SRBIJA NA ZAPADU

Žuća

Pokojni Žuća, Bog da mu dušu prosti, bio je znan kao seoski kicoš.
Večiti neženja, kocoš i lola do sudnjeg dana.
A znao je i umeo da ceni lepotinju seoskih snajki. I retko šta da bi mu promaklo.

Ali, ne lezi vraže... strefi i Žuću zla sudba.
Dođe nova komšika, čak iz trećeg sela. I tamo se pročulo za Žućinu boljku, al snajka drčna.
Ne brenuje ič.
Okreni, obrni... al Žući se ne da. Ni da priđe.

Veselnik se skoro pogubio. Prolaze godine a sad se ko za inat i selo zaverilo. Gde god Žuća na igranku il seelo a manguparija ga podbada.
Okuražile se i snaše... pa se i one sašaptavaju. Prop'o Žuća!

Negde o Petrovd'ne udžgarila jara, crveno je slovo pa se selo utišalo pred vašar. I preslava je. Gurbeti se već učadorili u topolnjaku kraj vašarišta i štimuju instrumente a čergari zaređali da olejišu kotlove, vračaju i drpaju seoske koke.

Izvalio se Žuća pod lipovim ladom, gricka slmačicu i nešto pljucka na komšiluk.
Stisla neka žega, svukud. Uspalio se pa ni japad bujadi ne pomaže.
I koke se nešto usplahirile… ko da i’ nešto spopalo. Vrag bi ga znao.
Kad, eto čerge: cigančići na trešnju, brka iza kočaka, kljuse u detelinu a vračara pred domaćina.
- Sretan bio gazdo sa slaninom! Sudbu da ti kažem… i ništa da ne lažem.

Trgnu se Žuća, dofati ceo kaiš sapunjare… i satljik brlje pride.
Gatara vadi lulu, ciga nazdravlja, musavi se prosrali a kljuse pase li pase “smiljkicu”.
- O gazdo… sveg berićeta ćeš imati… al sreće nemaš. Na čini si nagazio…

Dosipa Žuća “mučenicu” i ne žali dok ne obali goste s nogu.
Jošte im pomože da upregnu već nabreklo kljuse i da se potovare. Treba se uspeti na Žućak da pukne vidik na džadu.
Na polasku pripreti gatari - kako meni istinu kazala tako i tebi kljuse poživelo.

Da l’ od viška deteline, pretovarene čerge il teške kletve tek na pola strane kljuse pade.
Cigani u lelek a gatara usplahirena pred Žuću - da skine kletvu!
I pade pogodba.
Istrlja Žuća cigansko kljuse pa se pridiže… a gatara ode po zadatku u komšiluk pa pred snajku.

- Gazdarice, svega imadeš al dece i sreće nemaš. Već, za Božić… kad jutru kreneš na vodu za česnicu da zamesiš, prvi muškarac kojeg strefiš… taj ti je suđen.

I odoše cigani.
I bi vašar. I opet u kolu Žuća zalud zapliće. Ni da ga ždrakne komšika.
I propade još jedno leto... i jesen vazda sumorna.

Kad o Božiću - stisko mraz… puca cerić a Žuća se pre poja petlova mrzne u jendeku.
Prti komšika pa rumenilom žari po snegu. Ne oseća obranicu.
- Hristos se rodi, cvrkuće po mrazu.
A Žuća natuko šubaru na čelo pa bi da prođe jetkim – Vaistinu!
- Stan bre… kud se žuriš?
- Eto... nece ni karta poštenog čo’eka. Puk’o na dami.

I tako... reč po reč a ruke se zgrejaše. I šubara se podiže a marama zategnu.
Iste godine rodi se pljunuti komšija pa jopet.
I nasta graja... al ne manišu ni Žuća ni komšika.
I sviknuše svi, pa selo zaćuta.
Dečurlija nemirna pa i tarabe na međi razgradiše.

Samo se Žuća nešto trgo i nije se dao više prepoznati.
Nije se ženio al je kocku batalio.
I svakog Božića je sviračku bandu častio.
I kad lumpuje umeo bi da štapom ošine po astalu – post Ti tvoj.






