine. Zato sam prodala imovinu u Roterdamu i sve prenela ovde.
Danas kompanija "Božen kozmetiks " ima četrdesetak prodavnica i više od trista zaposlenih. Nekoliko desetina originalnih preparata se proizvode u kooperaciji sa tri fabrike u Holandiji i po jednom u Francuskoj i Danskoj. Sirovina za čudesnu rukavicu za skidanje šminke, koja je već našla mesto u literaturi kao jedan od najboljih novijih jugoslovenskih patenata, nabavlja se direktno iz Japana.
"Božen" imperija će uskoro imati i antistres centar na Avali. Nacrti su već gotovi, kao i kompjuterska animacija konačnog izgleda. Tu će poslovni ljudi tokom vikenda, uz lekarski i stručni nadzor, moći da obnove kondiciju i snagu uz korišćenje teretane, saune, bazena.
Božen priča i o svojoj predivnoj kući u Herceg-Novom i velikoj strasti ka brzoj vožnji. Spretna je u rukovanju skuterom i gliserom, kako na moru, tako i na Dunavu. Kad god vide gliser kako se izdiže iz vode praveći vrtuljke kao da pleše valcer, šetači pored hotela "Jugoslavije" treba da znaju da je za kormilom niko drugi do Božen. Voli i oldtajmere .("Opet ko Stari" – smeje se.) Neobično je ponosna na svoj "ekskalibur piton" iz 1956. koji je kupila pretprošle godine od sina direktora "Šela".
Ko ima sreće u biznisu, obično nema u ljubavi. Šta kaže Božen na to?
– To je istina – ističe. – Da sam se ranije udala i imala decu, sigurno sve ovo ne bih postigla. Nikad nisam pripadala kategoriji žena koje broje tuđi novac. Svoja osećanja sam svesno stavila u izolaciju i nisam primećivala da li me neko gleda. Zacrtala sam sebi cilj koji sam morala da ostvarim. Okružena sam sa mnogo divnih prijatelja.
Poslovnu ženu je teško pratiti i razumeti. Ali, kad za to dođe vreme, uvek se pojavi neko.
– Moj privatni život jeste stradao – kaže Božen. – Nedavno sam najzad srela osobu koja je ispunila moje srce. I on se bavi biznisom. Šta će od svega biti – videćemo. Najveća želja mi je da rodim dete. Čvrsto verujem da će mi se to i ostvariti.
A prva komšinica Ceca Ražnatović? Piju li zajedno kafu?
– Poštujemo se i povremeno čujemo – veli. – Kad je bio Cecin koncert kupila sam petsto karata i podelila ih deci bez roditelja i mojim zaposlenima. Dali smo tako Ceci turbo podršku.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Vlasnici najveće imperije kozmetičkih proizvoda Božen Žumbor juče je u Madridu svečano dodeljena internacionalna evropska nagrada za kvalitet i plasman proizvoda. Ovo je šesto internacionalno evropsko priznanje dodeljeno „Božen kozmetici“ za kvalitet proizvoda na bazi algi. Inače, „Božen kozmetika“ u protekloj godini dobila je pet nagrada za kvalitet: zlatni trofej za novi milenijum i trofej Dijamantsko oko u Parizu, zlatni trofej u Ženevi, zlatni trofej za perfektan kvalitet u Berlinu i platinastu nagradu sa dijamantom u Rimu.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Tattoo
Datum upisa : 24.10.2011
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Okt 06, 2012 1:35 pm
Nek joj je laka zemlja, spokoj joj dusi.. O pokojniku sve najlepse, ali mene je ona uvek nervirala. Nikad nisam dobila zelju da kupim ijedan od njenih proizvoda, i da su mi ih besplatno davali nikad ne bih uzela. A sad se pitam, sto li sve ovo napisah...Mene treba spaliti...
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Sub Okt 13, 2012 11:10 pm
Tattoo ::
Nek joj je laka zemlja, spokoj joj dusi.. O pokojniku sve najlepse, ali mene je ona uvek nervirala. Nikad nisam dobila zelju da kupim ijedan od njenih proizvoda, i da su mi ih besplatno davali nikad ne bih uzela. A sad se pitam, sto li sve ovo napisah...Mene treba spaliti...
