SRBI I SRBIJA

First topic message reminder :

Srbi su južnoslavenski narod koji živi pretežno u Srbiji
6.212.838 (2002), gdje čine oko 82,86% populacije. U Bosni i Hercegovini, po popisu iz 1991. godine, u
BiH je živjelo 1.366.104. Srba i činili su 31.21% populacije. Današnje
procjene govore da u BiH živi oko 1,4 - 1,5 miliona Srba, što čini oko
37% stanovništva. U Hrvatskoj, 1991. godine živjelo je 581.663 Srba i
činili su 12,2% populacije, a po popisu iz 2001. godine, ima ih 201.631 i
čine 4,5% stanovništva Hrvatske. U Crnoj Gori po popisu iz 2003. godine
živi 198.414 Srba, što čini 31,99% stanovništva. Na Kosovu po
procjenama iz 2002.
godine živi oko 102.000. - 114.000 Srba, što čini oko 6% stanovništva.
Manji broj Srba živi u Makedoniji, Sloveniji,
Rumuniji,
Albaniji
i Mađarskoj.
Srbi također žive i u dijaspori,
prvenstveno u Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj,
SAD-u, Kanadi i Australiji.
Procjene ukupnog broja Srba u dijaspori se kreću izmedju 1.5 i 3
miliona.
Najveće urbani centri Srba u Srbiji su u Beogradu
(1.500.000), Novom Sadu (oko 250.000), Nišu
(200.000) te u BiH Banjaluci (200.000).
U inostranstvu, značajan broj gradske populacije se nalazi u Chicagu
(kao i cijeloj saveznoj državi
Ilinois), te u Torontu i
južnoj provinciji Ontario.
Jezik


Srbi govore srpskim jezikom. Srpski jezik je službeni jezik Srbije,
Crne Gore i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Za
detaljniji opis srpskog jezika, pogledajte članak srpski
jezik.
Srbi koji su dali
doprinos čovječanstvu


Srbi su igrali zapaženu ulogu u razvoju umjetnosti i nauke. Grupu
zapaženih srpskih intelektualaca uključuju naučnici Nikola
Tesla, Mihajlo Pupin, Pavle Savić, Milutin Milanković, Mileva Marić
(matematičarka i prva žena Alberta Einsteina), književnici Miloš Crnjanski,
Đura Jakšić i
drugi.

Prijavili se uprkos tome što je poziv upućen doktorandima.


U društvu doktoranada sa evropskih univerziteta, na međunarodnom simpozijumu o održivom razvoju u Gracu našla su se i dva studenta treće godine arhitekture iz Kosovske Mitrovice Miljan Šunjević i Nikola Žurkić. Njihov projekat studentskog doma kao eko-kuće je prihvaćen, dobio je stručne pohvale, a oni su pozvani da učestvuju i na sledećem simpozijumu.

A našli su se tamo isključivo svojom zaslugom i na svoju ruku.

Miljan priča da je prošle godine na internetu pronašao informaciju o Simpozijumu i to baš na teme koje ga interesuju: izgradnja, ušteda energije, korišćenje prirodnih resursa...


" Armirani beton smo izbacili, jer stvara efekat "Faradejevog kaveza", negativan je po zdravlje. Osnovna konstrukcija je stoga od nearmiranog betona. Centralni hol je nadgrađen nosačima od lameliranog drveta i zastakljen. U naslagama zemlje iznad objekta obezbeđeni su i elektronski kontrolisani betonski rezervoari za kišnicu koja treba da se koristi za zalivanje zelenih površina. Na vrhu je šetalište, mesto za meditaciju, ali tu se mogu postaviti i vetrenjače budući da je cela balkanska regija "bogata" vetrovima. Oko centralnog hola koji ima "zenitalno osvetljenje" postavljene su sobe, administrativne i tehničke prostorije... Vanjski krug zatvaraju blokovi od po tri dvokrevetne sobe - ukupno 34." - Miljan u detalje objašnjava projekat za koji su učesnici simpozijuma mislili da je doktorska disertacija.

Nisu, kako kaže, imali nikakav kompleks među doktorandima sa evropskih univerziteta. Jer, "naši fakulteti su odlični", i "naš rad je pokazao da možemo da pariramo doktorskim radovima sa evropskih univerziteta", ali kako ističu, bez ličnog angažovanja i "žeđi" za znanjem, ljubavi i posvećenosti - nema napretka, nema šanse za iskorak.

Studenti FON-a odbranili titulu najboljih u Evropi

Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu dbranio je titulu najboljih u Evropi u rešavanju studije slučaja, na takmičenju održanom 25. februara u Londonu i plasirao se u svetsko finale koje će u aprilu biti održano u Njujorku.

Studenti Branka Novčić, Marija Babić, Mihajlo Popesku, Ivan Todorović i Marija Ivanović rešavali su problem iz jedne od tri oblasti: energija, obrazovanje i rešavanje pitanja siromaštva stanovništva. Tim FON-a predstavio je najbolju ideju za rešavanje pitanja stanovništva koje živi ispod granice siromaštva.
Rešenja studije slučaja ocenjivao je žiri sastavljen od međunarodnih konsultanata u oblasti menadžmenta, finansija, organizacije i komunikacija.
U radu žirija učestvovali su direktori međunarodnih banaka, investicionih fonodova, osnivači nevladinih organizacija i direktori kompanija (Coca Cola, Harrods, Grayling, EC Harris i drugi).

Na takmičenju su učestvovale 54 poslovne škole od kojih je većina u svetskih TOP100 visoko rangiranih.
Među učesnicima bili su Cambridge, Oxford, London Business School, London School of Economics, Imperial College, HEC, ESCP, Wareick, INSEAD i drugi.

Takmičenje je globalnog karaktera pod nazivom ''Hult Global Case Challenge" i organizovano je pod pokroviteljstvom Clinton Global Initiative i Hult Business School.

Tanjug

На питање зашто је напустила православље, према неким сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога. Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и чинила добро, а они су ми злом враћали...........''


Eto kakav smo narod....

"Srbin" De Niro

Nije poznata holivudska filmska zvezda Robert de Niro, inače vatreni navijač i obožavalac srpskog tenisera Novaka Đokovića, tek onako neke prilike, u susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Njujorku rekao da se pomalo oseća Srbinom. Glavni protagonista vrhunskih kinematografskih ostvarenja poput filmova "Kum 2", "Taksista"”, "Razjareni bik" "Dvadeseti vek" i mnogih drugih, nekoliko dana proveo je u dolini Južne Morave, u niškom selu Čokot i u samom Nišu. Bilo je to pre četiri decenije, u vreme kada još nije bio poznati glumac i popularna filmska zvezda.

Tog svog boravka Robert de Niro setio se i prilikom boravka na beogradskom FEST-u pre mnogo godina, žaleći, rekao je tada, što je izgubio adresu i zaboravio imena dobrih ljudi koji su mu se tada našli u nevolji, dočekali ga i ugostili domaćinski. Mnogi meštani Čokota njega, međutim, nisu zaboravili. Vladimir Ranđelović odlično se seća mnogih detalja:"Bio je gost našeg komšije, prošle godine preminulog Radovana Đokića, koji se u sumrak jednoga letnjeg dana 1967. vraćao sa niške pijace, gde je prodavao povrće. Na izlazu iz Niša ga je zaustavio mladić u beloj košulji sa kratkim rukavima sa molbom da ga poveze. Komšija Đokić bio je zaprežnim kolima, povezao je mladića i u Novom Selu, koje je između našeg Čokota i Niša, zastali su. Tu je jedan Nišlija, koji je govorio francuski popričao sa mladićem, koji je rekao da putuje kroz Evropu i na Bliski istok, ka Skoplju i da traži gde će prenoćiti. Radovan ga je odvezao svojoj kući, gde je Robert de Niro zatražio da spava u pomoćnoj ekonomskoj zgradi, u senu. Đokići su ga, međutim, odbili i zaista dočekali domaćinski, kao najdražeg gosta, iako su ga prvi put videli."
Sutradan, kada je student Robert de Niro krenuo prema Makedoniji od svojih domaćina dobio je ispečenu srpsku pogaču i paket sira, da mu se nađe na putu.

Tačno godinu dana kasnije, u leto 1968. godine, u Čokot je stigao "folksvagen" nemačkih registracija. Iz automobila je izašao "glavom i bradom" onaj isti mladić, seća se Dragan Đokić, bratanac Radovanov:" Pustio je u međuvremenu bradu, ali stric Radovan ga je poznao. Čim se pozdravio sa njim zatražio je da ga povedu do štale, ponavljajući stalno ime Olga, pokazujući da nije zaboravio ime kobile, koja je bila upregnuta u zaprežna kola kojima se dovezao prilikom svog prvog boravka u selu. Ostao je ovoga puta u Čokotu tri dana. Zajedno sa svojim domaćinima odlazio je u obližnju baštu, sa njima brao paradajz i drugo povrće, dva puta išao sa njima i na pijacu u Nišu i prodavao. Svojom "folcikom" prevozio je robu na pijacu."

U Nišu je Robert de Niro, pričaju meštani Čokota, najviše vremena provodio na pijaci pored Gradske tvrđave, ali i na njenim bedemima i obalama Nišave. Posle tri dana krenuo je za Grčku svojim kolima, ali se u Čokot kod Radovana Đokića vratio samo posle nekoliko sati. Na jednoj usputnoj benzinskoj stanici opljačkan je, neko mu je dok je kupovao benzin iz automobila uzeo novčanik i sav novac. Od svog domaćina, da bi mogao da nastavio put, dobio je novac. Ponudio je da kao zalog ostavi kameru, koju je svuda nosio sa sobom, ali su Đokići to odbili. Tada, na rastanku, rekao je da će sigurno opet doći u Čokot, Niš i Srbiju... Tek mnogo godina kasnije na filmskom platnu žitelji Čokota shvatili su kome su bili dobri domaćini.

!Nadamo se da ćemo preko Novaka Đokovića uspeti da dovedemo slavnog glumca opet u Čokot. Već smo uputili pismo Novaku objasnivši mu našu želju. Čvrsto verujemo da ćemo se opet videti, sigurno nas nije zaboravio, sigurno se, izgovorivši kako se oseća malo i Srbinom u razgovoru sa predsednikom Tadićem, setio svog putovanja pre četrdeset godina kroz Evropu auto-stopom, i godinu dana kasnije automobilom, i naravno našeg sela Čokota i Niša. "— ispričao nam je Vladimir Ranđelović.

Stanovnici pitomog moravskog sela Čokot ubeđeni da će prilikom sledećeg dolaska Roberta de Nira u našu zemlju i njegovog boravka u Srbiji opet sresti sa svojim nekadašnjim gostom, sada velikom filmskom zvezdom. Znaju da je posle pročitanog romana Ive Andrića "Na Drini ćuprija" svojoj kćerki dao ime Drina kao i da obožava našu Srbiju.

sonia ::

У знак сећања на првог учесника Олимпијских игара из наше земље у његовој родној Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10 450 m. под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.

Постоји ли област у којој су наши ствараоци дали већи допринос афирмацији Србије, него што су то учинили спортисти?

Спортисти су најлепша епизода општедруштвеног ријалити програма који предуго у Србији траје!

Као својеврсни алхемичари једини су у стању да остваре немогуће – претерано ружну стварност учинити не само подношљивом, већ на моменте несумњиво лепом. Они имају дар да се играју са законима физике и спортске логике, а да снази и упорности дају скоро епске димензије. Такви су када побеђују и те су победе лична прича сваког од нас, јер ни са чим се није тако лако поистоветити као са победама по нашој мери, које оствари неко други. Када губе, то је поново прича о нама самима, о нашим слабостима које бисмо радо поцепали као стару кошуљу, а које самом себи најтеже праштамо.

Како онда задржати смисленост, а не поставити питање, да ли је ико у последњих неколико деценија више учинио за ову земљу од спортиста? Одговор је лако дати.

Одмах потом следи ново питање: Да ли је ико у минулих неколико деценија трпео у Србији веће критике од спортиста? У земљи коју су черечили умни и безумни, нико није наилазио на сложнију осуду од њих. Или можда мислите да грешим? Да ли је потребно да вас у то име подсетим на вишегодишње оркестарско завијање за фудбалерима или на прошлогодишње ламентирање над неуспехом кошаркаша? То је тек део приче са велике сцене. Никада се јавности тако сложно не сугерише осуда као када су у питању спортски подбачаји.

