SRBI I SRBIJA

Naslov: SRBI I SRBIJA Čet Apr 22, 2010 7:40 pm

First topic message reminder :

Srbi su južnoslavenski narod koji živi pretežno u Srbiji
6.212.838 (2002), gdje čine oko 82,86% populacije. U Bosni i Hercegovini, po popisu iz 1991. godine, u
BiH je živjelo 1.366.104. Srba i činili su 31.21% populacije. Današnje
procjene govore da u BiH živi oko 1,4 - 1,5 miliona Srba, što čini oko
37% stanovništva. U Hrvatskoj, 1991. godine živjelo je 581.663 Srba i
činili su 12,2% populacije, a po popisu iz 2001. godine, ima ih 201.631 i
čine 4,5% stanovništva Hrvatske. U Crnoj Gori po popisu iz 2003. godine
živi 198.414 Srba, što čini 31,99% stanovništva. Na Kosovu po
procjenama iz 2002.
godine živi oko 102.000. - 114.000 Srba, što čini oko 6% stanovništva.
Manji broj Srba živi u Makedoniji, Sloveniji,
Rumuniji,
Albaniji
i Mađarskoj.
Srbi također žive i u dijaspori,
prvenstveno u Njemačkoj, Austriji,
Švicarskoj,
SAD-u, Kanadi i Australiji.
Procjene ukupnog broja Srba u dijaspori se kreću izmedju 1.5 i 3
miliona.
Najveće urbani centri Srba u Srbiji su u Beogradu
(1.500.000), Novom Sadu (oko 250.000), Nišu
(200.000) te u BiH Banjaluci (200.000).
U inostranstvu, značajan broj gradske populacije se nalazi u Chicagu
(kao i cijeloj saveznoj državi
Ilinois), te u Torontu i
južnoj provinciji Ontario.
Jezik

Srbi govore srpskim jezikom. Srpski jezik je službeni jezik Srbije,
Crne Gore i jedan od tri službena jezika Bosne i Hercegovine. Za
detaljniji opis srpskog jezika, pogledajte članak srpski
jezik.
Srbi koji su dali
doprinos čovječanstvu

Srbi su igrali zapaženu ulogu u razvoju umjetnosti i nauke. Grupu
zapaženih srpskih intelektualaca uključuju naučnici Nikola
Tesla, Mihajlo Pupin, Pavle Savić, Milutin Milanković, Mileva Marić
(matematičarka i prva žena Alberta Einsteina), književnici Miloš Crnjanski,
Đura Jakšić i
drugi.

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Tri medalje za Srbiju na olimpijadi iz astronomije i astrofizike

Blic

Na petoj Međunarodnoj olimpijadi iz astronomije i astrofizike koja se održava od 25. avgusta do 4. septembra 2011. godine u poljskom gradu Katovice, Srbija je osvojila tri medalje.

SRBI I SRBIJA - Page 2 172787_astrofizika1_f

Našu zemlju je predstavljala četvoročlana ekipa učenika Matematičke gimnazije koji su osvojili dve srebrne i jednu bronzanu medalju.

/Srpsku ekipu su činili Stefan Anđelković i Ognjen Marković učenici četvrtog razreda koji su osvojili po jednu srebrnu medalju, zatim Filip Živanović, učenik četvrtog razreda koji je osvojio bronzanu medalju i Ivan Tanasijević, učenik drugog razreda.

SRBI I SRBIJA - Page 2 172788_ognjen-stefan-filip_ff Ognjen, Stefan i Filip, osvajači medalja

Na takmičenju je učestvovalo oko 30 zemalja. Ekipa se vraća u Beograd u ponedeljak, 5. septembra 2011. godine u ranim jutarnjim časovima.

aplauseee

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Обележена 97. годишњица битке на планини Гучево

ЛОЗНИЦА – На планини Гучево код Лознице, полагањем венаца на споменик припадницима Српске војске палим у двомесечним борбама у првој години Првог светског рата и подсећањем на та збивања, данас је обележена 97. годишњица војне операције познате и као ''Битка на Дрини''.

Венце су положиле делегације града Лознице, Центра за културу ''Вук Караџић'', Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године из Београда и његове одвашње подружнице и лозничке Основне школе ''Јован Цвијић''.

Пред спомен-костурницом, у којој заједно почивају посмртни остаци палих српских војника и старешина и припадника аустро-уграских јединица, по чему је тај споменик познат као један од ретких не само код нас него и у свету, одржан је традиционални комеморативни скуп.

У присуству грађана и званичника и ученика лозничких основних и средњих школа, члан Градског већа Љубинко Ђокић је подсетио на нашу слободарску прошлост, док је директор библиотеке Вуковог завичаја Радован Симић говорио о Гучевској бици.

Танјуг

Umesto pomena, palim srpskim junacima u Prvom svetskom ratu, biblijskom stradanju jednog naroda koji kroz cetiri godine prolazi golgotu, teror, genocid, robovanje i izbeglistvo-
telegram nemackog kajzera Viljema II vrhovnom komandantu bugarske armije kralju Ferdinandu Koburgu poslije njene kapitulacije, 28. septembra 1918. godine: "Sezdeset dve hiljade srpskih vojnika odlucilo je rat. Sramota!" -
(bolje priznanje ni sami ne bismo mogli napisati)

Bitka na Drini (6. septembra - 11. novembra 1914) bila je najkrvavija bitka koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu, narocito borbe oko srednjeg toka Drine, na Gucevu i na Mackovom kamenu. Njome je zaustavljena i druga ofanziva austrougarske vojske na Srbiju.

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Милунка Савић била је поднаредник у 2. пуку и српска хероина Првог светског рата. Рањавана је у борбама девет пута.

