VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

Danas je Bogojavljenje














Pravoslavna crkva danas slavi jedan od petnaest najvećih hrišćanskih
praznika - Bogojavljenje. Veruje se da se danas, u ponoć, otvaraju
nebesa i da se svaka želja može ispuniti.
Ovaj praznik je ustanovljen u spomen na Hristovo krštenje na reci
Jordan. Kada je napunio 30 godina, Isus je došao na reku Jordan kako bi
ga krstio sveti Jovan Preteči koji je pripremao ljude za dolazak
Mesijin i krštavao one koji su se pokajali na obalama Jordana. Pri
Isusovom krštenje, Bog se javio tri puta. Taj trenutak predstavlja
objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Ovaj
događaj slavi se kao Bogojavljenje. Na ovaj dan se u svim hramovima i
crkvama osvećuje vodica, koju narod uzima za svoj dom. Veruje se da ova
voda ima lekovitu i isceliteljsku moć, zato se uvek drži u kući pored
ikone kao spasonosni lek. Samo na dan Bogojavljenja ovom vodom može se
poprskati svaki kutak kuće. Na današnji dan domaćice obično spremaju
pihtije jer se smatra da one moraju imati za Bogojavljenje svoje mesto
na stolu. Kao i za mnoge praznike, i za ovaj su vezana mnoga verovanja
o prognozi vremena. Veruje se da, ako duva severni vetar, biće zdrava
godina, a ukoliko duva južnjak, godina će biti puna boleština. Rodna
godina će biti ako bude oblačno ili pada sneg tog dana, a vedro vreme,
predskazuje lepo i sušno leto.
Bogojavljenje (grč. Επιφανεια) je manifestacija Boga na ovom svetu, bilo telesna bilo direktnim delom. Primeri su začeće sina Božijeg i javljenje Svete Trojice prilikom Isusovog krštenja, koje je obavio Jovan Krstitelj u reci Jordanu.
Bogojavljenje je jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika. 30. godine naše ere Isus Hristos je kao drvodelja živeo sa svojom majkom i njenim mužem Josifom, a tada u svojoj tridesetoj godini pozvao je Jovana Preteču da ga krsti u reci Jordan. Po Bibliji,
odmah po krštenju, a ono je obavljeno tri puta porinjanjem u vodu,
otvorilo se nebo i začuo se glas Boga Oca koji je objavio da je Isus
sin njegov, a tada na rame Isusa slete Sveti Duh u obličju goluba. Ovim krštenjem je Isus označio početak svoje misije i propovedi.
Narodni običaji


Kod Srba se Bogojavljanje slavi veoma živopisno. Veruje se da se na
taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može
ispuniti. Bogojavljanjem se završava božićno svetkovanje, pa su u nekim
krajevima Srbije, do ovog dana išle povorke koledera ili korinđaša, kao i vertepaša i vodičara.
U narodu se ovaj dan zove još i Vodice ili Vodokršće upravo po imenu
povorke. Ovaj običaj je vezan za verovanje u lekovitost i čudotvornost
bogojavljanske vode - vodice. Većina običaja i obreda je bila
podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo
onaj ko je zdrav, da se izjutra, pre sunca obavi ritualno kupanje u
reci.

- Danas je Sveti Jovan, hrišćanski praznik poznat kod Srba kao
Jovanjdan, krsna slava mnogih srpskih porodica. Crkva ga svetkuje kao
"najčasnijeg poslednjeg proroka". Nazvan je Pretečom jer se pojavio pre
nego što je Isus Hristos počeo da priprema ljude za svoj dolazak, ali i
Krstiteljem jer je krstio Hrista na reci Jordan. Crkva ga ističe kao
primer čoveka čvrste volje, odvažnosti i pravičnosti. Priča se da je
svake godine na dan svetiteljev sveti arhijerej iznosio pred narod
njegovu ruku. Kada bi se javljala raširena, najavljivala je rodnu i
obilnu godinu, a kada bi bila zgrčena, predskazivala je nerodnu i
gladnu godinu.

Свети Јован Крститељ
20.јануар / 7. јануар
***Међу личностима јеванђелским које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима посебно место, како по свом чудесном доласку на свет и начину живота, тако и по улози у крштењу људи и крштењу Месије,а и по свом трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом него смртним човеком,а једини је од свих пророка који је свету могао и руком показати оног кога је пророкао.
***Јованова главна улога у животу била је на дан Богојављења,па је Црква од давнина,дан по Богојављењу посветила његовом спомену.

Danas Sveti Sava - školska slava






Srpska
pravoslavna crkva slavi dan svog utemeljivača, države i školstva -
Svetog Save. Savindan se obeležava i u svim školama u Srbiji kao radni,
ali nenastavni dan - školska slava. Sve škole u Srbiji i Srpska
pravoslavna crkva danas proslavljaju Savindan, dan utemeljivača, države
i školstva.

Đaci i prosvetari proslavljaju Savindan svečano, uz priredbe, akademije i sečenje slavskog kolača.
Ministarstvo prosvete organizuje tradicionalnu Svetosavsku akademiju, koja je zakazana za 20 sati u beogradskom Centru "Sava".
Ranije, u podne, ministar prosvete Žarko Obradović će u Vladi Srbije
uručiti Svetosavske nagrade pojedincima, školama, fakultetima i
institucijama, za poseban doprinos razvoju obrazovanja i vaspitanja
tokom prošle godine.
Ovogodišnja Svetosavska akademija nosi naziv "Prvi srpski potpis -
Sava", a među učesnicima su AKUD "Branko Krsmanović", horovi "Obilić" i
"Kolegijum muzikum", Jadranka Jovanović, Oliver Njego, Ljiljana
Blagojević.

Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvetitelj.
Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko,
a kada se zamonašio uzeo je ime Sava. Rastko se na Svetoj Gori
zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili
vladarsku misiju.
Njegovim ustoličenjem za arhiepiskopa 1219. godine utemeljena je i
samostalna Srpska pravoslavna crkva. Zajedno sa ocem Stefanom,
zamonašenim kao Simeon, Sveti Sava je osnovao Hilandar i izgradio još
14 manastira, i tako ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne
zajednice na Svetoj Gori. U Studenici je osnovao 1209. godine bolnicu,
prvu na području srpske države.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa
je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova. Sveti Sava je 1219.
izdejstvovao autokefalnost SPC, a njegova dela "Nomokanon" (1220) i
"Sinodik pravoslavlja" (1221) postali su pravni i duhovni stubovi
srpske državnosti.
Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu kao prvi
arhiepiskop SPC, a ostao je poznat generacijama kao osnivač i tvorac
"svetosavskog pravoslavlja".

Knez Miloš Obrenović je 1823. godine naredio da se Dan Svetog Save
obeležava kao školska slava u Srbiji. Sveti Sava je ustanovljen kao
školska slava na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u
Kragujevcu 2. januara 1840. godine, odlukom Sovjeta Knjaževstva Srbskog
i te godine proslavljan u Kragujevcu i Beogradu. Sinan paša spalio je
na Vračaru 1594. mošti Svetog Save koje su do tada bile čuvane u
manastiru Mileševa. Smatra se da su Turci Savine mošti spalili u
uverenju da će tako uništiti veru i svaki uticaj Svetog Save na Srbe.

Данас је Свети Сава-Савиндан
***Свети Сава /по рођењу Растко Немањић/ рођен је око 1169.године у Дежевачком крају на планини Голији.
***Преминуо је 14.јануара /по јулијанском календару/ 1236.године.
Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немањића.Растко Немањић је у младости од оца добио Захумље на управљање. Међутим,Растко је побегао на Свету Гору и замонашио се у руском манастиру Светог Панталејмона. Касније је са својим оцем, који се у међувремену замонашио и добио име Симеон,подигао манастир Хиландар,први и једини српски манастир на Светој Гори.
***Свети Сава је више пута путовао у Палестину.На повратку са једног од ходочашћа из Свете земље 1236, смрт га је затекла у тадашњој бугарској престолници Великом Трнову.Његове мошти је у манастир Малешеву пренео његов нећак, краљ Владислав.
***Култ Светог Саве је био јак.После једног устанка Срба против османлијског царства,турски заповедник Синан-паша је 1594.године спалио Савине мошти на Врачару. На месту за које се верује да се то одиграло подигнут је храм Светог Саве.
У Србији се на дан његове смрти по грегоријанском календару /27.јануар/прославља као Дан просвете.
***По предању, ако загрми на Савиндан настаће промене и велики догађаји на земљи.
/Гром загрми на Светог Саву,усред зиме кад му време није/
***Свети Сава, Дунав замрзава...