Да ли је то реална потреба или можда прилика да се ионако незадовољној јавности баци прашина у очи?

EAGLE ::

Спортисти су најлепша епизода општедруштвеног ријалити програма који предуго у Србији траје!

Tačno ....samo čekam ,pošto danas počinje Olimpijada ,da počne slikanjei rukovanje ovih kada budu imali neki uspeh ili donesu neku medalju .
Ma oni su ugradili sebe i sve svoje resurse u Noleta ,vaterpoliste ,Čavića .....

Možda se tu malo i preteruje.
Po meni, nismo baš neka sportska nacija.
Specifično je da smo među vrhunskima u kolektivnim sportovima, ali u bazičnim smo ipak daleko ispod proseka.
Meni recimo vaterpolo liči po malo na onaj Krkljuš ili kako već beše iz Top liste nadrealista. Sport sa kojim se niko ne bavi. Rukomet takođe, smešno.
Neophodan je uspeh u atletici, veslanju, plivanju, skijanju, boksu (klasičnom).
Imao Noleta, imamo Divca i tu je kraj.
Ostalo je sve polovično.

Uložili silne pare,(zna se ko i koje pare), na razvoj Ful Kontakta i Kik boksa. Uništili stari dobri boks. Osvajaju po 20 medalja. Zato što se niko ne takmiči.
Kad taj sport bude na OI, nećemo imati ni jedno finale.Jer se lako izdrkavati nad amaterima koji se rekreiraju.

Imali smo ranije malo razvijeniji sport, posle II svetskog rata, ali od onda ništa posebno.

Ne kažem, svim nacijama su sportisti ponos. Ali kažem, malo tu preterujemo. KOliko medalja imamo sa poslednje dve olimpijade?

Šta nam može Chuk Norris kad imamo Milicu Mandić :)

100 GODINA SRPSKOG VOJNOG VAZDUHOPLOVSTVA

Српски генерали у Бородинској бици

И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.



Генерал Михаило Милорадовић је командовао на централним позицијама код Бородина

У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.

Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.

Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете. Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника.

Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва. Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму.

Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.

Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета.
Када су му извадили метак из плућа, рекао је:
„Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“
Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.

Samouka ::

Šta nam može Chuk Norris kad imamo Milicu Mandić :)

:329340: čak ni on.....

cojle ::

Samouka ::

Šta nam može Chuk Norris kad imamo Milicu Mandić :)

Ko ima pravo da podvig proslavlja kao nacionalni uspeh?

Pa evo ko ima pravo. Mister dolar u predizbornoj kampanji zajedno sa Evrom veličanstvenim!!

Kralj Petar II i Nikola Tesla

Položeni venci na Zejtinliku




Povodom 94 godine od završetka proboja Solunskog fronta, na groblju Zejtinlik u Solunu služeno opelo i održana komemoracija srpskim vojnicima iz Prvog svetskog rata, kao i poginulim saveznicima.

Na groblju Zejtinlik u Solunu, povodom 94 godine od završetka proboja Solunskog fronta, služeno opelo i održana komemoracija srpskim vojnicima, koji nisu preživeli prelazak preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Opelo je služeno i za poginule saveznike - Ruse, Francuze, Britance i Italijane

Francuske lađe odvezle su na Krf oko 150.000 srpskih vojnika. Osam hiljada onih koji su poginuli dve godine kasnije tokom proboja Solunskog fronta, sahranjeno je na Zejtinlliku. Predstavnici države i Vojske, i gimnazijalci iz Srbije, odali su počast solunskim herojima.

General Milosav Simović kaže da veoma snažan osećaj patriotizma, požrtvovanja i ponosa na srpsku vojsku postoji kod svakog oficira koji dođe ovde. "Ja, kao i mnogi drugi Srbi imam razlog za to, jer moj pradeda je bio ovde i ponosan sam što sam prisutan danas", ističe Simović.

U ime ministra odbrane, spomen medalja dodeljena je 85-godišnjem Đorđu Mihajloviću, koji već 60 godina brine o srpskom groblju.

"Rođen sam ovde na groblju, i ovde ću da ostavim kosti. Tako mi radimo, radimo do kraja. Nema ovde penzije. Mi radimo od srca ovde", kaže čuvar srpskog groblja Đorđe Mihajlović.

Devedeset i četiri godine kasnije, potomci saveznika poklanjaju se senima heroja.

"Dolazim ovde poslednjih 20 godina i to mi mnogo znači. Neverovatan je osećaj biti ovde, gde je sahranjeno toliko ljudi koji su zbog nas poginuli", napominje Elizabet Veb, koja je potomak britanskog vojnika.

Posle opela i komemoracije srpskim žrtvama, predstavnici države vosjke i građani položili su vence na spomenike četiri države saveznice u Prvom svetskom ratu

http://www.rts.rs/

Kako je to nekada bilo. Morao si imati verenički list.

11. октобра 1865. године, рођен је Јован Цвијић, научник, оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.

12. октобра 1918. године, Дринска дивизија српске војске умарширала је у ослобођени Ниш у Првом светском рату уз звуке композиције „Марш на Дрину“.

Spomenik krajputaš u selu Jasenovu – Pomozimo Srbiji, ona nema nikog osim nas


8. oktobar 2012.

Miomir Filipović



2010. godine, na sedmom kilometru puta od sela Močioci ka Kokinom brodu, na prevoju preko koga put prelazi iz sliva Rzava u sliv Uvca, na mestu koje meštani zovu Popov Kamen, našao sam, bačen u travu pored puta, kameni spomenik, krajputaš.


Bio je prelomljen na dva dela i delimično oštećen ali je,ipak, moglo da se pročita:

O PUTNIČE

PRIĐI BLIŽE I SETI SE MENE

ĐE POGIBOK DANAS IZNENADA

-----------------------------------

NEMAM MUŠKOG OD SRCA PORODA

KO BI MOJU SLAVU NASTAVIO

I NA GROBU SVEĆU ZAPALIO

ZLIKOBCI MI SLAVU UGASIŠE

--------------------------------------



Dirnule me ove reči, činilo mi se kao da me neki čovek, koji je umro mnogo pre nego što sam se ja rodio, moli da mu pomognem, pa sam rešio da obnovim i ponovo uspravim spomenik.

Dve godine kasnije tokom čišćenja kamena i ispisivanja slova, saznao sam da je to spomen popu Risti Popoviću koji je rođen 1838. Godine, a na tom mestu ubijen 1880. Spomen mu je 1882, podigla žena ili kćer, što nije moglo da se pročita, Jelena.



Ovako je spomenik ležao zadnje četiri godine. Pre toga, čitavih dvadeset godina, ležao je u jarku sa druge strane puta.

Pomerili smo ga radi fotografisanja.



Poslednja slika, na Sv. Iliju uveče. Odatle sam otišao na vašar na Anatemi.



SPOMEN

O PUTNIČE

PRIĐI BLIŽE I SETI SE MENE

ĐE POGIBOK DANAS IZNENADA.

JA NE ZGREŠIH NI BOGU NI LJUDMA

BOŽE VIŠNJI PREVELIKI JADA

GDE POGIBOK DANAS IZNENADA.

NEMAM MUŠKOG OD SRCA PORODA

KO BI MOJU SLAVU PRODUŽIO

I NA GROBU SVEĆU ZAPALIO

ZLIKOVCI MI SLAVU UGASIŠE

I ŽIVOT (MI DRAGI) PREKIDOŠE.

JA DOK DISAK SVE ZA NAROD ŽIVEK.

*Pri čitanju sa spomenika imajte u vidu da pisac koristi I Vukovo “I” i staroslovensko “I sa tačkom” koje on piše kao “j ”. Pored toga, on na nekim mestima umesto “H” koristi “K”, što se u kolokvijalnom govoru održalo do danas.



POP RISTO

USVOM KRAT-

KOM ŽIVOTU

UŽIVO JE SVU-

DA POŠTOVA-

NJE KOD NARO-

---------------

----------------

I SUDIJA IZBRA-

NI SU OBA.

OVAKOVOG

SRBINA NE PO-

ŠTEDI ZLI-

KOVAČKA RU-

KA VEĆ MU

UZE DRAGI

ŽIVOT 29

FEBRUARA

1880 GOD.

U GRACU

• Gradac je ime mesta na kome se nalazi spomenik
  

DIČNI SRBIN

RETKOG PO

KARAKTERU I

ODLIČNOG PO

VRLINAMA I U-

UZORNOG SRBI-

NA G. RISTA

POPOVIĆA BIV.

SVEŠ. CRKVE

(U BELOJ RECI)

KOJI SE RODI-

O 1838 G. A PO-

ŽIVE 42 G.

KAO SVEŠT.

SBETU TAI-

JNU VRŠIO

JE 23 G. RE-

ČENI POP RI-

STO OTLI-

KOVAO SE U

SVOM ŽIVO-

TU DOBRIM NAČELIMA

A I BORBOM

ZA NARODNA PRAVA.



OVAI SPO-

MEN PODI-

ŽE MU NJE-

GOVA UC-

VELJENA

(KĆER) JE-

LENA 15

JUNI

1882. G.

OBNOVLJENO LE-

TA GOSP. 2012.

MIOMIR FILIPOVIĆ

IZ BEOGRADA I

MILAN ĐOLOVIĆ

IZ JASENOV










Meštane sela Močioci i Jasenovo, između kojih se nalazi spomenik, nije mnogo interesovalo šta ja to radim, ali su bili vrlo znatiželjni da saznaju zašto ja to radim. Bili su ubeđeni da sam ili nešto sanjao ili da mi je neko dobro platio da danima, pod suncem koje prži i vetrom koji skoro nikad ne prestaje, čistim kamen, ispisujem slova, plaćam radnike i materijal i podižem spomenik čoveka kome do tada čak ni ime nisam znao. Nikako nisu mogli da prihvate da ja to radim iz poštovanja prema našim precima i ljubavi prema našoj domovini.

A zašto ja ovo pričam vama? Pa, eto, nadam se da će ovo što sam uradio da vas pogura da i vi uradite nešto slično, nešto što će našu domovinu Srbiju da učini makar malo lepšom i ponosnijom. Ne čekajte da to urade „nadležmi organi“, dok oni stignu biće kasno. Ne dozvolite da se to desi, setite se kako bi to rekao Duško Radović:

„Pomozimo Srbiji, ona nema nikog osim nas“.

http://www.bastabalkana.com/

Zakon o “mangupima” u Kneževini Srbiji



Mangupom ili mangup-stokom se nekada nazivala stoka koja bez gazde i kontrole luta okolo i pravi štetu. Mangup se ne nalazi u Vukovom Rječniku. Nalazi se ajmana, makup, jova i bitanga; sve četiri te reči sadrže onaj pojam, koji naše zakonodavstvo obeležava rečju mangup.

Vuk objašnjava svega dve od te četiri reči:

Jova – u Srbiji znači jova što u Sremu bitanga, tj. kljuse koje se nađe u selu ili u polju bez gazde.

Bitanga – kljuse koje se nađe u selju ili u polju, a ne zna se čije je.

Po našem zakonodavstvu mangupom se zove sva stoka koja zaluta, zavrlja a sopstvenik joj se ne zna. Kako je u prošlosti postupano s mangup stokom, teško je pronaći pouzdanog traga; sigurno je toliko, da su 1828. god. osuđivani da vrednost pritajenog i preprodanog mangupa plate narodnoj kasi, a već 1836. godine u državnim prihodima se i mangupi pojavljuju: “Od prodate mangup stoke 3.199 groša“. S mangup stokom izvesno je postupano po nekom običaju sve do propisivanja novih zakona.

Zakon o mangupima

čije glavne odredbe glase:

Čl. 1.

Sva ona stoka i domaća životinja, koja se nađe da tumara kojekuda, a gazda joj je nepoznat vlasti i meštanima, smatra se za mangupa.

Čl. 2.

Čim se za kakvog manggupa dozna, obštinska vlast ima o njemu da vodi staranje.

Čl. 3.