Ne ,samo si realna . Ona je simbol prljavih 90 tih .Žena se obogatila do milionerke svojim "čudotvornim" preparatima za mršavljenje -uz zdušnu pomoć Pink Tv na blesavom lakovernom narodu. I NIKO se nije našao zapitati-alo gospodjo,kako to vi debela kao krme ,a prodajete čarobne pilule za mršavljenje ? No svakako-počivala u miru .
Redatelj Ruže vjetrova Nikola Ivanda, sin renomiranog redatelja Branka Ivande, preminuo je u četvrtak ujutro u svom stanu u Zagrebu. Uzrok iznenadne smrti 35-godišnjaka nije poznat.
Njegovo beživotno tijelo pronašla je njegova partnerica. Prevezen je u bolnicu, a uzrok smrti još nije poznat.
Sumnja se da je smrt posljedica srčanog udara.
"Svima nam je to teško palo", kazao nam je David Kapac, redatelj i Kreativni producent koji je surađivao s pokojnim Nikolom Ivandom.
Nikola, sin poznatog redatelja Branka Ivande, posljednjih mjeseci radio je kao redatelj na RTL-ovoj seriji Ruža vjetrova.
'Njegov odlazak veliki je šok za sve koji su ga poznavali. Pamtit ćemo ga kao profesionalca i prijatelja čiji su predani rad i iskustvo bili od neizmjernog značaja svim kolegama.
RTL Hrvatska i cijeli tim serije Ruže vjetrova izražava duboku sućut obitelji Ivanda', poručili su s RTL Televizije.
Danas.hr
strašno-mlad čovek...
upravo sam pošla da gledam tu seriju....
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Naslov: IN MEMORIAM - Ivan Kušan Uto Nov 20, 2012 4:58 pm
Umro je Ivan Kušan
[You must be registered and logged in to see this image.] Hrvatski pisac Ivan Kušan, autor slavnog serijala dječjih romana o Koku, ali i mnogih zanimljivih romana za odrasle, umro je danas u Zagrebu u 79. godini života Ivan Kušan je rođen 1933. godine u Sarajevu, a diplomirao je na Likovnoj akademiji u Zagrebu, gradu u kojem je proveo svoj život te stvorio zavidan književni opus. Kušan je bio i urednik nekoliko časopisa, poput Telegrama i Mosta, kao i urednik hit-biblioteka za djecu, primjerice, one Modre laste.
Nema sumnje da je najpoznatiji po serijalu romana o dječaku Koku, čiji je prvi dio objavljen 1956. pod naslovom 'Uzbuna na Zelenom vrhu'. U njemu je Kušan prvi put čitateljima predstavio lik Koka Milića, nestašnog dječaka koji se nije plašio avantura, koje su potom opisane u još nekoliko romana. I 'Koko u Parizu' ili 'Koko i duhovi' postali su hitovi te nevjerojatno omiljeni među mladim čitateljima, kao i Kušanov roman 'Lažeš, Melita', prema kojemu je snimljena popularna serija. 'Koka i duhove' je, pak, piščev sin Daniel Kušan preveo na filmsko platno 2011. godine, a film je bio među najgledanijima te godine u Hrvatskoj.
Ivan Kušan je bio i profesor na Akademiji dramskih umjetnosti te prevoditelj s engleskog, ruskog i francuskog jezika. Autor je i više romana za odrasle, među kojima naročito vrijedi spomenuti 'Toranj' iz 1970. godine. Od 2002. Kušan je bio i redoviti član HAZU, Razreda za književnost.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Veliki hrvatski književnik Ivan Kušan preminuo je u utorak u 80. godini. Širem krugu čitatelja poznat je po sjajnim romanima za djecu (serijal o Koku, Lažeš, Melita...), no bio je pisac i romana za odrasle. Kušan je prvi roman napisao u dobi od samo 10 godina.