Рођена 1888. године у селу Копривници код Рашке, Милунка Савић се у балканским ратовима 1912. и 1913. године борила као добровољац. У Првом светском рату се нарочито истакла као бомбаш у Колубарској бици. Ту је, за вишеструко херојство, добила Карађорђеву звезду са мачевима.

Добила је многа, и највиша, одликовања, међу којима и два француска ордена Легије части и медаљу Милош Обилић. Једина је жена у свету која је одликована француским ореденом Ратни крст са златном палмом.

Након Првог светског рата, занемарена и од свих напуштена, пензију је, радећи 20 година као помоћно особље, стекла у Државној хипотекарној банци. Ипак, одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, она ће изабрати да живи у Београду, али људи су брзо заборавили њене заслуге.

За време Другог светског рата 10 месеци је заточена у логору Бањица. Претходно наочиглед деце бива претучена. Посебно променом политике са доласком Тита пада опет у заборав, тада се она дефинитивно сматра за непожељну особу у својој сопственој земљи и бива приморана да живи живот преживљавајући као чистачица. Због притужби грађана Београда и једног новинског текста који је узбуркао јавност град се смиловао и доделио јој мали стан у коме је живела до своје смрти 1973.

Умрла је у Београду 5. октобра 1973. Сахрањена је на Новом гробљу у алеји великана уз највише државне и војне почасти

Zanimljivost:

U dobrovoljacku jedinicu je primljena zahvaljujuci lukavstvu - odsekavsi kosu, stavivsi sajkacu i preobucena u muskarca (prijavila se umesto svog brata, jedinca, koji je trebao biti mobilisan).

U sastavu Drinske divizije je, izmedu ostalog, ucestvovala u borbama oko opsednutog Skadra (zauzet 22. aprila 1913. godine) i u Bregalnickoj bici (30. juna do 8. jula 1913. godine). Na Bregalnici je dobila kaplarski cin i prvu medalju za hrabrost. Tu je ranjena i u bolnici je otkriveno da je - zena.

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Otkrio bakterije koje jedu naftu

Valjevac Aleksej Drino (20), student druge godine Biološkog fakulteta na smeru molekularne biologije, dobio je nagradu Beogradskog univerziteta za prošlu studijsku godinu za najbolji naučno-stručni rad iz oblasti prirodnih nauka. Drino je nagradu zaslužio tako što je pronašao, izolovao i sačuvao tri soja bakterija sposobnih da žive u nafti i razgrađuju tog zagađivača. Kao presedan u istoriji dodele ove nagrade, mladi Valjevac je priznanje dobio kao brucoš, dok su ostali nagrađeni studenti u oblasti društvenih, tehničkih i medicinskih nauka apsolventi ili studenti treće godine studija.
Aleksej Drino prvi je dobio nagradu za rad koji je uradio kao brucoš
Aleksej je pobednički rad iz oblasti genetike bakterija započeo prošle godine u Istraživačkoj stanici Petnica, a potom ga, uz pomoć mentora Ive Pruner, doradio u laboratoriji za molekularnu biologiju Instituta za molekularnu genetiku i genetički inženjering, gde volontira.

- Zagađivači poput nafte ili plastike veliki su problem savremenog društva. Međutim, u prirodi postoje određene vrste bakterija koje su godinama evoluirale tako da mogu da razlažu naftu i plastiku. Zbog toga, veliki naučni izazov je te bakterije pronaći, izolovati ih, genetski okarakterisati u kakvim su srodničkim odnosima i odrediti koji su to geni uključeni u razgradnju. Svrha mog rada je bila da takve bakterije pronađem, izolujem i sačuvam - objašnjava Aleksej, koji je otkrio tri populacije bakterija koje mogu da razgrađuju naftu.

Uzorak mu je bila zagađena zemlja pored nekoliko benzinskih stanica u Valjevu, zemljište koje se nalazi neposredno uz kanistere sa gorivom. Uz osmeh priznaje da su ga radnici pumpi, prilikom uzimanja uzoraka, „malo čudno posmatrali“, naročito kada se pojavio sa plastičnom kutijom na kojoj piše „biohazard“, ali da nisu pravili probleme. Najvažnije je, kako kaže, da se tačnom pokazala pretpostavka da se iz zemlje pored benzinskih stanica u njegovom rodnom gradu mogu pronaći bakterije otporne na naftu i sposobne da je razlažu

SRBI I SRBIJA - Page 2 8445

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Зоран Поповић решио загонетку ХИВ вируса

Научну загонетку коју нису успевали да реше ни људи ни компјутери одгонетнули су – љубитељи компјутерских игара. Наука је преточена у забавну видео игру „Фолдит” и за само 20 дана онлајн гејмери успели су да реше проблем који је научнике мучио 15 година. Декодирали су структуру ензима „ретровирусна протеаза” који има главну улогу у ширењу ХИВ-а код мајмуна.

Дизајнер и главни истраживач овог пројекта је Зоран Поповић, који је као ученик Девете београдске гимназије отишао у САД, а данас је професор на Универзитету Вашингтон у Сијетлу и директор Центра за науку игре. Пројекти којима се овај центар бави чине се као далека будућност, али успех са дешифровањем ензима ХИВ-а говори нам да је она већ почела.

– Схватио сам да би моје истраживање имало много већи утицај ако бих, уместо да интегришем науку у игре, интегрисао игре у науку ради решавања великих друштвених проблема. Мој центар је у последњих неколико година креирао нови жанр игара: игре научног истраживања. Играчи „Фолдита” су успели да реше већ неколико проблема које ни научници ни компјутери нису могли да реше сами. Још нисмо публиковали два нова открића која су можда још већа од откривене структуре ХИВ ензима – каже за наш лист Поповић (43), стручњак за компјутерске науке.

На сајту fold.it љубитеље ове врсте забаве сваке недеље очекују два нова изазова, а ако им неко од укућана приговори да „краду богу дане”, слободно могу да одговоре да дају свој допринос науци.