Mangup stoka deli se na krupnu, sitnu i odojčad. a) pod krupnom mangup-stokom razume se: vo, krava, june, konj, kobila, omica, magarac, mazga itd. b) pod sitnom mangup-stokom razume se: vepar, krmača, ovan, jarac, koza, samsov, ker, rt, čobanski pas itd.

Čl. 26.

Gazda mangupa, ako se pronađe, dužan je platiti ne samo štetu i troškove na ranu i čuvanje mangupa, no i troškove za obznanu u novinama i druge, ako bi ih bilo.



Izvor: Poljska policija u Srba (prilog za kulturno-istorisku studiju) od Dragiše Lapčevića. Beograd 1920. godine.

Neko mi je na tviteru napisao da je ovakva presuda u Hagu jer smo bili daleko od Evriope i Zapada.Sto samo znaci da ima i onih koji misle da smo sasvim zasluzili cak i ovakvu presudu. Ovde , uostalom, ima toliko onih koji misle da smo sve sto je uzasno zasluzili, a sve sto je dobro - nekako ukrali. E zato nam je ovako kako nam je. Evo, sada smo najblizi Evropi . Drzi nas u smrtonosnom zagrljaju.

Mirjana Bobić Mojsilović


NAJNOVIJA VEST, pod oznakom HITNO: Tribunal u HAgu hitno poslao visokog predstavnika u Beograd sa zahtevom da se pod hitno pronadju svi oni koji su izbeglicama iz Hrvatske pružali utočište, kako bi bili izvedeni pred SUD PRAVDE

M.Bobić Mojsilovižć

Godinama već prisutne su apsurdne ideje o tome kako će se Srbija osloboditi svih stega kada Srbi promene svest, raskrste sa prošlošću i oslobode se nazadnog konzervatizma. Njih su prvobitno zastupale „građanske“ opcije 90-tih godina u borbi protiv Miloševićevog režima, da bi danas te iste ideje postale vodilja političkih struktura protiv kojih su bile usmerene. Kroz ceo period urušavanja države nudi se isto rešenje koje promovišu navodno različito profilisane političke opcije, instruisane sa Zapada.

Da bismo shvatili suštinu ove zloslutne ideje i namere koje se iza toga kriju, neophodno je da sagledamo sledeće činjenice.
Ljudski um čine svest i podsvest kao osnova racionalnog razmišljanja i nesvesni um, koji utiče na naše ponašanje i iskustvo (osećanja, misli, sećanja koja potiču izvan svesti).
Svest obuhvata psihičke doživljaje na osnovu kojih ličnost formira vrednosti, uverenja, stavove i znanja.
Osim lične percepcije, veliku ulogu u formiranju svesti pojedinca ima kolektivna svest. Ona se zasniva na tradiciji, odnosno istorijskom i kulturnom nasleđu jednog naroda koje je ugrađeno u zajednički sitem vrednosti tog društva.
Dakle, promena svesti pojedinca značila bi odbacivanje sopstvenih opažanja, što bi dalje uslovilo neracionalno razmišljanje a promena kolektivne svesti podrazumevala bi odricanje čitavog naroda od sopstvene istorije, kulture, tradicije i religije.

SRPSKI IDENTITET

Promenom identiteta čovek neminovno postaje prazna ljuštura koja svojevoljno prihvata život u lažima. Pitanje je zašto bi bilo koji čovek svesno doneo takvu odluku i kakvu korist bi mogao da ima od nje, sem ako mu ta laž ne bi prijala više od istine. Još složenije je pitanje kolektivne promene svesti. Logično, na takav korak bi trebalo da se odluči samo zločinac, odnosno narod koji je odgovoran za zločine, jer bi time pokazao spremnost da promeni svoj karakter. Recimo, Nemci, agresori u oba svetska rata, kao odgovorni za najveća ljudska stradanja, mogli bi promenom svesti da se oslobode teškog istorijskog nasleđa. Međutim vidimo da Nemci ne samo da ne menjaju svest i karakter, već vode agresivnu politiku stalnih ucena, koja je u prošlosti dovela do krvavih sukoba.

Nerazumljivo je zašto bi Srbi menjali svoj identitet kada nikad u istoriji nisu bili na strani agresora, već su se žestoko borili protiv njih i u tim borbama teško stradali. Postoji mnogo razloga zbog kojih ne treba da menjamo svest, već da čuvamo i negujemo srpsko kulturno i istorijsko nasleđe. Pre svega zbog duge tradicije, državotvornosti i slavne istorije koju su srpske dinastije vekovima gradile. Zatim zbog hrabrosti kosovskih junaka koji su se svojom borbom upisali u večnost. Duh slobode koji nosimo pokretao nas je vekovima. I, kada je sve bilo unapred izgubljeno, Srbi su se borili jer sloboda nije pitanje proračuna već vazduh, hleb nasušni. Samo zahvaljujući tome, uspeli smo da se oslobodimo turskog ropstva a odmah zatim, iako teško ranjeni, pobedimo u oba balkanska i oba svetska rata. S druge strane, zbog slobode kojoj smo beskompromisno posvećeni, kroz istoriju smo uvek bili na meti agresora.

Dogmu o neophodnoj promeni svesti Srba najizrazitije zastupaju Nemci, kao jedni od njenih idejnih tvoraca. Bivši ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas na konferenciji o NATO u Beogradu 2010. je izjavio kako Srbi moraju da objasne svojoj deci da je bombardovanje bilo ispravno.
U martu ove godine nemački parlamentarci su predstavili u Beogradu zahteve Bundestaga. Između ostalog, navedeno je da Beograd treba da utiče na Srbe sa severa KiM da promene svest.

Osim Nemaca, tu su i njihovi sledbenici, koji sa domaćeg terena poručuju:
„Ako promenimo svest, Srbiju ništa neće moći da pobedi“ (Aleksandar Vučić);
„Postoji još nešto važnije po čemu ćemo pamtiti ovaj 28. jun. Danas je naša zemlja promenila i svoje vekovno verovanje, način ponašanja, krajnji cilj, mit koji nas je toliko dugo terao da gledamo unazad i da ne idemo napred“ (Ivica Dačić).

PREKRAJANJE ISTORIJE

Postoji još jedan izuzetno važan faktor koji otkriva pozadinu politike Zapada prema Srbiji (Nemačka je samo jedan od predstavnika), a to je falsifikovanje istorije (koriste se i termini prekrajanje ili revizija).

Ona se ne odnosi samo na Srbiju već i na druge zemlje koje se suprotstavljaju hegemoniji Zapada.
Nemačka već dugo vodi propagandni rat protiv Rusije, prikazujući pobednike u Drugom svetskom ratu kao brutalne ubice, silovatelje i monstrume. Zločini Hitlera i Vermahta, milioni mrtvih, logori, peći za spaljivanje ljudi, gasne komore po njima su trice u odnosu na „divljaštvo“ ruskih vojnika.
Nedavno je ruskim zvaničnicima upućena poruka kako bi Rusija trebalo da se izvini zbog Staljinove politike. Ruska federacija je kao odgovor na takvu drskost podnela predlog zakona kojim se uvode zatvorske kazne do pet godina za one koji opravdavaju i veličaju zločine nemačkih nacista i njihovih saveznika ili dovode u pitanje opravdanost akcija Crvene armije u toku Drugog svetskog rata.

Prema istom šablonu se Nemačka odnosi prema Srbiji, želeći da prikaže Gavrila Principa kao teroristu koji je ubio austrougarskog prestolonaslednika, što je prouzrokovalo Prvi svetski rat.
Izostavlja se činjenica da je prestolonaslednik ubijen na okupiranoj teritoriji, i da je to bio povod za napad na Srbiju, a pravi uzrok krvavog rata je imperijalizam velikih sila (kolonijalnih), preraspodela snaga i nesuglasice oko kolonija sa jasnim pretenzijama Austro-ugarske na Balkan.
Nažalost, Srbija, kojom upravljaju nameštenici Brisela i Vašingtona, odobrava revizionističku istoriju, pa se po njenim novim zapisima izvinjava na sopstvenu štetu, gazeći sve žrtve višegodišnje agresije nad srpskim narodom.

U novoj istoriji žrtve postaju dželati, a dželati žrtve.

Za ratove koji se se vodili na prostoru bivše Jugoslavije okrivljeni su samo Srbi.
Nova lažna istorija je osuđena na propast.
Dokazi o planovima, manipulacijama i zločinima zapadnih sila i njihovih saradnika protiv Srbije biće sakriveni od javnosti samo dok silom budu uspevali da ih zabrane.
Dokazi i svedoci o političkoj prevari u Srebrenici postoje, kao što postoje i dokazi o insceniranom Račku, zločinima američke administracije, zločinima Hrvatske, zatim Nasera Orića, Hašima Tačija, direktnoj umešanosti evropskih država i zvaničnika u rasparčavanje Srbije, o trgovini ljudskim organima i svim planovima koji su odavno ustanovljeni u cilju prekrajanja Balkana.

OSVEŠĆENJE

Prekrajanje istorije i promena svesti sinergetski deluju na poništavanje prava, pravde i istine, što neminovno vodi u sukob svetskih razmera.

To su najopasniji vidovi nasilja nad ljudima koji se sprovode kroz strategiju manipulacije putem medija. Nju je vrlo jednostavno opisao Naom Čomski, jedan od posebno istaknutih svetskih intelektualaca.

Slom tradicionalnih vrednosti sa sobom nosi uništavanje duhovne vertikale čitavog naroda, koja se generacijama gradila.
Ukoliko bismo svesno ili nesvesno odbacili vrednosti na kojima počiva naše društvo, preostale bi nam dve mogućnosti. Prva je da potonemo u ništavilo i prihvatimo odsustvo bilo kakvih vrednosti, a druga mogućnost bila bi da izgradimo potpuno nov sistem vrednosti na ruševinama starih.

Nažalost, Srbi su već jednom promenili svest kada su postali Jugosloveni.
Posledice te nacionalne tragedije su još uvek nesagledive.

Jugoslovenska ideja je kao najopasniji virus razorila srpski narod. Srbi su se odrekli nacionalnog identiteta zarad zajedničke države na načelima bratske ravnopravnosti, unoseći u nju sve svoje pobede. Izašli su iz Jugoslavije oklevetani kao najveći zločinci, i to od onih koji su vekovima svakom prilikom čini zločine nad njima.
Kao da to nije bila dovoljno teška opomena Srbima, već su se bivši Jugosloveni preobukli u evropejce, nastavljajući istu politiku samouništavanja.
Njihovu politiku, razume se, podržavaju zapadne sile, kojima su trojanski konji uvek korisni.

U Jugoslaviji je bila zabranjena istina o srpskim stradanjima od ustaša i Arbanasa kao i od strane komunističkog režima, koji je upravljao zemljom.
U Jugoslaviji je bilo na meti sve što je srpsko, dok su počinioci zločina nad Srbima imali povlašćen položaj. Osim toga, nije se pominjala ni uloga saveznika (Britanije i SAD) u ratu, koji su 1944. divljački bombardovali Srbiju i Crnu Goru.
Savezničko bombardovanje odnelo je najveće civilne žrtve, gađane su bolnice, škole, fabrike, mostovi i stambeni blokovi.
Kada smo potpuno osakaćeni izašli iz te i takve države, čekao nas je već pripremljen scenario za nastavak agoniije.

Sada se od nas zahteva da se odreknemo svoje slavne prošosti, svih junaka, pradedova, dedova, države, svih svetinja, kulture, tradicije, pisma i da promenom svesti sve svoje pobede pretvorimo u poraze. Falsifikovana istorija je tu da potvrdi sve prethodno, pa, ako to učinimo, možda će nam dozvoliti da dobijemo datum o početku pregovora za zajednicu u fazi raspada.

Vlast u Srbiji, koja učestvuje u zločinu nad sopstvenim narodom, ne razmišlja o posledicama svojih dela. Ona to radi automatski bez griže savesti, spremna da učini svaku uslugu „prijateljima“ (kako Vučić naziva Nemce) na štetu Srbije i srpskog naroda u zamenu za pohvalu.