Часне вериге св. Апостола Петра
29.јануар/ 16.јануар
***Овог дана помиње се апостол Петар због верига у које је био окован по наредби цара Ирода и које при појави ађела у тамници падоше са њега /Дап 12,7/
Те вериге чуваше хришћани колико због успомена на великог апостола, толико због њихове целибне моћи, јер се многи болесници излечише додиром о њих / и као убрус апостола Петра. Дап 19,12/.
Патријарх јерусалемски свети Јувенал даде те вериге на дар царици Евдоксији, прогнаној жени цара Теодосија млађег, и он их преполови, па једну половину посла цркви Светих апостола у Цариграду, а другу својој кћерки царици Евдоксији, жени Валентијановој у Рим.Ова Евдоксија сазида цркву Светог Петра, и положи у њу ове вериге заједно са онима у које беше Петар пред своју смрт окован од цара Нерона.


Текст из књиге св. епископа Николаја жичког
''Охридски пролог"

Свети Григорије - Богослов
7.фебруар/ по старом кал. 25.јануар
***У времена када се Григорије родио, и владике су се жениле, па и имале децу.Григоријев отац био је епископ у Назијанзу, те је и свога сина васпитавао у хришћанском духу.
Као младић Григорије се школовао у Атини, где се упознао са светим Василијем Великим. Њихово пријатељство трајало је целог живота.
Цео свој живот провео је молећи се Богу и пишући књиге.Због књига и црквених песама које је написао и у њима проникао у дубину божанских догма /истине/ назван је Богословом.
Био је и остао велико и дивно светло цркве православне, како по карактеру тако и по ненадмашној дубини ума.
На престолу цариградског патријарха седео је 12. година.
Мошти су му пренете у Рим, а глава му се налази у Успенском сабору у Москви.
Спомен на светог Григорија се држи засебно 7.фебруара/25.јануара по старом кал/ али се он светкује и на Три јерарха, заједно са Васијијем Великим и Јованом Златоустим.

Света Три јерарха
12.фебруар/30.јануар
***Света три јерарха су заправо светитељ Василије Велики,Григорије Богослов и Јован Златоусти, а сваки од њих има свој дан празновања у јануару.
Овај заједнички празник сва три светитеља установљен је у 11. веку, због чудне расправе у народу око тога који је од тројице светитеља највећи: Григорије због дубине ума,Василије због чистоте и храбрости или Златоусти због чудне речитости и јасноће излагања вере.
Њихове присталице су се чак називале:Василијани, Григоријани и Јованити.
***Спор међу народом решен је срећно и одређен је 12. фебруар, као заједнички празник ових светитеља.
Прослављају га сви православни,а у Грчкој је то највећи и национални и школски празник.

Danas su Sveta tri Jerarha







Srpska
pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Sveta tri
Jerarha, koji se praznuje zajednički u slavu svetitelja Vasilija
Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.

Praznik je nastao u 11. veku za vreme vizantijskog cara Aleksija
Komnina, nakon što je rasprava o tome ko je od ova tri svetitelja
najveći, koja je pretila ozbiljnoj podeli u narodu i Crkvi.
Spor je bio rešen u korist Crkve tako što su se ova tri
svetitelja javila evhaitskom episkopu Jovanu rekavši mu: "Mi smo jedno
u Boga, kao što vidiš, i ništa u nama nema protivrječno, niti ima među
nama prvog ni drugog".
Svetitelji još posavetovaše episkopa Jovana da im on napiše zajedničku službu i odredi jedan zajednički dan praznika.

Sveta tri Jerarha su kod Srba slave bogoslovskih fakulteta i
akademija, osim beogradskog, koji slavi Svetog Savu, a u Grčkoj je ovo
nacionalni i školski praznik.

Danas se praznuje zaštitnik hrišćanske ljubavi





NOVI SAD -


Praznici
Sveti Trifun, koga slave pravoslavni vernici, i Sveti Valentin koji je
deo zapadne tradicije, biće obeleženi danas istovremeno kao zaštitnici
iskrene ljubavi svih hrišćana.






Srpska
pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je
postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao
zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.

Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav
je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče
Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.

U SPC kažu da sutrašnja proslava svetog
Valentina pripada više zapadnom marketingu nego istinskoj veri i da taj
način slavlja nije baš blizak našoj i tradiciji pravoslavnih naroda,
već nekom drugom duhovnom prostoru.

Žitija i hrišćansko stradanje oba
svetitelja našli su mesto u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja
Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u
Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.

Vladika Nikolaj govori o skromnosti i
isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je "u detinjstvu čuvao
guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija". Sahranjen je
skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.

Sveštenomučenik Valentin, kako piše
vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se
proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona,
sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku
veru.

Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u "Prologu".

SPC dan Svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.

Iz kalendara Katoličke crkve 14.
februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu,
želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije
bilo jasnih istorijskih činjenica.

Običaj da se polovinom februara slavi
praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su
slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.

Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo,
običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se
u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje
pretežno vekovna tradicija crkve.

Svetog Trifuna sutra slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, meandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.

Srpski narod u okolini Zaječara
posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u
zimsko vreme kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je
ovčarstvo važna privredna delatnost

Sretenje Gospodnje




Unošenje Isusa Hrista u hram





Kod Hrišćana, Sretenje Gospodnje se slavi na 40 dan od Božića. Sveto pismo kaže kako četrdeseti dan po Roždestvu Hristovu donese Presveta Deva svog božanskog Sina u hram jerusalimski da Ga, shodno zakonu, posveti Bogu
i sebe očisti (Levit 12, 2-7; Ishod 12, 2). Iako ni jedno ni drugo nije
bilo potrebno, ipak Zakonodavac nije hteo nikako da se ogreši o Svoj
Zakon, koji je On bio dao kroz Svoga slugu i proroka Mojseja. U to vreme držao je čredu u hramu prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče.
On stavi Djevu Mariju ne na mesto za žene, nego na mesto za devojke u
hramu. Tom prilikom pojave se u hramu dve čudne ličnosti: starac Simeon
i Ana, kći Fanuilova. Pravedni starac uze na ruke svoje Mesiju i reče: "Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode, po riječi svojoj..." Još reče Simeon za Hrista Mladenca: "Gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga će se govoriti"
(Lk 2, 29 i 34). Ana pak koja od mladosti služaše Bogu u hramu postom i
molitvama, i sama poznade Mesiju, pa proslavi Boga i objavi
Jerusalimljanima o dolasku Dugočekanoga. A fariseji,
prisutni u hramu, koji videše i čuše sve, rasrdiše se na Zahariju što
stavi Devu Mariju na mesto za devojke, dostaviše to caru Irodu.
Uveren da je to Novi Car, o kome su mu zvezdari s Istoka govorili, Irod
brzo posla da ubiju Isusa. No u međuvremenu božanska porodica beše već
izmakla iz grada i uputila se u Misir,
po uputstvu angela Božjeg. Dan Sretenja praznovan je od samog početka,
no toržestveno praznovanje ovoga dana ustanovljeno je naročito 544. godine u vreme cara Justinijana.
Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru.

• Na Sretenje 1804. godine podignut je Prvi srpski ustanak.
  
• Na Sretenje 1835. godine donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je slavljen i kao Dan ustavnosti.
  
• Od 2006. je Sretenje Dan državnosti Republike Srbije.
  
• Od 2006. je Sretenje i Dan vojske Vojske Srbije.
  

Сретење Господње
15.фебруар/2.фебруар
***Сретење Господње, успомена на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и њени верници.
***Сретење је празник од суштинске вредности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са човеком.
***Слава Сретење је веома честа у српском народу,који за овај празник везује своју традицију и обичаје.
У нашем народу постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан,а медведи уплашени од споствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
***Данас почиње Васкршњи пост
Велики Васкршњи пост,најдужи и најзначајнији у православној вери,почиње данас,а завршава се празником Васкрсења Исуса Христа,који се ове године слави 4.априла.
Први дан шестонедељног Великог часног поста је Чисти понедељак.

