Zene naucnici

Doktor hemijskih nauka Polina Blagojević (33), docent PMF u Nišu, jedna je od tri dobitnice nacionalne stipendije „Za žene u nauci“
Polina Blagojević
novostirs

[You must be registered and logged in to see this image.]


Doktorku hemijskih nauka Polinu Blagojević (33), docenta Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu, projekat koji se odnosi na kreiranje i sintezu novih antimikrobnih jedinjenja primenljiv u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji svrstao je među tri dobitnice nacionalne stipendije „Za žene u nauci“. Njen projekat je izabran za tri najbolja od stotinu pristiglih prijava.

Odluku o nagrađivanju i dodeli 5.000 evra, koje je obezbedila kompanija „Loreal“, donela je Komisija koju su činili članovi SANU Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom i Ministarstva nauke.


Dr Blagojević objašnjava da je borba protiv mikroba sve aktuelnija jer oni postaju otporni i praktično neuništivi. Iza njene prijave stoji PMF, na kome je pre dve godine doktorirala, a sada predaje na Odseku za organsku hemiju.

OHRABRITI ŽENE „Za žene u nauci“ je svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje doprinose naučnom napretku u svetu. Postoji od 1998, kada je ustanovljena i specijalna nagrada koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu.

- Ponosna sam na ovu stipendiju, koju su pre mene dobile samo dve Nišlijke, dr Dragana Cvetković Ilić i dr Ivana Pešić sa Medicinskog fakulteta, zasad jedina naučnica iz Srbije koja je dobila internacionalnu „Lorealovu“ stipendiju. Priča Polina kojoj naučni rad nije smetalo da osnuje porodicu sa Predragom i odgaja Petra (6) i Anu (3).

- Ali da biste u tome uspeli, morate mnogo voleti posao kojim se bavite.

Polina je do sada publikovala više od 20 naučnih radova u svetskim priznatim časopisima. Bila je par meseci i na Institutu „Maks Plank“ u Drezdenu, ali Niš, kaže, neće nikada napustiti.

- Mogla bih na par meseci, radi sticanja iskustva, da odem u inostranstvo, ali ne da odem iz Niša i Srbije. Ali razumem kolege koji su primorani da odu jer je status naučnika ovde veoma nesiguran. Samo ne razumem nadležne koji se lako odriču takvog kadra koji su godinama školovali.



Odgledala sam jednu od emisija tv Mreza, Euronet,i iznenadila se.Prijatno naravno.Jer je pokazala da u nasoj zemlji postoji oko 6000 naucnica,svih profila,koje se izuzetno uspesno bave razlicitim naucnim radovima.I po tome smo na cetvrtom mestu u Evropi.
Na prvom mestu je najmladja clanica EU Hrvatska,i to zahvaljujuci socijalizmu i izuzetnoj rodnoj ravnopravnosti koja se negovala u njemu.Zanimljivo je da su visoko razvijene industrijske zemlje iza nas po ucescu zena u nauci.To je potvrdila i gospodja koja je predsednik udruzenja naucnica Belgije,isto sa ovih prostora.Mada njihove vlade izdvajaju ogromne sume novca,u odnosu na ove s nasih prostora,postoji granica do koje se tamo zene mogu probiti,i to eto,uprkos nekim proklamovanim pravima za koje tek mi ovde smatramo da se ne postuju.
I bilo bi lepo pisati i o njima,ne samo o raznim starletama..

Obrazovala se u svetu, radi u Srbiji


Ivana Gađanski posle obrazovanja u Nemačkoj i Sad, karijeru nastavila u Kragujevcu. Radi u centru za bioinženjering. Sarađuje sa svetskim institutima.
novosti rs

   

DOVOLjNO je da čovek samo pređe preko biografije Ivane Gađanski (34) pa da je upita: "Zašto Kragujevac"? Ali, verovatno su to pitanje postavljali i direktorima "Fijata" dok vreme nije pokazalo da je grad na Lepenici italijanskom gigantu bio pun pogodak. Ništa manje od pogotka u centar ne očekuje ni junak naše priče.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Doktorirala je u Nemačkoj, a postdoktorske studije završila na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Bila je prva Srpkinja koja je držala govore na TED konferencijama, istim onim na kojima je često pričao osnivač "Epla" Stiv Džobs, a na kojima i danas govore drži Bil Gejts. Samo ovaj podatak u njenom portofoliju bio bi dovoljan da širom otvori vrata kompanije u koju bi žmureći ubola prstom u novinama. Ali, čak i sa takvim pedigreom Ivana Gađanski (34) bez mnogo premišljanja je odlučila da karijeru nastavi u Razvojno-istraživačkom centru za bioinženjering u Kragujevcu.