Aj' sad, da ne trazimo Tarabica, objasni nam ''crvene'' reci Mi juznjaci slabo divanimo zapad

cojle ::

Kada je na red došlo premeštanje pokojnika sa mesnog groblja, otkriveno je da su vreočki Romeo i Julija, koji su život okončali ručnom bombom, sahranjeni tako što su na njihovim sanducima probušene rupe, kroz koje su njihove ruke ostale čvrsto spojene u smrti.

Tragedija se dogodila, kako piše na spomeniku Leposavi Radojičić, 29. decembra 1924.
Nema sačuvanih fotografija nesuđenih mladenaca, ali priča koja se prenosi s kolena na koleno, govori da su bili stvoreni jedno za drugo.

Uh, fantasticna prica, zaista!

Malo bih se,ako se slažete,pozabavio nekim našim "tradicionalnim prijateljima", "sa strana svih"-kako kaže pesnik, "sa juga i severa..." ,a kroz jednu jednako zanimljivu temu,o kojoj retko razmišljamo a još ređe govorimo.

Prema raspoloživim podacima, uoči Drugog svetskog rata Kraljevina Jugoslavija je posedovala 84.574 kilograma čistog zlata. Uviđajući opasnost po zemlju, knez Pavle je odobrio da veći deo zlatnih rezervi bude prebačen u Englesku u maju 1939. godine.

Transport je izvršio razarač Beograd i tako je u Englesku banku stiglo 980 sanduka u kojima se nalazilo 3.379 zlatnih poluga. U ovoj banci Narodna banka je već imala 225 zlatnih poluga, pa je ukupna rezerva u Velikoj Britaniji uvećana na 44.886,61 kilogram čistog zlata.


Nakon početka Drugog svetskog rata (1. septembra 1939), dok se očekivao napad na Veliku Britaniju, Savet zemaljske odbrane Jugoslavije je doneo odluku da se zlato hitno prebaci u Sjedinjene Američke Države. Uz veliki rizik, u Njujork je transportovan iz Engleske 33.683,51 kilogram čistog zlata. U trezoru Engleske banke do kraja rata ostalo je 11.203,10 kilograma.

Narodna banka je organizovala još dva transporta.
- U maju i junu 1940. iz Švajcarske, preko Atine, u Njujork je upućeno 344 sanduka, odnosno 14.168,16 kilograma čistog zlata. Uoči bombardovanja Beograda, Narodna banka Kraljevine Jugoslavije je kod Federalnih rezervi u SAD imala 47.851,67 kilograma čistog zlata.

Treba istaći da je Narodna banka 18. marta 1941. godine, na tržištu zlata prodala za devize 20.002 kilograma čistog zlata u korist depozita kod Brazilske banke u iznosu od 11.225.000 dolara.

U trezorima u zemlji ostalo je 10.701,11 kilograma zlata.

Još 1939. godine iz Beograda je evakuisano sve zlato: u užički podzemni trezor 9.611,30, dok je u sarajevskoj filijali Narodne banke ostalo je 1.089,80 kilograma.

Ministar finansija u Simovićevoj pučističkoj vladi, Hrvat-mada nebitno, dr Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila prebačeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše.

Usred aprilskog debakla, pučisti su se odlučili za bekstvo iz zemlje.

14. aprila u manastiru Ostrog patrijarh Gavrilo je blagoslovio i odlazak mladoga kralja Petra II ; 15. aprila 1941. najpre su evakuisani pučisti civili, a 16. aprila oficiri pučisti, pa je posle poletanja poslednjeg aviona za Grčku (tromotorni bombarder "savoja marketi SM - 79", kojim je pilotirao vazduhoplovni kapetan Ivan Dominko), u kome se nalazio glavni organizator puča i bekstva iz zemlje, general Borivoje Mirković, na nikšićkom aerodromu ostalo 190 sanduka državnog zlata.

U avione je ukrcano (zbog male nosivosti i premnogo klijenata za bekstvo) svega 14 sanduka (674 kilograma zlata). Pučistička vlada je ponela osam sanduka (385 kilograma) a generalitet šest sanduka (289 kilograma). U Mirkovićevom avionu bilo je najviše sanduka sa zlatom - tri. Blizu grčke luke Preveza, generalov avion je pogođen i razbio se prilikom prinudnog sletanja. Mirkoviću su bile slomljene obe noge. Na grčku teritoriju je bilo prebačeno 216 političara, pučista, ne računajući njihove žene, bližu i dalju rodbinu.

