VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

VIZIJA MJESECA S MRLJOM


Što je i kako je nastao blagdan Tijelova?












Katolički blagdan Tijelovo, odnosno u dužoj verziji
Svetkovina Presvetog Tijela i Krvi Kristove, koji se danas slavi, ima
vrlo neobičnu povijest
Ideja o blagdanu prvi put se javlja 1209. na inicijativu augustinske
redovnice sv. Julijane iz samostana kod Liegea u Belgiji koja je imala
viđenje punog Mjeseca s mrljom na površini. Puni Mjesec protumačila je
kao Crkvu, a mrlju kao upozorenje na nedostatak blagdana kojim bi se
slavila euharistija odnosno sakrament koji je Krist utemeljio na
posljednjoj večeri rekavši da kruh predstavlja njegovo tijelo, a vino
njegovu krv.

Na molbu Julijane mjesni je biskup Robert u svojoj biskupiji uspostavio
blagdan, koji se na početku zvao blagdan euharistije. Belgijska
redovnica i njeni suvremenici zdušno su promicali ideju blagdana i
nastojali ga proširiti na cijelu Crkvu. Papa Urban IV. objavio je 1264.
godine bulu kojom je to pokušao učiniti, no spriječila ga je brza smrt.
Tek u 14. stoljeću, papa Ivan XXII. širi Tijelovo na cijelu
Rimokatoličku Crkvu, odnosno na zapadno kršćanstvo. Drugi događaj koji
neki spominju u vezi s blagdanom je slučaj iz Bolzana iz 1263. godine u
kojem je svećenik navodno posumnjao u Kristovu prisutnost da bi potom
doživio viđenje krvi koja je ostavila tragove. Naravno, u ono doba nije
se previše događaja ove vrste podvrgavalo nikakvim pa ni crkvenim
preispitivanjima.

Za Katoličku Crkvu, svetkovina je spomen na ustanovljenje euharistije na
Veliki četvrtak. Prema katoličkom nauku tijelo i krv Kristova u
euharistiji su 'istinski, bitno i stvarni prisutni', a misterij
pretvorbe kruha i vina događa se po euharistijskoj molitvi koju izgovara
svećenik. Pojednostavnjeno bi se moglo reći sljedeće: Ako je mana,
hrana što ju je Bog dao Izraelu na putovanju kroz pustinju, kruh s neba i
znak zajedništva s Bogom koje nikada ne prestaje, a euharistija spomen
na Kristovo potpuno predavanje i žrtvovanje te sakrament u kojem je on
stalno i potpuno prisutan, Tijelovo je blagdan kojim se slavi
euharistija i misterij pretvorbe kruha i vina u Kristovo tijelo i krv.
Tijelovo se slavi u četvrtak poslije Presvetog Trojstva, dakle, deveti
četvrtak nakon Uskrsa, što ove godine pada 30. svibnja.

Dr. Tomislav Ivančić, profesor na Katoličkom bogoslovnom fakultetu u
Zagrebu, kaže da jednako kao što u objektivno spoznatim slovima neke
pozivnice na gozbu prepoznaje nevidljivu ljubav i prijateljstvo onih
koji ga pozivaju, tako u vidljivo spoznatim znakovima kruha i vina vidi
poziv Boga na njegovu gozbu.

'Kao što mi prijatelj može poslati pismo i u njemu poruku da se ne bojim
u određenim krizama života, tako mi prijatelj Isus u kruhu i vinu, u
tim euharistijskim znakovima, daruje poruku da se ne bojim, jer on je sa
mnom', poručuje Ivančić i navodi Kristove riječi: 'Tko jede moje tijelo
i pije moju krv, ostaje u meni i ja u njemu'.

Tijelovo se slavi u crkvama i svetištima širom Hrvatske i neradni je
dan. Blagdan se, među ostalim, obilježava tijelovskim procesijama u
kojima se u povijesti tradicionalno prezentirala pobožnost, ali i
važnost pojedinih osoba, udruga, crkvenih i svjetovnih dužnosnika, kao i
običnog puka. Pravoslavna Crkva ne poznaje tijelovske procesije, a
euharistiju tumači na ponešto drugačiji način.

Danas je Vidovdan

Miloš Obilić je uoči bitke na Kosovu polju, veruje se, rekao: „Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera“


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vidovdan, kada crkva vekovima daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine.
Uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: "Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera".



Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju, a mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i njihov identitet.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.


A šta onda slave na Ušću danas?? Kome ova peva?

Samouka ::

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.


A šta onda slave na Ušću danas?? Kome ova peva?

 Nađoh ja još jednu zanimljivost -u vezi sv Vida (Vitusa ?)  

Vidovdan
expolicajac  



Mnogo nepoznanica, mnogo stereotipa, a najviše nepostojanje želje da se spozna istina.

Sveti Vid (lat Vitus) je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja. Rođen je na Siciliji, a pogubljen u Rimu 303.  godine u vreme progona hrišćana pod carevima Dioklecijanom i Maksimilijanom. Rimokatolička crkva ga proslavlja 15 juna.
Prema delu „Mučeništvo Sv. Vida“ napisanom krajem 6 veka, Sv. Vid se rodio krajem 3 veka u bogatoj mnogobožačkoj porodici na jugozapadu Sicilije. Hrišćanstvo je kao dete primio od svog tutora Modesta i njegove žene Kreščentije, koja je bila Vidova dadilja. Bežeći od svog oca koji je na silu želeo da ga odvrati od hrišćanstva, Vid sa svojim tutorom i dadiljom beži u   Lukaniju, gde su sve troje kasnije uhapšeni kao hrišćani i sprovedeni u Rim. Prema legendi, u Rimu je mladi Vid učinio mnogo čuda, među kojima se navodi i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos svemu, sa svojim pratiocima je osuđen na smrt i pogubljen 303. godine bacanjem u kotao sa vrelim uljem. Prema legendi, iz tog kotla ga je još živog izveo anđeo koji ga je vratio u Lukaniju, gde je konačno umro.
Godine 756, mošti Sv. Vida su prenete u Pariz,  odakle su 836. predate benediktanskom  Korveju u Nemačkoj, koji postaje središte poštovanja ovog svetitelja.Katedrala Svetog Vida  u Pragu, jedna od najvelelepnijih katedrala izgrađenih u gotskom stilu, najveća i najznačajnija crkva u današnjoj Češkoj i sedište Češke nadbiskupije, izgrađena je u slavu Sv. Vida nakon što je Sveti Vaclav, češki knez, preneo deo njegovih moštiju iz Korveja u Prag 925. godine. 
Ples Svetog Vida
Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6 veku iz italijanske pokrajine Lukanije (današnja Bazilikata), odakle se širi po celoj Italiji, Siciliji i Sardiniji, a odatle i u ostalim zemljama i narodima pod jurisdikcijom Rimske patrijaršije, uključujući i Germane i Zapadne i Južne Slovene. O njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (Vitus) na latinskom, Gvido i Vito (Guido, Vito) na italijanskom, Gi (Guy) na francuskom, Vajt u germanskim jezicima (Weit, Veit), Vit kod Zapadnih Slovena (Vith, Vit, Wit) i Vid kod Južnih Slovena. Tokom srednjeg veka bilo je oko 1.300 crkvi i manastira gde se poštovao Sv. Vid kao zaštitnik, a čak 150 je tvrdilo da poseduje deo njegovih moštiju. Pominje se i u vizantijskim izvorima, što svedoči da je njegov kult bio poznat i u oblastima pod  Carigradskom patrijaršijom.
Tokom kasnog srednjeg veka, u Nemačkoj se raširio tzv. Ples Svetog Vida, običaj proslavljanja ovog svetitelja kolektivnim plesom do iscrpljenja koji se odvijao u masovnim svetkovinama pred njegovim kipom. Ovaj ples se proširio na češke i poljske krajeve i za njega se verovalo da leči od duševnih bolesti, opsednusti i epilepsije. To je dovelo do toga da se sv. Vid smatra patronom igrača i zabavljača i isceliteljem epilepsije i zaštitnikom duševno obolelih i opsednutih.
U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida. U narodnoj medicini poznata je i Vidova trava, koja se koristi za jačanje vida i kod očnih infekcija.
Tradicionalno se predstavlja kao mladić sa palmom, ponekad sa gavranom i lavom. Najučestalija ikonografska predstava Sv. Vida je predstava lepog i bogato odevenog mladića u kotlu, sa palmom u ruci.
Smatra se patronom Čeha, Praga, Saksonije i grada Rijeke. O popularnosti ovog svetitelja na slovenskom Jadranu svedoče crkve posvećene Sv. Vidu i toponimi poput naselja Sv.Vid na ostrvu Krku ili brda Sv.Vid u Boki Kotorskoj.
U Pravoslavnoj crkvi se Sv. Vid priznaje kao svetitelj iz vremena nepodeljene crkve, ali njegov kult nije jak. Upadljivo je da u narodnom običajnom kalendaru pravoslavnih Srba sve do bugarskih granica postoji dan Vidovdan koji se obeležava takođe 15. juna (u 20  i  21 veku, 28 jun po gregorijanskom kalendaru) i pamti kao dan na koji se odigrala  Kosovska bitka 1389 godine. S obzirom na to da je u zapadnim krajevima srednjovekovne Srbije  prisutan uticaj Rima, da su u Srbiju doseljavani rimokatolički Sasi, moguće je da je ovaj praznik relikt prošlosti i vremena kada je bio obeležavan kao crkveni praznik na celokupnom srpskom etničkom prostoru. Međutim, ne treba sv. Vida isključivo dovoditi u vezu sa rimokatoličanstvom, jer je on ranohrišćanski svetac, koji se poštovao još pre raskola hrišćana na pravoslavce i katolike. Treba reći da je ovaj praznik poznat i kod Bugara iako Bugarska nikada nije bila pod uticajem Rimokatoličke crkve. Ovaj datum je u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen Sv. Amosu, a tek 1892. godine postaje liturgijski praznik posvećen Sv. knezu Lazaru i sv. mučenicima srpskim, kad mu se i prvi put zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan. U poslednje vreme popularna je i teorija da Vidovdan nije direktno povezan sa Sv. Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovitom  (Svetovid, Svantevit) sa Arkone. Sve prethodno navedeno upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Sv. Vitusa (t. j. kod južnih Slovena kultom Sv. Vida, a kod zapadnih Slovena kultom Sv. Vita). Kod Srba i Bugara koji iako priznaju Sv. Vida, kao ranohrišćanskog sveca, ovaj dan se poštuje više kao narodni praznik Vidovdan.