- Srpski je moj jezik i jezik mojih prijatelja i dok ga govorim jednostavo se osećam najbolje - priča Ivana.

- Istina je da je mnogo lakše graditi karijeru u inostranstvu, ali posao nije sve, a nigde nisam pronašla ono što imam kod kuće. Dok sam studirala u Nemačkoj, na primer, stekla sam mnogo prijatelja. Sa njima bih satima raspravljala o poslu i karijeri, ali kada poželim da pričamo o ličnijim temama, oni se jednostavno povuku. Nisam mogla da se naviknem na to. Shvatila sam da je moje mesto u Srbiji.

Ipak, kada već nije želela da se zaposli u Americi ili Evropi, našla je kompromis. Ona je njih dovela u Kragujevac.

- Trenutno radimo na projektu koji se tiče razvoja veštačke hrskavice. Najbolje od svega je što ovaj program realizujemo u saradnji sa univerzitetom Kolumbija. Podelili smo poslove. U Njujorku se obavlja eksperimentalni deo, a u Srbiji matematičko modelovanje i kompjuterske simulacije.

- Ovde ne možemo samostalno da se bavimo istraživanjima, jer nemamo uslove za eksperimentalne delove, ali rešenje može da se nađe u saradnji sa velikim evropskim ili američkim institutima. Na taj način mladi ljudi dobijaju priliku da budu deo važanih projekata. - objašnjava Ivana.

I nije nauka sve što zaokupira mladu naučnicu. Naizgled neobični spojevi sastavni su deo Ivaninog života i karijere. Jedan od njih, spoj nauke i poezije. Objavila je do sada dve zbirke pesama, a za drugu zbirku poezije Ivana je dobila nagradu "Stražilovo".

- Ja sam prva predstavnica Srbije na "TED global", a organizaotri su odlučili da me pozovi i zato što ih je zainteresovalo to što se osim naukom, bavim i poezijom - kaže Ivana.

- Kada pogledam, pesme su odigrale presudnu ulogu da se nađem među zaista sjajnim i uspešnim ljudima. To je bilo sjajno iskustvo. Ne dobija se često prilika da sedite sa ljudima koji pričaju o tome kako su te godine kupili tri kompanije, a prodali dve. Osim toga to što sam "TED felou" postalo je značajna stavka u mojoj biografiji koja otvara mnoga vrata.

Tri genijalke nagrađene stipendijama „Za žene u nauci“
I. Mićević | novosti rs

Stipendijama „Za žene u nauci“ nagrađene tri mlade naučnice, koje već ozbiljno plove vodama znanja. Miljana Tanić, Katarina Zeljić i Dijana Mosić su doktorirale pre 30. godine i grade karijeru u zemlji.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dr Miljana Tanić




LEPE, mlade i uspešne. Doktorirale su pre 30. godine, posvećene naučnim istraživanjima, radovima, studentima kojima predaju... Odlučne u nameri da ostanu u svojoj zemlji. Miljana Tanić, Katarina Zeljić i Dijana Mosić ozbiljno plove naučnim vodama, zbog čega su i dobile stipendije „Za žene u nauci“. Zajednični su ih nagradili Unesko i „Loreal“, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.


Dr Katarina Zeljić (29) najmlađi je docent Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a zvanje doktora nauka stekla je već sa 28 godina. Bavi se genetikom i ispituje mehanizme razvoja kancera. Rodom je iz Loznice, a na studije u Beograd došla je sa Vukovom diplomom iz osnovne škole i gimnazije.
[You must be registered and logged in to see this image.]