Zlato koje su pučisti doneli u Englesku morali su da deponuju u Engleskoj banci. Preračunato u dolare, to je iznosilo 4.000.000 $ za količinu od 385 kilograma, po jednima, a po drugima 245 kilograma čistog zlata. Od te sume su isplaćivane plate pučistima i službenicima u njihovim vladama u Londonu, kao i mesečne prinadležnosti kraljici Mariji, kralju Petru II i njegovoj braći, kraljevićima Tomislavu i Andreji (svi su dobijali istu sumu kao i predsednici vlada do 1952. godine).

Ali to nije bilo sve!

Pučističke vlade: generala Simovića, Slobodana Jovanovića (dve), Miloša Trifunovića, Božidara Purića i Ivana Šubašića, imale su na raspolaganju depozit Narodne banke Kraljevine Jugoslavije u banci Federalnih rezervi u Njujorku u iznosu od 24.587.814,08 dolara. Na tom računu je posle rata ostalo neutrošeno svega 662.757,13 dolara. Depozit u Brazilskoj banci (11.225.000 dolara za prodatih 20.002 kilograma zlata) nigde se ne spominje.

Prema svemu sudeći, pučisti su u emigraciji potrošili 27.925.056,95 dolara.

Šest sanduka, koje je uzeo generalitet, bilo je odmah predmet spora među samim pučistima i zbog njih su padale teške optužbe za vreme takozvane Kairske afere.

Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?

Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma čistog zlata.

Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka ili 188,45 kilograma.

Četnici su pronašli i uzeli jedan sanduk.

Ozna je pronašla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu.

Posle dugogodišnjih napornih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija, utvrđeno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasništvu FNRJ.
Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.
Može se sa sigurnošću kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviše posle bekstva pučista iz Nikšića.

Od predratnih 84.574 kilograma čistog monetarnog zlata, posle rata je preostalo 49.033 kilograma. Šta se desilo sa 35.541 kilogramom državnog monetarnog zlata? Ustaše su, videli smo, ukrale 1.089,80 kilograma. Ko je, posle pučista, najviše uzeo? Odgovor je: Amerikanci!

Evo kako.

Posle rata SAD su procenile da je konfiskovana imovina njihovih građana u Jugoslaviji vredna 17.000.000 dolara. Realno, to je bila suma između tri i pet miliona dolara. Amerikanci su zahtevali da Jugoslavija to isplati iz svojih zlatnih rezervi koje su bile čuvane u Federalnim rezervama. Profesor dr Milan Bartoš je sačinio prigovor da je reč o depozitu u nuždi, ali je prigovor odbijen. I tako su naši saveznici Amerikanci iz jugoslovenskog depozita od 47.851,67 kilograma monetarnog zlata uzeli sebi 15.649,22 kilograma.

Teško je verovati da su Amerikanci jednostavno, kao gusari, opljačkali Jugoslovene. Nisu oni naplatili samo imovinu koju su komunisti konfiskovali američkim građanima 1948. godine. Kao plutokratska, trgovačka nacija, oni su naplatili sve ono što su u vidu pomoći (oružje, uniforme, hrana, vozila, avioni...) za vreme rata isporučili Brozovim partizanima i Mihailovićevim četnicima.

Ni to nije bilo nešto novo.

Posle Prvog svetskog rata, naši saveznici Francuzi i Englezi su zahtevali da im se sva pomoć plati. Čak i pertle za cokule koje su bile isporučene srpskoj vojsci pred proboj Solunskog fronta, a da ne govorimo o topovskoj municiji većeg kalibra. Čak i pertle! Opanci na nogama tih junaka više nisu bili upotrebljivi. I plaćene su saveznicima njihove pertle!

Amerikancima je posle Drugog svetskog rata uspelo da naplate sve bombe koje su pred kraj rata bacili na srpske gradove. Svaku bombu, svaki litar goriva za svoje leteće tvrđave koje su donele smrt mnogim Srbima, uglavnom civilima u Podgorici, Beogradu, Leskovcu, Bihaću...
Praktični Amerikanci su i za to imali pokriće: bombe na Srbe je tražio Josip Broz, preko svog generala Koče Popovića.

Неке изјаве европских и светских званичника протеклих дана,нагнаше ме да се поново осврнем на наше "вековне и традиционалне пријатеље и савезнике"...