Свети свештеномученик Харалампије
23.фебруар /10. фебруар/

***Данашњи светитељ, свети свештеномученик Харалампије, био је епископ у Тесалиском граду Магнезији, крајем другог века.То је било време великог прогона хришћанства.
Због јаке вере и неустрашивости у проповедању,ухваћен је и изведен на суд.Мучен на разне начине али се није одекао вере у Христа.
Упокојио се на данашњи дан 202.године.
Његова глава чува се у манастиру светог Архиђакона Стефана у Метеорима у Грчкој,а у многим црквама налазе се честице његових светих моштију.

***Неке српске породице славе овог светитеља као своју крсну славу.
У појединим крајевима , као у Банату, свети Харалампије се представља као орачка слава, код других словенских православних народа, ратари му се моле за плодност земље.

Свети Теодор Тирон
2.март/17.фебруар

Српска Православна Црква данас 2.марта слави Светог Теодора Тирона.
***Као регрут ступио је у војску, када је отпочело прогоњење хришћана, пошто Теодор Тирон није крио да је и он хришћанин,осуђен је и затворен у тамницу. Тамница је затворена и запечећена јер је судија желео да остави Теодора да умре од глади.
***У хришћанској традицији помиње се да му се у тамници јавио Исус Христос и мноштво анђела,и да се цела тамница осветлила, а да су стражари видели анђеле обучене у бело.
После тога свети Теодор је изведен из тамнице, мучен и на смрт осуђен,бачен је у ватру.
Овај светитељ је први светац заштитник града Венеције.
Његове мошти се налазе у манастиру Ново Хопово на Фрушкој Гори.



Манастир Ново Хопово на Фрушкој Гори.

Светих 40 мученика-Младенци
22.март/9. март
***СПЦ и њени верници данас прослављају дан Светих четрдесет мученика или Младенаца у помен на страдање светих 40 мученика севестијски,који су пострадали за Христову веру 320. године.
Сви ови мученици били су младићи,па је наш народ тај дан узео као празник на који млади супружници /младенци/ у првој години брачног живота у свом дому примају госте.
***Овај обичај осим религиозног значења има и другу, корисну страну, јер на дан младенаца гос младенцима донесе симболичне поклоне.
Поклон за дан младенаца не би требало да се поистовећује са свадбеним даровима и најприкладније је одабрати неки леп скроман поклон који ће бити користан за домаћинство.

***Младе домаћице тог дана дочекују госте у својој кући и показују своје умеће и спретност домаћице.
Један од српских обичаја на Младенце јесте и прављење колача који се зову МЛАДЕНЧИЋИ.
Ови колачи се месе као успомена на смрт "четрдесет мученика"и могу бити кружног облика, али и у облику ножа, маказа, сабље, овце,пилета.
***МЛАДЕНЦИ увек падају уз Часни пост и зато свака гозба која се спрема овог дана мора бити посна, ради здравља и напретка деце младих супружника.

Лазарева субота или Врбица
27.март/ 14.март
***Субота уочи празника Цвети /који увек падају у шесту недељу Часног поста/ посвећена је успомени на васкршење чевородневног Лазара, и на улазак Христа у Јерусалем, где су га деца свечано дочекала и поздравила.
***Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење, и у цркву се уносе млади врбови ластари,тек олистали.Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице, и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.
Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе.
***Овај празник је искључиво празник деце.За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико месеци, доносе, свечано обучену, цркви,купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата.
Деца се радују, трче по порти и учествују у опходу око цркве.Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.
Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Lazareva subota - Vrbica

19. april

Subota uoči praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik dece. Za taj dan majke svečano obuku svoju decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svečano obučenu, crkvi, kupuju im zvončiće vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trče po porti i učestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici. .

Nedelja sesta Velikog posta: Cvetna nedjelja




Otkud poklici u Jerusalimu danas? Otkuda ta klicanja? Ustalo je sve, i
staro i mlado, da slavi cuvenog ucitelja iz Nazareta: deca vicu, deca
proslavljaju Gospoda, a On skroman jase na magaretu. Ti ljudi i ta deca
Ga pozdravljaju drevnim pozdravom kojim su se Jevreji obracali samo
caru: “Osana! Blagosloven Onaj koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na
visinama”.






Sta znaci sve to: mnostvo ljudi, palmove grancice, gromki pozdravi
namenjeni samo caru, likujuca radost? Zasto se svake godine secamo tog
dogadjaja sa takvom radoscu kao da i sami stojimo na ulicama svetog
grada, i cekamo Hrista, i srecemo Ga, i radujemo Mu se pozdravljajuci ga
tim pozdravom, tim vecnim “Osana?”

On, Kome su Nebesa presto a zemlja podnozje nogama Njegovim, On, eto,
ulazi jasuci na magaretu u sveti grad Jerusalim. Narod ga susrece,
prostire haljine svoje po putu, zasipa ga cvecem, grancicama od finika,
od smokava. Sta se to desilo? Gle, koliko juce fariseji i sadukeji prave
planove kako da pogube Isusa. Smeta im Isus, smeta im Njegova dobrota,
smeta im Njegova bozanska sila. A danas narod taj nikoga ne slusa, nego
klice: “Osana! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev”. Sta
se desilo?

Desilo se, braco i sestre, ogromno i nevidjeno cudo. Narod je
prisustvovao cudu kakvo ovaj svet video nije. Gospod je vaskrsao Lazara
iz groba, pozvao ga iz groba, i ustao je mrtvac, a vec bio poceo da se
raspada i zaudara. Culi ste u danasnjem Svetom Jevandjelju, narod koji
je bio sa Njim i prisustvovao tom cudu kada Hristos pozva Lazara iz
groba, i vaskrse ga iz mrtvih, taj narod Ga presrece sada u Jerusalimu
zasipajuci Ga cvecem.

Zbog tog cuda Jerusalim se danas veseli i presrece Pobeditelja smrti,
Gospoda Hrista. Nikad se nije videlo da mrtvac koji se raspada i zaudara
- vaskrsne. Spasitelj je vaskrsao dotad kcer Jairovu. Kad je umrla, On
ju je uhvatio za ruku i rekao: “Devojko, ustani!” I ustala je devojka.
On je vaskrsao i sina nainske udovice, koga su nosili da sahrane.
“Momce, tebi govorim, ustani!” I ustalo je momce. Ali da vaskrsne nekog
coveka koji se raspada, koji vec pocinje da zaudara, e to je vec
nevidjeno cudo na ovoj zemlji Bozjoj. Sta nam to cudo kazuje? Kazuje nam
da je smrt za Gospoda Hrista san. San iz koga budi mrtvo telo, kao sto
majka budi svoje cedo iz kolevke u kojoj spava. Smrt je san. Eto, to je
danasnja Blaga vest, Blaga vest velikog praznika Cveti.

Eto sta mi danas slavimo. Slavimo taj veliki dar, tu veliku silu sto nam
je Gospod Hristos dao, slavimo najvecu Blagovest roda ljudskog.
Blagovest da je smrt postala san otkako je Gospod Hristos pobedio smrt
vaskrsnuvsi Sebe iz mrtvih, a pre toga vaskrsnuvsi Lazara. Zato tolika
radost u nama i medju nama, zato sa cvecem kao simbolom radosti
docekujemo Gospoda.

Sa cvecem kao simbolom radosti praznujemo Pobednika smrti, cvecem kao
simbolom vrlina svojih kojima treba da procvate svaka dusa hriscanska
jos u ovome svetu. U danasnjim divnim praznicnim pesmama neprekidno
bruje saveti i pouke. Veli se: mi danas srecemo Gospoda Hrista cvecem
nase vere, cvecem nase molitve, zaspimo ga cvecem naseg milosrdja, nase
smirenosti, nase krotosti, naseg jevandjelskog zivota.

Praznujuci pobedu nad smrcu mi praznujemo nasu vecnu radost. Ta vecna
radost neka bude u dusama svih nas i neka predje na sve ljude svih
svetova, da se svi raduju najvecoj pobedi ucinjenoj za coveka i u ime
coveka, pobedi odnesenoj Jedinim Pobediteljem smrti, Gospodom Hristom.
Tu veru cuvajmo, tu radost gajimo u svojoj dusi, jer sa tim je covek
vecno bice i besmrtno bice, jaci od svih smrti, jaci od svih djavola.

“Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim, radujte se” (Fil. 4,4) -
porucuje nam apostol Pavle u danasnjem svetom Apostolu. Ali, sveti
Apostole, nas gone, nas muce, nas ubijaju, na nas salju bezbrojne smrti…
“Opet vam velim: radujte se!” Jer vi, vi hriscani znate i osecate da je
za vas smrt postala san. Sta ona moze vama uciniti? Nista, ni u jednom
od ljudskih svetova. Vi imate silu bozansku, silu Hristovu. Vi
pobedjujete sve grehe kao senke, sve smrti kao senke, sve djavole kao
senke. Sad se radujte. Tu vlast, tu moc nema niko od ljudi osim
hriscana, osim slugu Bozjih - veli Apostol. Gospod je blizu, otkako je
dosao u ovaj svet i postao covek. “Gospod je blizu svakoga od nas, ne
brinite se nista” (Fil. 4,6), dodaje sveti Apostol. Sto se brines,
covece? Bezbroj smrti napalo je na tebe? Tu je Gospod, Jedini Pobeditelj
smrti i greha. Sto se bojis smrti? Napali te djavoli sa svih strana?
Sto se bojis djavola? Gospod je tu pored tebe! Ne brini se ni za sta.
Samo Mu kazuj muke u molitvama svojim.

Molitva je jezik pokajanja, nebeski jezik covekove duse k Bogu. Sveti
Grigorije Bogoslov blagovesti: Moliti se treba cesce nego disati. Medju
svetim vrlinama molitva je nas svedrzitelj, i u ovom i u onom svetu, i
nas bogomudri voditelj, i kroz ovaj i kroz onaj svet. Molitva je
najdarovitiji horovodja u horu nasih misli, u horu nasih osecanja i u
horu nasih zelja i namera. Pravi hriscanin je sav molitva, jer ona ga
neprekidno i neprestano predaje Vaskrslome Gospodu Hristu, Koji vascelo
bice ispunjuje sve novim i novim bogatstvima Neba i heruvimskim
radostima Vecnoga Zivota.

Eto, to se trazi od nas, braco i sestre, a nista lakse od toga. Kazimo
muke svoje strasne Gospodu, verom i molitvom iznosimo muke pred lice
Njegovo. Gospod Blagi, Vaskrsitelj Svemilostivi, vaskrsnuce nas iz
svakog greha, iz svake smrti, iz svakog nase muke i bolesti, iz svakog
naseg pakla. Zivot Vecni postao je blizi nama, Istina Vecna, Pravda
Vecna, Dobro Vecno. Sve sto je Bozje postalo je blize coveku negoli
smrt. Zato smrt nema vlasti nad nama hriscanima! Zato pobedjujemo smrti
kao senke! Zato djavoli nemaju vlasti nad nama, pobedjujemo ih kao
senke.

Cveti su zaista Praznik cveca vecnoga. U vecni cvecarnik zemlja je
pretvorena otkako je Gospod sisao u ovaj svet i pobedio smrt. U divnim
pesmama i molitvama ovih dana mi neprekidno pevamo: Gospode, kad su te
deca u Jerusalimu srela grancicama i cvecem, eto i mi da Te sretnemo
cvecem vrlina nasih, cvecem vere, cvecem ljubavi, cvecem molitve, cvecem
posta, cvecem milostinje, milosrdja i svih svetih vrlina. Sve je to
divno rajsko cvece koje raste u dusama nasim otkako je Gospod u ovome
svetu, otkako je dao veru Svoju nama, veru u Njega.

Neka nam ovaj veliki sveti Praznik, molitvama Presvete Bogomajke i
svetih Apostola, i pravednog Lazara Vaskrslog i njegovih svetih sestara
Marte i Marije, daje neprekidno sile i moci da mi negujemo cvece svih
svetih vrlina u svojim dusama.

Gospode Vaskrsli, prikloni uho Tvoje i uslisi nase molitvene vapaje. Daj
nam Tvoju silu i moc da vrsimo svaku svetu vrlinu i preko nje sadimo
vecni cvecarnik u dusama nasim.

Tebi sa Tvojim Bespocetnim Ocem i Presvetim i blagim Zivotvornom Duhom
neka je slava vavek.

Amin.


Nedelja sesta Velikog posta

Cvetna nedelja

Zacalo 41,

Jovan (12, 1-18)


A Isus prije Pashe na sest dana dodje u Vitaniju gdje bjese Lazar sto
umrije, koga podize iz mrtvijeh. Ondje mu pak zgotovise veceru, i Marta
sluzase, a i Lazar sjedjase s njim za trpezom; a Marija uzevsi litru
mnogocjenoga mira pomaza noge Isusove, i otra kosom svojom noge njegove;
a kuca se napuni mirisa od mira. Onda rece jedan od ucenika njegovijeh,
Juda Simonov Iskariotski, koji ga poslije izdade: zasto se ovo miro ne
prodade za trista grosa i ne dade siromasima? A ovo ne rece sto se
starase za siromahe, nego sto bjese lupez, i imase kovcezic, i nosase
sto se metase u nj. A Isus rece: ne dirajte u nju; ona je to dohranila
za dan mojega pogreba; jer siromahe svagda imate sa sobom, a mene nemate
svagda. Razumije pak mnogi narod iz Judeje i dodjose ne samo Isusa radi
nego i da vide Lazara kojega podize iz mrtvijeh. A glavari svestenicki
dogovorise se da i Lazara ubiju, jer mnogi njega radi idjahu iz Judeje i
vjerovahu Isusa. A sjutradan mnogi od naroda koji bjese dosao na
praznik, cuvsi da Isus ide u Jerusalim uzese grane od finika i izidjose
mu na susret, i vikahu govoreci: Osana! blagosloven koji ide u ime
Gospodnje, car Izrailjev. A Isus nasavsi magare usjede na nj, kao sto je
pisano: Ne boj se, kceri Sionova, evo car tvoj ide sjedeci na magaretu.
Ali ovo ucenici njegovi ne razumjese prije: nego kad se proslavi Isus
onda se opomenuse da ovo za njega bjese pisano, i ovo mu ucinise. A
narod svjedocase koji bjese prije s njim kad Lazara izazva iz groba i
podize ga iz mrtvijeh. Zato ga i srete narod, jer cuse da on ucini ovo
cudo.

Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим-Цвети
28.март / 15.март
***НАРОДНИ ОБИЧАЈИ
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поље и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни, дрен да би били јаки, љубичице да би били миришљиви и привлачни, врбове гранчице да буду напредни.
***Ово цвеће се не уноси у кућу, већ се ставља у посуде и оставља у дворишту да преноћи.Такво убрано цвеће се потапа у воду и онда се том водом ујутру умивају деца и одрасли.
***До данашњег дана се одржао обичај ,у Србији, да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци.По томе који цвет има или преовлађује девојка разазнаје момкова осећања.
У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралишту и раскрсницама дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење.Ту се сви шале, смеју, али нико не пева и не игра јер траје пост.
Од празника Цвети па до Духова цвеће се не бере.