- Još kad sam bila mala obožavala sam prirodu, a odluku da ću da studiram Biološki fakultet donela sam kada nisam ni znala šta stvarno znači biti biolog - započinje Katarina priču na „Novosti“.

- Sa 11 godina zapisala sam u svoj dnevnik da ću biti biolog kada porastem i da ću doktorirati. Bitne uloge su imale i moje profesorke biologije u osnovnoj i srednjoj školi, ali presudna je bila Istraživačka stanica Petnica u koju sam prvi put otišla kao đak sedmog razreda i potom se vraćala kao srednjoškolac i student.

Petnica joj je, kaže, ulila posebnu snagu, stekla je dodatno samopouzdanje i učvrstila odluku o izboru studija. Među „petničanima“ je stekla i prijatelje za ceo život, neki od su joj kasnije bili asistenti i profesori.

Diplomirala je sa prosekom 9,82, a zatim doktorirala i postala najmlađi docent u istoriji Biološkog fakulteta. Zaposlena je na fakultetu, ali je i asistent po pozivu i na Medicinskom fakultetu Univerziteta odbrane, a deo je i istraživačkog tima VMA.

- U oblast onkogenetike ušla sam spontano. Diplomski, a kasnije i doktorski rad spremala sam u Laboratoriji za molekulsku medicinu VMA, pod rukovodstvom prof. dr Zvonka Magića - naglašava Katarina.

- Izučavanje kancera sa aspekta molekularne genetike predstavlja pravi izazov i srećna sam što su naši rezultati deo ogromnog mozaika istraživanja u tom polju.

Uslovi za naučni rad, kaže, zadovoljavajući su u Srbiji, mada često nedostaje sredstava i nabavke materijala za istraživanja su neredovne.

- Ipak, uz malo dosetljivosti i dobre saradnje sa kolegama, možemo da objavljujemo radove u vrhunskim međunarodnim časopisima i tako izvučemo maksimum iz skromnih uslova - dodaje naša sagovornica.


IZ MADRIDA U KLINIČKI CENTAR

KATARININA koleginica sa fakulteta, dr Miljana Tanić, još jedna je dobitnica stipendije vredne 5.000 evra. Ista su generacija, i Miljana se bavi istraživanjima vezanim za kancere, ali u Institutu za onkologiju Kliničkog centra Srbije. Nakon diplomiranja, završila je master studije na Medicinskom fakultetu u Madridu. Od 2008. do 2012. godine radila je u Španskom nacionalnom centru za istraživanje kancera. U Madridu je i doktorirala, a usavršavala se i na Kolumbija univerzitetu u Njujorku.

- Kao student treće godine prijavila sam se za praksu u Španskom nacionalnom centru za onkološka istraživanja i dobila stipendiju. Ponudili su mi da tu radim doktorat - kaže Miljana. - Kada sam otišla u Španiju, shvatila sam da me interesuje genetika kancera. Bavljenje primenjenom naukom je veoma važno, jer se rešavaju problemi koji pogađaju veliki deo stanovništva.

Prva ideja bila je da i postdoktorske studije nastavi u inostranstvu, ali joj se ukazala šansa za rad na Institutu za onkologiju KCS i tako je ostala u Beogradu.

- Dobila sam šansu da radim na izazovnom projektu, sa aparatom vrhunske tehnologije koji je prošle godine nabavljen posredstvom Ministarstva prosvete - priča Miljana. - I dalje želim da postdoktorat završim u inostranstvu, kako bih stekla dodatna iskustva. Ali naposletku, moja želja je da živim i radim u svojoj zemlji i pokušam da doprinesem boljitku ove zajednice.


MATEMATIKA PRVA LjUBAV

KAO i Miljana, i treća dobitnica stipendije „Za žene u nauci“, dr Dijana Mosić (32), ne želi da ode iz Srbije. Ovde, kaže, ima sve uslove za rad i napredovanje.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Dijana je iz Medveđe, gde je završila osnovnu školu, a potom gimnaziju u Lebanu. Kada je diplomirala na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, dobila je povelju kao najbolji student. Tu je i doktorirala već sa 28 godina, gde danas radi kao vanredni profesor.