Preminuo je Ivan Kušan, hrvatski književnik i akademik.
Kušan je rođen 1933. godine u Sarajevu. Školovao se, živio i radio u Zagrebu. Bio je akademski slikar. Širem krugu čitatelja uglavnom je poznat po romanima za djecu (serijal o Koku), no pisac je i romana za odrasle. Prema njegovoj knjizi Koko i duhovi snimljen je film istog naslova pod režijom njegova sina Danijela Kušana.
Kušan je prvi roman napisao u dobi od samo 10 godina. Prvu knjigu objavio je 1956. godine, a njegova specijalnost bile su uglavnom knjige za djecu.
Kušan je objavio knjigu drama Svrha od slobode, romane Uzbuna na Zelenom vrhu, Razapet između, Koko i duhovi, Domaća zadaća, Zidom zazidani, Zagonetni dječak, Lažeš, Melita, Toranj, Koko u Parizu, Naivci, Ljubav ili smrt, Koko u Kninu, te priče, putopisne i parodijske proze.
Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Nov 20, 2012 5:06 pm
BIOGRAFIJA:
Ivan Kušan rođen je 1933. godine u Sarajevu. Školovao se te živi i radi u Zagrebu. Akademski je slikar. Radio je kao urednik na RTV Zagreb i u "Telegramu", bio je dramaturg u Zagreb-filmu, urednik u "Školskoj knjizi" te redoviti profesor Akademije dramske umjetnosti u Zagrebu. Uređivao je časopis "Most" i knjižnice "Znanja" i "Školske knjige". Autor je mnoštva drama, filmskih scenarija, radio i televizijskih drama, romana, priča, eseja i kritika. Sastavio je nekoliko antologija. Priredio je dvije samostalne izložbe. Djela su mu prevođena na više stranih jezika.
Objavio je knjigu drama Svrha od slobode, romane Uzbuna na zelenom vrhu, Razapet između, Koko i duhovi, Domaća zadaća, Zidom zazidani, Zagonetni dječak, Lažeš, Melita, Toranj, Koko u Parizu, Naivci, Ljubav ili smrt, Koko u Kninu, a priče, putopisne i parodijske proze Trenutak unaprijed, Veliki dan, Promišljeni dugi gnjev, Prerušeni prosjak, 100 najvećih rupa te Knjigu za mlade i stare.
Izvedene drame: Spomenik Demostenu, Toranj, Svrha od slobode, Vaudeville, Čaruga, Psihopati, Rupa za udaju, Ljepotica i zvijer, Narodni glas, Lažeš, Melita te adaptacija romana Naivci. Neizvedene drame: Lažna barunica, Balvansko kolo, Čista posla, TV-scenariji: Dvadeset slavnih, Sopzilj.
Prevodio je Hartea, Saint-Exupéryja, Tolstoja, Maupassanta, Čehova, Twaina, Solženjicina, Ionescoa... Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Klasik hrvatske književne riječi, Ivan Kušan, u pola stoljeća književnog putovanja letio je na krilima popularnosti i padao u ponore (političke) nemilosti, bio hvaljen od velikog Ionesca, ali i guran u ladice vječno 'inferiorne' dječje književnosti Na književni je put Ivan Kušan zakoračio 1956. omladinskim romanom 'Uzbuna na Zelenom vrhu'. U njemu je u hrvatsku književnost uveo prevratnički lik Koka Milića koji ga je uzdignuo do zvjezdanih staza, u isto vrijeme stvorivši debelu sjenu iz koje se mnoga Kušanova djela za odrasle, nažalost, nisu uspjela izvući.
Mali prevratnik Koko Milić
Koko se pojavio u brojnim Kušanovim romanima, sve redom klasicima književnosti za mlade poput 'Koko i duhovi', Koko u Parizu' i 'Zagonetni dječak'. U njima je sa svojom družbom napravio višestruk zaokret spram tradicije, uvevši krimi-fabulu i životne likove, 'rastjeravši' dotad obaveznu pedagošku dimenziju te neprirodan standardni govor zamijenivši životnim. To prevratništvo je dodatno obogatio humorom, šarmom i zaigranim izlaskom likova iz priče u poziciju pripovjedača, kao u romanu 'Ljubav ili smrt'. Uz Koka, djecu i mlade su oduševili još neki Kušanovi likovi, među kojima ističemo malenu i beskrajno šarmantni lažljivicu Melitu, jednako živu danas kao i 1965. kad je objavljena.