nedelja, 07. jul 2013, 07:30 -> 07:56
Danas je Ivanjdan

SPC i pravoslavni vernici danas slave rođenje Jovana Preteče, praznik poznat u narodu pod imenom Ivanjdan.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slavi Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče i krstitelja Isusa Hrista.



Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva.
Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva. 
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U nizu živopisnih običaja na Ivanjdan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi), oko kojih se igralo i pevalo.

Citat :

петак, 12. јул 2013, 07:52 -> 08:14
Данас је Петровдан

Празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа слави Српска православна црква.
Српска православна црква прославља Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, првим проповедницима хришћанства и најближим ученицима Исуса Христа. Петровдан је један од 15 највећих хришћанских празника.



Чести су сабори на данашњи дан. Пале се и лиле, велике ватре, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.
По народном веровању, Свети Петар је са Светим Савом заменио вериге, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли а око Петровдана свежи.Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства.
Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао кључеве небеског царства. 
Хришћанско учење говори да је цар Нерон наредио да се Петар разапне на крсту. Сматрајући се недостојним да буде распет као његов учитељ, Петар је тражио да га разапну са главом надоле.
Светог апостола Павла такође је убио цар Нерон, али с обзиром на то да је био римски држављанин, нису га разапели већ су му одрубили главу истог дана када је убијен и Петар.
У народу се верује да Свети Петар чува стуб на коме су Земља, небеска слама (Млечни пут) и небески крст (сазвежђе Лабуда).
Некада је народ ујутро на овај дан стоку прскао водом да би била здрава, а чобани су плели венце и стављали их стоци на рогове.

Kada bih jezicima ljudi i anđela govorio,
a ljubavi ne imao,
bio bih kao medenica koja zveči
ili cimbal koji ječi...
Kada bih imao i dar proricanja
i znanje svih tajni
i celo spoznanje,
i kad bih imao i svu veru
da bih i gore mogao da premeštam,
a ljubavi ne imao,
bio bih ništa.
I kad bih razdao sve svoje imanje
siromahe da nahranim,
a ljubavi ne imao
ništa mi sve to ne bi pomoglo.

Ljubav je strpljiva, puna dobrote
ljubav nije zavidljiva,
ljubav se ne uznosi
ne nadima se,
ne čini što ne valja
nije koristoljubiva
ne razdražuje se
nije zloslutna
ne raduje se nepravdi a raduje se istini
sve podnosi
uvek veruje
svaku nadu čuva
sve snosi...

Ljubav nikada ne gine
a proroštva će svršiti
i jezici će prestati
i spoznanje će se iscrpsti
jer je naše poznanje samo delimično
i naše je prorokovanje samo delimično,
ali kad dođe ono što je savršeno,
nestaće ono što je nepotpuno.

I sad, dakle, ostaje ovo troje:
vera, nada i ljubav.
ALI JE LJUBAV NAJVEĆA MEĐU NJIMA.

Prva Pavlova poslanica Korinćanima 13:1-11 i 13- Biblija

Da se podsetimo ove poslanice na današnji dan.

Danas je Petrovdan

Pravoslavne crkve i vernici slave praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere. Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Praznik apostola Petra i Pavla, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere, danas slave Pravoslavne crkve i vernici.
Ovaj praznik je u Srbiji poznat kao Petrovdan i obeležava se kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.
Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.
Svete apostole istovremeno slave sve pravoslavne crkve koje poštuju Julijanski kalendar, dok su zapadne hrišćanske crkve ovaj praznik obeležile pre 13 dana.
Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.
Sveti apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika a reči "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga", zapisane u Jevanđeljima, izraz su negove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.
U "Prologu" episkopa Nikolaja Velimirovića apostol Petar je predstavljen kao "neustrašivi i silni propovednik Jevanđelja", čije se ime pominje posle silaska Svetog Duha na svete apostole i posle besede koju je održao u Jerusalimu, kada je "pridobio i preobratio u hrišćanstvo 3.000 duša".
Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju.
Sveti apostol Petar smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.
Znamenje Svetog Petra
U predanju se takođe kaže da mu je Bog poverio vino, pšenicu i ključeve Carstva nebeskog, pa se s tim znamenjem i slika na pravoslavnim ikonama.
Sveti Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere.
U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana. Predanje kaže da su verige same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.
Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.
Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo ali da je u njega poverovao i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.
"Gospod mu se javio... i čudesno ga preobratio u veru Hrišćansku", zapisao je u "Prologu" Nikolaj Velimirović.
Ovaj zapis vladike Nikolaja odnosi se na događaj na putu za Damask i viziju svetog apostola Pavla kome se Isus obraća rečima "O Savle zašto ti mene goniš".
"Kršten i uveden u službu apostolsku sa plemenitom vernošću" i, kako kaže predanje, propovedao je Jevanđelje od Arabije do Španije.
Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.

Православни Живот
13. јул - Сабор Светих дванаест апостола - ПАВЛОВДАН

Црква је овај дан одредила за саборни празник свих 12 апостола, иако сваки од њих има свој посебни дан празновања.

Ево како су они скончали свој земни живот:
Петар је распет наопако,
Андреј је распет,
Јаков Зеведејев је посечен,
Јован Богослов се упокојио чудесно, тело му нису нашли у гробу,
Филип је распет,
Вартоломеј је распет, па одеран и посечен,
Тома је избоден са пет копаља,
Матеј јеванђелист је сажежен у огњу,
Јаков Алфејев је распет,
Тадеј (или Јуда Јаковљев) је распет,
Симон Зилот је распет,
Матија је распет, па мртав посечен секиром,
Павле је посечен.