Да "нека комшији цркне крава" није само Србима својствено,потврђује и изјава министра иностраних послова Немачке Гида Вестервеле који је посетио Београд.

Већ наредног понедељка, 27. фебруара, Србији може да буде дато зелено светло као званичном кандидату за ступање у ЕУ.

Шта се крије иза предлога Немачке да се Србија прими у ЕУ?Како сматрају експерти, таква благонаклоност се појавила из бојазни да ће се у случају новог одбијања да се придружи јединственом европском простору, Србија окренути према Русији.Дакле-комшији у инат!

Да подсетимо да је ЕУ ставио на чекање српску пријаву још у децембру 2011. године. И то се десило због непомирљивог става управо Немачке.Више од два месеца руководиоци ЕУ разговарали су са Београдом у оштром тону.Министар је одбио да призна да је Србија испунила услове за добијање статуса канидата. Он је саопштио само да је земља далеко напредовала тим путем.У ЕУ и даље постоји опозиција пријему Србије. Најважнији проблем састоји се у томе што ЕУ нема нове идеје и моделе у погледу Косова.

Србија је већ испунила оне услове које јој је Брисел првобитно поставио — изручила је Хашком трибуналу лидере босанских и хрватских Срба.Што се тиче Косова, раније се од Београда није тражила сарадња са Приштином као прелиминарни услов за одобрење српске пријаве. Ипак,када је постало јасно да је већ непристојно даље одбијати Србију, појавили су се косовски услови. И данас давање статуса кадидата Србији остаје предмет геополитичких шпекулација.

Али управо сада ЕУ је приморана да жури. На пролеће у Србији треба да буду одржани парламентарни избори и надаље замрзавање српске пријаве ће нанети удар актуалној владајућој коалицији и може да доведе на власт Српску радикалну странку, која се придржава антизападних ставова. Зато, највероватније ће наредних дана ЕУ одобрити пружање статуса кандидата Београду.То значи још месеце и године преговарачког процеса са отвореним финалом.

Pas koji je voleo gradilišta

MEŠANAC Žuća šest godina bio je sa radnicima Građevinske firme „Gejt“, uporno ih prateći na čak osam gradilišta u Valjevu! A onda je neko, u četvrtak, psa koji je voleo gradilišta - otrovao.

Prvi put Žuća se, još kao štene, građevincima „Gejta“ pridružio 2006. godine, dok su zidali stambenu zgradu u Ulici Mirka Obradovića u Valjevu. Kad bi objekat bio završen, a radnici prešli na novo gradilište, za njima bi došao i Žuća.

Nismo ga vodili, uvek je stizao za nama, nepogrešivo je pronalazio naša nova gradilišta - kaže Aleksandar Mitrović, vlasnik „Gejta“. - Kako je koji sprat bivao ozidan, tako je i Žuća išao barabar s radnicima, tokom cele smene ležao bi na betonskoj ploči, oplati i skelama i s neverovatnom pažnjom posmatrao kako gradnja odmiče, a preko noći nije se odvajao od čuvara.




Čak i za vreme odmora, ili van sezone, kad nije bilo radnika, Žuća se, kažu u „Gejtu“, nije odvajao od gradilišta! Uporno je čekao da se građevinci vrate. Pre dva meseca čak je zaradio povredu na radu, kad je pao sa skele sa skoro tri metra visine, ali srećom nije zakačio čeličnu armaturu.

Kad su ga jednom šinteri smestili u azil za pse, odmah smo ga vratili - kažu radnici „Gejta“.


- Žuća nije bio pas lutalica, naša gradilišta bila su njegov dom!

Žuća se, vele, nije zbunio ni kad je ovo preduzeće istovremeno imalo dva gradilišta u Valjevu. Svakog dana na kraju prve smene na gradilištu u Pantićevoj ulici, mešanac bi odlazio u drugu smenu, na gradnju zgrade u Ulici Vuka Karadžića!

- Bio je neverovatno odan, nikad nije zalajao, a kamoli nekog ugrizao, voleo je ljude, ali mu je neko dao kobasicu s kreozanom, opasnim pesticidom i Žuća je uginuo - kaže Snežana Stojić, građevinski inženjer.


- Našeg mrtvog ljubimca, s kobasicom u zubima, pronašli su električari.

Nažalost, nije mu bilo spasa.