Поповић, који је дипломирао на Брауну, а магистрирао и докторирао на Карнеги Мелон универзитету, објашњава да није лако створити игру која је занимљива и атрактивна у ширем смислу, а камоли ону која је истовремено и занимљива и способна да реши неки проблем. Свака научна игра мора да буде дизајнирана тако да буде интересантна довољно дуго да би људи без икаквог научног образовања постали стручњаци играјући је.

Компликована наука претворена је у забаву, али то није једини начин да ова разонода и за многе опсесија прерасте у нешто корисно. Поповић са својим тимом покушава да направи велику револуцију у образовању.

– Замислите да игре замењују и школу и домаће задатке, а тестови постају непотребни, јер игра детаљно зна ниво разумевања сваког студента. Такође радимо на играма које могу да открију безбедносне „рупе” у компјутерским програмима.Пошто су успешно решили „слагалицу” протеина ХИВ-а, гејмери ускоро могу да очекују нове изазове.

– За три-четири месеца објавићемо игре које олакшавају учење разломака и пропорционалности, што је велики проблем у математичком образовању. Замислите кад би читав математички наставни план од основне до средње школе могао да се савлада играјући једну велику компјутерску игру. То је наш највећи активни пројекат – каже Поповић

Bravo decko
aplauseee

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

★ Prva Oklagija Foruma ★ Datum upisa : 17.02.2010

حبيبي Datum upisa : 23.03.2008

Put Srbije u EU
Uslovi
1. Isporucimo sve haske optuzenike. Sto smo i uradili.
2. Priznamo Kosovo.
3. Isporucimo i Gadafija.
4. Otkrijemo Atlantidu.
E kad ovo ispunimo ulazak u Eu nam je siguran.

SRBI I SRBIJA - Page 2 539287

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Ned Okt 09, 2011 6:56 pm

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЕМИР КУСТУРИЦА- odlomak

Нама се у континуитету догађају непријатне ствари, а једна од непријатнијих је ово што се тренутно догађа на Косову. Какво је Ваше виђење?

Увек је Косово тема за коју се треба борити, зато што је питање митологије кључно питање опстанка једног народа. Митолошка димензија Холивуда је, заправо, ниво који обезбеђује и тај симболички ниво америчке нације, тако да је Косово нешто чега се не треба одрицати никада и ни по коју цену. Тешко је бити паметан, па једно крајње замршено светско стање које се пројектује преко Косова решити, јер се геостратешки циљеви остварују преко Косова и наших леђа. Тешко је сада бити паметан па рећи шта треба да се уради. Некако ми се чини да, колико год територијално потрошен, толико вреди да се боримо за то и да не тражимо, јер оно је немогуће, дефинитивно решење. Да ли би било ваљано да се поделимо, да ли би било боље да учинимо нешто што у рукама светских моћника стоји као идеја, то не знам.

Какав би био Ваш савет Борку Стефановићу?

Борку Стефановићу? Бојим се да вам ја нисам добар за то, јер када бих ја то тамо преговарао, то би се завршило шамарима. Не бих био добар преговарач.

Никада Вас нисам питала, па ево да то учиним сада, како Ви реагујете на готово фанатичну жељу наших политичара да нас уведу у Европску унију?

Ја сам увек тврдио да смо ми у југоисточној Европи. Мислим да смо ми европски народ. Одувек сам истицао индивидуалне домете које смо имали од Тесле до Андрића, од Пупина до Шумановића, Михаиловића, Бећковића. Дакле, не постоји нити један такозвани грађански симптом – па још када то све пребацимо у сферу спорта, културе и науке – који не би указивао на то да смо ми европски народ.

Ви сте и Европљанин?

Јесам, али ипак има један проблем у мом схватању Европе. Како је могуће да су Румунија и Бугарска постале чланице Европске уније пре Србије и рецимо, Хрватске? И то ме наводи на размишљање да је то више геостратешко, односно војно питање, него оно чему се ми надамо. Не мислим да ико паметан може да буде против европских фондова и чињенице да смо ми у том систему. Али, сумњам у чистоту те идеје управо због тога што су Румунија и Бугарска које су на Црном мору, постале чланице ЕУ, а мислим да оне ни по чему нису више Европа него што смо ми. Утолико је та моја сумња. Што се мене тиче, ја сам Европљанин и то бели Европљанин.

politika.rs

Zato si i legenda za zivota. Bravo! SRBI I SRBIJA - Page 2 8445

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sre Okt 12, 2011 10:44 pm

Trgovina ljudima u porastu

Broj krijumčarenja građana kroz Srbiju koji nemaju lična dokumenta za 50 odsto je porastao u odnosu na prošlu godinu.

Ovu alarmantnu činjenicu izjavio je Dušan Klikovac, načelnik Odelenja za borbu protiv trgovine ljudima Policijske uprave Niš.

- Sigurno da su događaji na Bliskom istoku uticali da naša zemlja za te ljude bude tranzitna prema zapadnoj Evropi, a pojedini naši građani su prihvatili da im u tome nelegalno pomognu. Sve činimo da tu pojavu suzbijemo - objašnjava Klikovac.

Mesec oktobar je posvećen borbi protiv trgovine ljudima pa je zato odeljenje otvorilo ovog meseca broj telefona 018/581-687 na kome svi građani mogu dobiti sve informacije o ovoj pojavi koja uzima sve više maha poslednjih godina.

Dušan Klikovac najavljuje obilaske škola i drugih ustanova gde će upoznati đake i druge građane o trgovini ljudima.