- Matematiku sam zavolela još u osnovnoj školi. Roditelji su primetili da imam dar, da uspešno rešavam matematičke probleme i tako sam odabrala svoju današnju profesiju - priseća se Dijana.

- Kada sam završila fakultet kao najbolji student, znala sam da nisam pogrešila u odabiru. Želja da što više saznam terala me je da nastavim da se bavim matematikom.

Osim bavljenja naukom, posvećena je i studentima. Iako je malo starija od onih kojima predaje, nije joj teško, kaže, da bude autoritet, jer već devet godina radi sa studentima, a mala razlika u godinama pomaže da se lakše razumeju i bolje sarađuju.

Na svome iskustvu kaže da za žene u nauci ima dovoljno mesta i da je naučna zajednica otvorena prema mladima.


POTREBNA ULAGANJA

- NAŠA zemlja ima puno potencijala i odličnih naučnika - napominje Miljana Tanić.
- Ulaganja u nauku su na niskom nivou i situacija je praktično neodrživa. Biomedicinska istraživanja su skupa i bez potrebnih sredstava nema dobrih rezultata. U inostranstvu je, recimo, retkost da jedan istraživač ceo vek provede u jednoj ustanovi. Cene se iskustva iz više laboratorija, a od broja objavljenih radova mnogo je važniji njihov kvalitet.

Srpkinja prvi inženjer u Nemačkoj
P. RAKOČEVIĆ |

Jovanka Bončić Katernić poznatija u inostranstvu nego u našoj zemlji. Naučno priznanje po njenom imenu.   

IME Jovanke Bončić Katernić mnogima u Srbiji - malo znači. A ime ove Srpkinje već dve godine nosi priznanje Univerziteta Darmštat, koje se dodeljuje ženama za posebna naučna dostignuća u oblasti materijala i geonauke. Njenim imenom krštena je i jedna od ulica u kampusu ovog univerziteta.

Ovu čast Jovanka Bončić zaslužila je kao prva žena diplomirani inženjer u, i tada, visokorazvijenoj Nemačkoj. Diplomu na Univerzitetu Darmštat stekla je daleke 1913. godine.

Rođena u Nišu 5. jula 1887, studije je započela na Beogradskom univerzitetu da bi posle sedam semestara i prakse u Srpskim državnim železnicama, prešla u Darmštat na tamošnju Visoku tehničku školu. Pre jednog veka, 18. jula 1913. godine, postala je prva žena arhitekta sa diplomom inženjera u istoriji Nemačke.
[You must be registered and logged in to see this image.]




Tom izuzetnom događaju - predaji diplome inženjera prvoj ženi, „Berlinske ilustrovane novine“ posvetile su naslovnu stranu na kojoj je i objavljena Jovankina slika.

Na studijama je ova žena upoznala svog docnijeg supruga Ukrajinca Andreja Katernića, diplomiranog inženjera, pa je jedno vreme sa njim živela u Sankt Peterburgu i u Kijevu. U Beograd su se doselili 1922. godine i ostali do smrti.

Znanje stečeno u Nemačkoj iskoristila je u Srbiji gde je od 1930. godine do početka rata 1941. vodila sektor građevina na Beogradskom univerzitetu i zadužila Beograd, ali ne samo njega, mnogim i danas očuvanim i poznatim građevinama.

Na listi njenih dela su čuveni Banski dvor u Banjaluci, deo banjskog kupatila u Banji Koviljači, zgrade Učiteljskog i Veterinarskog fakulteta. Odmah posle Drugog svetskog rata je penzionisana, a ostala je u srpskoj prestonici do smrti 1966. godine.
novostirs

Izmislile i korset i papir
Dragana MATOVIĆ | novosti rs



ŠETNjA kroz istoriju pokazuje da su žene, ma koliko talentovane bile, teško mogle da se istaknu u nekoj naučnoj oblasti. Ipak, genijalni umovi Hipatije, Marije Kiri, Mileve Marić Ajnštajn nisu mogli da ostanu anonimni.