У Синаксару Цариградске Цркве на данашњи дан празнује се не само сабор Свете Дванаесторице, него и Свете Седамдесеторице апостола.

Sveti Prokopije? - Rodjen u Jerusalimu od oca hriscanina i majke neznaboske.Najpre mu bese ime Neanije.Po smrti ocevoj majka vaspita sina da potpuno u duhu rimskog idolopoklonstva.



Кад одрасте Неаније, виде га једном цар Диоклецијан и одмах га толико заволи да га узе у свој двор на војничку службу. Када овај злочестиви цар поче гонити хришћане, он одреди Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и затре тамо хришћане. Но на том путу деси се Неанију нешто слично као негда и Савлу. Утрећи час ноћи би јак земљотрес и у том јави му се Господ и чу се глас: „Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?" у великом страху упита Неаније: „ко си ти, Господе? Не могу да тепознам." У том се показа у ваздуху пресветао крст, као од кристала, и од крста дође глас: „Ја сам Исус распети Син Божји". И још му Господ рече: „овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом". Тај доживљај потпуно је обрнуо и променио живот војводе Неанија. Он даде направити онакав крст какав је видео, и место да пође против хришћана он крете с војском против Агарјана, који удараху на Јерусалим. Као победилац он уђе у Јерусалим и објави мајци да је он хришћанин. Изведен пред судију, он скиде са себе појас војводски и мач, и баци пред судију, показавши тиме, да је он само војник Христа Цара. После великих мучења бачен у тамницу, где му се јави опет Господ Христос, који га и крсти и надеде му име Прокопије. Једног дана дођоше му на тамнички прозор 12 жена и рекоше му: „и ми смо слушкиње Христове." Оптужене за ово оне беху бачене у исту тамницу, где их св. Прокопије учаше вери Христовој а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње св. Прокопије, поред боговенчаног цара Константина и Јелене. Тих 12 жена бише по том страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође поверова у Христа, те свих 13 буду погубљене. Када св. Прокопије би изведен на губилиште он диже руке према истоку и помоли се Богу за све бедне и невољне, сироте и удове, а нарочито за Цркву свету, да узрасте и распростре се и да Православље сија до скончања времена. И би му с неба јављено да је услишана молитва његова, после чега он радосно простре главу своју под мач, и оде Господу своме у вечну радост. Чесно пострада св. Прокопије у Кесарији Палестинској и увенча се венцем бесмртне славе 8. јула 303 год.

- Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, među pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i Gromovnik; tog dana se ne radi u polju jer se veruje da bi rad mogao da navuče gnev svetitelja. Sveti Ilija je rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio, njegov otac Savah video je oko sina anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice Serepti i vaskrsao njenog umrlog sina. Na Horivu je prorok Ilija ragovarao sa Bogom i čuo mu glas. Kod nas postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noći, te otud izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije."

Krupljanka ::

Kod nas postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noći, te otud izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije."

 Kod nas opet ,da na ovaj dan možemo očekivati veliku oluju .
Kolika je danas vrućina ,ako se pretvori u oluju ....biće nam "gromovito " zaista .

Srecan i blagosloven praznik+++
Molitva Svetoj Petki
Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas.

Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših.

Slava si i pohvala Beogradu, gde čudotvorna voda tvoja privlači množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomoćnice.

Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu pecima našim, braći i deci, izmoli večni pokoj i večno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko.

Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.

Praznik Preobraženje Gospodnje posvećen je trenutku kada se, kako kaže hrišćansko predanje, Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost.

"Tada se Hristu i apostolima javio Mojsije i Ilija koji su govorili sa Gospodom o njegovoj smrti u Jerusalimu", piše u verskim knjigama.

Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.

Danas je hrišćanski praznik Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice. Marija je posle rođenja Isusa Hrista živela 48 godina, a prema hrišćanskim knjigama, na dan njene smrti sišao je s neba Hristos i pozvao je k sebi. Trećeg dana posle sahrane, aposotol Toma otvorio je njen grob, ali u njemu nije bilo tela, što je značilo da se "uspela na nebo". Među pravoslavnim Srbima, taj dan se praznuje kao krsno ime nekih rodova, zavetni dan nekih naselja, a negde se održavaju litije. Na Veliku Gospojinu se beru lekovite trave i odlazi na izvore koji imaju lekovito dejstvo.

KRSNA SLAVA: Polaganje pojasa Bogorodice

Društvo, 12:26, 13.09.2013.
Autor: srbijuvolimo.rs
U Srba, ovaj praznik najviše poštuju žene. Poste da bi lakše rađale, a nerotkinje jednoniče i odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole je za milost

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Polaganje pojasa Presvete Bogorodice. Po Uspenju Bogorodičinom, Sveti Toma u njenom grobu pronađe samo pojas, koji je čuvao kao najveću relikviju do kraja života. Kasnije je taj pojas u kovčegu prenesen u Carigrad.

Kovčeg nije otvaran do vladavine Lava Mudrog. Njegova žena iznenada duševno obole i nisu joj mogli pronaći leka. Jedne noći ona usni kako joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom i da će odmah ozdraviti. Lav Mudri izmoli od patrijarha milost i kovčeg bi otvoren, carica Zoa ostavi pojas oko sebe i bi isceljena, a priča o tom događaju kreće u svet.

U Srba, ovaj praznik najviše poštuju žene. Poste da bi lakše rađale, a nerotkinje jednoniče i odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole je za milost.

U Hercegovini se priča da je neki Mitar Crepavac jedne večeri, u povratku iz lova, zatekao ženu upletenu u trnje. Pomogao joj je da se izvuče,a ona mu se predstavila kao Bogorodica i upitala ga koju želju želi da mu ispuni. Mitar nije bio načisto da li je to stvarno Majka Gospodnja, ali pade na kolena i ispovedi se, reče svoju nesreću, kako on i žena ne mogu da imaju dece.
Bogorodica naredi da je odvede svojoj kući, tamo je žena lepo dočeka, a kad večeraše gošća ustade i dade im neke trave koje nisu do tada videli, reče da su nebeske, pokaza im kako da ih skuvaju i piju tri dana po Maloj Gospojini. Kako im to pokaza,tako nestade. Mitar i njegova Zorka poslušaše gošću da i kroz godinu dana dobiše trojke. Mitar ode u crkvu, posavetova se sa sveštenikom i odluči da umesto dosadašnjeg imena uzme ime Bogda, a praznik poče da slavi kao krsnu slavu.

Ovaj dan se slavi kao krsna slava.

Sutra je.....

MALA GOSPOJINA: SPC i vernici u subotu slave rođenje Bogorodice

Društvo, 14:51, 20.09.2013.
Autor: Agencija BETA
U nekim mestima Srbije se na taj dan održavaju sabori i vašari

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) u subotu obeležava Rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina.
Prema predanju i biblijskim tekstovima, Joakim i Ana iz Nazareta su dobili kćer Mariju tek posle danonoćne molitve, zavetovavši se da će je posvetiti Bogu da mu služi poput monaha. Kćeri su dali ime Marija što znači visoka ili gospodareća.
Praznik Marijinog rođenja je 21. septembra, ali nije poznato od kada se praznuje. U nekim mestima Srbije se na taj dan održavaju sabori i vašari.Srpska pravoslavna crkva 28. avgusta praznuje dan Uspenja (odlaska na nebo) Bogorodice, ili Veliku Gospojinu kako se još naziva taj praznik, jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika.

Sutra  je Miholjdan


Pravoslavni vernici sutra  obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni.


Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.
Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih.  Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
U Valjevu i okolini se na ovaj dan održavaju narodni i crkveni sabori.

Praznik svetog Kirjaka, ili Miholjdan, ili početak "prave" jeseni
BEOGRAD- Praznik svetitelja i podvižnika hrisćanske vere Kirjaka Otšelnika u narodu poznat i kao Miholjdan biće obeležen danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve i kao krsna slava u pravoslavnim domovima., Prema predanju, sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, vrlo rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira posvećen hrišćanskoj veri i boreći se protiv jeresi.
 