Juzne vesti

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Ned Okt 23, 2011 8:07 pm

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sub Dec 24, 2011 6:19 pm

Срби - неимари у Самарканду

Узбекистански град Самарканд у тамошњој библиотеци у медреси Хидриз, међу многобројним књигама и списима, сачувао је и хронику династије Тимур Ленка, господара Самарканда.
У њој је цело једно поглавље посвећено бици код Ангоре (Анкаре) 1402.-ге године, у којој су Срби под вођством деспота Стефана Лазаревића учествовали на страни Султана Бајазита.

У књизи о заробљеним србским ратницима, након сукоба две азијске силе, стоји:

"Шта од Бајазитове војске не погину, паде у ропство Емиру Тимуру Гургану - Тесалаца и Трачана 10000, Арапа 15000, Татара 90000 и 8000 Срба.
И заповеди емир Тимур Гурган у праведном гневу свом да се посеку свих 10000 Тесалаца и Трачана, сваки други Арапин, сваки пети Татарин и нико да се не посече од Срба.

Јер изрече емир Тимур Гурган:
"Ја видио бољих јунака нисам ни у Могулистану, ни у Норезми, ни у Персији, ни у Арменији, ни у руској земљи на Волги, ни у Индији, ни под Багдадом."

Одводећи у ропство све које није посекао, заповеди да се Срби одмах пусте у свој крај и да им се не узима ни оружје, ни коњи, ни опрема коњска.
Само не хтеде 70 Срба, вештих градњи камених стубова (мостова), кула и богомоља, јер му рекоше Грци, који бејаху стигли из Константинопоља с даровима да су Срби вешти као и мајстори од Млетака.

Тако поведе емир Тимур Гурган из Ангоре
1402.-ге године у свој Самарканд
70 Срба - неимара и мајстора.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

cojle ::: Срби - неимари у Самарканду

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Uto Dec 27, 2011 7:20 pm

Јован Буљ (1939 — 3. фебруар 2010, Београд, Србија) је био београдски саобраћајни милиционер.

Почетком 70-тих година 20. века био заштитни знак југословенске престонице. Леп, висок и елегантан човек у белој униформи, са белим шлемом (попут лондонског бобија). Саобраћај је регулисао на изласку из теразијског тунела, код Дома омладине али и на Теразијама. Кажу да је завршио вишемесечни курс балета у Народном позоришту у Београду и да је зато имао тако грациозне покрете.

За њега су знали сви Београђани, био је редован гост на пријемима у Скупштини града, чак и код Јосипа Броза Тита. На позив британских колега, своје умеће је приказао на лондонском Пикадилију. На светском првенству у грациозном регулисању саобраћаја заузео је треће место. Представљен је и краљици Елизабети. После прераног пензионисања радио је дуго година као продавац у трафици у блоку 70 на Новом Београду, заједно са својом супругом Евом, а након тога и као чувар паркинга испред сплавова на Савском кеју.^[1]^[2]

Умро је 3. фебруара2010. године у Београду, у 71. години

^Wikipedija

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

sonia ::: Јован Буљ (1939 — 3. фебруар 2010, Београд, Србија) је био београдски саобраћајни милиционер.

Zadovoljstvo je znati da ovaj tekst postoji na wikipediji.Sećam se vesti u dnevnoj štampi kada je čovek preminuo.

Odličan izbor Sonja,bravo.

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

Šetnja kroz čuvenu Teslinu laboratoriju na Long Ajlendu, u kojoj je najveći srpski naučnik na vrhuncu svog istraživačkog rada generisao stotinak svojih izuma, od juče je moguća zahvaljujući stručnjacima sa katedre za računarstvo Elektronskog fakulteta u Nišu.

Koristeći se starim, originalnim fotografijama, programeri „CiitLaba“, laboratorije za računarsko programiranje pri ovoj elitnoj visokoškolskoj ustanovi, prvi u svetu uspeli su da izrade trodimenzionalni kompjuterski model laboratorije slavnog izumitelja i u potpunosti je vizuelno dočaraju posmatračima.
Nakon svetske premijere u Nišu, animacija će biti instalirana u Teslinom muzeju u Beogradu, tako da će posetioci moći da se „prošetaju“ ovom laboratorijom uz pomoć kompjuterskog miša već početkom januara.
- Uspeli smo da oživimo istoriju u virtuelnom svetu. Izrada animacije trajala je punu godinu dana. Da bismo rekonstruisali izgled ove laboratorije, koja više ne postoji, koristili smo šest originalnih fotografija koje smo dobili zahvaljujući direktoru Teslinog muzeja u Beogradu Vladimiru Jelenkoviću. Ovo je kruna projekta Ministarstva za nauku i tehnologiju, a do sada smo po originalnim projektima uradili i animacije 10 patenata za Teslin muzej u Beogradu, animacije poznatog Teslinog eksperimenta brodić na daljinsko upravljanje i tornja u Kolorado Springsu. Modeli Teslinih laboratorija i eksperimenata realizovani su primenom napredne 3D tehnologije za kretanje kroz prostor u realnom vremenu - kaže rukovodilac projekta i docent na Elektronskom fakultetu u Nišu dr Vladan Vučković.
Jezgro tima uz njega činila su dvojica diplomiranih inženjera - Nikola Stojanović i Vladimir Jakšić - kojima se na ovom projektu pružila prilika da rade sa najsavremenijom računarskom opremom.

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Jan 05, 2012 6:32 pm

Српски Хериотери освајају Шкотску

Зашто је Никола Пашић са Крфа слао српске дечаке на школовање у Европу и како су они касније прошли у животу.

Једна од најдирљивијих прича из Првог светског рата је она о српским дечацима, често сирочићима пронађеним поред пута, који су се војском повлачили преко Албаније до Крфа.
SRBI I SRBIJA - Page 2 Edinburg

Рагби репрезентација Србије, Единбург 1918.

Српска влада закључила је да Србија, без обзира на то што је окупирана, мора да мисли на своју послератну будућност и послала је више од три хиљаде дечака на школовање у Француску и Енглеску.