Srbima nije potrebno da menjaju svest, već da se osveste.
Da odbace laž i da shvate istinu o sebi.
Da povrate dostojanstvo i ugled i da se bore za svoj identitet, državne i nacionalne interese.
Samo tako može da se zaustavi nestajanje države i naroda.
Pravljenje lažnog identiteta, kao što je to do sada učinjeno u drugim bivšim republikama nekadašnje Jugoslavije, služi jedino za ostvarivanje imperijalističke politike Zapada.
Ako nismo shvatili na primeru jugoslovenstva da odricanjem od sopstvene istorije, kulture i tradicije samo gubimo, a ništa ne dobijamo, nikada nećemo ni shvatiti.

cojle ::

Pozadina srpske promene svesti i kako joj se suprotstaviti

Srbima nije potrebno da menjaju svest, već da se osveste.
Samo tako može da se zaustavi nestajanje države i naroda

Još jedan blistav tekst sa "Novih Standarda " (da se ne ponavljam ,sajta koje ultra nacionalno /svesno desne političke opcije ) Šta reći o tekstovima koje pišu tako provereni umovi kao što su Miroslav Lazanski ,Čedomir Antić ,Boško Obradović i ostala kompanija Slobinih pisara + naši provereni ruski prijatelji ,koji eto nas već godinama uče o nacionalnom identitetu i šta nam je činiti ???? ) Šta reći o sajtu koji peva hvalospeve SNP Naši ,DSS -a a za koji čak i jedan Toma Nikolić nije dovoljno nacionalno svestan/radikalan  ,nego izdajnik ,a Acika još veći nego što je bio za njih Zoran Djindjić ?
No ,da ne duljim -nego se držim teksta .
_____________________

Iz ovoga ispada da su Srbi kao narod ,zavedeni i nesvesni ,da ih ceo svet mrzi ,i sve nesreće u stvari potiču od Zapada ,NAto ,komunista ,jugoslovena ,Vatikana ,a mi kao zemlja i  narod žrtve jedne velike zavere ,od koje nas samo Rusi spasiti mogu ,ali eto ,izdajnici na vlasti i sluge zapada vode Srbiju stalno u propast.
Pri tome ...pa ko je birao sve dosadašnje vlasti -od Miloševića do Vučića ,Japanci ?
Ne ,nego narod Srbije ,demokratski na izborima -što i taj zapad priznade ,iako im se često izbor nije sviđao . Nije se svideo ni mnogim Srbima ,ali većina odlučuje .
Ko je taj koji oduzima "identitet" ? Nešto ne čuh da Nemci ili Amerika zabraniše šajkaču ,ili da su kreirali zastavu ,ili propisali službeni jezik .Ne pisaše Kinezi Ustav Srbije -nego najveći umovi Srbije (baška se pokazaše na ovom zadnjem )
Da nije zapad kriv što primi one milione Srba što na njega pobegoše ,da rade za poštenu platu ,a ne za sitniš,baška kad škole visoke završiše ,a ti gadni zapadnjaci ih i priznaše .
Ne treba se brinuti ,valjda je "dijaspora" najveći čuvar nacionalnog identiteta i svesti -pa svi su oni velike patriote ...iz Čikaga .
Tu je naravno i SPC ...ima li većih kreatora i čuvara svesti naroda u cilju očuvanja identiteta ?
Tu su i istaknute patriote u liku čuvara nacionalnog identiteta i svesti -NAŠI ,1389, Dveri ,Obraz ,Nacionalni front,Krv i Čast itd ...U drugim zemljama bi se njihovo delovanje karakterisalo kao profašističko i terorističko (a tako ga oceni i srpski MUP ) a eto oni i dalje manje više  nesmetano čuvaju tradiciju ,identitet i svest .
Nešto ne vidim da je iko od nabrojanih silom nametnut ,nego se iznedrio iz ovog naroda ,pa kako pored tolikih čuvara ,opet je svest i identitet stalno ugrožena ?
Od demokrata .liberala ,socijalista , pa sada i od ovih "naprednih" ?
Jel* nećemo u Evropu ?
Pa da narod neće -bile bi masovne demonstracije protiv onih koji nas tamo ,kao ,vode .
Da neće ...ne bi milioni Srba bili na tom mrskom zapadu ,više ljudi nego što ima stanovnika Vojvodina (kod nacionalno svesnih -srpska )
Jesu li nacionalno svesni ubili Zorana ? Pa doveli Koštunicu ? Pa Tomu i Vučića ?
Pa ugurali SPC svuda -od škole do vojske ? Šta još treba ,da govorimo srbski umesto srpski ?
Tačno je -nije još došlo do osvešćenja .
Još uvek ima puno onih koji žale za Velikim Srbijama ,žale što Sloba ne dobi ratove , i onih koji smatraju da su Srbi nadnarod ,bolji od svih na svetu ,i onih koji smatraju da se trebamo zatvoriti bodljikavom žicom iza svojih granica u jednonacinalnoj zemlji sa jedinospasavajućom verom ,sa pravim Voždom na čelu i patrijarhom uz skute mu .
Nije došlo do osvešćenja -jer narod još uvek  ne vidi ,da mu smernice te vrste daju upravo oni koji se brinu o svesti stalnim pozivanjem na neke osvete i stalnim podgrevanjem sukoba ,ti vrli čuvari koji uzimaju milione mrskih nam evra prodajući nam sve ,od vremena "probijanja sankcija" do sadašnjih "dokapitalizacija i privatizacija" .
"Kupujte srpsko" -kliču oni što u stranim autima sede ,u inostranstvu se odevaju ,tamo preduzeća registruju ,pare drže ,kuće imaju ,a ovde većih i svesnijih patriota nema .
Zaista nije došlo do osvešćenja ,slažem se .

Србин на врхунцу Хитлерове моћи писао му писмо и све му …..- писмо стигло Хитлеру!





Светолик М. Драгачевац, срески начелник из Параћина у пензији, послао је 25. марта 1941. писмо Адолфу Хитлеру у Берлин. Стигло је већ 1. априла…

+++++++

Pismo Hitleruc1251941Параћин, дана 25. III. 1941 године

АДОЛФУ ХИТЛЕРУ

Нит правде прекинут је. Зацарила обест и сила. Велики тлаче мале и у својој осионости не познају Бога; немају душу.

Крвожедни Хитлер хита да ни једна њива на ово земаљској кугли не остане засејана јадом и чемером. Ни наша напаћена Отаџбина није поштеђена. Пружамо ти своју поштену руку али ти хоћеш и срце. У жељи да освајаш и тлачиш ти нам газиш оно што нам је кроз сва робовања и кроз векове било најсветије газиш нам слободу и част газиш нам понос.

Теби Хитлере; Кајинов сине ми деца великих отаца и дедова узвикујемо доста! Не слушаш ли наићићеш на бодре мишице наше. Пролићемо ти крв и ногом ти аждајо стати на врат да се не дигнеш. Упамти да нас је можда Господ Бог одредио да код нас добијеш одмазду за сва недела. Упамти!

Светолик М. Драгачевац
срески начелник у пензији

+++++
Pismo Hitleruc1941Оргинално писмо које је стигло у Берлин 01. априла 1941.

Већ 23. априла 1941. писмо је преведено на немачки језик

Одговор из Берлина стигао је у већ окупирани Београд крајем маја 1941. године. Светолик је ухапшен у Параћину, прослеђен за Београд где је био “ислеђиван” неколико дана. Под оптужбом да је осрамотио “фирера” депортован је у концетрациони логор Матхаузен.

Недуго затим Светолик је преминуо у логору, а узрок смрти је гласио: “упала трбушне дупље”.

Одговор из Берлина стигао је у Београд 27. 05. 1941. На дну се види да је латиницом и на српском језику накнадно написано: “Особа је умрла у логору”

MALI HEROJI SRBIJE: Osnovci osnovali firmu kako bi zaradili za popravku igrališta! (FOTO)
Deca bi šetala pse, izbacivala đubre, kupovala u prodavnici i čuvala drugu decu i to za 100 dinara na sat. Sav zarađeni novac ovi osnovci planiraju da ulože u popravku klupa, kupovinu dve kante...



Šestoro osnovaca iz Kragujevca, uzrasta od osam do 13 godina, otvorilo je “firmu“, nadenulo joj ime “Petorka” i ponudilo komšijama svoje usluge. Deca bi šetala pse, izbacivala đubre, kupovala u prodavnici i čuvala drugu decu i to za 100 dinara na sat. Sav zarađeni novac “Petorka” planira da uloži u popravku klupa, kupovinu dve kante i ako ostane novca u popravku stepeništa.


Deca su na ulaz svoje zgrade u Lepeničkom bulevaru broj 3 postavila oglas. Na njemu je ime firme, broj telefona, radno vreme i ponuda usluga. Na dnu oglasa stoji “sposobni smo za ove poslove“.




“Petrorku” čine Minja Naunović (13) i njen brat Nikola (12), Veljko Jelenković (12) i njegova sestra Jovana (8), Nađa Marković (10) i Aleksa Todić (9). Ideja o načinu da zarade i poprave klupe i kante sinula je najpre Minji, a onda je tim detaljno razradio.

- U našim zgradama, broj tri i pet ima dosta starih ljudi kojima nema ko da ode do prodavnice. Ima i onih koji su gluvonemi, loše vide. Njima mi možemo da pomognemo. Imamo starog komšiju kome u goste dolazi unuka koju on ne može da pazi ispred zgrade, ali možemo mi. Mnogima je teško kada su umorni da prošetaju psa, ali nama nije teško – nabraja Minja, koja je, očito, prvi čovek marketinga firme.



Deca su ukras sveta!

Samo fali sad čika Mladja Dinkić da dodje da vas oporezuje, da slučajno ne steknete kapitalnu dobit.

Српски студенти направили шампањац од малина, џем од парадајза …



акмичење за најиновативнији прехрамбени производ на Пољопривредном факултету у Београду. Студенти произвели воћни напитак са сурутком, џем од парадајза, мафине са зачинима

Нови прехрамбени производи на Пољопривредном факултету
Алкохолно пиће од малине, које је осмислио тим студената Пољопривредног факултета у Земуну ускоро ће пробати и Французи. Идеја Јоване Вундук, Радована Ђорђевића и Стеве Левића победила је на такмичењу за најиновативнији прехрамбени производ, “Екотрофелија Србија”. Они су добили шансу да се надмећу и са колегама из целе Европе, који ће се окупити у Паризу.

- Направили смо нискоалкохолно пиће од малине, без адитива и вештачких боја, са четири одсто алкохола – каже Јована Вундук. – Укус је између шампањца и сајдера (алкохолног пића од јабуке). Већ смо израчунали да би цена једне боце на тржишту била један евро.

Екипа је осмислила и назив, па је производ добио име “спарибери”, а потрудили су се и око амбалаже и етикете.

На штанду поред њих, свој нови производ представиле су Маја, Тања, Милка и Милена са Технолошко-металуршког факултета. Оне су направиле необичан напитак, који подсећа на воћни јогурт, али је мало ређи.
КОБАСИЦЕ СА БИЉКОМ ПОДУБИЦОМ

Конасице које су направиле студенткиње Пољопривредног факултета у Београду разликују се од свих које се могу купити у радњама.
Уз месо и паприку, као стандардне састојке, у њих је “убачена” биљка подубица. Ивана Кузељевић, Александра Милић и Ива Радуловић су осмислиле производ у који ће, уместо соли, бити додат овај “зачин”, који расте на ливадама у околини Чачка..
Добиле смо исти производ као и изворни, који може дуже да траје – објашњава Ивана Кузељевић.
- Ове кобасице би на тржишту биле скупље за 10-20 одсто, а много су здравије од класичних.

- Искористиле смо сурутку, која је веома здрава, али има ружан укус и због тога смо јој додале јабуку – прича Маја Булатовић.

- Сурутка је отпадна сировина и потпуно је неискоришћена у Србији, јер се од 10 литара млека произведе килограм сира, а остане девет литара сурутке, која се баца. Ове девојке пуне су предузетничког духа и спремне да преговарају да свој производ понуде некој од млекара које послују у Србији.

На штандовима студената основних и докторских студија, који су се представили на Пољопривредном факултету у Београду могао се пробати и џем од парадајза, ледени чај од 12 различитих биљака, слани и слатки мафини са рузмарином, босиљком, ориганом… Млади технолози потрудили су се да буду оригинални и да направе еколошки производ који још не постоји на тржишту.