 
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji svetog Haritona gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca. Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih.
Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. godine u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osvećenje bazilike svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak se slavi u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima se održavaju zavetine i organizuju litije.
U Valjevu i okolini se na ovaj dan održavaju narodni i crkveni sabori.
Po narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen, a ako se topli dani nastave u narodu se taj period zove "miholjsko leto".--------------------------------------------------------------------

Srećna Slava svima koji slave.Svako dobro...

ako je celi život proveo u postu nije bio Isusovac nego Esen (verski pravac koji je predvodio Jovan Krstitelj).
Isus nije upražnjavao post.
Tu su disciplinu u njegovo učenje uveli učenici Jovana Krstitelja koji su prešli kod njega nakon Jovanovog pogubljenja.

Sutra je Sveta Petka

 Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.
Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori
lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
 


Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka. Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
 
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
 
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
 
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Praznik Svete Petke zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih

Srpska pravoslavna crkva proslaviće danas prepodobnu mučenicu Paraskevu, u narodu poznatu kao Petka Trnova.

 
 
 
Sveta Petka je rodom iz Rima, poticala je iz hrišćanske porodice i živjela je u drugom vijeku poslije Hrista. Nakon smrti roditelja, imanje je razdijelila siromašnima i zamonašila se.

Zamonašivši se, propovijedala je zabranjenu Hristovu vjeru i zato je bila optužena caru Antoninu Piju. Iscjelivši i samog cara, koji se krstio, nastavila je da misionari u drugim krajevima.

Zbog propovijedanja hrišćanske vjere zatvarana je, silno mučena i na kraju je posječena mačem, po naređenju kneza Tarasija oko 140. godine. NJene mošti kasnije su prenesene u Carigrad.

Praznik Petke Trnove spada u nepokretne, svake godine slavi se 8. avgusta po gregorijanskom ili 26. jula po julijanskom kalendaru.

Taj dan se veoma poštuje u srpskom narodu, iako nije "zapovjedni praznik" /crveno slovo/. Ponegdje se proslavljaju i zavjetne i manastirske slave.

Praznikom prepodobne mučenice Paraskeve, u narodu poznatije kao Petka Trnova, završava se mali ljetni "ciklus ženskih praznika", kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija. Tada se izbjegavaju svi teži poslovi u polju i u kući.

Mnogi Svetu Petku Trnovu, koja je bila Rimljanka i koja se slavi u avgustu, miješaju sa Svetom Petkom koja je bila Grkinja i slavi se u oktobru, ne znajući da u kalendaru ima više svetiteljki sa ovim imenom.
 
 

Danas se po pravoslavnom kalendaru slavi Sveti mučenik Trifun. Rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj seljačkoj kući. U detinjstvu je čuvao guske, ali je uvek nosio u sebi veliku blagodat Božju, jer je mogao isceljivati bolesti na ljudima i stoci i isterivati iz njih zle duhove. U to vreme, zavladao je Rimskim carstvom car Gordijan, čija se ćerka Gordijana teško razbolela poremetivši umom. Mnogi lekari pokušali su da joj pomognu, ali nisu uspeli. Zli duh jednom iz nje progovori i reče da ga samo Trifun može isterati, te dovedoše mnoge ljude iz carstva sa tim imenom. Tek kada se pojavio mladi Trifun iz Kampsade, uspeo je da izleči devojku, a srećni car ga je obasuo mnogi darovima. Sve to bogatstvo mladić je na povratku razdelio siromasima, a nastavio je da čuva guske i da se moli Bogu. Kada je na rimski presto došao car Dekije, sveti Trifun je mnogo postradao, ali je sva mučenja rado podnosio govoreći: "O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam u ime Isusa Hrista i Boga moga!". Mučitelji su ga najzad osudili da bude posečen mačem 250. godine.

- Danas se po katoličkom kalendaru slavi Sveti Valentin. Njegovo ime danas u svetu, i to ne samo hrišćanskom, simbolizuje sreću zaljubljenih, pa se ovaj dan proslavlja kao dan ljubavi i zaljubljenih. Sveštenik Valentin, kasnije proglašen za sveca, usudio se da tajno venča jedan zaljubljeni par i tako se suprotstavi zabrani sklapanja braka u celom Rimskom carstvu koju je zloglasni imperator Klaudije doneo smatrajući da će se oženjeni muškarci teže regrutovati za njegovu vojsku. Valentin je zbog toga bio utamničen i lišen života.
+++

Данас су задушнице

Српска православна црква и верници обележавају данас Велике или Васкршње задушнице, као знак сећања на све преминуле.

Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа преминулих.

Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан.

На дан задушница иде се у цркву, где се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника где се пале свеће.

Počinje Vaskršnji post
Za pravoslavne vernike sutra počinje višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post.Post se završava praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista - Vaskrsom, koji se ove godine proslavlja 20. aprila.



 Datum početa posta zavisi od datuma praznovanja najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, kojeg pravoslavni vernici slave uvek u nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevnice.Prva nedelja posta zove se Čista, a poslednja je Nedelja pravoslavlja, dok se do Vaskrsa, uz posebna pravila, smenjuju - Prečista, Krstopoklona, Sredoposna, Gluva, Cvetna i Strašna ili Stradalna nedelja.Prema pravoslavnom učenju, Veliki post nas uči pokajanju, praštanju i pravoj molitvi, a cilj je da se u miru i tišini dočeka najveći hrišćanski praznik Vaskrs, jer je vera u Vaskrsenje osnov hrišćanstva.Veliki ili Časni post, koji je ime dobio prema Časnom krstu na kojem je stradao Isus Hristos, ustanovljen je po uzoru na podvig Spasitelja koji je, posle krštenja na reci Jordan, otišao u pustinju i postio četredest dana i noći, nakon čega je izašao kao pobednik iz iskušnja koja mu je postavio Sotona.Vernici dane posta provode u molitvi, praštanju i pokajanju kako bi se pripremili za Sveto pričešće.Post predstavlja i uzdizanje duha nad telom, pobedu duhovne strane nad čulima i za hrišćanina on predstavlja pripremu za obeležavanje i proslavu Vaskrsa.
Prema kalendaru SPC, uz jednodnevne postove postoje i četiri višednevna posta, a osim Časnog, to su i Božićni, Petrovski i Velikogospojinski post.

Sutra su Mladenci.Obicaj je da ih obavezno obelezavaju oni koji su se prethodne godine vencali.
U narodu su omiljeni,svadba se nije morala praviti,ali su se Mladenci obavezno proslavljali...Ja ih obelezavam obavezno praveci mladencice..kolace od kiselog testa sa medom i orasima..  

Danas su Blagovesti


Tanjug | 07. 04. 2010. - 08:30h | 
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema jevanđeljima, saopštio da će roditi spasitelja ljudskog roda.




Blagovesti se praznuju od prvih dana hrišćanske propovedi, jer se smatra da je ovom vešću arhangela Gavrila obistinjeno proročanstvo strarozavetnog proroka Danila i da je vešću anđela blagovesnika počela hrišćanska istorija spasenja.
Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji obasjan arhangelskom svetlošću, "u trenutku kada je ona držala otvorenu knjigu proroka Isajije i razmišljala o njegovom velikom proropčanstvu", i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.

Sa ovom blagovešću arhangela, "silaskom svetog duha na prečistu devu", počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila "Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom", otvara se istorija Novog Zaveta i počinje preobražaj čovečanstva.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.



Praznik Blagovesti i bezgrešnog začeća device Marije, koja je u 15. godini poverena na staranje pravednom Josifu, koji je tada imao 84 godine, slavi se uvek 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića.
Blagovesti, kao i Božić i Vaskrs, spadaju u radosne događaje i radosne hrišćanske praznike.

Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima Četvorojevanđelja, zadužen za radosne vesti.
U crkvenoj ikonografiji, blagovesnik Gavrilo se predstavlja ne samo u sceni Blagovesti, već i pred praznim grobom Hristovim kako objavljuje njegovo vaskrsenje, ukazujući tako na novu veru i smisao života po Jevanđelju.