Група од 26 дечака тако је доспела у Единбург, у престижну школу „Џорџ Хериот", где су провели наредне четири године.

Иако нису знали енглески језик, који у то време није био популаран као данас, дечаци су остварили одличан успех у школовању и, што је много занимљивије, заволели рагби о којем до доласка у Шкотску нису знали ништа.

Неки од њих играли су и за тим школе, а утакмица коју су одиграли против екипе Британских колонија сматра се првом званичном рагби утакмицом репрезентације Србије.

У то време, Србија је била омиљена у слободној Европи, у Британији је званично обележаван Дан Косова и Дан Србије уз највише почасти српској држави и војсци.

Пратећи судбину ових дечака у Шкотској и по повратку у Србију, сазнајемо много о томе какви смо били када је било најтеже, али и када то најтеже прође.

Причу о српским Хериотерима коју је у Единбургу и Србији направила Наташа Ђулић гледаћете као специјално издање Око магазина у среду, 4. јануара, и четвртак, 5. јануара у редовном термину Ока.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС%201/1019710/Српски%20Хериотери%20освајају%20Шкотску.html

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Jan 09, 2012 11:19 pm

Реч која важи 65 година

На Равној гори, маја 1946, четник је партизану продао 18 хектара земље, молећи га да му некад врати део, и купац сада испуњава обећање
SRBI I SRBIJA - Page 2 Ravna-gora

Гвозден Дамљановић и мр Милан Весковић на Равној гори, испред обећане земље (Фото Г. Оташевић)

Равна гора – Срби у својим главама од памтивека воде паралелне земљишне књиге, и тај замишљени катастар никад не застарева. Зато Гвозден Дамљановић (92) из Коштунића и данас памти шта је у мају 1946. године, као млад и полетан комуниста, обећао суседу и равногорцу Момчилу Весковићу (1911–1988):

– Од њега сам купио 18 хектара земље на Равној гори, обичном графитном оловком написали смо уговор и Момчило је тада поставио један услов, усмено између нас двојице. Рекао је: „Ако моји некад касније буду заискали, молим те да им поклониш плац на тој земљи”.Дао сам му реч и испунићу је – прича за „Политику” Гвозден Дамљановић на Равној гори.

Руку му је, пре неколико дана испред обећане земље, пружио унук Момчилов, мр Милан Весковић (42), асистент на Техничком факултету у Чачку.

Милан живи у Коњевићима поред Чачка, где се његов деда доселио после продаје имовине, напуштајући Сувобор. Обожава земљу праотаца и иве на њој („Чај од иве враћа у живе”), а растао је уз деду који му је причао за обећање Гвозденово. И често одлази на Равну гору, па је пре четири године, заједно с братом од стрица Милорадом Весковићем, који живи у Новом Саду, први пут стао пред старог Дамљановића у Коштунићима.

– Рекао сам чика Гвоздену да сам унук Момчила Весковића и упитао га да ли зна зашто сам дошао. Одмах је одговорио: „Знам, дете, ја сам обећао твоме деди да вам вратим мало земље, где будете пожелели”.

Весковић додаје да се прича није завршила на томе:

– Прошлог октобра, чика Гвозден је са својом ћерком, лекарком из Горњег Милановца, дошао код мене у Коњевиће и опет нас позвао да изаберемо парче земље које нам се свиђа, али још нисмо одредили ни величину ни место. Ускоро ћемо и то завршити. С правне стране сва земља је Гвозденова, а с људске – алал му вера. Он доказује да у нама још живи традиционална добра Србија у којој је реч светија од папира.

Унук приповеда да је Момчило 1932. и 1933. служио војску у Краљевој гарди, те да је 6. априла 1941. учествовао у одбрани Београда и пешице се из Малог Мокрог Луга вратио у Kоштуниће. Убрзо се придружио Југословенској војсци у отаџбини, односно четницима; постоји и прича да је пекао хлеб у Брајићима за ручак Дражи и Титу. После ослобођења није му било сигурне будућности на Равној гори нити би као четник због аграрне реформе могао да сачува толику земљу, па је, каже Милан, одлучио да прода иметак и одсели се у Коњевиће, на обалу Западне Мораве.

Тог пролећа 1946. године, Гвозден Дамљановић је као партизански борац и припадник милиције неупоредиво лакше могао да склапа своје животне планове.

– Момчило Весковић био је добар човек и сусед и, иако смо политички били на разним странама, позвао сам га да бих од њега купио не земљу, већ само пашу за ту годину. Дошао је, рекао ми да не продаје пашу, већ сву земљу пошто се сели, и одредио неку цену које се више не сећам. Тада смо се договорили да поклоним плац ако ми његови кад затраже – сећа се Дамљановић.

Овај кошчати брђанин у послератном периоду радио је као судија за прекршаје у Прањанима под Сувобором и данас даје збирни преглед тих љутих година:

– Овде су неспоразуми међу људима веома чести, и увек је неко за нешто био крив. Ваљда је такво поднебље.

У колоплету равногорских времена, збивања и судбина човек је за ситницу могао да изгубили главу или образ, вештина је остати жив и честит. Стари сељак и судија, ево, одржао је реч, дату пре шест и по деценија.

Гвозден Оташевић
SRBI I SRBIJA - Page 2 900975

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

KUĆNO VASPITANJE

U nekadašnjoj Srbiji, patriotizam se podrazumevao. Čovek je mogao da bude i naprednjak i radikal, i demokrata i socijalista, i monarhista i republikanac, ali je bio rodoljub.
Dimitrije Tucović, socijaldemokrata i pacifista, koji je u Skupštini Kraljevine Srbije glasao protiv ratnih kredita, odazvaće se pozivu za mobilizaciju i daće život za otadžbinu. Milan Rakić, negda konzul u Prištini, napustiće,nikom se ne javivši,udobno radno mesto u Ministarstvu spoljnih poslova i pridružiće se četnicima vojvode Vuka u borbi za slobodu Kosova i Metohije 1912. godine.