Pred praznik Pashe, u četvrtak, Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim gde je na Veliki Četvrtak bila Tajna večera. Isus je tada ustanovio Svetu Tajnu Pričešća uz reči: "Uzmite,
jedite; ovo je tijelo moje." i "Pijte iz nje svi; Jer ovo je krv moja Novoga Zavjeta koja se
prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova" (Mat.
26:26-28). Ove se reči mogu čuti na svakoj Svetoj Liturgiji čiji je centralni deo Sveto Pričešće.
Takođe je svojim učenicima oprao noge učeći ih tako sopstvenim
primerom kako treba da služe jedni drugima.
Zapovedio im je i da ljube jedni druge: "Da ljubite jedni druge kao
što ja vas ljubim" (Jov.
15:12), i otvoreno govorio o predstojećem Mu stradanju i svemu što ima
da se zbije.
Tu izgovara i Prvosvešteničku molitvu gde se moli za svoje učenike kao i za sve
one koji zbog njihovih reči budu poverovali. Da ih Gospod Bog
izbavi od zloga i da budu sa Njim gde je on i da gledaju Slavu njegovu
(Jov. 17:24).
Te noći Hrista su se odrekla dva njegova učenika: Juda Iskariotski i Simon Petar.
Hristos je pred svima rekao: "Zaista vam kažem; jedan od vas izdaće me"
(Mat.26:21). "A Juda izdajnik njegov odgovarajući reče: da nisam ja
učitelju? Reče mu (Isus): Ti kaza" (Mat. 26:25). "Reče mu Petar: Neću te
se odreći makar morao i umrijeti s tobom" (Mat. 26:35). (Valja
napomenuti da je Juda još na Veliku Sredu
otišao kod jevrejskih prvosveštenika i rekao: "Šta ćete mi
dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu položiše trideset srebrenika" (Mat.
26:15) čime je ustvari već dan pre izdao Isusa. Zbog sećanja na
izdajstvo Gospoda sredom se posti).
Potom Isus odlazi u Getsimanski vrt, gde se znajući za sva
stradanja koja Mu predstoje moli Ocu svome: "Ava, Oče, sve je moguće
tebi; pronesi ovu čašu mimo mene; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti"
(Mar.14:36).
Juda je znao za pomenuti vrt, jer se Isus tu često okupljao sa svojim
učenicima, i tu je došao sa slugama prvosveštenika i fariseja. Isusa im je pokazao
Celivajući Ga jer im beše rekao: "Koga poljubim, taj je" (Luka 22:47),
Isus ga je upitao "Judo, zar cjelivom izdaješ Sina Čovječijega?"(Luka
22:48). Juda nije ništa odgovorio. Tako su Isusa odveli pred
prvosveštenika da mu sudi.
Te noći, učenici su bili kao stado bez pastira, izgubljeni i očajni.
Tada je Petar, koji je beskrajno voleo Hrista, poklekao i tri puta Ga se
od večeri do zore odrekao. Pitali su ga da li je on jedan od učenika i
da li je bio sa Isusom, Petar je odgovorio da ne zna ko je on i da ga ne
poznaje. Kad je treći put izustio da nije, zapevao je petao. Petar se
tada setio reči Isusovih da će ga se i on tri puta odreći pre nego što
zapeva petao. Petar je shvatio koliki je njegov pad, pokajao se iz dubine duše i
plakao je gorkim, čemernim suzama, moleći oproštaj.
Juda pak je shvatio da je to što je uradio užasno. Došao je u hram i bacio novac, rekavši da je izdao krv
nevinu, ali njegovo okorelo srce nije bilo spremno na pokajanje, on nije mogao da
se pokaje i moli za oproštaj, zato se u očajanju obesio i tako je dodao
sebi i neoprostivi greh samoubistva. I tako je za razliku od Petra
(koji je postao jednim od najvećih apostola) nazvan sinom pogibli.
Prvosveštenici nisu hteli u blagajnu hrama da stave novac koji je
Juda bacio, zato što je to novac za krv. Za taj novac je kupljena njiva
da bude mesto na kojem će se sahranjivati stranci. Njivu su prozvali
«Krvna njiva», zato što je za krvavi novac kupljena. Zora sledećeg dana
nije najavljivala ništa dobro, bio je to dan Hristovog konačnog
stradanja i najvećih muka, Veliki petak.

VELIKI PETAK


















Na ovaj dan, Gospod Isus Hristos je osuđen od ljudi.



Ljudi su sudili i osudili Bogočoveka kao prestupnika. Bez krivice,
razapeta je na krstu najsmernija žrtva ljubavi, za spasenje sveta.
Prikovan rukama i nogama, sa probodenim rebrom i trnovim vencem na glavi
u najvećim mukama moli, ne za sebe, već za gresnike: "Oče, oprosti im,
jer ne znaju šta čine..." .



Oko njega razapeta dva razbojnika. Ispod krsta Presveta Bogorodica -
Njegova Majka i sveti apostol Jovan Bogoslov.



Kada se Sunce pomračilo, Isus je povikao iz sveg glasa:



"Oče, u ruke Tvoje predajem duh svoj."



Na Veliki petak, Crkva i verujući praznuju spomen Hristovog stradanja.



Najsnažniji i najpotresniji događaj toga dana je celivanje plaštanice
koju sveštenici polažu na posebno mesto koje predstavlja Hristov grob. U
svečanoj tišini hrišćani na plaštanici celivaju Hristove rane i tako se
oni-grešni klanjaju Hristovoj žrtvi u ljubavi datoj.



Tajna Velikog petka je tajna Časnog Krsta i Žrtve.

Danas su Blagovesti


Srpska pravoslavna crkva danas obeležava
Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila,
koji joj je, prema jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja
ljudskog roda.
Blagovesti se
praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi, jer se smatra da je ovom
vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka
Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija
spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan
arhangelskom svetlošću, "u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu
proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proropčanstvu", i
saopštio joj da će roditi sina Božjeg.


Sa ovom blagovešću arhangela, "silaskom svetog duha na prečistu devu",
počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se,
Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i
počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim
krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u
oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.

Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15.
godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84
godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne
hrišćanske praznike.


Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi svetog arhangela Gavrila,
koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
U crkvenoj ikonografiji, blagovesnik Gavrilo se predstavlja ne samo u
sceni Blagovesti, već i pred praznim grobom Hristovim kako objavljuje
njegovo vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po
Jevanđelju.

ЂУРЂЕВДАН
6.мај/ 23.април

***Свети Ђорђе је рођен у богатој и честитој породици, отац му је пострадао за Христа. Да би избегла прогоне хришћана,његова мајка се преселила у Палестину,одакле је била родом. Тако је Ђорђе растао у земљи где је Христос живео и проповедао.
***Око 300.године у Никомидији. у 30. години живота, мученички је пострадао за веру Христа млади римски војник Георгије/ Ђорђе/, у време цара Диоклецијана.
И поред страшних и различитих мука на које је стављан, није се одрекао своје вере.
На крају је посечен мачем, пред погубљење молио је бога, да буде милостив према његовим убицама и да их уразуми,како бих и они примили хришћанство.
***Хришћани су његово тело, мошти, сахранили у месту Лидо,данашњи Израел, где су се дешавала разна бројна чуда,исцељења,, захваљујући молитвама упућеним светитељу.
***Свети Ђорђе је једна од веома честих слава код Срба .
У српским крајевима одувек је постојао обичај да се на Ђурђевдан у рану зору набере одређено биље и цвеће и исплете венац, који се ставља на ограду око куће.
У венац се обавезно ставља дрен као симбол здравља.
Понегде се венчићи бацају у реку или поток.

Srecna slava svima koji danas proslavljaju Djurdjevdan!!!
Ljubi vas sve Lily!!!

Najlepši prolećni praznik, Đurđevdan, u šumadijskom i pomoravskom kraju, obeležava se po starim običajima. Posebna pažnja posvećuje se branju bilja, pravljenju venčića i kićenju kapija i zgrada. U osvit zore domaćice su staze oko kuće posipale pepelom da bi zaštitile domaćinstva od zlih namera. Deca se kite vrbovim prućem oko pasa da bi bila vitka i mažu crvenim uskršnjim jajetom da bi bila zdrava i rumena. Dan uoči Đurđevdana na pijacama se prodaju venčići od poljskog cveća, smilja i đurđevka.

Свети Василије Острошки чудотворац



СПЦ и њени верници данас славе Светог Василија Острошког чудотворца, то је један од највећих православних празника,а манастир Острог у Црној Гори, у којем је живео монашки живот, привлачи бројне вернике и туристе из читавог света.

*** Свети Василије је рођен у Херцеговини , у селу Мркоњић,у Поповом Пољу 28. децембра 1610.године, од побожних родитеља Петра и Анастасије.
Родитељи су га одвели у манастир, јер су тада манастири били главне народне школе, тако је млади Стојан, што је крсно име овога свеца, ту учио Божију науку и корисна светска знања.
Замонашио се и добио име Василије.
Упокојио се мирно и без бола и патње, 29.априла /12.маја 1671.године у својој келији изнад острошке испоснице.

Sveti Vasilije Ostroški Slava mu i
Milost..

Спасовдан или Вазнесење Христово

***Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави 40 дана након Васкреса и увек пада четвртком.
Тог дана се Христос узнео на небо и тиме је завршен његов боравак на земљи.
Празник се одувек славио код Срба, у многим крајевима се носи литија у поље, посећују се записи, много је храмова и манастира посвећено овом јеванђелском догађају.