Соња Давидовић, дипломирани инжењер прехрамбене технологије, била је у тиму који је “скувао” џем од парадајза са гоји бобицама, са Хималаја. Док су паковали свој производ, размишљали су и о будућим корисницима, па су џем сипали у теглице од 140 грама, како би могле да се послужују у ресторанима, али и да буду лепо упакован сувенир. Судијама, међу којима је главни био професор Виктор Недовић, сервирали су пилетину преливену пекмезом од парадајза.

- Наш прозвод може бити и десерт, а гоји бобице су по својим својствима здравије од ароније, која је у последње време код нас веома популарна – убеђивала нас је Давидовићева док нам је џем мазала на хлеб, да пробамо.

ПОБЕДНИЦИ ПУТУЈУ У ФРАНЦУСКУ
Екипа Научног института за прехрамбене технологије из Новог Сада осмислила је специјалну врсту хлеба од хељде. Њихова идеја је освојила друго место, за ово пециво продужене свежине.

Професор др Виктор Недовић, председник Удружења прехрамбених технолога Србије, каже да иза целе идеје стоји промовисање студентске креативности и стварање нових производа.


Bravo deco!

Из поставке Народног музеја у Крагујевцу ...

Књегиња Љубица ..




Печатни прстен кнеза Милоша Обреновића ....

Zašto samo Srbi kažu 'pijan kao majka'

Izreka pijan kao majka vezana je za nekadašnju tradiciju po kojoj su porođajni trudovi budućih majki ublažavani alkoholom, tumači Stanojević.



Usmena i pismena tradicija u Srba obiluje raznoraznim poslovicama i izrekama. Nije poznato da li je za to zaslužna mentalna lenjost, sklonost ka generalizaciji ljudi i događaja ili nedovoljno razvijen vokabular naroda, tek ove često nejasne, patetične, arhaične rečenice koje upućujemo jedni drugima deo su naše svakodnevnice, iako nam je poreklo većine nepoznato.

"Poslovice uglavnom vode poreklo od nekog konkretnog događaja, koji je, putem usmenog predanja i prepričavanja koje ga je postepeno menjalo, zadobio univerzalne ili čak mitske dimenzije. I način na koji su priče ispričane takođe je deo samog iskustva događaja", kaže Dobrivoje Stanojević, profesor Fakulteta poličkih nauka u Beogradu. Jedan od dobrih primera za ovo su i izreka “lupaš kao Maksim po diviziji”.

"Koliko sam upoznat, izreka potiče iz Prvog svetskog rata, u kom je postojao neki artiljerac Maksim, koji je obimno ali ne baš efikasno “tukao” po neprijateljskim divizijama. Potpuno druga vrsta izreke je “pijan kao majka”, koja je vezana za nekadašnju tradiciju po kojoj su porođajni trudovi budućih majki ublažavani alkoholom, mada postoji i drugo tumačenje po kom primer za alkoholisanost postaje “majka zemlja”, koja se, baš kao tipični pijanac, okreće oko sebe i oko sunca, a pritom je i blago nakrivljena", tumači Stanojević.

Profesor smatra da su izreke među Srbima veoma zastupljene, a taj fenomen objašnjava time što su one “najkoncizniji način da se nešto objasni”. To može biti korisno u neobaveznoj komunikaciji, ali kada je u pitanju komplikovanija analiza nekog događaja, uopšteni karakter poslovica predstavlja veliki problem.

"Ne možete poslovicom, čija je suština u uopštavanju, objasniti neki specifičan događaj. To bi posebno trebali da znaju novinari i uopšte oni koji se bave pričanjem i objašnjavanjem. Takođe, osobe koje se narodnim izrekama često služe uglavnom su neinventivne, staromodne, a uvek mogu doći u situaciju da se njihove reči ismeju ili ironizuju", objašnjava Stanojević.

izvor:kurir-info.rs

Gde je "Srpska politika"?
Gde je "Srpska politika"?
Je l' u Bačkoj il' Banatu?
Je l' na školi il' zanatu?
Je li u snu il' na javi,
il' u Srema staroj slavi?
Je l' u plaču il' u pevki,
ili leži u kolevki?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Je l' na nebu il' na zemlji?
Je l' u zraku il' oblaku?
Je l' na repu turskog hata?
Il' u kalu lokalblata?
Zna li većem dubit ljudski?
Il' je nosi puž na ljuski?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Je l' u vodi il' u vinu?
U Pazovi il' Kulpinu?
Je l' u službi il' u miru?
Il' u kakvom namastiru?
Il' je pošla tražit lova?
Il' je spala na dva slova?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Je l' u selu il' u gradu?
Je l' na suncu il' u hladu?
Il' je gdegod preko mora?
Pa ima li kreditora?
Treba l' od kog kakvu žiru?
Ili sedi na .......?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Ili puzi ili sedi?
Il' se smeje il' se jedi?
Je l' u dvoru bogatome?
Il' u gnezdu vraninome?
Ima l' cuclu ili zvečku?
Il' je gdegod u zapećku?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Je l' kuvana il' je presna?
Je li skromna il' je besna?
Je li žedna il' je gladna?
Je li vruća il' je hladna?
Je l' u sosu il' u pacu?
Il' je glegod u ferzacu?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Ili igra ili svira?
Il' se malo reštaurira?
Je l' kod riba il' kod ptica?
Il' u leru kod lisica?
Ima l' plana, ima l' puta?
Il' je došla do Čivuta?
Nije tamo, nije, nije, -
već u glavi Andrašije.

Gde je "Srpska politika"?
Il' izdiše il' se rađa?
Il' joj kakva baba vrača?
Ili drema il' se sprema?
Il' je ima - il' je nema?
Il' već leti tamo, simo, -
a mi slepci ne vidimo?
Nije tamo, nigde nije, -
samo u glavi Andrašije.

(1873)
 J.Jovanović Zmaj

Najpoznatiji srpski sportisti predstavili autobiografije


:rlol: :rlol: :rlol: :rlol:     

Ovaj NJUZ je najbolji sajt!!!

Ubacena sam u grupu,koja pravi ukrasne svijece...aj,neka me,mozda bude koja lijepa ideja i sad dobijem sljedecu obavijest

Momo Folic
УВАЖЕНИ ПРИЈАТЕЉИ ИЗ НАШЕ ГРУПЕ

Све Уважене посетиоце ове Интернет странице а Србске припаднике из наше ГРУПЕ (можда поновно исто пишем), но и поред тога, лично Вас умољавам да овде, као и другде, тј. било где, да се НЕ користе латинцом, већ са нашим прелепим ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ!

Да би Вам ,,како-тако,, помогао овде можда поновно прилажем текст као што следи:

ШИРЕЊЕ УПОТРЕБЕ И КОРИШЋЕЊА ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА У СРБИЈИ И ВАН ЊЕ – Алатка за аутоматко откуцавање латинице у ћирилицу !

ПРВО: Потпуно сам аполитичан (још мање је да би било да сам Србски националиста ,,у негативном значењу те речи,,), већ искључиво бих волео, хтео и желео да се у Србији и ван ње примењује и ,,догађа,, изнето под ДРУГО,, из овог писма, а које ЋИРИЛИЧНО писмо као што Вам је знано створио и оставио је нама на употребу и коришћење, наш знаменити Србски великан Вук Стефановић Караџић.

Као и ,,зајад,, ми је то да своје ЋИРИЛИЧНО писмо баш ,,УВЕЛИКО,, поштују и користе Бугари и Грци свуда, па чак који су се код ,,ЕУ,, изборили да ЋИРИЛИЧНО буде штампана новчана валута ,,Евро,, која је код њих у оптицају као чланова ,,ЕУ,, , итд. или у другим државама где се употребљава искључиво ЋИРИЛИЧНО писмо.

(НАПОМЕНА: НПР. У Русији је ,,гигантска,, фирма ,,Мекдоналдс,, исписана ,,ЋИРИЛИЧНО,, ако хоће и у Русији да послује ---чуо сам да исто није само код Руса, него код многих држава које поштују своје ,,ЋИРИЛИЧНО писмо,,=нормално и то задире у самосталност и у поштовање државног суверинитета--- , или и у Русији су сви лични ,,Е-МАИЛОВИ,, исписани су-,,воде,, се ,,ЋИРИЛИЧНО,, , итд.).

Само код нас Срба је да сами себи ,,уништавамо,, наше прелепо Србско ЋИРИЛИЧНО писмо, где и које скоро искључиво свуда користимо и у употребљавамо ЛАТИНИЧНО писмо као да смо ,,латини,, и Хрвати, који су не давно масовно протествовали против примењивања ЋИРИЛИЦЕ у Вуковару, одн. у њиховој сада држави Хрватској.

Или и за не веровати је да су ,,цивилизовани,,-НЕ цивилизовани Хрвати, који су то ушли 01.07.2013.г. у ,,ЕУ,,-европску унију и вратили писмо као неуручено назад у Србију, јер је исписано ЋИРИЛИЦОМ, где исто констатовано и потписано од стране хрватског поштара, што је након тога оверила печатом државна пошта сада тзв. државе Хрватске, а насупрот тога писмо адресирано ЋИРИЛИЦОМ из Египта ---Арапско говорно подручје--- послато је примаоцу у Србији које је и примљено.

(НАПОМЕНА: НЕСВЕСНО МИ СРБИ НЕ СХВАТАМО ЗНАЧАЈ СВОГ ,,ПИСМА,, КОЈЕ ИМА СВЕКОЛИКИ ЗНАЧАЈ, ПА ВЕРОВАЛИ ВИ ИЛИ НЕ И ЗА САМ ОПСТАНАК СРБСКОГ ,,БИЋА,,).

У СРБИЈИ=Свим другим Националним припадницима би се под ОБАВЕЗНО дозволила потпуна употреба писма које желе, са тиме нормално би било да они као и сви морају да поштују одредбе Закона и о службеној употреби језика и писма у држави Србији, као и ми већински Србски народ у свему према прописима бисмо у свему поштовали језике и писма наших националних мањина.

Дакле, ми у Србији требало би да исто масовно почнемо да примењујемо, како од стране физичких лица, тако од стране многих Србских и иностраних привредних субјеката и од стране других организованих снага, као и да обезбидимо чак и ригорозне услове ка свима онима који у Србији не поштују наше ЋИРИЛИЧНО писмо.

Такође, сматрамо да би ово погло нашој православној РУСКОЈ БРАЋИ и СЕСТРАМА, Украјиницима, Белорусима и другим нашим православцима, који 99,8-9% користе се ЋИРИЛИЧНИМ ПИСМОМ, а и врло истима то представља огромну препреку и потешкоћу, да схвате оно што смо им ми написали и ,,латинично,, им послали.

ДРУГО: A и пре неки дан, сам примио бесплатни компјутерски ,,алат,, који претвара све са латинице на ЋИРИЛИЧНЕ ,,фонтове,, и обратно, па Вам и исто шаљем: www.preslovi.re.rs/ , као и уједно и ја Вас молим (и мене су на исто замолили), да исто прослеђујемо свима са којима смо у контакту ради што веће примене и коришћења ЋИРИЛИЦЕ у Србији и ван ње.


Odgovorih i izadjoh iz grupe
Astra-Izolda Vlajkovic Moretti Momo,zasto tvoje ime nije na prelepoj cirilici,nego na latinici....i izlazim iz grupe,.jer mi je tastatura latinicna buduci da koristim njemacki jezik.Svaka vam cast...to se zove rodoljublje...ahhaha

Astra ::

Ubacena sam u grupu,koja pravi ukrasne svijece...aj,neka me,mozda bude koja lijepa ideja i sad dobijem sljedecu obavijest
!

ПРВО: Потпуно сам аполитичан (још мање је да би било да сам Србски националиста ,,у негативном значењу те речи,,), већ искључиво бих волео, хтео и желео да се у Србији и ван ње примењује и ,,догађа,, изнето под ДРУГО,, из овог писма, а које ЋИРИЛИЧНО писмо као што Вам је знано створио и оставио је нама на употребу и коришћење, наш знаменити Србски великан Вук Стефановић Караџић.