Iako je dio Kušanovog opusa koji se upućuje mladim čitateljima izuzetno važna, zaokružena i dan danas živa cjelina koja je dobrim dijelom promijenila hrvatsku dječju književnost, on čini tek jedan aspekt Kušanovog književnog dijela. Paralelno s njim, pisao je novele, romane i drame za odrasle te prevodio velikane književne riječi, poput majstora kratkih priča Raymonda Carvera, kojega je i predstavio čitateljskoj publici ovih prostora. 'Toranj' – o lokalnim moćnicima aktualno i zaigrano
Jedan od najboljih romana 70-ih godina, ali i suvremene hrvatske proze u cjelini, kratak je roman, odnosno ljetopis za razbibrigu 'Toranj'. Objavljen 1970. godine, hvaljen je od kritike, proglašen romanom godine, a uspješno je prebačen i u kazalište. Roman se vrti oko naslovnog tornja u kojemu lokalni moćnik gradi – spomenik vlastitoj moći. Osim hrabre teme, danas aktualnije nego ikad prije, roman krasi cinizam junaka Miše, humor koji izvire iz svake pore romana i pomak od tadašnje realistične romaneskne produkcije u stilsko i pripovjedno bogatstvo postmodernizma.
No Kušanova proza za odrasle nije stala samo na 'Tornju'. Njemu možemo pridružiti humoristički roman s krimi-zapletom 'Naivci' u kojemu se inače magistar likovnih umjetnosti poigrava tadašnjim fenomenom naivne umjetnosti. Korak do klasika smjestili su se 'Medvedgradski golubovi', prvi hrvatski povijesni humoristički roman koji nas vodi u vrijeme Bele IV, omotano prepoznatljivim Kušanovim cinizmom. Na istom, zaigranom povijesnom tragu, nalazi se parodija '100 najvećih rupa' u kojoj je pisac provukao dio svjetske književne baštine i neumrlih junaka kroz novi ključ ili ključanicu – seks.
'Svrha od (lažne) slobode'
Ono što je serijal o Koku značio u književnosti za mlade, a 'Toranj' u prozi za odrasle, to je 'Svrha od slobode' predstavljala u dramskom dijelu Kušanovog opusa. Premijerno izvedena 1971. godine u ljetu Hrvatskog proljeća na Dubrovačkim ljetnim igrama, 'Svrha od slobode' napravila je jedan od najvećih potresa u hrvatskim kazalištima.
U režiji Mire Međimorca i sa svega tri izvedbe, ta oda lažnoj dubrovačkoj slobodi omotana velom humora, ironije, cinizma, pjesme i plesa, pobrala je nikad ponovljene ovacije dubrovačke publike, među kojom se našao i veliki Ionesco. U isto vrijeme uzrokovala je silne diskusije, svađe struke i nešto manje stručne politike, pokoji otkaz te političko utišavanje karijere glavnih aktera.
Razlozi tome leže u jasnom upiranju prsta u osvajače, odnosno 'spasitelje slobodnog grada' koji se kreću od naših istočnih susjeda (s kojim smo tada bili sustanari u istoj zemlji) preko Mlečana, do turista, ali i u vlastitu vlast.
Nakon 'Svrhe', Kušanu i Međimorcu su zatvorena brojna kazališna vrata, posebice velikih kazališnih kuća, no i u takvoj 'stisnutoj' situaciji pisac je uspio stvoriti komad koji traje.
Njegov 'Čaruga', napisan za 'Teatar u gostima' Relje Bašića, i dalje živi na kazališnim daskama, a trenutno igra zagrebačkom HNK-u. S druge strane, brojni još neotkriveni dramski biseri čekaju svoju priliku.