Град Београд и Београђани данас обележавају славу Београда, Вазнесење Господње-Спасовдан,ношењем литије.

Пренос моштију Светог Оца Николаја /летњи Свети Никола/.
9.мај /22. мај

***У једанаестом веку, Турци су освојили скоро све области римског царства у Азији, па су немилосрдно прогонили Хришћане, рушили храмове и спаљивали мошти светитеља.

***Грађани барски утоварише три лађе са житом, прерушише калуђере у лађаре,па их пошаљу у источне крајеве да жито продају а мошти да донесу.Овој експедицији сретно испаде за руком да пронађу мошти светог Николе у Мирској цркви, натоваре на лађу и донесу у БАРИ. Осмог маја /22.маја/ пред вече,приспеју путници у Бари, уз велику свечаност и литију.Светитељеве мошти су положене у цркви светог Јована Претече.
У цркву одмах навале многи слепи, глуви, неми, душевно болесни тражећи исцељење, многи су га добијали.После три године,подигну Барани велелепну цркву светом Николи и ту пренесу његове мошти.
Овом храму касније је српски краљ Свети Стеван Дечански слао богате прилоге и читав храм у сребро окитио,јер је и њему Свети Никола вид повратио /као што је речено у његовом животопису/.

О сретни граде Бари

О, сретни ли ти граде Бари, што кости свете кријеш
опевај чудеса што очи твоје виде.

О, гле слепи гледају, а хроми ходају
док се кости Николе светог миром зноје.

О, сретни ли ти граде Бари, што кости свете кријеш
опевај чудеса што очи твоје виде.

Олује се смирују, опасности нестају
причају о томе сви, о сретни град Бари.

/ходочасничка песма руских ходочасника/

Sveta Trojica

Društvo

Danas je sveta Trojica. Ovaj praznik je uvek u nedelju, na pedeseti dan od Uskrsa. Crkveno učenje kaže da je neposredno pre Vaznesenja, Hristos obećao učenicima da će se ubrzo "izliti blagodet Duha Svetog" na njih, što se desilo 50. dana od vaskrsnuća. To se dogodilo na jevrejski praznik Pedesetnica. Taj praznik se naziva još i Trojica jer je - po učenju - Hristos obećao, Bog Otac dozvolio, a Sveti Duh sišao. Običaji vezani za Svetu Trojicu imaju veze sa paganskim vremenima i borbom protiv demona te se smatra da na Duhove ne treba spavati.

Свети цар Константин и царица Јелена
/03.јун 2010/

Родитељи Константинови беху цар Констанције Флор и царица Јелена. Родом беше из Naisusa, данашњег Ниша. Флор имаше још деце од друге жене, но од Јелене имаше само овога Константина. Три велике борбе имаше Константин кад се зацари: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста, он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем. Максенције се удави у реци Тибру. Одмах потом Константин изда знаменити Едикт у Милану 313. године, да престану гоњења хришћана. Победивши Византинце, он сагради диван престони град на Босфору, који се од тада прозва Константинопољ. Но пред тим Константин паде у тешку болест проказну. Жречеви и лекари саветоваху му као лек купање у крви заклане деце. Но он то одби. Тада му се јавише апостоли Петар и Павле и рекоше му да потражи епископа Силвестра који ће га излечити од страшне болести. Епископ га поучи вери хришћанској и крсти, и проказа ишчезе са тела царевог. Када наста раздор у цркви због смутљивог јеретика Арија, цар сазва I васељенски сабор у Никеји 325. године, где се јерес осуди, а Православље утврди. Света Јелена, благочестива мајка царева, ревноваше много за веру Христову. Она посети Јерусалим и пронађе Часни Крст Господњи, и сазида на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој Земљи. У својој осамдесетој години представи се ова света жена Господу 327. године. А цар Константин надживи своју мајку за десет година и упокоји се у својој шездесет петој години у граду Никомидији. Тело његово би сахрањено у цркви Светих Апостола у Цариграду.

[img]

28/15.јун 2010
Св. пророк Амос св. муч. Кнез Лазар и сви св. муч.српски-Видовдан






[URL=https://2img.net/r/ihimizer/i/picture043xr.jpg/][/URL

Hoću venčić!
Do sada mi je stalno ćale donosio venčić ali nije trenutno tu.
Hoću venčić!

РОЂЕЊЕ СВЕТОГ ПРОРОКА И ПРЕТЕЧЕ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА - ИВАЊДАН


7. јул

Свети Јован Крститељ је један од најпоштованијих светитеља.
О томе сведоче и празници њему посвећени. 7. јула (24. јуна по старом
календару) се слави дан рођења св. Јована.

Овај празник се у народу зове Ивањдан.

Спомен Светог Јована се слави и дан после Богојављења (зимски Свети
Јован), као и Усековање главе светог Јована, 11. септембра.

Овај светитељ је био савременик и рођак Христов по мајци, јер је мајка
св. Јована, Јелисавета, била блиска рођака Пресвете Богородице.
Отац св. Јована се звао Захарије и био је свештеник. Захарије и
Јелисавета нису имали деце, што се у то време сматрало великом срамотом.

По милости Божјој Јелисавета је затруднела. Архангел Гаврило се јавио
Захарији и рекао му да ће добити мушко чедо којем треба да надене име
Јован.
Захарије није могао да поверује у толику благодат, а посебно зато што су
и он и Јелисавета били веома стари, али што је човеку немогуће, Богу је
могуће. Зато што није поверовао у речи Господње, Арханђео рече Захарији
да ће занемети од тог тренутка, па све док се не роди дете и док му не
надену име. Тако је и било. Захарија занеме.

Кад се Јелисавета породила, сакупи се родбина, јер је осмог дана по
рођењу требало обрезати дете и наденути му име. Сви су мислили да ће
дете добити очево име, како је био обичај, али Захарије на једној
дрвеној плочици написа име Јован и тог тренутка развеза му се језик.

Он онда прорече да ће то дете бити пророк, који ће ићи пред Богом и
припремати му пут (отуда назив Претеча, онај који иде први), Сви су се
уверили да је дете Захарија и Јелисавете од самога Бога изабрано. Пронео
се глас о њему по целој земљи.

Те приче су забринуле царског намесника Галилеје и Переје, Ирода Антипа,
који се плашио пророчанства да ће Месија доћи на земљу као нејако дете.
А када је после шест месеци од Мудраца са Истока чуо да се родио
Спаситељ, и да су они вођени зваздом дошли да му се поклоне, Спаситељу,
Ирод реши да побије сву децу до три године старости.
Праведном Јосифу и Дјеви Марији се јавио анђео и рекао им да иду у
Мисир. По читавој земљи се чуо страшан јаук уцвељених мајки којима су
сурови војници отимали децу из наручја и убијали их.
Захарија се успротивио том злу, па су га Иродови војници убили на прагу
храма. Његова крв се скаменила на каменим плочама и остала као вечно
сведочанство Иродових недела.
Јелисавета, од анђела опоменута, побеже са дететом у пустињу. Тамо она
ускоро премину, а Јован остаде сам.
Њега су чували анђели и милост Божја, тако да не пропаде у пустињи, већ
одрасте онако како је било пророковано. Јован није похађао никакве
школе, није могао да слуша поуке пророка и учитеља и није имао
могућности да чита свете књиге, али му је била дата сва мудрост, зато
што беше Духом Светим надахнут.

Многи су мислили да је Јован обећани Месија, а он је одговарао да је он
само "глас који виче у пустињи, ја вас крштавам водом, а Онај што иде
замном, јачи је од мене; ја нисам достојан да му одрешим каиша са Његове
обуће, Он ће вас крстити Духом светим и огњем".
Када је Јован угледао Христа узвикнуо је: "Гле, како кротко иде! То је
јагње Божје, које узе на себе грех света. Бог је хтео да ја сведочим за
Њега, и ја велим да је Дух свети на Њему и да је Он Божји Син".

Христос је дошао на Јордан да га Јован крсти, Јован се силно зачудио и
рекао: "Та Ти мене треба да крстиш, А Ти долазиш да ја крстим Тебе?"
Исус Христос му је одговорио да тако треба да буде и Јован га је Крстио,
отуда назив Крститељ.
Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи је, како каже Свети владика
Николај охридски и жички, једини од свих пророка коме је било дато да
може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао. Колико је
поштован празник Ивањдан говори и старо веровање да се на тај дан, од
величине и страха пред оним што долази, Сунце три пута устави у току
дана.