Vuk Stefanović Karadžić nikako nije pisao srbski ,nego je takvo nakaradno tumačenje gramatike srpskog jezika običaj kod grupe klero -ultranacionalista koji bi da budu veći katolici od pape .
Gospodin bi morao znati da je upotreba ćiriličnog pisma regulisana Ustavom i drugim zakonima ,te da je ćirilica službeno pismo u Srbiji ,pa je samim tim  vrlo dobro zaštićena .
Mi spadamo u generaciju koja jednako poznaje i koristi latinicu i ćirilicu u svakodnevnom životu ,te ovakav "apel" meni više izgleda kao nametanje . Iz daljeg teksta se vidi i profil dotičnog gospodina ,jer mu je vrlo draga "demokratska" majka Rusija ,a biće i da je od onih koji misle da je nametanje crkvenih praznika (SPC) za školske i državne sasvim ok . Microsoft i Windovs nisu izmisli Ćirilo i Metodije ,nego Bil Gejts & co. pa je meni sasvim dovoljno što su sem maternjeg engleskog i latinice ,ljubazno dozvolili mogućnost korišćenja i svih drugih pisama i fontova -od kineskog i arapskog do ćirilice ,što nisu morali (jer gospodin bi izgleda najviše voleo "ukaz" gde bi se ćirilica proglasila jedinoispravnim pismom ?)
Svoje nepoznavanje osnovnih stvari je nadalje pokazao onim primerom oko McDonaldsa -očigledno ne zna značenje i suštinu reči "logo" u poslovnom svetu . Vrhunac uspešnosti jedne kompanije se ogleda u prepoznavanju loga iste u celom svetu ,i zaista je suludo očekivati da se neki koncern vredan milijarde golara odrekne svog zaštitinog znaka zarad nečijih "nacionalih " osećanja ?
Bez namere da ikoga vređam ,zaista mi idu na živce takvi likovi ,tipa "govori srpski da te ceo svet razume" .Ja sam nekako ponosniji na Novaka Đokovića ili nekog sličnog ,kada sa tečnog engleskog pređe na francuski ili španski .Zbog toga nije zaboravio ni ko je ni odakle je ,nego pokazuje samo stepen obrazovanja i kulture ,i sigurno nije zaboravio da piše ćirilicu,niti je manji patriota  -ne treba takvi da ga podsećaju .

Stranci u srpskoj vladi i pre dva veka: Francuzi ministri i fabrikanti, general iz Nemačke


Na gravirama koje su zabeležile predaju ključeva turskih gradova Mihailu Obrenoviću, čime je okončano petovekovno ropstvo pod Osmanlijama, među figurama u istočnjačkoj odeći izdvaja se visoka prilika u kaputu evropskog kroja i cilindru. Reč je o Ipolitu Mondenu, prvom ministru vojnom Kneževine Srbije. U Beograd je stigao 1853. kao inženjerijski kapetan, član francuske vojne misije poslate zbog krimskog rata, a 1861. srpska vlada imenovala ga je za ministra. Srpska skupština je neposredno pre ovog postavljenja donela Zakon o Narodnoj vojsci.

Knez Mihailo, odlučan da povede rat koji će Srbiju osloboditi od Turaka, ustrojio je vojsku od sto do sto pedeset hiljada vojnika. Francuska Napoleona III podražavala je taj naum, a „ustupanje” Mondena bio je način izražavanja podrške. Monden je počeo od nule i postavio osnove za budući rad novoformiranog Ministarstvo vojnog. U njegovoj nadležnosti bilo je i ministarstvo građevina, jer su putevi, mostovi, vodosnabdevanje, a kasnije i železnica, u svim evropskim zemljama smatrani za objekte od najvećeg značaja za mobilizaciju i vođenje rata.



Ovaj Francuz ustanovio je penzione fondove za pomoć oficirima i podoficirima, reorganizovao je zdravstvenu službu, unapredio uzgoj konja bez kojih nijedna vojska tada nije mogla, i uradio još mnogo toga što ga svrstava u uspešne ministre. Posle četiri godine ministrovanja preneo je dužnost na svog pomoćnika, Srbina Milivoja Blaznavca, docnijeg namesnika kneza Milana, i vratio se u Pariz. Nikada nije naučio srpski. Ali, još pre nego što je dobila ministarstvo vojno, Srbija se spremala za oslobođenje od Turaka. Uporedo sa postepenim osvajanjem autonomije, nastojala je da razvije fabriku topova. Godine 1852. uspostavljen je kontakt sa nadzornikom privatne topolivnice u varoši Due, Francuzom Šarlom Lubriom. Na molbu iz Beograda, Napoleon III lično mu je dozvolio da „može otići u Srbiju na godinu dana i raditi na poslovima izgradnje topolivnice” koja je premeštena u Kragujevac. Lubri je u Srbiju stigao u januaru 1853. i odmah prionuo na posao. Ubrzano su podizane zgrade, radionice i jame za livenje topova, ali se posao otezao, jer je podvodno zemljište dosta otežavalo posao. Kašnjenju radova, međutim, doprineo je i sam Lubri: na njega je iz Francuske vršen pritisak da uspori rad jer joj tog trenutka nije odgovaralo da Srbija dobije topolivnicu. U leto 1854. na zahtev Pariza napustio je Srbiju, i uskoro umro, a knjaz Aleksandar Karađorđević je, u znak zahvalnosti, poslao njegovoj porodici znatnu sumu novca kao pomoć.





General Pavle Jurišić Šturm (Paulus Eugen Sturm), komandant Treće srpske armije u Prvom svetskom ratu, rođen je u Pruskoj, od oca Lužičkog Srbina. Završio je u ono vreme najprestižnije pruske vojne škole, a u francusko-pruskom ratu 1870-71. odlikovan je Ordenom gvozdenog krsta. Pet godina kasnije, zajedno sa bratom Evgenijem, došao je u Srbiju da se bore protiv Turaka. Uzeo je ime Pavle Jurišić, prešao u pravoslavlje i učestvovao u sedam ratova koje je vodila Srbija, a vojničku karijeru završio je kao general i komandant Treće srpske armije. U Prvom svetskom ratu borio se protiv nemačkih i pruskih armija kojima je komandovao njegov nekadašnji klasni drug iz oficirske škole i ratni drug iz francusko-pruskog rata feldmaršal Makenzen. Sahranjen je na Novom groblju

Izvor: Blic

E sad vid'le naše žabe (Vučić i Dačić) kako se konji kuju pa podigli noge.
Pokupiše neki belosvetski ološ ne bi li spasili Srbiju
Ono što odbaci Austrija, Francuska, nadju nekog novog Božu Đelića i ajd'
vozi Miško Jovo nanovo.

KAMO SREĆE DA JE VIŠE OVAKVIH LJUDI: Dele hranu i lekove beskućnicima (FOTO)
Volonterska neprofitna grupa "Music for Warmth" pomaže socijalno ugroženim osobama bez medijske pompe, nabavljajući im sve ono što im treba




Vreme u kome živimo obiluje “crnim” vestima koje stižu sa svih strana, a ekonomska statistika održava jad i bedu naših ljudi. Ipak, u Srbiji postoje ljudi koji pomažu onima koji su u najtežoj situaciji, bez primanja, čak i bez hrane.

edna od takvih grupa ljudi je volonterska nevladina organizacija “Music for Warmth“, koja skuplja pomoć u hrani za socijalno najugroženije slojeve stanovništva.
Maja Đorđević, osnivač ove organizacije, ističe da je volonterska neprofitna grupa “Music for Warmth” nastala početkom 2013. u Beogradu, s ciljem da okupi volontere voljne da rade sa socijalno ugroženim pojedinicima, prvenstveno beskućnicima.
Grupa je nastala iz želje da se pomogne odrasloj populaciji beogradskih beskućnika, koji se suočavaju s mnogo poteškoća u životu na ulici, a kojima je na raspolaganju malo opcija pomoći.

- Grupa je do sada organizovala jednu humanitarnu svirku za beskućnike, održanu u klubu KC Grad krajem marta, na kojoj su svirali bendovi “Mašta Bašta” i “Went”, a na koncertu su prodavani mafini. Svirka je bila uspešna i na njoj je zarađeno 60.000 dinara, koje će se iskoristiti za nekoliko akcija pomoći beskućnicima – navodi Maja, i ističe da se već planiraju sledeće akcije deljenja hrane:
- Do sada smo novcem od svirke kupovali lekove protiv prehlade, vitamin C, kao i tople obroke beskućnicima koji su veoma ugroženi i s kojima smo često u kontaktu. Uvek se trudimo da razgovaramo s njima o tome šta im je najpotrebnije, da bi im što efikasnije pomogli – kaže ona, pa nastavlja:
- Beskućnicima je teško i tokom letnjih meseci, kada su temperature previsoke i nije lako naći zaklon od sunca i vrućine, a hrana do koje dolaze se brze kvari. Zbog toga smo odlučili da sastavimo letnje pakete pomoći, koje smo juče podelili grupi beskućnika u parku Manjež. Svaki paket sadržao je donji veš i čarape, higijenske potrepštine (prašak za ručno pranje, šampon, sapun, toalet papir), konzerviranu hranu koja može da stoji na vrućini, kafu, čaj i hleb – kaže ona, i dodaje da ovakvu akciju planiraju da ponove s još jednom grupom beskućnika tokom leta, i kasnije, početkom jeseni, kada će sastavljati drugačije pakete, podobnije za zimske mesece.

Svako ko želi da volontira u ovoj grupi i priključi se daljim akcijama pomoći beskućnicima može da ih kontaktira putem stranice facebook.com/musicforwarmth.
(Telegraf.rs)

U SRBIJI SE MORAJU IZMIRIVATI OBAVEZE, U SRBIJI SAMO ŽIVOT NIJE OBAVEZAN.

Presuda Kneza Miloša

Neka se dakle jebu kao što su i počeli:))) :rlol:

Peter Handke u Nemačkoj recitovao Vladislava Petkovića Disa


Veliki pisac, zakleti usamljenik i borac za pravdu Peter Handke, prošle nedelje je iznenadio evropsku književnu javnost, i prvi put posle dvadeset godina nastupio u Nemačkoj, čitajući svoj prevod pesme Vladislava Petkovića Disa “Možda spava”. Bila je to kulminacija književnog skupa u prepunoj dvorani muzeja “Kunstzamlung”, a Handkeov nastup i prevedeni Disovi stihovi izazvali su gromoglasan aplauz oduševljene publike.

Handke se, zapravo, nije pojavio na festivalu poezije u Diseldorfu kao pisac, nego u ulozi prevodioca zbirke pesama poznatog grčkog pesnika Dimitrija Analisa, koji je pisao na francuskom jeziku. Na okruglom stolu, Handke je nadahnuto govorio o prevođenju poezije i prijateljstvu sa Analisom, zatim je sa svojom ženom Sofi Semin Handke čitao Analisa u originalu i u prevodu.

Malo se zna da je Handke preveo ukupno 38 knjiga. Prevodio je i prozu i drame, sa francuskog, engleskog, starogrčkog i slovenačkog jezika, i to velika imena.

U drugom delu pesničke večeri Handkeu se pridružio i srpski pisac Žarko Radaković, njegov prevodilac na naš jezik. Govorili su o zajedničkom prevođenju Disove čuvene pesme, tokom nedavnog Handkeovog boravka u Čačku, gde mu je uručena počasna Disova plaketa. Radaković je nemačkoj publici pročitao pesmu u originalu, a onda je Handke govorio “Možda spava” na nemačkom. Ovo je, po Handkeovim rečima koje nam je preneo Radaković, bio ujedno i poslednji njegov književni nastup u Nemačkoj, što je događaju dalo posebnu težinu.

Svoj prevod Disove pesme, inače, Handke je velikodušno poklonio Zavičajnom odeljenju čačanske biblioteke, čak se na tim papirima i potpisao ćirilicom. Koliko je ovaj poklon dragocen srpskoj kulturi, govori činjenica da zapadnoevropske zemlje odavno nemaju dilemu da li je Handke jedan od najvećih živih pisaca kontinenta, te da su njegovi rukopisi izuzetno skupoceni i traženi kao prvorazredno kulturno blago.

Tako je Handke nastupom u Nemačkoj pred evropskom javnošću još jednom iskazao svoju veliku naklonost prema Srbiji. Naime, pesnik Analis, koji je preminuo 2010, pripadao je krugu Handkeovih bliskih prijatelja u Parizu, pored istaknutog sirijskog pesnika Adonisa, koga je Handke takođe prevodio na nemački. Analis je dugo radio u diplomatskoj službi Grčke, bio je protiv raspada Jugoslavije, i zalagao se protiv anatemisanja Srba u poslednjim ratovima.