Na poslednjem Žućinom gradilištu u Pantićevoj ulici u Valjevu u petak je vladala mukla tišina.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:373257-Valjevo-Pas-koji-je-voleo-gradilista#.T3cyv62Jfek.facebook



Nemam reci, zaista. Moj otac je u selu uvek cuvao dva psa ( sarplaninca lovackog kera). Secam se, bila sam mala, kad su nam otrovali tako psa. Jedna je tuga gledati ga kao zivo bice, a plus druga jer je cela porodica vezana za njega ( deca ponajvise). I danas pamtim kako sam prvi put videla oca lica punog bola dok je gledao kako psu izlazi pena na usta a on ga, kako samo pas ume, tuzno gleda u leze mu uz noge. Tata je naredio da udjemo u sobu, i izneo je lovacku pusku. Pucanj. Psa je sahranio, nije nam rekao gde...

More kakav Zapad,gde su oni od nas:


....za svaki slučaj i link -ako ne možete pročitati cene na slici .

CENE -Srbija vs Nemačka

EAGLE ::

U trezorima u zemlji ostalo je 10.701,11 kilograma zlata.

Još 1939. godine iz Beograda je evakuisano sve zlato: u užički podzemni trezor 9.611,30, dok je u sarajevskoj filijali Narodne banke ostalo je 1.089,80 kilograma.

Ministar finansija u Simovićevoj pučističkoj vladi, Hrvat-mada nebitno, dr Juraj Šutej, naredio je 7. aprila 1941. da se zlato iz užičkog trezora (204 sanduka) premesti u Mostar. Kad je 10. aprila u Zagrebu proglašena NDH, ovo zlato je 14. aprila hitno prebačeno u Nikšić i sklonjeno u pećini Trebjesa. Ni tu nije ostalo, već je 15. aprila prebačeno na aerodrom Krapino polje, radi prebacivanja u inostranstvo. Zlato koje je ostalo u Sarajevu zaplenile su ustaše.

A hajd, namireno je to u Aprilu 1992 iz "zapadne Banjaluke", izmedju ostalih zapadnih gradova

AstrinaKomsinica ::

A hajd, namireno je to u Aprilu 1992 iz "zapadne Banjaluke", izmedju ostalih zapadnih gradova

"Bolje svašta jesti nego svašta pričati" - govorio je moj otac al' dobro sad...


Mnogima je važno da imaju mišljenje o svemu i da ga javno iznesu nego koliko to ima smisla,ne razmišljajući o tome da je mišljenje kao i šupak-ima ga svako ali ga mnogi koriste u pogrešnu svrhu.

EAGLE ::

AstrinaKomsinica ::

A hajd, namireno je to u Aprilu 1992 iz "zapadne Banjaluke", izmedju ostalih zapadnih gradova

"Bolje svašta jesti nego svašta pričati" - govorio je moj otac al' dobro sad...


Mnogima je važno da imaju mišljenje o svemu i da ga javno iznesu nego koliko to ima smisla,ne razmišljajući o tome da je mišljenje kao i šupak-ima ga svako ali ga mnogi koriste u pogrešnu svrhu.

No no kofrciti se Eagle, ode zeludac!

Sam kazes, i tebi je jako vazno da imas misljenje o svemu, a posebno da ga izneses hahahaha, a da li je potkovano sa facts, to je druga pricica:)

Onako brat bratu, dodijalo brate citat "silne nepravde nanesene", pa rekoh da te utjesim malo

AstrinaKomsinica ::

... a da li je potkovano sa facts, to je druga pricica:)

Ma ne sekiram se ja za potkovane ;pa ti bar znaš komšinice da ih na ovom forumu ima

Ali da ne zatrpavamo temu

Da li je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Briselu dobio packe koje bi ga mogle popraviti, pitaju se neki mediji, pripadnici biznis zajednice i političari odlazećeg režima...

U samom pitanju o mogućim packama već je sadržano dovoljno ponižavanja Srbije tako da nije potrebno odgovarati na pitanje da li će ih ili neće biti.

Pročitah nedavno u knjizi o Ivu Andriću i njegovoj diplomatskoj karijeri kako je monumentalnost građevina u Berlinu pre Drugog svetskog rata obavljala funkciju zastrašivanja malih vazalnih vlastodržaca koji bi trebalo „da drhte pred geometrijskom veličanstvenošću novog faraona“.