О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а
уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и
овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре
око пободених ватри. Ово паљење машала за Ивањдан доводи се у везу са
паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце
не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје.
Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје
највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти
венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима.
Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики
празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака:
Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује
мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики летњи празник.
Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима.
Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито
биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.


У таковском крају постоји прича ο неком сељаку из Невада, који је у
глуво доба ноћи изашао из куће и видео неко бледо светло на планини
Рудник. Одмах се обукао и кад је дошао до тог места баци капу. Сутрадан,
зарана, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је
ископао и извадио благо, окренуо се према сунцу да захвали Господу, на
шта се догодило ново чудо. Сунце је три пута заиграло - поскочило, као
знак да је благо дар Јована Крститеља.


Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала
поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке
пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке
из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима
ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. У рану зору су се
разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би
стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима. Све се то
ради у шали па је девојачки смех и цика одзвањао у ноћи. Овде се такође
верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући. У виноградима се
ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и
три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише
напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији
мало жита, а на Петровдан гледају како је никло.













Prikačene slike

[quote="Ivana_258"]Hoću venčić!
Do sada mi je stalno ćale donosio venčić ali nije trenutno tu.
Hoću venčić![/quote



Само за Вас...

HVALA!!!!!!!!

Danas je Petrovdan







Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici
danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i
Pavlu, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima
novozavetne vere.
Svetu liturgiju u
topčiderskom hramu Svetih Petra i Pavla služiće, sa blagoslovom
patrijarha Irineja, vikarni episkop hvostanski Atanasije.


Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje
prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.

Sveti apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih
sledbenika a reči "Ti si Hristos, Sin Boga živoga", zapisane u
Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do
danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.


Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar
Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u
Hrista i njegovu misiju.

Kod Srba postoji običaj da se uoči praznika, na mestima gde se narod okuplja, pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

Sveti apostol Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji,
Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere, a
smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove
poslanice koje su pridružene Novom zavetu.


U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao
znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj
hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu
svetitelja na pojavu anđela Božjeg.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej
Savle i veliki progonitelj hrišćana.


Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se
nikada nije sreo, ali je u njega poverovao i postao jedan od navećih
propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.Oba svetitelja pogubio je u
Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje
pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.


Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih
porodica.
********************************************************

Apostoli sveti - Petar i Pavle

Dva velika apostola koja smo proslavili ovih dana, po kojima se zove i ovaj protekli post - Petrovski - podsticu nas na razmisljanja, sta je to Crkva Hristova, "kojoj ni vrata paklena nece odoljeti". Ko su Boziji ljudi koji ostavise takav neizbrisiv trag hriscanstvu? Koju oni filozofiju svijeta i zivota izucise? Dva prvovrhovan apostola, bar kako ih mi u narodu priznajemo, su sveti Patar i Pavle. Dva covjeka, dvije razlicite prirode, dva uma, dvije razlicite nauke, no jedno u Hristu Gospodu. Petar je bio obican ribar sa ostroumnim zapazanjem i jakom vjerom. Pavle je bio ucenik Gamalilov, najuceniji covjek toga doba. Iako visoko obrazovan, nije se hvalio svojim znanjem, jer kaze: "Ako cime treba da se hvalim onda cu se hvaliti slabostima svojim". Apostol Petar je u odusevljenju ispovijedio pred svima Hrista: "Ti si Hristos sin Boga zivoga!" Kad je to ispovijedio, dobio je od Hrista odgovor: "To ti tijelo i krv ne kazase, vec duh koji je u tebi. Ti si Petar (stijena) i na tom kamenu osnovacu Crkvu svoju kojoj ni vrata adova nece odoljeti". Bez obzira sto se Petar u momentima slabosti koleba, pa cak i triput odrice, Hristos je previdio te njegove slavosti ali je istakao jacinu vjere. Postavio ga je medju tri ucenika kojima je pokazao sva cuda: Preobrazenje, Vaskrsenje i Svoju molitvu u Getsimanskom vrtu, kao i mnoga druga cuda sa ostalim ucenicima. Apostol Pavle je bio veoma obrazovan, uvijek je bio cvrst i nepokolebljiv, veliki revnitelj Mojsijevog zakona, svjedok stradnja i kamenovanja apostola i prvomucenika Stefana... Koliko god je revnovao za Mojsijev zakon, jedan susret sa Hristom i preobrazaj u dusi koji je dozivio na putu za Tars, stvorio je preokret i jos vecu revnost za Novi zakon Hristov - Zakon ljubavi. U toj novoj revnosti on svjedoci: "Ne zivim vise ja nego zivi Hristos u meni!". Apostol Pavle je bio veliki revnitelj; dok nije bio obasjan Duhom Svetim gonio je Crkvu Boziju. Nije to gonjenje bilo iz koristoljublja, slavoljublja, interesa vec iz prevelike revnosti: "Iz revnosti gonih Crkvu Boziju". Prepoznavsi njegovo srce, Bog ga presrece na putu, kada jos nije ucinio zlo i grijeh, obasjava ga svjetloscu, i zasljepljujuci fizicke oci, otvara mu duhovni vid. Pavle - do tada Savle - pada na zemlju i ostaje slijep. Slijep za sve zemaljsko. Sta bi inace i mogao vidjeti osim grijeha na koji je krenuo - da ubija hriscane. Zato mu Bog ukazuje novu svjetlost, preko svestenika Ananija krstava ga i vraca mu vid tjelesni kada je vec stekao vid duhovni. Za tu svjetlost i za grijeh proslosti, apostol Pavle je bio progonjen od demona i ljudi. Sam za sebe kaze da je "tri puta dobio 40 manje jednu batinu". Prosveceni Duhom Bozijim, apostoli Petar i Pavle idu po svijetu i propovijedaju Jevandjelje svakome stvorenju. Dobijaju tu vlast da otpustaju grijehe i lijece "svaku slabost i svaku nemoc u narodu". I apostol Petar i apostol Pavle svoju - Hristovu nauku su propovijedali i smrcu posvjedocili. Put Crkve je put krsni, uzak i trnovit, ali vodi u vjecnost. Put bez Hrista moze biti i sirok i udoban, ali dokle? Hristos je izabrao proste da posrami jake. Gotovo svo od Njegovih ucenika su bili prosti ljudi. A oni, koji su kao apostol Pavle bili obrazovani, prihvatajuci Njegovu nauku, shvatili su "mudrost ovoga svijeta kao tastinu i prasinu zemaljsku". Ziveci u Hristu, oni su potvrdili rijeci jevandjeljske: "Bog se gordima protivi a smirenima daje blagodat". Shvatili su i prihvatili Hristove rijeci: "Ja sam put, istina i zivot, i niko ne moze doci Ocu do kroza Me". Uostalom, sta vrijedi covjeku ako i sav svijet zadobije a dusi svojoj naudi. Ova dvojica oprecnih ljudskih priroda jedno su u vjeri i vjera je ta koja ih ujedinjuje u Gospodu. I danas, i uvijek, Crkva Hristova otvorena je za sve ljudske oprecnosti i razlicitosti koje se mogu spojiti i ujediniti ljubavlju Hristovom. Nema vise Judejca, ni Jelina, nema vise roba ni slobodnoga, nema vise muskog pola ni zenskog, jer ste svi jedan (covjek) u Hristu Isusu. Amin. Episkop kanadski

Sveti Prokopije

21. jul

Praznici Sveti Prokopije 21/07/2007 | VIA Današnjeg dana, 303. godine, mučenički je postradao veliki Hristov sledbenik, koga srpski narod posebno slavi. Sv. Prokopije potiče iz Jerusalima. Ime mu je bilo Neanije. Prihvatio se vojničke službe za vladavine cara Dioklecijana. U vreme jednog pohoda Hristos mu se čudesno javio, ukazavši mu na veliki svetli krst na nebu. On se krstio i dobio ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.U Nišu je u prednemanjićko doba postojao manastir sv. Prokopija, u kom se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave sv. Prokopija kao krsnu slavu.