Praznik dece i dečje radosti
Autor: MONDO
Lazareva subota ili Vrbica je praznik dece, koji se uvek slavi subotom, uoči praznika Cveti. Na ovaj dan, deca svečano obučena, sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe u rukama, idu oko crkve zajedno sa roditeljima i sveštenicima.


Ovaj praznik posvećen je uspomeni na vaskrsenje Lazara i na Hristov ulazak u Jerusalim, gde su ga deca svečano dočekala i pozdravila. Zbog toga se Vrbice smatraju praznikom dece.
U crkve i hramove unose se mladi vrbovi lastari, tek olistali. Majke svojim mališanima kupuju zvončiće vezane za trobojku koje im stavljaju oko vrata, a koji simbolizuju pobedu nad smrti, jer je Isus tog dana oživeo umrlog prijatelja Lazara. Sa grančicama vrbe u rukama, zvončićima oko vrata, deca zajedno sa roditeljima i sveštenicima počinju trokratni ophod oko hrama, koje je praćeno pevanjem tropara Lazareve subote.


Danas je Lazareva subota - Vrbica
S obzirom na to da je Lazareva subota praznik dece, mališani pevaju prigodne pesme i vesele se ispred porte, a razdraganoj atmosferi posebno doprinosi zvuk zvončića oko njihovog vrata.

Nakon boravka u crkvi, mlade vrbove grančice se odnose kući i stavljaju pored ikone i kandila, a postoji i verovanje da one štite ukućane od bolesti i zla.

Nekada su deca, zajedno sa učiteljem i sveštenikom išli da naberu vrbove grančice, koje su na Cveti donošene u crkvu. S ozbirom na to da se običaji uz koje se proslavlja ovaj dan dečje radosti malo razlikuju u nekim krajevima Srbije, u pojedinim delovima se od vrbovih prutića plete venac i njime kiti ikona, a u nekim mestima devojke okićene vrbovim granama posećuju kuće pevajući pesme kojima prizivaju zdravlje.

Lakota ::

Lazareva subota ili Vrbica je praznik dece, koji se uvek slavi subotom, uoči praznika Cveti. Na ovaj dan, deca svečano obučena, sa zvončićima oko vrata i grančicama vrbe u rukama, idu oko crkve zajedno sa roditeljima i sveštenicima.

Naravno ,dok mi je klinac bio mali to se nije smelo propustiti -zbog zvončića .



A deca kao deca -taj dan ih zanima a već sutra.....kumovi klinci okačili džukcu oko vrata !  
Danas mu ja kažem -hoćeš da ideš ,da ti kupim zvonce ?   Pogledao me kao da sam sa  Marsa pao  

A sutra su Cvijeti... mi smo cvijeće ubrali i potopili u vodu :))

Sve hrišćanske crkve obeležavaju Veliki petak

Beta | 18. 04. 2014. -
Sve hrišćanske crkve obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti razapet i umro Isus Hristos. Ove godine svi hrišćani Uskrs obeležavaju u nedelju, 20. aprila.



Bogosluženjima na Veliki petak obeležava se vreme smrti i skidanja sa krsta tela Gospodnjeg, kada se na posebno ukrašen sto ispred oltara koji predstavlja Hristov grob iznosi plaštanica.




Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu.

Plaštanica se potom polaže ispred oltara, a vernici u tišini dolaze na celivanje sve do subote uveče, uoči Vaskrsa koji se slavi od ponoći i kada se u znak vaskršnje radosti oglašavaju i prva zvona.

U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova Jevanđelja o događalima u dane Stradanja.

Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta, a u Srbiji je običaj da se zaustave svi poslovi i u kući i u polju, kao i da se farbaju jaja u crvenu boju koja je simbol nevino prolivene krvi Hristove i novog života.

Irinej: Pobeda dobra nad zlom

Patrijarh srpski Irinej čestitao je uskršnje praznike vernicima, uz poruku da je Vaskrs praznik svepravoslavnog jedinstva i svehrišćanskog zajedništva pozivajući, u ime Hrista, na jedinstvo i slogu u Crkvi.

Patrijarh je u poslanici poručio da se posebno moli za braću i sestre na Bliskom istoku i Ukrajini, sa željom i molitavom da se razagna tama greha koja se nadvila nad njima i da se prosvetli um i duša sejačima mržnje prema svetom pravoslavlju i ozari mirom i svetlošću istine.

Irinej je rekao da posebno pozdravlja stradalnu braću i sestre na Kosovu i Metohiji koji, iako u okovima neslobode, obespravljenosti i diskriminacije, danas slave pobedu dobra nad zlom, života nad smrću, Hrista vaskrslog nad demonskim silama tame.

Uskrs svim hrišćanima čestitao je i beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar uz poruku da je Isus svojom jedinstvenom mukom, smrću i uskrsnućem čovečanstu otvorio i prozore i vrata.

Isus ne dozvoljava da nam bilo ko oduzima istinsku nadu, radost vere, slobodu, samostalnost i odgovornost, rekao je Hočevar u uskršnjoj poslanici i istakao da "niko ne sme da nas pravi fizičkim, psihološkim ili ideološkim robljem".

"To znači da niko više ne bi trebalo da pati od besmisla, depresije, beznađa, pasivnosti, neodogovonosti ili na bilo koji način da sebi i drugima oduzima život. Taj novi i živi put koji nam je otvorio gospod nikome ne dozvoljava da na bilo koji način sprečava ili uništva začeće, rađanje i rast ljudskog bića", rekao je Hočevar.

DRAGAN ŠTEVIĆ I JAKOB PFAJFER UPUTILI VASKRŠNJE POSLANICE GRAĐANIMA APATINA






Građaniima Apatinske opštine Vaskršnju poslanicu uputili su paroh Apatinski, Protonamesnik Dragan Štević i Župnik Jakob Pfajfer.




Poslanice na talasima našeg radija možete poslušati sutra i u nedelju od 8:30, 11:30, 14:45, 17:30 i 19:30 časova.

  http://www.streamingthe.net/Radio-Dunav-FM-98.7-Mhz-Apatin/p/4210/live

Djeco, sretan svima Uskrs!!! Da ga provedete sa kim zelite, i da se dobro zabavite:)    :ptica 1 : 

Naravno, i potucate:)