Novi život neumrlih Kušanovih junaka
Čovjek od hrabre riječi, stilski besprijekorne rečenice i izrazito duhovitog dijaloga živio je književnost i van svojih bilježnica i knjiga. Sa svojim velikim prijateljem, ujedno jednim od najvećih hrvatskih književnika, Antunom Šoljanom proputovao je brojnim književnim i zemljopisnim prostorima, a prijateljevanje s najvećim hrvatskim urednikom Zlatkom Crnkovićem ukoričio je u knjizi 'Oko sljemena i globusa'.
Družio se s već spomenutim velikim svjetskim književnikom Raymondom Carverom, hrvatskim velikanima pisane riječi Ivanom Slamnigom, Slobodanom Novakom, Vojislavom Kuzmanovićem i ostalim krugovašima, Mirom Gavranom i mlađim književnicima, ali i s redateljima, slikarima i ostalim umjetnicima. Svoja prijateljevanja i druženja zabilježio je u autobiografskoj prozi '69 slavnih iz soca', dok se u drugoj autobiografiji 'Zubalo na ošitu' obračunao sa zdravstvenim sustavom čiji paradoksi i greške su ga prerano poslali u mirovinu.
Iako se jedan od posljednjih punokrvnih književnika preselio 'škvadri od pera' u gornji dom, za njim ostaje vječno živa književna riječ koja se širi na kazališne daske i velika filmska platna. Melita i Koko su stalni gosti, možda i domaćini, naših kazališta za djecu, dok se najpoznatiji junak hrvatske književnosti za mlade 2011. godine preselio i na velika platna s kojih ne misli tako brzo otići. Kušanov sin Daniel prošle je godine u jednom od najgledanijih filmova, 'Koko i duhovi', potvrdio neumrlost malenog junaka, a uskoro će nas zaskočiti i 'Zagonetni dječak' kao nastavak filmskog serijala o Koku.
Sve to određuje Ivana Kušana kao nezaobilaznu i vrlo istaknutu točku u hrvatskoj književnosti, osobu koja je bez kalkulacija stvarala i živjela književnost, ostavivši iza sebe silna bogatstva, ona priznata i ona koja još uvijek čekaju svoj trenutak slave.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
DANAS je u Beogradu preminula poznata glumica Zlata Petković, koju će mnogi pamtiti po talentu, ali i neponovljivoj ljepoti.
Zlata Petković rođena je u Svrljigu 11. veljače 1954. godine. Osnovnu školu završila je u Smederevu, a gimnaziju je pohađala u Smederevu i izvanredno u Zagrebu. Nakon jedne audicije 1970. Zlati je ponuđeno da sudjeluje na izboru za najljepšu tinejdžericu Jugoslavije u Zagrebu, ali završila je kao prva pratilja Aniti Baturini, budućoj supruzi Miše Kovača.
Titula prve pratilje joj je omogućilo da ode na svjetski izbor za najljepšu tinejdžericu u Tokiju, a tome je ovjenčana titulom Miss fotogeničnosti.
Sudjelovanje na izboru donijelo joj je i prvu filmsku ulogu u filmu Milana Jelića "Bubašinter". Poslije snimanja filma, odlučila je upisati Akademiju dramskih umjetnosti u Beogradu, ali je odustala jer je završila tek prvi razred gimnazije, iako je ušla u uži izbor. Sljedeće, 1971. godine Zlata je sudjelovala na izboru za Miss Jugoslavije.
Akademiju je upisala nakon završetka srednje škole i završila je 1976., a kolege su joj bile Bogdan Diklić, Ljiljana Stjepanović, Snežana Savić, Ivica Klemec, Radoš Bajić i Lazar Ristovski. Nakon diplomiranja, režiser Aleksandar Đorđević ponudio joj je ulogu Marije u filmu i seriji "Povratak otpisanih" po kojoj će je mnogi i pamtiti.
Snimila je veliki broj skladbi za djecu, a sudjelovala je i na festivalima zabavne glazbe.