Rođen je u Jerusalimu od oca hrišćanina i majke neznaboške i zvao se Neanije. Po očevoj smrti majka ga je vaspitavala potpuno u duhu idolopoklonstva, pa je u vojničkoj službi kod cara Dioklecijana dostigao čin vojvode. Progonio je hrišćane i na jednom takvom zadatku na putu prema Aleksandriji desio se u noći jak zemljotres, a vojvodi se javio Gospod i pokazao mu krst na nebu. Od tog trenutka ceo njegov život postao je borba za krst i hrišćanstvo. Kada je zbog toga dospeo u tamnicu javio mu se ponovo Gospod i krstio ga imenom Prokopije. Neznabošci su tada bacili u tamnicu i dvanaest hrišćanki, koje je Prokopije učio veri Hristovoj i tome kako će primiti mučenički venac. Zato se u činu venčanja spominje i sveti Prokopije. Ove žene su strašno mučene, a Prokopijeva majka, gledajući njihove muke i hrabrost, primila je krštenje i svih trinaest žena su pogubljene. Sveti Prokopije se usrdno molio za njih i za sve druge nevoljnike. Posečen je 21. jula 303. godine u Kesariji palestinskoj.

21.јул.2010 свети великомученик Прокопије



СПЦ и њени верници данас славе светог великомученика Прокопија.



Свети великомученик Прокопије је заштитник града НИША.

Ognjena Marija

30. jul
	Na ovaj dan slavi se spomen na svetu mučenicu Marinu, u narodu poznatiju kao Ognjena Marija. Kao i praznici svetiteljki koji za njom slijede: Blage Marije (4. avgust) i Trnove Petke (8. avgust), ni Ognjena Marija u crkvenom kalendaru nema "crveno slovo". Ipak, sva tri spadaju u veoma poštovane praznike u narodu, posebno medu ženama, tako da se ova tri dana ništa se ne radi u ruke, niti u polju. Ognjena Marija, sveta mučenica Marina, bila je rodom iz Antihije. Krstila se u 12 godini i zbog vjere u Isusa Hrista stradala je u vrijeme cara Dioklecijana. Dio moštiju svete Marine čuva se u svetogorskom manastiru Vatoped, kao i u manastiru posvećenom ovoj svetiteljki koji se nalazi iznad albanske strane Ohridskog jezera.

30.јул по новом/17.јул по старом календару

СПЦ и њени верници данас прослављају свету Великомученицу Марину у народу познату као Огњена Марија.
*Према народном веровању, пали и кажњава огњем као и свети Илија,који кажњава громом.
*Обичај је да се на овај празник, због велике врућине "гори небо и земља", нераде никакви послови.
*Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА 2. август по новом / 20. јул по старом

Свети пророк Илија боговидац и чудотворац, родом је из племена Аронова из града Тесвита, због чега се зове још и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.Младост је провео у добоком размишљању и молитви, често потпуно сам у пустињи. У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву своме Богу. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт што им се и десило. На Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао у небо у огњеним колима, са огњеним коњима.

Ilija Tesvićanin, nazvan tako po
rodnom gradu u Galadi, živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio
veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove. Prorok Ilija
suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad
zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao
Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koje je car činio narodu i
gramzivosti, Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi
lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.

"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad
stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po
Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu,
podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u
vihoru odnesoše Iliju na nebo." Sveti Ilija prema tome nije umro, već
je živ otišao na nebo.

Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti
Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim
kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime
poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini
gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Srbi su, prelaskom u hrišćanstvo, mnoge osobine svog starog boga
Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku
četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava
njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.

Ukazom iz 1924. godine, određeno je da se Sveti Ilija slavi kao
vazduhoplovna slava. Obeležavanju slave pridavan je veliki značaj. To
su bile prave narodne svetkovine na svim aerodromima.










Prikačene slike

СПЦ и верници данас 02.08.2010.славе празник светитеља Илије,како га још у народу зову Свети Илија Громовник.





На иконама свет Илија се представља како на ватреним колима иде на небо или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахаиа а гавран му доноси храну.

Danas je prvi dan posta, tako da- Ramadan karim!


P.S. Nije kasno

Hvala ti Dani.....ako Bog da.....insallah.....

Počeo je ramazan, muslimani se okreću postu i molitvama


Sinoćnjim zalaskom sunca nastupio je mubarek mjesec
ramazan 1431/2010. godine, a prvi dan posta je danas, 11. augusta.
Ramazan je mjesec objave Kur'ana koji će muslimani provesti u postu i
ibadetu.
Foto: Sarajevo-x.com



Prema Takvimu Rijaseta Islamske zajednice ovogodišnji ramazan ima 29 dana, a prvi dan Ramazanskog bajrama je 9. septembra.

Ramazanski post je treći od pet stubova islama. Za vrijeme ramazana
islamskim je vjernicima od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje
bilo kakve hrane, pića, te seksualni odnosi i pušenje duhana.

Od njih se također očekuje da što vjernije slijede učenje poslanika
Muhammeda, što uključuje i izgradnju dobrih međuljudskih odnosa. Važnost
se pridaje čistoći misli i djela. Po riječima poslanika Muhammeda, uz
jelo i piće, post kvare i laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven
pogled.

U ramazanu je i noć Kadr (27. noć ramazana), po Kur'anu bolja od 1.000
drugih noći, u kojoj je i počela objava Kur'ana. Tu noć muslimani
posebno provode u ibadetu i upućuju dove Bogu, budući da predaje kažu
kako se u toj noći može promijeniti sudbina ljudi.

Srecan ramazan svima koji postuju islam i da im budu dani ramazana dani istinske vjere.

Svima koji poste

GOSPOJINSKI POST 14. avgust 2010 Pravoslavni hrišćani u Srbiji danas su počeli dvonedeljni Gospojinski post koji spada u red strožijih, što znači da se ne jede meso, mleko, ulje a riba 19.avgusta za praznik Preobraženja. Piše Ljiljana Sinđelić Nikolić. Gospojinski post traje do 28. avgusta, on je jedan od četiri višednevna posta koja prethode velikim crkvenim praznicima, Božić, Uskrs, Petrovdan i Velika Gospojina. Pravoslavni poste i sredom i petkom, jer je u sredu Gospod Isus Hristos uhvaćen a u petak razapet. Post se pominje još u Svetom Pismu. Teolozi podsećaju da je Adamu i Evi bilo zabranjeno da jedu od drveta poznanja, postio je Mojsije, proroci Samuilo i Ilija, veliki junak Sampson a najčešće se ukazuje da se od hrane uzdržavao i sam Gospod Isus Hristos u pustinji, posteći četrdeset dana. U pravoslavnom shvatanju hrišćanske vere, ističe se da suština posta nije samo u uzdržanju od odredjene vrste hrane. Duhovnici kažu, telo se smiruje a duh oslobadja. Hrana je samo početak, osnova posta a mnogo značajnija je njegova duhovna sadržina. Istinski post oslobadja čoveka od tiranije duševnih strasti i rdjavih pomisli. Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nadješ sa neprijateljima svojim izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i kradje. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje“. U vreme posta sveštenici podsećaju i danas, posle toliko vekova, verne na ove reči uz napomenu da hrišćanski treba živeti svakoga dana a ne samo u vreme posta. Medjutim, čovek je promenljive prirode, živimo u burno vreme kada mnogi ne stižu da odlaze na bogosluženja, pa i zaboravljaju često šta je suština pravoslavnog života. Zato je vreme posta i podsećanje na hrišćanske vrline, prilika da se svaki pojedinac makar malo poboljša, da se nauči uzdržanju od hrane i pića, loših dela. Uostalom i medicina danas preporučje razne vrste uzdržanja od hrane čime se leči telo i jačaju njegove funkcije. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da se uz njegovu pomoć stekne zajednica sa Bogom. Ta zajednica je najpotpunija na pričešću, kada u crkvi tokom Svete Liturgije, verni dobijaju u kašičici hleb i vino, koji simbolizuju telo i krv Hristovu. Mnogi pravoslavci se pričešćuju veoma često, skoro na svakoj liturgiji, a dobar deo njih upravo koristi vreme posta da bi se ispovedili i pričestili. Zato su u vreme posta crkve punije, ljudi se trude da makar tih dana češće posećuju hramove, da se mole, da ostvarju čvršću vezu sa Bogom.