I Stanislav Vinaver biće baštinik ove tradicije.

Oprostićete mi što,oduševljen likom i delom pomenutog,na mnogim temama pominjem njegovo ime.Nalazim da čovek zaslužuje više pažnje nego što mu je posvećeno...

Njegov otac Avram, koji se u Šabac doselio iz Poljske i u grad 1899. godine doneo rendgen aparat, rat je dočekao u Valjevskoj bolnici, ispunjavajući svoju otadžbinsku dužnost. Zbog svedočenja o ratnim zločinima austrougarske soldateske nad nevinim narodom, o kome je sačuvan i zapisnik od 17. novembra 1914, Austrijanci ga zarobe i osude na smrt. Srpska vojska ga oslobodi, a Avram Vinaver ode u Đevđeliju, gde bude postavljen na čelo rezervne bolnice. Preležao je pegavi tifus, ali se razboleo od malarije i umro 24. avgusta 1915. godine. Po sopstvenoj želji, sahranjen je sa srpskim vojnicima u zajedničkoj grobnici.

Stanislav, dostojan svog oca, 1914. godine učestvuje u formiranju čuvenog Skopskog đačkog bataljona ( „1300 kaplara“ ) i kreće u borbu, da bi sa majkom Ružom, takođe poljskom Jevrejkom, prešao albansku Golgotu i došao na Krf, gde objavljuje prvi deo speva „Nemanja“. Zatim odlazi u Rusiju, gde skuplja južnoslovenske dobrovoljce za Solunski front i tu ga zatiče boljševička revolucija. Iz njenog vihora uleće u vihor avangardnih pokreta u novoformiranoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao svedok epopeje „1300 kaplara“, koautor je knjige „Skopski đački bataljon“, izašle uoči novog rata 1941. godine. U njoj govori o mladićkoj veri svojoj i svoje generacije: „Pravi razlog ratu? Ima ih dubokih i komplikovanih. To za nas, Srbiju, ne važi. Bar ne moramo misliti. Mi se borimo zbilja za slobodu i da ostanemo verni sebi. To je, izgleda mi, sasvim lako. Mnogo bi mi bilo teže da sam ma koje druge nacije, koja se, možda, bori zbog pijace i akcija. Zato ću sasvim lako poginuti, ako to zatreba, ne smatrajući da mi je ma ko podvalio, ne bojeći se budućeg istoričara i njegova suda.“

Po svedočenju svog sina Vuka, Stanislav Vinaver, penzionisan kao činovnik Centralnog pres-biroa, Hitlerov napad na otadžbinu dočekuje spreman jer je „1941. godine pošao u rat pre no što je dobio poziv, kaže: ide da brani svoju zemlju. Naš kućni prijatelj dr Rabinovič mu govori: Biće rat, misli na porodicu, skloni se iz zemlje, a on: Žena mi je Nemica, ona će sa decom u Nemačku, ja ću kao oficir da poginem za otadžbinu“.

Pa ipak, Vinaveru se nije dalo da pogine za otadžbinu. Zajedno sa hiljadama drugih oficira, uglavnom Srba, odveden je kao zarobljenik u nemačke logore. O tome je, počinjući od osećanja stida zbog sramnog poraza, svedočio u knjizi „Godine poniženja i borbe“. Njegovu majku Ružu, čuvenu profesorku klavira, ubiće Gestapo u strašnoj,po beogradske Jevreje, 1942. godini. I ona će, kao i njen suprug Avram, proliti krv za Srbiju, ubijena od „prosvećenih Evropljana“.

Vinaver će se vratiti iz logora, da bi svedočio svoje rodoljublje tamo gde ga je i najviše bilo potrebno – u kulturi. Pariski đak filosofa Anrija Bergsona, ali i čuvene pijanistkinje Vande Landovski, muzičar, matematičar i fizičar, Vinaver je u doba socrealističkog jednoumlja širio vidike naše kulture, pripremajući je za nove uzlete. Išao je proverenim putevima. U poslednjem svom intervjuu,objavljenom 2. avgusta 1955. godine, svedočio je da se od mladosti, „grozničavim čitanjem“, bavio podrobnim izučavanjem naše književnosti, od „Krmčije“ Svetog Save do modernog književnog izraza.

Da, kućno vaspitanje!

Patriotizam se podrazumevao i kod „klasičnog“ Rakića, koji je dočekao kao komita vojvode Vuka da 1912. godine na Gazimestanu sluša kako recituju ono: „Ja ću život dati, otadžbino moja…“ i kod moderniste Vinavera, jednog od „1300 kaplara“, pesnika „Ratnih drugova“...

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Jan 23, 2012 6:26 pm

Никола Алтомановић (рођен око 1348. године, умро послије 1395. године) био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темпрамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са сусједима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. Овај сукоб се завршио без територијалних промјена. Чим се окончао тај рат, ступио је у савез рашке властеле против Мрњавчевића, и ту доживио тежак пораз, али је успио да се опорави и сачува своје територије. Послије погибије Мрњавчевића у Маричкој бици, Никола је постао најмоћнији српски великаш. Када су Дубровчани одбили да му исплаћују светодмитарски доходак, послао је одреде да пљачкају околину Дубровника. Око 1373. формирана је коалиција против Николе коју је предводио кнез Лазар. Он је заједно са баном Твртком и уз помоћ Угарске успио да сломи Николу и запосједне његове територије. Никола је био ухваћен, а на крају и ослијепљен, чиме је завршена његова политичка дјелатност. Његове територије подијелили су сусједи. Претпоставља се да је живио све до 1395. године.