Diseldorf, inače, ima posebno značenje u Handeovom životu i stvaralaštvu. U tom gradu mu je 2006. godine dodeljena velika nagrada „Hajnrih Hajne“ za književnost. Tada se više poslanika gradske skupštine usprotivilo odluci žirija, zbog piščevih prosrpskih tekstova. Handke je zbog toga odbio Hajneovu nagradu i novčani deo od 50.000 evra, a “alternativnu nagradu” u istom iznosu, koju su skupili berlinski pisci, reditelji i drugi donatori, Handke je poklonio Srbima u Velikoj Hoči na Kosovu.

Ugledni pisac i humanista je u Diseldorfu živeo polovinom šezdesetih godina, i tu je napisao dramu “Psovanje publike”, njegov prvi veliki uspeh u pozorištu. U njemu je i začeo prijateljstvo sa režiserom Vimom Vendersom, koji je u to vreme još želeo da postane slikar. Zajedno su okrečili Handkeov stan i počeli da rade na filmu “Golmanov strah od jedanaesterca”. Kruna tog prijateljstva i saradnje je film “Nebo nad Berlinom”.

Srpska Narodno-Tradicionalna Nosnja

Винстон Черчил, као младић, добио батине у Београду од Воје Танкосића





У време Бурског рата (1899-1902) српско јавно мњење се окренуло против Енглеске. Увређен што су се Срби усудили да критикују политику његове домовине, Винстон Черчил, млади новински дописник, написао је текст у коме је са презиром говорио о Србима и Србији. Воја Танкосић, тада млади официр а неколико година потом чувени четнички војвода, обећао је да ће надобудног Енглеза пребити чим му падне шака.

Прилика се убрзо указала. О овом догађају пише Александар Дероко, у књизи “Мангуплуци око Калемегдана“:




“Винстон пролази Оријент експресом кроз Београд, где воз застаје неколико сати. Черчил одлучи да протегне ноге и разгледа престоницу о чијим је житељима тако лоше писао. У ресторану код „Грчке краљице“ одлучује да се освежи. Та вест се брзо прочула. Обавештен је о томе и млади поручник Танкосић. Дојурио је у кафану као без душе, испсовао и ишамарао надобудног Енглеза, тако да га је морала жандармерија отпратити до воза. Инцидент је након званичних извињења изглађен, а касније, због каријере коју је начинио Черчил, о томе се није смело ни говорити.”

Занимљиво је да Черчил због још једне епизоде из младости није има пуно разлога да по добром памти Србе. Његова мајка, Џени, била је позната по бројним љубавним аферама. Један од њених љубавника био је и српски краљ, Милан Обреновић.

(Српска историја)


E gde je bio Tuta Bugarin  

Vidiš ti od koga je Miladin Kovačević naučio da se tuče???

OVOGODIŠNJI DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE: Pamtim srpsku dobrotu




Kompjuteri će pomoći čovečanstvu da se znatno brže i lakše razviju novi i efikasni lekove protiv mnogih bolesti, ističe američki profesor Martin Karplus (83), ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za hemiju i čovek koji je još u mladosti zavoleo Srbiju.

Pre nego što je život posvetio naučnom radu i sa kolegama Majklom Levitom i Arijehom Voršelom razvio kompjuterske programe za analizu složenih hemijskih procesa, Martin je kao mladić proputovao Evropu, a u najlepšem sećanju ostala mu je upravo naša zemlja.

Odmah na početku razgovora želeo je da objasni kako se našao na Balkanu pedesetih godina prošlog veka:

- Dosta sam putovao kao student posle Drugog svetskog rata i fotografisao Evropu. Ipak, za Srbiju i bivšu Jugoslaviju me vežu najlepše uspomene. Upravo tu sam napravio neke od najlepših fotografija, koje sada zauzimaju počasno mesto na mom zvaničnom sajtu – otkriva poznati naučnik.

U foto-galeriji „Balkan pedesetih“ prepliću se Drina, Užice, crnogorsko primorje… Šta pomislite kada sada pogledate te slike?

- Preplavi me osećanje topline. Setim se dobre hrane i sjajnih razgovora sa ljudima. Mnoga imena gradova i reka nisam beležio. Ostale su samo slike, a više ne mogu da pronađem pisma sa Balkana, iz tog vremena, mojoj majci, koja bi mi mnogo toga razjasnila.

Otkrića za koje ste zajedno sa dvojicom kolega dobili Nobelovu nagradu predstavljaju ogroman korak napred u razumevanju molekularnih struktura i hemijskih i bioloških procesa u organizmu. Ko će imati najviše koristi od rezultata vašeg rada?

- Simulacije i programi koje smo stvorili pomažu hemičarima i biolozima da shvate kako molekuli reaguju među sobom, ali i kako lekovi stvaraju interakciju sa proteinima u telu. Konkretno, shvatili smo šta se događa kod lečenja HIV-a i Alchajmerove bolesti. Pretpostavljam da će hemičari i biolozi moći lakše da obavljaju medicinska istraživanja, kao i da će od novog pristupa lečenju korist imati ceo ljudski rod.

Vaše sofisticirane kompjuterske simulacije složenih hemijskih procesa zapravo su istraživački alati za dizajniranje novih lekova.

- Upravo tako. Tradicionalno se sve ovo radilo u laboratorijama i u opitima na ljudima kroz dugi niz godina. Sada je vreme za te procese znatno ubrzano. Može se eksperimentisati i na računarima, a rezultati tih analiza su isti kao i oni iz epruveta. Jednostavno, omogućeno je da se brže i preciznije razviju čitave generacije novih lekova.

Već 40 godina radite na ovim istraživanjima. Kako gledate na dosadašnju karijeru?

- Kao na vreme u kojem sam se dobro proveo i neizmerno uživao! Kada sam počinjao kolege hemičari su tvrdili da je to gubljenje vremena i da računari ne mogu pomoći u simulaciji najsloženijih molekularnih procesa. Danas su ovakvi računarski programi centralni deo hemije i strukturne biologije. Bio sam uporan i verovao u svoju viziju, čak i kada je to prkosilo naučno prihvatljivim normama. To je bio ključ mog uspeha. Originalnost i naporan rad su me i doveli do Nobelove nagrade.

Ko vam je saopštio da ste dobili nagradu?

- Probudio me je telefon vrlo rano. Bio sam toliko bunovan da mi je trebalo mnogo vremena da uopšte shvatim zbog čega me zovu – uz osmeh zaključuje nobelovac Martin Karplus.

NESTAŠAN U MLADOSTI

Život profesora Karplusa liči na roman. Rođen je u Beču 1930. godine, od roditelja hemičara. Još kao malog, brat Rudolf ga je zainteresovao za nauku. Često je nešto eksperimentisao u dvorištu, što je, kako sam kaže, često završavalo eksplozijama i nepodnošljivim smradom.

Zbog nacista porodica Karplus je 1938. godine pobegla u SAD, najpre u Brajton, a zatim u Njuton. Kao tinejdžer je, priznaje, bio nestašan, a obožavao je bejzbol. Ipak, na Univerzitetu Ilinois primetio ga je profesor Elias Korej, takođe hemičar nobelovac, i preporučio drugom nobelovcu Linusu Paulingu, tadašnjem šefu Katedre hemije na Harvardu.

SLAVLjE NA HARVARDU

Aleksandar Marković, poreklom iz Lajkovca, koji radi na katedri profesora Karplusa, nije krio zadovoljstvo posle dodele ovogodišnjih Nobelovih nagrada.

- Ovo je treći nobelovac sa našeg odeljenja za hemiju i hemijsku biologiju, a ovde se svi uspesi slave zajednički. Harvard ima ukupno 47 laureta prestižne nagrade i svako novo priznanje je priznanje i fakultetu i svima nama – objašnjava Aleksandar.

Prema rečima našeg sagovornika, istog jutra po objavljivanju rezultata, u laboratoriji je održano malo slavlje uz francuski šampanjac. Prava proslava održana je ove nedelje, uz prisustvo svih živih harvardskih nobelovaca.

(Novosti)

Upoznajte prosečnog srpskog birača


Nataša Latković | 27. 10. 2013. - 21:01h | Foto: M. Somborac/Grafički studio Blica | 
Prosečan srpski birač ima 52 godine, završenu zanatsku školu i krov nad glavom. Čita tabloide, gleda „Farmu“ i prati sportske događaje. I mada je pre samo pet godina bio blizak Demokratskoj stranci, sada glasa za Srpsku naprednu stranku.


Klikni za uvećanje (+)

Ovo nije opis svih onih koji se nalaze na biračkom spisku u Srbiji, ali jeste prosek naših sugrađana koji redovno izlaze na birališta. Sagovornici „Blica“ koji se bave istraživanjem javnog mnjenja i statistikom navode da na izbore po pravilu izlazi ona „lošija polovina birača, koja je glasnija, otvorenija i misli da sve zna“.

Da smo profil prosečnog srpskog birača pravili pre samo pet godina, to bi bio glasač DS, koji je u to vreme imao blizu 40 odsto podrške. Da smo slična istraživanja radili pre 20 godina, prosečan glasač bio bi socijalista. Istraživanja pokazuju da je polovina srpskih birača nelojalna, da ide za većinom, a da stranke dobijaju na popularnosti dok su na vlasti.



- Birač u Srbiji retko menja politički stav, češće menja stranku za koju glasa. Kada menja partiju, bira onu koja se nalazi u istom političkom bloku. Na primer, među simpatizerima naprednjaka ima dosta onih koji su nekada glasali za SPS ili SRS. Među njima je i jedan broj birača koji je ranije glasao za DS, a sada ide za većinom - objašnjava Đorđe Vuković iz Cesida.
 

A šta je to biblioteka? Iako je polovina Srba pročitala bar jednu knjigu godišnje, prosečan glasač ne ide u biblioteku. Čita dnevne novine, uglavnom tabloide. Slično se opredeljuje i kada je u pitanju TV program. Srpski glasač voli emisije za narodne mase, ne preterano rafinirane - rialiti programe, muzičke emisije, ne propušta vesti, a prati i sport.

Iako među građanima Srbije ima više žena, na izbore češće izlaze muškarci. Prema rečima naših sagovornika, oni se više interesuju za politiku i značajno utiču na političko opredeljenje članova svoje porodice. Statistika pokazuje da mladi, pogotovo ženskog pola, izbegavaju odlazak na birališta, kao i da je prosek starosti onih koji glasaju 52 godine.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali podatkom da ima 49 odsto građana sa završenom srednjom školom, a da visoko ili više obrazovanje ima 16 odsto populacije. Ipak, najveći broj njih ne glasa.

Istraživanja su pokazala da se prosečan birač u Srbiji školovao oko 10 godina - on je kv. radnik, zanatlija ili je završio dva ili tri razreda srednje škole.

- Prosečan glasač je niže ekonomske kategorije. Oni bolje stojeći apstiniraju iako su zanimljiviji. Srpski birač je malo konzervativniji, manje pokretan i palanačkog je mentaliteta - navodi Miroslav Šutić iz agencije „Partner konsalting“.

Zvanični podaci pokazaju da je 47,7 građana Srbije od 15 do 65 godina u nekoj vrsti radnog odnosa. Najveći broj onih koji imaju pravo glasa i izlaze na birališta, međutim, ne radi. Ili su penzioneri ili su izdržavana lica.
 

U Srbiji je registrovano 5,9 miliona birača Bez ijednog dana škole je 2,7 odsto birača S nepotpunom osnovnom školom je 11 odsto birača Osnovno obrazovanje ima 21 odsto birača Srednju školu je završilo 49 odsto birača Visoko ili više obrazovanje ima 16 odsto birača

 
Iako ne može da se pohvali količinom novca, prosečan glasač, za razliku od većine u Evropi, ima nekretninu u svom ili u vlasništvu bračnog partnera. U Srbiji je registrovano 2,12 miliona građana koji imaju vlasnički list. Prema podacima sakupljenim prilikom popisa stanovništva, stan izdaje u zakup 1,7 odsto birača, podstanara je pet odsto, a toliko ih živi kod roditelja. Nekretninu nema oko 12 odsto građana.