U knjizi "Žene u nauci: od Arhimeda do Ajnštajna", objavljenoj u "Službenom glasniku", dr Dragana Popović, profesorka biofizike na Veterinarskom fakultetu i dugogodišnja koordinatorka Centra za ženske studije, piše kako su neke žene kroz vekove osvajale prostor namenjen muškarcima da bi tek odnedavno našle svoje mesto u leksikonima nauke.

Prva žena čije je ime zabeleženo u istoriji naučnih otkrića jeste Enheduana (2285-2250. p.n.e), ćerka kralja Mesopotamije i osnivača sargonske dinastije. "Ukras neba", kako su je zvali, bavila se filozofijom prirode i astronomijom. Od njenih radova, nažalost, ostali su samo prevodi pesama i reljef sa imenom.

U starom Egiptu žene su mogle da stiču imovinu nasleđem i da njom raspolažu, kao i da sklapaju ugovore o braku i razvodu. Ta prava su im omogućavala da se obrazuju, pre svega u oblastima matematike i astronomije, a neke od njih su se bavile isceliteljstvom i medicinom. Izvesna Kleopatra je ostavila prvi rukopis o kozmetici, koji su kasnije, kaže Popovićeva, neki nepravedno pripisali čuvenoj istoimenoj kraljici.

I u drevnoj Indiji žene su proučavale prirodne nauke i filozofiju. U Vavilonu je živela Tapeti Belatikalim alhemičarka koja je razvila uspešnu proizvodnju parfema. Kineska carica Ši Don (oko 105. p.n.e) zajedno sa svojim dvorjaninom Cai Lunom razvila je prvu tehnologiju dobijanja papira od kore drveta, a skoro dve hiljade godina pre toga druga vladarka Si Ling Či otkrila je postupak dobijanja svile.

Kolevka evropske nauke, antička Grčka beleži imena mnogih žena koje su se bavile filozofijom prirode: Aglaonika, Hiparhija, Teano i Temista, koju su zvali "ženski Solon". Saznanja o njima stigla su posredno, preko Platonovih radova. Tih godina Tales iz Mileta, matematičar i filozof prirode, međutim, govorio je da je zahvalan sudbini iz tri razloga: "prvo što sam se rodio kao čovek, a ne kao životinja, zatim kao muškarac, a ne kao žena i treće kao Grk, a ne Barbarin." Zanimljivo je da je i Aristotel smatrao da su žene inferiorne i smatrao ih je deformisanim muškarcima.

NOBELOVKE NOBELOVU nagradu, simbol najvećih naučničkih otkrića, do sada je dobilo 46 žena i 762 muškarca. Svega pet žena je dobilo ovu nagradu za tzv. tvrde nauke: za fiziku Marija Kiri i Marija Gepert Mejer, za hemiju - Marija Kiri, Irena Žolio Kiri, Doroti Hodžkin i Ejda Jonat. Deset žena je nagrađeno za fiziologiju i medicinu, jedna za ekonomiju, dok je najviše dobitnica za književnost i mir. Zanimljivo je da je najstarija dobitnica Nobelove nagrade, Rita Levi Montalčini, 2009. napunila sto godina i - još uvek je profesionalno aktivna.

Pitagorina učenica i supruga Teano, posle njegove smrti je sa njihovim ćerkama prenosila njegovo učenje širom Grčke i Egipta i tako postavila temelje Aleksandrijske škole. I u Platonovoj akademiji bilo je žena. Aglaonika (oko 200. p.n.e.) je među prvim astronomima predvidela i izračunala pomračenje meseca, zbog čega su je nazvali vešticom iz Tesalije.

Poseban deo knjige posvećen je Hipatiji, romantičnoj figuri u istoriji nauke. Autorka piše i o Margaret Kevendiš (1623-1673), vojvotkinji od Njukasla i dvorskoj dami na dvoru Čarlsa Prvog. U svom delu "Razmatranja o eksperimentalnoj filozofiji" iznela je svoju teoriju o atomima. Sa druge strane Lamanša živela je markiza Emili di Šatle Lomon, poznata kao ledi Njutn, bliska prijateljica Voltera i Fridriha Velikog. Napisala je "Elemente Njutnove filozofije" i prevela njegove "Principe", a za svoj rad o prirodi vatre samouka astronomkinja i matematičarka dobila je nagradu Francuske akademije nauka.