Никола Алтомановић SRBI I SRBIJA - Page 2 33bjhm5

Грб Николе Алтомановића према Мавру Орбину

Лични подаци

Датум рођења	око 1348.
Место рођења	непознато
Датум смрти	послије 1395.
Место смрти	непознато

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Uto Jan 24, 2012 8:41 pm

Diplomirao sa svim desetkama, ne može da dobije posao u Srbiji

Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.

Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.

- Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.

Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.

- Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.

Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.

- Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.
blic.rs

Gost

sonia ::: Diplomirao sa svim desetkama, ne može da dobije posao u Srbiji

Beograđanin Nikola Ranković (25), nekada student generacije Hemijskog fakulteta u Beogradu sa svim desetkama u indeksu, nije izgleda dovoljno dobar domaćim firmama: od završetka fakulteta nije dobio nijednu ponudu za posao! Nikola sprema doktorat u Francuskoj, gde namerava i da ostane po sticanju visokog zvanja.

Nikola se po završetku studija usavršavao čuvenom pariskom fakultetu “Ekol normal superiur”, zatim na Berkli univerzitetu u Kaliforniji i trenutno na Naftnom institutu u Francuskoj.

Želja mu je da se zaposli u naftnom, odnosno energetskom sektoru na polju obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da je za Nikolin razvojni put zaslužna - kuhinja.

- Hemiju sam otkrio iz dečjih enciklopedija i uvek sam je povezivao s spravljanjem lekova i kozmetike. Kao klinac sam provodio sate mešajući sastojke iz kuhinje i jedva čekao da u sedmom razredu dobijem hemiju.

Interesovanje se razvilo u srednjoj školi, usledile su nagrade s takmičenja i nakon završene gimnazije Ruđer Bošković, upisao sam Hemijski fakultet 2004. - priča Ranković koji je bio đak generacije i u gimnaziji. Pošto je tokom dve godine studiranja imao prosek deset Nikoli se ukazala prilika da se usavršava u inostranstvu.

- Imao sam punu podršku profesora da nastavim studije u Francuskoj. Nakon položenih prijemnih, dobio sam stipendiju koju škola dodeljuje najuspešnijim studenatima.

Tokom master studija sam boravio na Berkli univerzitetu, a doktorske studije upisao sam 2009. na Naftnom institutu u Francuskoj i nadam se da ću ih završiti do kraja ove godine - kaže Ranković. Nikola živi sam u Parizu, a iako mu nedostaju najbliži kaže da je teško verovati da bi prihvatio poslovnu ponudu iz rodne zemlje.

- Nisam dobio nijednu ponudu za posao u Srbiji. Da budem iskren, nakon svega sto je preživela industrija bivše Jugoslavije, niza neuspelih privatizacija i bankrota, treba još investicija i vremena za oporavak vitalnih grana. Samim tim i perspektive za zaposlenje u Srbiji su daleko slabije - objašnjava Nikola.
blic.rs

Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Uto Jan 24, 2012 9:06 pm

Dolinac ::: Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:

Svi Romi iz našeg sela su uspešni bisnismeni u Austriji.
A iz komšijskih uspešno ordiniraju po Italiji.

Švajcarske klinike su uspešne zahvaljujući spremačicama od Jautine.

Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!? booored

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Uto Jan 24, 2012 9:10 pm

cojle ::: Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!?

O''s da menjamo slicice? SRBI I SRBIJA - Page 2 4087121323

Gost

cojle ::

Dolinac ::: Taj decko nekonta, da je lopov, zaposlili bih ga odmah! :329340:

Svi Romi iz našeg sela su uspešni bisnismeni u Austriji.
A iz komšijskih uspešno ordiniraju po Italiji.

Švajcarske klinike su uspešne zahvaljujući spremačicama od Jautine.

Zavoleo sam životinjsko carstvo preko čokoladica
al još ne završih album!? booored

E, moj prijatelju @cojle, sumnjam da ti to neces nikad zavrsiti, kad ne krades albume. booored

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Jan 26, 2012 7:54 pm

Стефан Мусић је био српски средњовековни властелин из породице Мусић. Био је сестрић кнеза Лазара Хребељановића и погинуо је у Косовској бици 1389. године. За разлику од већине властеле, успомена на њега се сачувала у народној традицији из каснијих времена, посебно у епској песми Мусић Стефан.

Стефан је био син челникa Мусе и Драгане, сестре Лазара Хребељановића. У повељи цара Уроша из 1363. године Муса се спомиње као челник. Иста повеља је одобрила размену између Мусе и моћног кнезa Војислава Војиновића коме је челник препустио жупу Звечан у замену за Брвеник, који се налазио на доњем Ибру. Венчање између Мусе и Драгане обављено је најкасније 1355, а у браку су рођена три сина: Стефан, Лазар и Јован. Најстарији, Стефан, рођен је нешто пре 1356. године, а у првим важнијим догађајима у којима је учествовао 1373. имао је најмање седамнаест година.[2] После Стефана рођен је Лазар, који је име добио по ујаку, а затим Јован, који је највероватније рођен око 1358. године будући да се 1388. помиње као топлички митрополит. За митрополита није могао бити рукоположен пре навршених тридесет година живота.

Браћа Стефан и Лазар су, следећи свог ујака, учествовали у Косовској бици на Видовдан 1389. године. Патријарх Данило III их је споменуо међу онима који су погинули у боју приликом описа преноса моштију кнеза Лазара у Раваницу. О Стефановом учешћу у боју посредно сведочи познија историја Мехмеда Нешрија са краја 15. или почетка 16. века. Нешрија, чији опис Косовској боја није веродостојан, је записао како се на десном крилу српске војске заједно са Вуком Бранковићем налазио и кнежев братанац/сестрић. Османски историчар, иако је писао са приличне временске дистанце, вероватно је познавао имена главних учесника у Косовском боју. У сваком случају, Нешријина вест је једини помен конкретне улоге коју је Стефан Мусић могао имати у чувеној бици.