Bozanić: Bez Uskrsa utopili bismo se u besmislu življenja(  )
Slavimo Uskrs kako bismo iznova otkrili ono što je trajno urezano u čovjekovo srce, poručio je u uskrsnoj čestitki nadbiskup zagrebački kardinal Josip Bozanić
Kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački, građanima je čestitao Uskrs.
Uskrsnu čestitku prenosimo u cijelosti:
Poštovani gledatelji i slušatelji u domovini i inozemstvu, draga braćo i sestre!
U svetoj smo vazmenoj noći, u kojoj slavimo novost koja ne zastarijeva: Uskrsnuće Isusovo. Po Kristovu uskrsnuću događa se otajstvena preobrazba staroga svijeta - u kojem vlada beznađe - u novi svijet koji je sav uronjen u vrelo nepresušne nade. Zato naš vjernički narod rado slavi Uskrs, jer osjeća da bi bez te novosti koju je donio Isus ostao bez svojega uporišta. Bez Uskrsa utopili bismo se u besmislu življenja.
Slavimo Uskrs kako bismo iznova otkrili ono što je trajno urezano u čovjekovo srce: život na ovoj zemlji ima i smisao i svrhu, jer čovjekov je život uvijek hod prema Uskrsu, i onda kad se uspješno penje, ali i kad pritisnut brigama pada. Čovjek uvijek ide ususret Uskrslom Isusu, koji ga već čeka.
Događaj Isusova uskrsnuća donio je kozmičku novost čovjeku i svemu stvorenju. Uskrsnuće Isusovo je novi početak. Ono ima neizmjerno značenje za čovječanstvo. Da bismo bolje razumjeli veličinu Uskrsa, predlažem da ne tražimo obrazloženje uskrsnoga Slavlja samo u prošlosti, tradiciji, običajima, već u našoj sadašnjosti, pogleda usmjerena prema budućnosti.
Pretpostavljam da bi danas takav pristup u našoj Hrvatskoj, neki mogli smatrati presmionim, s obzirom na zapanjujuću prisutnost neizvjesnosti s kojom se susreće suvremeni hrvatski čovjek. Na pitanje: »Što će sa mnom biti sutra?«, bojim se da kod mnogih odgovor, nažalost, stiže ovijen strahom.
Hrvatskom odzvanjaju pitanja: Što o sutrašnjici mogu reći stariji kojima je egzistencija ugrožena, zdravstveno i materijalno; a što mladi koji sve teže nalaze posao na početku svog životnog  osamostaljivanja?
Što o sutrašnjici mogu reći nezaposleni, ljudi na rubu siromaštva, preopterećeni na poslu, poljoprivrednici, roditelji? Umjesto da se raduju budućnosti, mnogi sa zebnjom pitaju: Što će biti sutra?
Dragi prijatelji, sutra je Uskrs. Ako je ikad pravo vrijeme za odgovor na pitanje o sutrašnjici, onda je to na Uskrs. Ponavljam: sutra slavimo događaj uskrsnuća Isusova, koji se već dogodio i koji se za nas trajno događa. Pitam vas: Što se događa kad se u životu mijenja perspektivu i kad se, umjesto kulture smrti, za životno polazište uzme Uskrs? Dopustite i ovo pitanje: Što bi se dogodilo, kad bi odgovor na svaku čovjekovu zebnju, bila činjenica Uskrsa?
Ne bi li naši dani drukčije izgledali? Ne bi li se radost, o kojoj govori papa Franjo, množila u tolikoj mjeri da bi mogla svući turobni veo s prilika u kojima se nalazimo?
Braćo i sestre, ne treba u tumačenju Uskrsa, kao životnog polazišta, ići ni koraka dalje od onoga što su nam o Isusovu djelovanju ostavili evanđeoski zapisi. Isus je taj koji je svojim suvremenicima u brojnim prigodama, i onda kad su najviše strahovali, i kad su bili najviše zbunjeni, najavio da će uskrsnuti, pobijediti zlo, spasiti čovjeka. Isus je u potpunosti bio okrenut budućnosti. Učimo od Učitelja!
Nije li sav Isusov govor o kraljevstvu Božjem upravo govor o uskrsnuću? Čak ni njegovi učenici nisu to odmah razumjeli. To su razumjeli nakon otajstva muke, smrti i u susretu s događajem uskrsnuća. Kad je Isus u Govoru na gori izgovarao glasovite riječi: »Blago siromašnima duhom... blago ožalošćenima... blago gladnima i žednima pravednosti... blago krotkima... blago milosrdnima... blago čistima srcem... blago mirotvorcima... blago progonjenima zbog pravednosti...«, znao je da će se ta blaženstva steći u budućnosti, upravo po uskrsnuću. I kada je za svoje tijelo rekao da je hram koji će biti razvaljen, a da će ga on treći dan podići – i to je bilo uskrsno obećanje.
Predivnoga li Kristova uskrsnoga poučka!
Dragi prijatelji, i čovjeku našega vremena Bog po Uskrsu daje šansu izići iz zamke koju mu je zlo smjestilo. A ta zamka očituje se u tome da se mnogi ljudi uopće boje razmišljati o budućnosti, ili još gore, mnogi strahuju da će sutra biti gore nego danas. Taj strah kao da sve više paralizira hrvatskoga čovjeka, pa i našu domovinu. Mnogi se osjećaju kao u noćnoj mori, kao kad se tijelo pred naletom opasnosti od straha ne može pomaknuti. Prozirne li zamke!
Uskrs je, međutim, najveći kršćanski blagdan i po tome što čovjeku, koji u njega vjeruje, razbija okove straha. Doslovno u čovjeku razbuktava čežnju, otvara spasonosni koridor, razgoni tminu da bi zasjalo svjetlo nade kojim započinje bolje sutra.
Braćo i sestre, ne, nisu to prazne riječi, kao što ni Uskrs nije neostvareno obećanje Isusovo. Ne bojmo se stoga budućnosti, dokle god vjerujemo u Kristovo uskrsnuće.
Ta vjera, dragi prijatelji, ta sigurna uskrsna nada, najbolje je sredstvo koje preobražava našu, često sumornu, osobnu, obiteljsku i domovinsku zbilju. Uskrsna vjera otvara srce Božjoj milosti koja čovjeka oslobađa od straha i pesimizma. Ako prihvatimo Uskrs kao polazište, naše će odredište postati bolji život, i to odmah, već sada.
S tim pozivom, s tom vjerom i s tom nadom svim kršćanima i svim ljudima dobre volje želim sretan i blagoslovljen Uskrs!
Isus je uskrsnuo i sve ljude pozvao na novi život.
Svima sretan Uskrs! FALA I VAMA... 

Danas su Duhovi, praznik Svete Trojice

Danas će se za mir na Bliskom istoku zajednički moliti u Vatikanu vaseljenski patrijarh Vartolomej i papa Franja, a prisustvovaće predsednik Izraela Peres i palestinski lider Abas.

Danas je jedan od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveta trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Duhovi predstavljaju i "rođendan" Hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak svetog duha na apostole.

Kod Srba i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica.

Po značaju to je treći praznik, posle Uskrsa i Božića, i kao oni, takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja.

Taj praznik nazvan je Sveta trojica, jer se, prema jevanđelima, pored Svetog Oca i Sina, na ovaj dan javilo fizički treće lice Svete trojice - Sveti Duh.

Prvi dan Duhova ili Pedesetnice posvećen je jevanđelskom događaju - silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenika. Hramovi se ukrašavaju zelenilom, a crveni pod se prekriva travom.

Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi...

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.

U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.

Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava.

Oni su i esnafska slava trgovaca.

BLAGDAN TIJELOVO

Svetkovina Tijelova nama katolicima znači više od folklora ili religioznog običaja.
To nije samo tradicijska predstava koju mi cijenimo na temelju vanjskog slavlja i ljepote. Radi se o nečem višem: mi želimo nanovo otkriti unutarnji misaoni sadržaj; stvarno slavimo "Svetkovinu vjere"!

Tri bitna sadržaja povezujemo s tajnom svete Euharistije:

Žrtva predanja Isusa Krista u smrti na križu i uskrsnuće i njegovo uprisutnjenje u svetoj misi.
Isus Krist – kruh vječnoga života u svetoj pričesti.
Njegova prisutnost među nama – on ide na put s nama, što se izražava u procesiji tjelovske svetkovine.

1) Sasvim je osnovano naše razumijevanje euharistijskog slavlja kao živog uprisutnjenja žrtvenog predanja Isusa Krista za nas. To se je ispunilo pred dvije tisuće godina na križu; pobjeda ljubavi i života nad grijehom, smrću i đavlom očitovala se u njegovom uskrsnuću. Isus Krist je posrednik između Boga i ljudi; On nas zastupa kod Oca nebeskog. On je naš zagovornik i odvjetnik. Oslonjeni na njegovo veliko svećeništvo koje u svakoj svetoj misi ponovo uprisutnjuje njegovu žrtvu za nas, ne trebamo se ničega bojati. Puni smo pouzdanja jer smo našli Otkupitelja.

2) Radujemo se što su danas među nama mnogi prvopričesnici koji su nedavno po prvi put primili Isusa Krista kao kruh života u svetoj pričesti. Mi trebamo taj kruh s neba, jer Isus nam daje vječni život. On je naša duhovna hrana na putu k Bogu. On ostaje kod nas i ne napušta nas. Važno je da Isusa primamo u svetoj pričesti s vjerom, ljubavlju i čežnjom. Loše bi bilo ako bismo stupili k stolu Gospodnjem samo iz običaja ili nedostojno, ili se ide na svetu pričest bez stvarnog osvjedočenja. Mi trebamo Isusa Krista kao kruh vječnoga života, da nam duša ne umre od gladi.