Među "damama iz salona" je i Ejdi Lavlejs Bajron, koja je svojim radovima značajno doprinela razvoju informatike. Nikada nije upoznala čuvenog oca, koji je napustio nju i majku neposredno posle njenog rođenja, ali je, kako kažu, nasledila njegovu originalnost i nekonvencionalnost.

Astronomija je tih godina bila porodični posao koji zahteva strpljenje, duga osmatranja noćnog neba i ozbiljne proračune, pa su mnoge žene imale znanja o njoj. Navodno je Celzijus izjavio da mu se čini da je sudbina svih astronoma da imaju učene sestre. Prva žena u istoriji moderne astronomije je Sofija Brahe, desna ruka svoga brata Tiha Brahea. Njihova zajednička osmatranja omogućila su Kepleru da izvede proračune o putanjama planeta. Najpoznatija astronomkinja u 18. veku u Evropi bila je Karolina Heršel iz Hanovera. Ona je napustila karijeru operske pevačice i pridružila se braći Vilijamu i Aleksandru u astronomskim istraživanjima. Sama je otkrila osam kometa.

Tih godina žene su počele profesionalno da se bave matematikom, a svakako najpoznatija žena u istoriji matematike je Ruskinja Sofija Vasiljevna Kovalevska. Pošto joj roditelji nisu dozvolili da studira u Nemačkoj, jer u Rusiji u to doba nije mogla, udala se i sa mužem Vladimirom emigrirala. Bio je to jedan od mnogobrojnih brakova iz računa, ali zahvaljujući tome matematika je najviše profitirala. Bila je prva žena profesor i član Akademije nauka u Sankt Peterburgu, a po njoj su dobili ime jedan krater na Mesecu i jedan asteroid.

Popovićeva kao primer višestruke diskriminacije uzima Jevrejku Emili Neter, koja je bila diskriminisana po polu, nacionalnosti i političkim stavovima. Uspela je, ipak, da da značajan doprinos osnovi Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, a ostavila je značajne radove iz teorije grupa i algebre.

Marija Sibila Merjen, prva žena entomolog, svoje interesovanje za nauku razvila je crtajući cvetne dezene za svilene tkanine. Kasnije je opisala životni ciklus insekata, a njeni originalni crteži sačuvani su zahvaljujući njenoj ćerki Doroteji. Sličan "naučni put" prošle su i Madlen Frans Baspor, ilustratorka kraljevskih vrtova i En Vorsli Rasel, čiji se crteži gljiva i danas nalaze u Britanskom muzeju.

Zanimljiva je životna priča Žan Vilpre Pauer, koja je u Pariz došla da izuči krojački zanat, ali je upoznala bogatog trgovca Džejmsa Pauera, udala se i preselila na Siciliju. Ćerka obućara i samouka zoološkinja konstruisala je tri akvarijuma za proučavanje morskih životinja. Ana Frojd ostala je u senci svoga oca Sigmunda, ali se danas smatra osnivačem dečje psihoanalize.

Žene se nisu bavile samo teorijom, prevođenjem i komentarisanjem naučnih otkrića. Osmislile su brojne naučničke instrumente, podmornički teleskop i lampe, korset, prototip mašine za pranje rublja, kompjuterske jezike...

Kao paradigmu ženskog uspeha u nauci, Popovićeva navodi Mariju Kiri, koja je nesumnjivo najslavnija naučnica na svetu. I pored toga što je za svoj rad nagrađena Nobelom, njena ćerka Irena Žolio Kiri ostala je u senci slavnih roditelja. Nezaobilazna tema i u ovoj knjizi je doprinos Mileve Marić Ajnštajn u naučnom radu njenog supruga Alberta. Tu (ne)rešenu zagonetku autorka objašnjava:

- Zašto nikada nije tražila priznanje za hipotetički zajednički rad, može se razumeti iz pisma koje je Mileva pisala svojim drugaricama još na početku veze sa Ajnštajnom:naivno je verovala da su njih dvoje "ejn stejn" ("jedan kamen")...