Među njima je bio i tadašnji češki predsednik Emil Haha na koga je Hitler "izvršio višečasovni pritisak tokom njegove posete Berlinu 14. marta 1939, da pristane na nemačku okupaciju Češke, a po ulasku u Češku ostavio ga je kao marionetsku figuru“.

Postupak verbalnog prisiljavanja nazivan je od tada u Trećem Rajhu – „hahaizovati nekog“. Da bi postupak „hahaizacije“ bio do kraja jasan potrebno je dodati i sledeće: „Dok sutradan Hahin voz bude kasnio za Prag, imaće za to samo jedan razlog: Hitler ga je pretekao i već 15. marta bio na Hradčanima“.

Nemam nameru da vršimo poređenja između tadašnjeg Berlina i sadašnjeg Brisela, ali želim da istaknem aktuelni značaj „hahaizacije“, bilo da je Berlinska ili Briselska. Gde se mogu dobijati packe može se dobiti i nešto teže, pogotovo kada u rođenoj zemlji ima krugova koji za tim prosto žude. Doduše tadašnjem Hahi voz je uz sva kašnjenja ipak stigao do Praga, a nekom „hahaizovanom“ Srbinu nije namenjen put u Beograd. Namenjena mu je druga vojno već zaposednuta destinacija – Tačijeva Priština. Tek onda, posle uspešnog presedanja u ovoj stanici, može se biti „marionetska figura“ u prestonici ostatka Srbije, koji se sa zatvorenim muzejima i neotvorenim zadužbinama sve više pretvara u carstvo provoda po splavovima.

Kako izgleda uspešna „hahaizacija“ srpskih političara gledamo već pola decenije, pa bi bar za promenu bilo dobro da vidimo nešto drugo.

EAGLE ::

Tek onda, posle uspešnog presedanja u ovoj stanici, može se biti „marionetska figura“ u prestonici ostatka Srbije, koji se sa zatvorenim muzejima i neotvorenim zadužbinama sve više pretvara u carstvo provoda po splavovima.

Kako izgleda uspešna „hahaizacija“ srpskih političara gledamo već pola decenije, pa bi bar za promenu bilo dobro da vidimo nešto drugo.

Hm ....i jeste ,i nije . Da su nešto hteli da urade , onda bi pripomogli kintom kampanju da Toma ne dođe na vlast . No iz Brisela se moglo čuti da je i Toma "prihvatljiv" ? Teško da je već sada "hahizovan" ,jer tu je tek koji dan -nema još zašto da dobija "packe" . Tako da su osmesi iz Brisela prilično usiljeno -kiseli ,i imam utisak da se čeka hoćemo li gledati "nešto drugo" ili će fotelja Predsednika Srbije samo da se ulubi po novom doopetu,a "pristupanje" ići svojim tokom -tj,puževom brzinom .
No ima tonova da je Tači "hahaizovan" a pošto nema smisla za humor , da je došlo vreme da bude i neutralizovan . Videćemo . Mi možemo samo da gledamo i pomalo nagađamo ,a u nervoznom isčekivanju i da se malo svađamo po forumu .
Mene brine poslednja rečenica teksta -carstvo provoda na splavovima ,jer me to asocira na neka loša vremena za Srbiju -a i na onaj karakterističan osmeh koji je i onda imao sadašnji El Prezidente .
Nego ...niko -ali niko ne reče ni reč na ono što bi bila bar asocijacija na naslov ove teme -cene u Srbiji i na Zapadu ?
Jer smo -činjenice stoje ,ne samo "na Zapadu" -nego i "prestigli" . Kako je to moguće uopšte ?
Biće da se neko debelo smeje (uvoznički lobi i domaći monopolisti ,koji dobro žive pod svim vladama ) dok nama preostaje samo polako da plačemo ,jer nam je isto ,ma ko bio predsednik i ma kako dobri ili ne bili sa Zapadom i Istokom .

Danubius ::

Mene brine poslednja rečenica teksta -carstvo provoda na splavovima ,
...
Nego ...niko -ali niko ne reče ni reč na ono što bi bila bar asocijacija na naslov ove teme -cene u Srbiji i na Zapadu ?