3) Tjelovska procesija koja slijedi i oltari postavljeni na različitim mjestima do kojih dolazi procesija posvješćuje nam da Isus Krist put života ide s nama. On je onaj koji ostaje kod nas uprisutnjen u Presvetom Sakramentu oltara: kao pravi Bog i čovjek, s tijelom i dušom, s mesom i krvlju. Ne ispunjava nas trijumfalizam dok održavamo procesiju. Puno više je prisutna zahvalnost i radost zbog toga što je Isus kod nas. On je kralj ljubavi i milosrđa, kojemu za sve to zahvaljujemo. Dakle, dajemo svjedočanstvo vjere i pratimo Gospodina u procesiji. On neka izlije svoj obilat blagoslov nad našu župu, cijelu Crkvu i čitav svijet!

Marija, Majka Božja neka nam izmoli zaštitu i Božji blagoslov.

Danas je Vidovdan, dan srpskih junaka-mučenika

Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava Vidovdan, kada se daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine.
Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju.

Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po tome što je izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.

Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije služiće povodom Vidovdana svetu arhijerejsku litrugiju u manastiru Gračanica, a potom i parastos na Gazimestanu.

Početak liturgije je u 8:00 časova, a parastosa u 12:00 časova, najavljeno je iz Eparhije raško-prizrenske.

U porti manastira Gračanica u četvrtak je, u okviru Vidovdanskih svečanosti, za "Kosovku devojku" izabrana Jovana Jovanović iz Leposavića, učenica Srednje medicinske škole.

Na manifestaciji "Kosovka devojka 2014. godine", na koju se prijavilo 14 devojaka, za prvu pratilju je izabrana Nikolija Simić, a za drugu pratilju Milica Ivanović.

U porti manastira Gračanica sinoć je održano "Pesničko pričešće", a nakon toga je otkriven spomenik Milošu Obiliću.

Spomenik ovom srpskom junaku porušen je 1999. godine u Obiliću, pa je prenesen u portu manastira Gračanica, odakle je pre tri dana postavljen na kružnom toku u neposrednoj blizini manastira, na mestu na kome je 2010. godine bio postavljen mozaik kraljice Simonide.

Zalaskom sunca počeo Ramazan
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Najvažniji i najsvetiji mesec islamske vere Ramazan počeo je jučerašnjim zalaskom sunca, a od danas počinje obavezni ramazanski post.
Foto: Beta, arhiva, ilustracija
Ramazan je mesec posta tokom kojeg se verujući muslimani sveta uzdržavaju od hrane, pića, ali i loših misli i dela od jutra (sufura) do večeri (iftara).

Muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić pročitao je poslanicu povodom meseca Ramazana, koji je počeo zalaskom sunca, i pozvao muslimane u Srbiji da ga dočekaju "u miru sa Bogom i u miru sa svim narodima kojima smo okruženi".

"Neka je mir nama ovde u Srbiji, ali i svim muslimanima sveta i svim ljudima sveta", rekao je Jusufspahić na tradicionalnoj ramazanskoj konferenciji za novinare, povodom objavljivanja ramazanske poslanice Rijaseta Islamske zajednice Srbije o početku islamskog meseca posta - Ramazana.

Nakon ramazanskog posta, nastupa trodnevni Ramazanski Bajram, koji se smatra velikim praznikom u islamu.

Ramazan (Ramadan) je mesec posta, molitve, milosti i praštanja, deveti mesec muslimanskog hidžretskog kalendara, koji se računa prema Mesecu, a ne prema Suncu.

Ramazan, jedan od dva najznačajnija praznika pripadnika islamske vere je deveti mesec muslimanskog (lunarnog) kalendara, tokom kojeg vernici moraju da se uzdržavaju od činjenja loših dela i upotrebe ružnih reči.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Svetog Iliju, u narodu poznatog kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija je u Srbiji slava vazduhoplovaca.

Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine preuzelo hrišćanstvo dovodeći ga u vezu sa nastankom nove vere i novim Hristovim dolaskom.

Prema predanju, Sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.

Sveti Ilija je prisutan i u viziji Svetog Jovana Bogoslova u kojoj se njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja, novo preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.

Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.

Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo, pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama. Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Prema predanju, Ilija Tesvićanin rođen je u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine). Bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu veru i "slavio tuđe bogove".

Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kome je, prelaskom u hrišćanstvo, pripisao i osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.

Prema narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kočijama koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.

Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja.

-------
Bogami nas "Ognjena Marija "potkačila -neće valjda i Ilija Gromovnik ?    

SPC i vernici danas  slave Preobraženje Gospodnje

Društvo 09:47, 18.08.2014.
Autor: Agencija BETA,Foto: Wikipedia





U narodu se obično kaže da je to dan kada se preobražava i voda i gora tako da od tog dana više nema velikih vrućina. Nekad se verovalo i da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama

Foto: Wikipedia

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra 19. avgusta slavi Preobraženje Gospodnje, praznik koji u crkvenom kalendaru i među vernicima ima izuzetan značaj.
SPC i njeni vernici svetim liturgijama proslavljaju na taj dan uspomenu na događaj koji se zbio na gori Tavor, kada se Isus Hristos, prema predanju, prvi put pred odabranim učenicima Petrom, Jakovom i Jovanom, preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost. U crkvi se na Preobraženje, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, osvećuje grožđe i deli narodu, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba. Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina. Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i smena godišnjih doba.
Veliki broj pravoslavnih hramova u Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori. U pravoslavnim hramovima se na Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.
Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže - preobražava se i voda i gora.

Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina

28.avgust.




Kada je Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina? - Pravoslavne crkve koje koriste stari kalendar, obelezavaju praznik upokojenja Bogorodice Marije ili Uspenje Presvete Bogorodice.Velika Gospojina poznata je kao praznik majki i dece.

Danas se u pravoslavnim crkvama koje koriste stari kalendar obeležava praznik spomena na upokojenja Bogorodice Marije. Zvanični naziv praznika je Uspenje Presvete Bogorodice.

Praznik je većina pravoslavnih crkava, pošto koristi novi kalendar, obeležila 15. avgusta.

U Grčkoj, a od ove godine i u Rumuniji, to je državni praznik. Vernici masovno posećuju čudotvorne Bogorodičine ikone, a najviše ih odlazi na egejsko ostrvo Tinos, u hram Evangelistrija, prenosi Verska informativna agencija.

Dosta vernika dolazi u hram Panagia Ekatontapilijani na ostrvu Paros, kao i u Panagia Sumela u Veriji, na severu.

Rimokatolička crkva proslavila je ovaj praznik pre dve nedelje, pa su tog dana, širom Evrope bila uobičajena masovna hodočašća sa desetinama hiljada učesnika.

U Lurdu, u Francuskoj bilo 300.000 vernika, pošto je papa, takođe, pohodio svetište, koje postoji od 1873. godine.

Po starom kalendaru, posebno je svečano u Jerusalimu, jer tamo Jerusalimska patrijaršija vrši obred simbolične sahrane Bogorodice. Slični obredi postoje u Rusiji i u Ukrajini.

Sveto pismo ne daje saznanja o kraju zemaljskog života Bogorodice. Po predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.

Prema drugim nepotvrđenim izvorima, Bogorodica je putovala po predelima današnjeg Bliskog istoka, pa je tako stigla i do Svete Gore.

Ne mali broj porodica slavi današnji praznik kao svoju krsnu slavu, a među njima je i užarski esnaf u leskovačkom kraju.

Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju, uopšteno govoreći, ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.

U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, današnje, i Male Gospojine, koja je 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje.

Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslavne crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.

Srpska pravoslavna crkva obeležava 21. septembra rođenje presvete Bogorodice, praznik koji se naziva i Mala Gospojina. Ovaj dan ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru obeleženih crvenim slovom.


Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.
----
Pljušti kiša ,i mračno je kao u rogu .