Lakota ::

Nezaobilazna tema i u ovoj knjizi je doprinos Mileve Marić Ajnštajn u naučnom radu njenog supruga Alberta. Tu (ne)rešenu zagonetku autorka objašnjava:

- Zašto nikada nije tražila priznanje za hipotetički zajednički rad, može se razumeti iz pisma koje je Mileva pisala svojim drugaricama još na početku veze sa Ajnštajnom:naivno je verovala da su njih dvoje "ejn stejn" ("jedan kamen")...

Koji doprinos?! A kako me piss off ovakve stvari, pa to nije normalno. Zena je bila pametna, dokazano sa pracenjem skola koje je pohadjala. Zena NIJE bila ni blizu Albertovog kalibra, da ne pominjemo genijalnost. Ove babse price naviranja vode na svoju vodenicu su tako isfuravajuce, i lazne, sto je sramota da se uopce objavljuje po kojekakvim knjizurinama, i time daje validacija istim.

Sorry Laki, ovo nema veze s tobom.

..nema kono potrebe za izvinjenjem,ja sam kopirala tekst ..pretpostavljam da autori znaju o cemu pisu..  

Ma pojma nemaju hahahahahaha Na MIT se prije odredjenog broja godina vodila debata bas u to ime. "Neko" je insistirao da je ona imala udjela u njegovim radovima, islo se cak do te mejre da se tvrdi da je ona bila "ta", a da je on samo bio pokrice, jer su zene bile "ugnjetavane" u to vrijeme. Helenese, nakon ispitivanja svih pisama koje su jedno drugom slali, zakljuceno je d aje ona u svojim pisala o djeci, i porodici, a on u svojim o svom radu, sa uzbudjenjem. Da, mogao je njoj da prica, jer je i samam studirala fiziku, pa je mogla i da ga razumije. Nakon toga jedini "validni" razlog za njeno ucesce je ostalo da bude taj sto je on sve novce od nobelove nagrade "dao njoj". Well, i to se otkrilo da nije dao njoj, nego je ostavio sinovima, s tim da su on i ona guardians.

Helenese, ta opsjednustost svime sto je "nase" stvarno ide pocesto ne vise u smijesne limite, nego u tugaljive i vrlo uznemiravajuce pokusaje od kojih se poneki cak i probiju, pa postanu uvrijezena "istina". A to je vec problem.

Verujem da se to sa sigurnoscu nikad nece znati.Stoji cinjenica da je studirala na Hajdelbergu,da je u ono vreme bila jedina zena sa ovih prostora koja je tamo studirala,sto govori da je bila vrlo pametna.Da li su ili nisu zajednicki razmatrali,razmenjivali ideje,pricali o radovima,problemima..i to je moguce.Mnogo su puta zene nevidljivo stajale iza rada nekog muskarca,nikad pomenute.Uostalom,geniji su uvek izuzetno sujetni i izuzetno surovi.Svojim odnosom prema Milevi,Ajnstajn je to i pokazao.Znaci,mesta za nagadjanja uvek ima.Kako ko voli i iz kog ugla da gleda.

Pa mjesta za nagadjanje u svemu uvijek ima, ali je bas usko krojeno da bi se Ajnstajnov genij podkopao. Ipak je on bio taj koji je nastupao u javnosti, branio svoje radove. Od nje nije bilo ni pomena. Ma meni to ludilo da se uopce pominje, zato i kazem da je prvo neukusno, drugo taj koji nadje za shodno da napise knjigu u to ime, msm. sta reci?!

Einstein je jedan od najvecih genija svih vremena. Niti jedan genij nikada nije ostao skriven. Ispliva. Njegova supruga je bila samo to: supruga genijalca.
Pa nije ni on sofercina bio da ozeni kakvu glupsonku, nego obrazovanu zenu;))))))))) hahahaahah

..a vala ova poslednja je imala samo lepo lisce i mladost..nema razlike