Iz braka sa arhitektom i kompozitorom Aleksandrom Sanjom Ilićem ima dvoje djece, Gvozdena i Arona.
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Moja generacija je se seća najviše iz "Otpisanih" ,a i iz kraćeg opusa singlova koje je snimala sa bratom Dejanom .Pevušilo se to ranih 80 tih. Počivala u miru .
Godina : 64 Location : podnozje Alpi Datum upisa : 20.06.2008
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Dec 03, 2012 4:13 pm
Nek joj je laka zemlja,bila je stvarno slatka i lijepa.
Zana
Godina : 60 Datum upisa : 30.05.2012
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Uto Dec 04, 2012 7:06 pm
Nek pochiva u miru! Bila je i jako pametna zena i jako dobar chovek..
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: HARIS BRKIĆ -in memoriam (12 godina ) Pon Dec 10, 2012 6:06 pm
Roditelji Harisa Brkića: Pitamo se da li smo upoznali ubicu našeg sina?!
Autor: D.Lajšić | 10.12.2012 - 13:07:00h | Prošlo je dugih 12 godina od kada je, još uvek nepoznati napadač, na parkingu ispred dvorane “Pionir” ispalio dva hica iz pištolja u glavu tada 26-ogodišnjeg Harisa Brkića i nestao u noć. Od tada, pa do danas, nikakvog pomaka u istragi...
[You must be registered and logged in to see this image.]Haris Brkić | Foto:
Roditelje košarkaša Partizana i danas proganja činjenica da ne znaju ko im je oduzeo sina jedinca te decembarske noći i obesmislio njihove živote. Oči majke Rade još su pune suza. Otac Ismet i dalje pali cigaretu za cigaretom...
- Najteže nam je baš u danima kada se približava godišnjica od ubistva. Tada sećanja naviru, sve postaje još teže. Mi smo penzioneri, živimo skromno, držimo se zajedno, ali malo toga ima smisla. Naš život je tačno podeljen na dva dela - od 15. decembra 2000. je podvučena linija i nadalje postoji samo praznina. Ništa, mrak - započinje ispovest za ALO! SPRINT Radmila Brkić.
Prijatelji redovno obilaze grob: Stevanović, Berić i Drobnjak
Iz policije im se odavno više niko ne javlja jer, kako kažu, nemaju ništa novo da im saopšte.
- Više nam je i besmisleno da ih zovemo. Toliko se ljudi izmenjalo u vrhu policije, a mi nikakav odgovor nismo dobili. Još na početku istrage, kada su ispitali sve njegove prijatelje i poznanike, nemoćno su slegali ramenima i ponavljali nam: “o vašem sinu niko ni jednu lošu reč nije rekao”. Eto, takav je bio Haris. On nam je obezbedio sve što imamo u životu - neutešnim glasom priča Ismet Brkić.
Za tragičnu vest saznali su preko televizije.
- Haris nam se javio da će doći kući, da mu spremim toplu večeru jer ga je sutradan čekao put u Istanbul. Nije se osećao dobro pa ga je trener Darko Ruso pustio ranije sa treninga. A onda je zazvonio telefon... Javila se moja sestra iz Požarevca, da mi kaže da su na vestima javili da je pucano na Harisa. Ubeđivala sam je da je, sigurno, nešto pogrešno čula. Tih dana je bilo mnogo mafijaških obračuna u gradu. Onda su ušle i prve komšije sa istom informacijom - dok majci Radmili naviru suze, otac Ismet nastavlja potresnu ispovest...
- Pokušao sam da pozovem nekoga iz Partizana, Todorića, Danilovića, trenera Rusa, ali su svima telefoni bili isključeni!
Odlazak na groblje i danas je svakodnevica porodice Brkić.
- Kako da vam opišem taj čudan osećaj koji imamo i Ismet i ja. Dok šetamo gradom, dok smo na groblju ili ispred kuće, mislimo kako ubica možda baš sada prolazi pored nas. Mnogo ljudi nam priđe na groblju, pita nas “ima li šta novo u vezi sa istragom?”. Tada počnemo da se preispitujemo - “zašto im je to važno, kakve su im namere”. Nije nam lako... - objašnjava Rada Brkić.