Ma daj matori ne zajebaji! :zubi3:

Kakve cene,standard,kakvi bakrači?To je nekad bilo "hleba i igara" ;sad ti je bato: "igara narodu" a za hleb nek se snalazi ako mu treba :zubi3:

cojle ::

DUVAN ČVARCI

VALJEVSKO A NAŠE

Srpski kavijar od svinje

Čovek brend, nema šta nije radio, gde nije bio, ali tek kad je raskrstio sa crkvom i partijama podoš’o, zaštitio duvan-čvarke, dobio Ispravu o žigu, i o svom trošku post’o svoj čovek kralj!

POSTUPAK: Slavan nad ranijom...

Vlasnik radnje za prodaju suhomesnatih proizvoda, pršuta itd.; pa u Valjevu, Slavan Batočanin, dobio je, ispravu kojom mu je priznat žig za znak "Specijalitet Valjevskog kraja – Duvan čvarci".
‘Artija bela, k’o diploma, u vrhu grb, desno, Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose, Zavod za intelektualnu svojinu, Isprava o žigu, registarski broj 50230, Priznat je žig... znak u boji, sa crtežom brkate šajkače koja meša čvarke u raniji, dole levo pantljika u boji zastave, veliki narandžasti plus reljefni žig, dole desno potpis direktora Zavoda, prof. dr Slobodan M. Marković.

Čvaraka ima, neka bude, otkad je Srba, odavno, to je sigurno.
Postoje mađarski, sremski, bački, biber, šoder i duvan čvarci. Ovi poslednji se proizvode samo u valjevskom kraju, u poslednje vreme i na drugim prostorima. I samo su duvan-čvarci specijalitet, redovni u ponudi kao predjelo u boljim restoranima, još redovniji na slavama, svadbama, drugim veseljima.
Moglo bi se reći da su duvan-čvarci otmenija vrsta klasičnih čvaraka,onih tvrdih džologanja koji su se, kao sporedni proizvod koji je jela samo sirotinja, dobijali pri ceđenju masti.
Dakle, duvan-čvarci su čvarci koji se dobijaju dužim kuvanjem, prženjem i ceđenjem, dok se ne raspadnu i dobiju zlatnu boju.

Kako, veli Slavni Kralj čvaraka, ubije se svinja, masnija, od nekih dvesta kila, i posle francuske, ili neke druge obrade, sve što ostane, sva masnoća, rebra, glava, iseče se na krupnije komade i stavi u raniju.
Ranija se, puna, nalije vodom, to se kuva šest-sedam sati, dok meso ne otpadne sa kostiju i postane kašasto. Onda se sve to bistri, dok voda ne ispari, ostane samo mast, tiha vatra, i mešanje, non-stop mešanje, bitan je trenutak kad se prestaje, u sekundu, sve se, kroz platno, cedi stegama, čvarci se rastresu i usole, postanu rskavi, i gotov pos’o,dva’es kila čvaraka.

Srpski kavijar od svinje

I kršten je kao Slavan pa je od lokalnog proizvoda napravio brend i post’o slavan k'o kralj čvaraka,
iz Beča mu, bre, dolaze, gledali preko satelita, što ti je ta televizija, i još,
obavezno, da mu turimo ženu na Forum, ona mu je najvažnija,
more - nema čvarka bez stiskanja a to se ne može samo!



I slušaj vamo ...

... ako 'oćeš da bidneš kralj ... uči se po Valjevu ...
... sve duvan čvarke glockajući ...
BRE!

Ове суботе, 13. октобра, сви љубитељи дуван чварака треба да посете Ваљево, град у којем се по седми пут одржава фестивал овог српског сланог специјалитета. Манифестација, посвећена бренду ваљевског краја, сваке године окупља велики број посетилаца који имају прилику да први пут виде како се спремају чварци по рецептури старој 200 година, али и да дегустирају овај јединствени производ, који је изум ваљевских месара и који се нигде на планети не припрема на такав начин. Догађај почиње у 10 часова на кеју реке Колубаре.