- Možemo da kažemo da prosečan građanin s biračkim pravom ima svoj stan - bilo da je nekretninu kupio, nasledio ili ima stanarsko pravo. U tom pogledu smo zbog komunističke prošlosti zajedno s Hrvatskom ispred drugih u Evropi - kaže Rada Vićentijević iz Zavoda za statistiku.

Prosečan birač ima i automobil, starosti između osam i 12 godina. Ipak, njega kao svoju imovinu tretira cela porodica.

Danubius ::

Upoznajte prosečnog srpskog birača

Srbija je jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali podatkom da ima 49 odsto građana sa završenom srednjom školom, a da visoko ili više obrazovanje ima 16 odsto populacije. Ipak, najveći broj njih ne glasa.

U Srbiji je registrovano 5,9 miliona birača Bez ijednog dana škole je 2,7 odsto birača S nepotpunom osnovnom školom je 11 odsto birača Osnovno obrazovanje ima 21 odsto birača Srednju školu je završilo 49 odsto birača Visoko ili više obrazovanje ima 16 odsto birača

 

Dok sam bio u tim vodama postizao sam zapažene rezultate u kreiranju terenske kampanje i osvajanju glasova.
Imao sam rezultate i uverljive dokaze da je u proseku oko 90% biračkog tela povodljivo i da je moguće promeniti njegov birački stav.
Samo je oko 10% biračkog tela bilo nepokolebljivo i istrajavalo je na unapred utvrđenom sopstvenom stavu..

Tehnike su raznovrsne, zavisno i od lokalnih specifičnosti ali je za seoske sredine ponuda šodera i bandera donosila najviše glasova. 
Gradske sredine su nešto izbirljivije. Dominiraju zahtevi za asfaltom, kanalizacijom i posao za ženu il svastiku.:rlol:

Teorije o poreklu konkretnog naziva „Srbija“ su daleko ređe od teorija o nastanku imena „Srbi“. Tokom viševekovnih deoba, mešali su se narodi sa i bez imena, pa stoga svi podaci koji su dostupni mogu i podržavati i pobijati sve teorije u isto vreme.
O poreklu Srba kao naroda postoje 2 vladajuće teorije, od kojih jedne zastupaju stav da Srbi vode poreklo od Irana i da su na Balkan došli sa Mongolima i Tatarima, dok druge teorije tvrde da su Srbi sve vreme bili u Evropi i tek sa Slovenima došli na Balkan. Ovde je nedoumice lako otkloniti uz pomoć genetskih istraživanja, po kojima Srbi u svojim hromozomima imaju 48% haplogrupe I2a (najstarija halpogrupa u Evropi) i 15% haplogrupa R1 (halpogrupa koja vodi poreklo iz Azije). Budući da sam gen (srpski/slovenski) u sebi nosi preko 9 različitih halpogrupa, lako je zaključiti da je prevagu o poreklu nosi upravo ona halpogrupa koje ima najviše u genima (dakle evropska). Ostatak ovog genetskog „koktela“ samo potvrđuje da su se slovenski narodi tokom vekova često selili i mešali.
Nažalost, kada je poreklo imena u pitanju, tu je teško biti potpuno precizan, jer koliko god da želimo da smo sigurni u jednu teoriju, uvek je moguće naći podatke koji će ići u prilog potpuno drugačijim teorijama. Osim toga, istorijski podaci se razlikuju od regije do regije, pa je samo za dodirne tačke svih tvrdnji moguće ustanoviti da su istinite, dok ćemo ostale podatke morati da prihvatimo sa rezervom.
Da bi odgovor na pitanje „Kako je Srbija dobila ime„, bio što potpuniji, moramo biti detaljni, otvorenog uma i moramo krenuti od najranije istorije.
Tokom seobe Slovena, na Balkansko poluostrvo dolaze narodi koji nose imena po mestu odakle su došli ili mestu gde se naseljuju. Istorija navodi Ilire, Tračane, Gote i Dačane. Neka plemena ovih naroda su se naselila na teritoriji današnje Srbije, izmešala sa starosedeocima i nasledila Starčevačku kulturu, zatim Vinčansku. Veruje se da su oni preci srpskog naroda.
U Gvozdenom dobu, (koje je trajalo od 1125.p.n.e do 750.godine n.e.) počinju da se formiraju prve etničke zajednice na Balkanskom poluostrvu, od kojih su najbrojnije bile Dardanci, Tribali, Iliri i Tračani. Istoričari smatraju da su Srbi kasnije nastali od deobe među Ilirima, dok ima teorija koje su na strani Tračana. U to vreme počinju i prvi ratovi za prevlast, u kojima dominiraju Kelti, koji se nakon neuspelog napada na tadašnju Grčku (poraz kod Delfa) povlače prema Savi i Dunavu gde pokoravaju pleme Skordiska i sa njima podižu svoju prestonicu Singidunum.
Još od 3.veka p.n.e. su trajale borbe sa Rimljanima, koji dominiraju na Balkanskom poluostrvu. Veći deo sadašnje Srbije je bio deo provinicije Gornja Mezija. Svoje Rimsko carstvo Rimljani kasnije dele na Istočno i Zapadno rimsko carstvo, dok je teritorija današnje Srbije uglavnom ostala deo Istočnog carstva.
Posle ovoga su istorijski podaci vrlo opšti i teško je odrediti gde je koje od ostalih sitnijih slovenskih plemena završilo. U podacima je situacija jasnija sa pojavom kralja Iraklije, koji počinje rat sa Persijom, dok se njegovi sinovi dele i jedan sin (čije ime nije zabeleženo) sa slovenskim plemenima naseljava teritoriju današnje Srbije. Prvi njegov potomak čije je ime poznato je knez Višeslav. Njega nasleđuje njegov unuk Vlastimir, koji trpi poraz od Bugara, ali će njegovi sinovi Mutimir, Strojimir i Gojnik kasnije potući Bugare, vratiti svoju teritoriju i podeliti je među sobom. Mutimir ovde dobija teritoriju današnje Srbije. Mutimira je nasledio njegov bratanac Petar, kao kum tada najmoćnijeg vladara na Balkanu (Simeona Velikog), ali nakon dve godine njemu Simeon oduzima vlast i predaje je Mutimirovom unuku Pavlu. Pavle gubi svoje povlastice sa pojavom Vizantinaca na Balkanskom poluostrvu. Novi knez (teritorije koja još uvek nije poznata kao Srbije) postaje Časlav (Vlastimirov praunuk) i njega zapravo postavlja bugarski kralj Simeon. Međutim, u bugarskim i vizantijskim ratovima, Časlav gubi život i time se gasi prva srpska vladarska dinastija.
Balkan je i dalje pretežno naseljen Slovenima, ali pod Vizantijskom vlašću i pod stalnim je udarima Mongola i Tatara. Posle pokušaja ustanka u Vizantiji, otpočinje proces helenizacije koji dovodi do krize, a mnogo kasnije i do propasti Vizantijskog carstva.
U XI veku kralj Zete (Bodin) vlast nad Raškom predaje Vukanu i Marku, a vlast nad Bosnom knezu Stefanu. Svi oni su se narednih godina bez prestanka borili protiv Vizantije. Vukana na vlasti smenjuje njegov bratanac Uroš, čiji se sinovi Uroš II i Desa kasnije bore oko vlasti. U tu borbu se meša i vizantijski kralj Manojlo I Komnin, koji vlast nad Raškom predaje županu Tihomiru.
Protiv Tihomira će se kasnije pobuniti njegov najmlađi brat Stefan Nemanja, koji će kada dođe na vlast svu svoju ostalu braću proterati iz zemlje. Tako počinje priča o dinastiji Nemanjića, koja nam je manje-više svima poznata. Iako se narod na toj teritoriji zove Srbima, teritorija još uvek nosi ime Raška.
Zvanično ime Srbija ima veze sa Nemanjićima, ali se javlja tek kasnije. Stefan Uroš IV Dušan, poznatiji kao Dušan Silni, a sin raškog kralja Stefana Uroša III ( Dečanskog), je sebe 1346. godine proglasio carem svih Srba i Grka. Do vlasti je došao tek kada je vojnim pučem zbacio svog oca sa vlasti i zarobio ga. Kako je svojoj tituli (kralj Raške) dodao i carsku titulu, trebalo je da mu papa ili carigradski patrijarh odobre tu titulu. Kako su oni to odbijali, Dušan Silni je srpsku crkvu uzdigao na nivo patrijaršije kako bi mogao sebi da okruni titulu cara. Upravo zbog te titule „car svih Srba i Grka“, za Rašku se postepeno prihvata naziv „Zemlja Srba i Grka“, kasnije „Zemlja Srba“ i sasvim spontano prelazi u naziv koji se i danas koristi – Srbija.
O kralju-caru Dušanu Silnom u našoj istoriji ima malo poznatih podataka, jer je još od najranijeg detinjstva bio poznat kao nasilnik, te su podaci namerno gubljeni. On je jedini od Nemanjića koga crkva nije priznala za sveca. U istorijskim udžbenicima se takođe vrlo retko pominje, skoro nikada.

Српски народни називи месеци у години.



Српски народни називи месеци у години:
Јануар- Коложег
Фебруар – Сечко
Март – Дерикожа
Април – Лажитрава
Мај – Цветањ
Јун – Трешњар
Јул – Жетвар
Август - Гумник
Септембар – Гроздобер
Октобар – Шумопад
Новембар – Студен
Децембар – Коледар

Породица Јанићијевић одбила помоћ владе Косова

Породица убијеног одборника из Косовске Митровице Димитрија Јанићијевића одбила је новчану помоћ коју јој је наменила косовска Влада. Јанићијевићева супруга каже да очекује помоћ од Владе Србије, Канцеларије за КиМ и предузећа "Телеком Србија" где је запослена.



Спруга убијеног одборника из Косовске Митровице Димитрија Јанићијевића, Тања Јанићијевић саопштила је у име породице да одбија новчану помоћ коју је косовска влада издвојила њеној породици.

Тања Јанићијевић је истовремео истакла да помоћ очекује од Владе Србије, Канцеларије за Косово и Метохију и предузећа "Телеком Србија" где је запослена. Рекла је и да од премијера Ивице Дачића очекује да учини све да се пронађу убице њеног супруга.

"Из медија смо сазнали да је Влада Косова одобрила 15.000 евра помоћи нашој породици после убиства мог супруга. Нама та помоћ не треба, без обзира што се налазимо у тешкој финансијској ситуацији и што живимо у кући која тек треба да се отплаћује", каже Тања Јанићијевић.

Димитрије Јанићијевић је убијен 16. јануара испред куће у северном делу Митровице са више хитаца из ватреног оружја. Иза себе је оставио троје малолетне деце, супругу са којом је чекао четврто дете, оца и мајку.

Био је један од петорице кандидата за градоначелника Северне Митровице на локалним изборима одржаним у овом граду новембра 2013. године.

Истрагу поводом овог убиства воде заједно косовска и Еулекс полиција.

извор: РТС


Postoje stvari koje se ne mogu ni kupiti ni platiti!!!

Sve i da Srbi ne valjaju ama baš nikome na ovom belom svetu, da je ovo aksiom - ne zanima me. Interesuje me jedino zašto neki Srbi nisu dobri Srbi nekim Srbima. I to što nisu odumrli, izumrli ili se izobičajili oni umovi koji onomad, kad dobismo izborne rezultate, pominju izdajnike i pravoverne. Šta je njih, umne, naučila istorija i zašto su uzalud čitali Rajsov "testament" - a da su ga čitali, ne sumnjam. Nevolja je što ga nisu razumeli, a, na nesreću, ne shvataju bar zašto se kaže da kad se slonovi tuku stradaju miševi.

Ovako nas vide Rusi
Baš bratski nema šta...

Ovako nas vide Rusi
Copyright
Ovih dana na popularnim ruskim portalima kruži tekst o Srbiji. Odnosno kako Rusi vide prevoz kod nas. I nije baš fino odmah da vam kažemo.

Ok, mi možda imamo gužve i čudne face u busevima, ali makar nemamo stoku koja puca, tuče se, valja u blatu mrtva pijana i sve ostalo po redu što možemo da vidimo svake nedelje iz ove prekrasne zemljice. Pogledajte slike koje su nazvali “Javni prevoz u Srbiji”. photo via