Mala Gospojina je bila juče tj 21.09. Vreme je bilo šareno ali uglavnom lepo i sunčano bar kod mene. Kiša tj padavine tri puta po par kapi. Ako je ovo verovanje o vremenu koje Dani pominje tačno (u mom kraju ne postoji tj ja nisam čula za njega) čeka nas lepa jesen i blaga zima. Kod mene se veruje da jaja prikupljena između Velike i Male GOspojine mogu dugo da stoje pa su žene pravile zalihe u tom periodu jer su kokoške prestajala da nose jaja negde posle Male Gospojine i počinjale ponovo tek oko Svetog Nikole. Takođe se i detelina sejala u ovom periodu i tad nije bilo puno korova kroz nju na proleće tj i prva detelina koja se pokosi je bila upotrebljiva i za krupnu stoku ne samo za ovce kad se osuši i sačuva za sledeću zimu.

Danas je Krstovdan!


Krst, na kome je razapet Hirist je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hrist.

Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.

Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.

Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta. O Krstovdanu se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Jesenji Krstovdan pada 27. septembra i toga dana se, prema drevnim običajima, bere i posvećuje bosiljak.

Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi. U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i ako se voda smrzne očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".

Danas je Miholjdan

Novosti online | 12. oktobar 2014. 09:31 |
Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan






Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

Danas je Sveta Petka


Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.



Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.
Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.
Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.
Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.
Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.
Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Da ne bude da smo  navalili sa "uvezenim zapadnim običajima" ,da se pomene i ovo (ravnopravno) 
-----

Danas je Sveti Luka




Pisac jednog od Hrstovih jevanđelja živeo je u 1. veku. Smatra se da je Jevanđelje po Luki - treće jevanđelje u Novom zavetu napisao oko 60. godine. Ili tako bar misle vernici. Moderni tumači Biblije ne veruju da je Luka autor jevađelja, za koje većina smatra je napisano najranije između 80. i 90. godine nove ere.

Veruje se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Zbog ovoga se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Njegove mošti se čuvaju u Carigradu.

Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica.

Sveti Luka je zaštitnik lekarske profesije i mnogih bolnica.

U Srbiji ovih dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku. Poznata je izreka: "Ide Luka, eto Vuka". Sa druge strane, i zima je tu, kuca na vrata. Kaže se: "Sveti Luka, sneg do kuka". 

Svima koji slave Svetog Luku ,kao svoju krsnu slavu -Danubius Forum želi srećnu Slavu .

I to nije jedini svetac SPC za današnji dan ,ima još jedan ,novijeg datuma -danas je i sv Petar Cetinjski .

Srećna slava Sveti Luka svima koji danas slave.
Svako dobro vam želim.

Danas je Aranđelovdan: Arhanđel Mihailo je "živi svetac", po potrebi i danas silazi među ljude
Beta | 21. 11. 2013. - 08:33h | 




Arhanđeo Mihailo

Po crkvenom predanju, andjeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.
 


Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju - kao putnik ili prosjak. Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, "živi svetac".
 
Crkva procenjuje da je Aranđelovdan kao slava, po broju vernika na drugom mestu, posle svetog Nikole.

Dani,danas je Mitrovdan

Lakota ::

Dani,danas je Mitrovdan

Jesteeeee...ovo me je dovelo u zabunu

Аранђеловдан је хришћански празник који се прославља 21. новембра (8.новембра по старом календару)


Dakle ,SPC i vernici danas slave MITROVDAN


Pravoslavna crkva i vernici slave Dan Svetog Dimitrija, u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Praznik je posvećen komandantu Soluna iz 3. veka koji je stradao jer je štitio hrišćane.
Srpska pravoslavna crkva današnji dan slavi kao praznik posvećen antičkom komandantu Soluna Svetom Dimitriju koji je stradao zbog širenja hrišćanstva. Dan svetog Dimitrija je u narodu poznatiji kao Mitrovdan.






Sveti velikomučenik Dimitrije Solunski, koga starokalendarske pravoslavne crkve slave 8. novembra, rođen je u Solunu u 3. veku nove ere, gde je postavljen na očevo mesto za vojvodu. Zadatak mu je, takođe, bio da progoni hrišćane. Međutim, on ih je štitio i zato bio osuđen na smrt. Izboden je kopljima od strane rimskih vojnika početkom 4. veka.
Crkveni istoričari nisu saglasni oko toga da li život ovog svetitelja treba locirati u Solun ili Sremsku Mitrovicu, rimski Sirmijum, jer najstariji dokumenti koji su sačuvani potiču tek iz 8. veka, prenosi Verska informativna agencija.
Prema jednom tumačenju, mučenik je pogubljen u Sirmijumu, a ostaci preneti u Solun, nakon osvajanja Srema od varvara. Grci su već 413. podigli u Solunu baziliku u kojoj su se čuvale mošti Svetog Dimitrija. Grad je sačuvan, po predanju, od zemljotresa, bolesti, opsada. Sveti Sava Srpski, kako beleži Domentijan "dođe u solunski grad i pokloni se svetom velikom čudotvorcu Dimitriju i celiva njegovu časnu ruku".
Svetog Dimitrija posebno slave, pored Grka, Rusi i Srbi. Kod Rusa je njegov kult počeo da se širi još u 12. veku. Oni su ga 1581. izabrali za zaštitnika Sibira. Njegov praznik je jedan od najvećih praznika u Ruskoj crkvi.
U Srpskoj crkvi je njemu posvećeno preko 120 hramova. Sremska Mitrovica ga naročito proslavlja, a na njenom grbu nalazi se od 1388. godine.
Srbi smatraju da do Mitrovdana treba završiti sve velike poslove, pošto počinje zima, a ako je praznik pod snegom, znak je vrlo hladne zime.
Mnogobrojne su srpske porodice koje danas slave svoju krsnu slavu.

SREĆNA SLAVA: Danas je Đurđic!
Društvo 09:52, 16.11.2014.





Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem, ubija aždaju, koja je simbol paganske vere


U hramovima Srpske pravoslavne crkve danas se obeležava Đurđic. To je jedna od najčešćih slava srpskih porodica.

Svetog Georgija crkva pominje kao velikomučenika i borca za hrišćanstvo. Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.

Propovedao je novozavetnu veru i, po predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo.

Oboje su osuđeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.

Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama, Sveti Đorđe je predstavljen kako na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem, ubija aždaju, koja je simbol paganske vere. Na ikonama za praznik, Đurđic se predstavlja kao pešak u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.

U pravoslavnim manastirima, Sveti Georgije je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.

Sveti Georgije je veoma poštovan u našem narodu i slavi se dva puta godišnje. Jednom 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja, Đurđic, i drugi put 6. maja kada se obeležava dan njegove smrti, Đurđevdan.

Srećna Slava svima koji slave.

14.10. su bili Vračevi.

27/11/2014 - 08:06 Ako danas uradite ovo, oteraćete zle sile koje vas okružuju: Verovanja na svetog apostola Filipa! Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva "Filipovim postom". Današnji dan prate običaji čiji cilj je da zaštite od zlih duhova

Foto: pravoslavnacrkva.chAko danas uradite ovo, oteraćete zle sile koje vas okružuju: Verovanja na svetog apostola Filipa!
Na današnji dan Srpska pravoslvna crkva i njeni vernici praznuju svetog apostola Filipa, jednog od dvanaestorice apostola. Kao svetitelj apostol Filip se praznuje 14. novembra prema starom, odnosno 27. novembra prema novom kalendaru.


Ovaj praznik je značajan i po tome što su u ovaj dan poklade pred Božićni post, koji se zato ponekad naziva “Filipovim postom”. Ovaj dan prate običaji čiji cilj je da zaštite od zlih duhova. Povorke maskiranih igrača uz buku i svirku obilaze komšijske kuće, izvodeći različite običaje magijsko-zabavnog karaktera, koji treba da odjure nemani. Kao i drugi narodni praznici i poklade se ispraćaju bogatom trpezom i od 28. novembra počinje božićni post koje se završava na Božić, ujutru.
----------------

SVETI GRIGORIJE ČUDOTVORAC: Lečio je sve muke i bolesti, pred goniteljima bivao nevidljiv 


Takav bi nam baš trebao .