HAG oslobadja i Haradinaja!!! Dobrodošli u Evropu, u kojoj su , žute zvezde na zastavama, a za Srbe na rukavima !

www.mirjanabm.com

cojle ::

Vampir Sava brend valjevskog krajа






Pozdrav iz Valjeva

Vaš Vampir Sava

Srpski vampir Sava Savanović, i da hoće, ni u gluvo doba noći, po mraku, više ne može da se skriva!
Napravljen je svojevrsni foto-robot vampira koji, kaže predanje, već vekovima obitava u valjevskom kraju.
Lik Save Savanovića zapravo je osmišljen da na predstojećem Sajmu turizma u Beogradu bude glavni promoter Valjeva.
Od Save se očekuje da mnogobrojne posetioce uputi na štand klastera „Valjevo za vas“ i upozna ih sa turističkom ponudom ovog dela Srbije.
Sava svojom pojavom treba da skrene pažnju na sve ono čime Valjevo i okolina raspolažu. Ideju o Savi Savanoviću kao promoteru iznedrio je i likovno osmislio Dušan Arsenić, valjevski dizajner i arhitekta.
Potraga za različitim mitskim bićima oduvek je mnoge istraživače dovodila u nepregledne šume valjevskih planina, ali šikare, klanci, jaruge i pećine ljubomorno čuvaju svoje tajne. Svi oni vraćali su se neobavljenog posla, umorni, ali ne razočarani - bili su zadovoljni zbog lepota koje su videli, susreta sa domaćinima...
Mnogi su svojim prijateljima pokazivali prelepe fotografije valjevskih krajolika koje su načinili. Jedva su čekali da ponovo dođu, nadajući se da će sledeći put imati više sreće . Ali, pojedini istraživači doživeli su nepoznatu sudbinu, nestali su netragom. Iza jednog od njih, u mahovini pored povlenske vodenice-potočare, ostao je samo fotoaparat posut brašnom. Na poslednjem snimku, koji je nepoznati putnik-namernik načinio, bio je vampir Sava Savanović!
To je, zapravo, osnova priče za turističko angažovanje poznatog krvopije, kojeg je ovekovečila pripovetka „Posle 90 godina“ Milovana Glišića.
Uz grofa Drakulu, nema sumnje, Sava Savanović je najpoznatiji vampir jugoistočne Evrope.
O tome da je reč vampir, kažu, srpskog porekla, ne treba ni govoriti...
Na Sajmu turizma očekujemo da Sava posetioce upozna sa ponudom valjevskog kraja.
Sa Savom Savanovićem svaki posetilac štanda moći će da se fotografiše .

Samo za tu priliku Sava Savanović, kao vampir, moći će da boravi na dnevnoj svetlosti, beli luk mu neće smetati.
Trudićemo se, naravno, da štandu ne prilazi niko ko u ruci nosi glogov kolac!

http://www.dagbladet.no/2012/12/12/nyheter/utenriks/serbia/vampyrer/kuriosa/24804023/

QQ, i u Norveskoj se prica o Savi

Vampyrfrykt var PR-stunt
Lokale myndigheter i Serbia advarte aldri mot vampyr.

QQ, i u Norveskoj se prica o Savi

Naš a Vaš!

Močamo u Brisel,aaaaaa ? Vid* vraga!
::::::::::::::::

U ČAST NAŠEM DANU DRŽAVNOSTI


Simbol Brisela je
danas u srpskoj nošnji!

Autor: Tanjug | 15.02.2013 - 10:34:00h |

Maneken Pis, statua dečaka koji piški koja je simbol grada Brisela,
danas će u znak obeležavanja Dana državnosti Srbije biti obučen u srpsku
narodnu nošnju: opanke, jelek i šajkaču.



Maneken Pis


Bronzana statua s početka XVIII veka, podignuta je u čast dečaka iz
srednjevekovne legende koji je spasao Brisel tako što je urinom ugasio
fitilj i time sprečio osvajače da dignu u vazduh gradske zidine, jedna
je od glavnih turističkih atrakcija glavnog grada Belgije.

Šezdeset santimetara visokog Manekena, što na lokalnom narečju znači
mali čovek, povremeno oblače u razne kostime, o čemu brine posebna
gradska služba, a danas je treći put da se Dan državnosti Srbije u
Briselu obeležava na ovaj način.


Iz ambasade Srbije u Belgiji najavljeno je da će kratkoj ceremoniji
otkrivanja statue danas u podne prisustvovati ambasadorka Vesna Arsić i
briselski gradski funkcioneri.

A nama šta ostane:))

Kako vide Srbiju na zapadu

Pogledajte link,tako simpaticno i produhovljeno...svaka slika je prica za sebe.