Danas roditelji proslavljenog košarkaša imaju samo jednu želju.
- Kada bi uhvatili ubicu, pitali bi smo ga samo jedno - “zašto?”. Zašto nam je upucao dete? Šta je moglo da bude razlog? Za Harisa niko nikada nije imao ružnu reč, bio je druželjubiv, svi su ga voleli. Nikada nam nije palo napamet da pokrećemo neku privatnu istragu, jer mi smo sitni, što da nas zavlače razni ljudi, pa nismo mi moćniji od države. I Partizan, takva institucija sa svojim uticajem, nije mogao ništa da sazna. Jedino što su nam iz policije rekli je da ubistvo najverovatnije nema veze sa novcem, jer da je tako, došlo bi se i do ubice - sleže ramenima
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Dec 10, 2012 6:21 pm
Nepoznat počinilac.....kao da se ne sećamo toga vremena ,kada se mafija ubacila u sport ,pa su bukvalno "posedovali " neke poznate igrače . Haris je tada bio "novi Saša Đorđević" i kao takav vredeo puno para -verovatno je nekome rekao da "nije na prodaju" . A nemojmo zaboraviti da je to i vreme kada su i jednog Harisa Džinovića gotovo ubili u Beogradu (bio je teško povređen,odselio se za Pariz neposredno posle toga) Kakav nepoznati počinilac .....mafija ili ekstremni šovinisti ,to čak i ide zajedno ,a izvršioca takvog profila nije bilo teško naći u nekom "klanu" ili "navijačkoj grupi"
Naslov: Re: In memoriam-poznati (EX) Jugosloveni Pon Dec 17, 2012 1:15 am
PRVA PRAVOBRANITELJICA ZA RAVNOPRAVNOST SPOLOVA
Umrla Gordana Lukač-Koritnik
[You must be registered and logged in to see this image.] U Zagrebu je u u 64. godini nakon teške bolesti umrla Gordana Lukač-Koritnik, prva hrvatska pravobraniteljica za ravnopravnost spolova i dugogodišnja aktivistica u različitim ženskim udrugama
Nakon što su se ženske organizacije dugi niz godina borile za stvaranje zakonskog okvira koji će jamčiti ravnopravan položaj ženama u Hrvatskoj i zaštitu osnovnih ženskih ljudskih prava, Hrvatski sabor je u srpnju 2003. usvojio Zakon o ravnopravnosti spolova. Na osnovu toga zakona te na prijedlog Ženske mreže, Hrvatski sabor je 1. listopada 2003. imenovao odvjetnicu Gordanu Lukač-Koritnik na dužnost pravobraniteljice za ravnopravnost koju je obnašala punih osam godina.
Gordana Lukač-Koritnik surađivala je s brojnim udrugama koje se bave ljudskim pravima žena, među kojima je i Grupa za ženska ljudska prava iz Zagreba B.a.B.e. (Budi aktivna. Budi emancipirana).
Kao prva pravobraniteljica za ravnopravnost spolova ostavila je značajan trag u području ravnopravnosti spolova i rodne ravnopravnosti u Hrvatskoj.
Gordana Lukač-Koritnik završila je u Zagrebu Pravni fakultet 1974. i nakon toga radila je kao odvjetnica. Odvjetničku praksu prekinula je na tri godine kada je sa suprugom otišla živjeti u Liku, gdje je radila kao sutkinja. Po povratku u Zagreb 1982. otvorila je svoju odvjetničku kancelariju, baveći se pretežno civilnim, a ne kaznenim pravom. Nakon prestanka dužnosti pravobraniteljice za ravnopravnost spolova radila je kao odvjetnica.
R.I.P
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Preminuo Josif Tatić Pet Feb 08, 2013 11:54 pm
Bard srpskog pozorišta Josif Tatić preminuo je u petak veče 08.02. 2013. u Beogradu u 67. godini.