Погибију браће Стефана и Лазара преживео је њихов млађи брат митрополит Јован о чијем се датуму смрти ништа не зна. Такође, дубровачки акт из 1402. помиње да су тада у Дубровнику боравили Стефан Мусић и мајка му Јелена. Сматра се да се радило о удовици Лазара Мусића и њеном сину који је, по свему судећи, име добио по стрицу.

Мусићи су иза себе оставили и задужбину у виду цркве Богорочиног Ваведења у Новој Павлици.

SRBI I SRBIJA - Page 2 35ol68e

Ктиторски портрет из манастира Нова Павлица на коме су приказани Стефан и Лазар Мусић

...у роману Милована Видаковића Усамљени јуноша Стефан Мусић је отац Тихомиља, једне од главних личности романа. Тихомиљ у роману приповеда о једној својој успомени из детињства која представља књижевну обраду мотива из предања у вези са Косовском битком и приказом ове битке у делу Јована Рајића. У тој приповести Стефан Мусић разговара са великашима о очекиваној издаји Вука Бранковића, Лазаревој сумњи на Милоша Обилића, свађи супруга Вука Бранковића и Милоша Обилића и о другим појединостима у вези са будућом битком. Ток битке, такође заснован на традиционалним представама, приповеда гласник када долази код Анастасије, супруге Стефана Мусића, а на вест о погибији супруга и она умире и тако Тихомиљ остаје сироче. Мотиви ове приповести преузети су из епске традиције и историјског дела Јована Рајића али су подвргнути особитој књижевној обради а имена су једино што поједине личности романа везује за историјска дешавања.

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

Pravo je čudo kako nam se istorija ponavlja, i kako mi iz nje ne učimo ništa.
Pred čitaocima je tekst Branislava Nušića, objavljen 1912. godine u časopisu „Zvezda“, pod naslovom „Posle mitinga“. Očito, tekst je bio plod Nušićevog ogorčenja što Srbija ne preduzima ništa kako bi spasila svoju braću u Staroj Srbiji (ne zaboravimo Raška oblast, Kosovo i Metohija, kao i Makedonija, tada su bile Turska). Nušić je čitaocima ponudio tekst koji je, kao i Disova pesma „Naš dom“ (nastala dve godine ranije), čitaoce hteo da pobudi ne samo na razmišljanje, koliko na delanje.

Te, 1912, kada je tekst objavljen, Srbija je, udružena s Crnom Gorom, Grčkom i Bugarskom, ipak stresla prah sa svojih mačeva, i krenula da oslobađa zavetnu zemlju. Iako znamo da je 2012. godine u Srbiji gore nego pre sto godina, i da nam je san bliži nego ustajanje iz pepela, ipak podsećamo čitaoce na ovaj Nušićev tekst. Ne samo da bi o njemu razmislili, nego da bi ih on ponukao na delanje.

POSLE MITINGA

Zamislite, dakle, miting sazvan na Orašcu na dan 20. januara 1804. godine. Otvara ga G. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom i predlaže da se G. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i, blagodareći zboru na poverenju, daje reč jednome od sazivača, Gospodinu Stanoju Glavašu.
G. STANOJE GLAVAŠ: Braćo.Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti, da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, preko svojih predstavnika ubedila da time što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!) Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija, u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa! (Dugotrajno: Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Kojekude, ima reč gospodin Đuša Vulićević.
G. ĐUŠA VULEVIĆ: Ja se, uglavnome, slažem sa mislima koje vam je izneo moj poštovani predgovornik, Gospodin Stanoje Glavaš, i imao bih samo da učinim jednu dopunu njegovom predlogu. Nas kolju, taj fakt stoji, ali mi ne možemo, za ljubav jedne takve sitnice što će nas pet-šest hiljada nataći na kočeve, remetiti mir na Balkanu, koji Evropa želi da očuva. Stoga sam ja, da naša rezolucija ne bude napisana raspaljivim tonom, već ozbiljno i dostojanstveno, kako bi sobom kazivala da je izraz ljudi koji rado pristaju da sede na kočevima i da vise obešeni o kruške za ljubav mira koji Evropa želi. (Tako je! Tako je!)
G. KARA-ĐORĐE: Gospodo, pozivam gospodina Janićija Đurića da pročita nacrt rezolucije. Izvolite, gospodine Janićije, po duši vas, pročitati!
G. JANIĆIJE ĐURIĆ (čita nacrt rezolucije koja glasi):
Građani svih redova, sakupljeni na današnjem mitingu na Orašcu, a po saslušanju svih govornika, jednoglasno konstatuju:
1. da je usled anarhije, koja je ovladala u Turskoj Imperiji, doveden u pitanje opstanak naš;
2. da je poslednji pokolj, koji je izvršio dahija Aganlija u beogradskom okrugu, u kome je sa svoga ognjišta rasterana nezaštićena srpska sirotinja, izazvao silno uzbuđenje kod nas sviju;
3. građani srpski, okupljeni na mitingu, najodlučnije dižu svoj glas protivu nasilnog i stalnog, sistematskog istrebljenja srpskoga življa u Turskoj;
4. poziva se ceo narod da, bez obzira na veličinu žrtava koje će podneti, preduzme sve i najenergičnije mere za brzu zaštitu našega življa u Turskoj Imperiji.
G. KARA-ĐORĐE (po pročitanju): Prima li se ova rezolucija? (Svi jednoglasno: Prima se!)
G. KARA-ĐORĐE: E, sad, kojekude, pozivam vas da se mirno i dostojanstveno raziđete svojim kućama, a mi ćemo ovu rezoluciju staviti u arhivu manastira Blagoveštenja, kako bi bila sačuvana za potomstvo. (Dugotrajno odobravanje).

Eto, tako bi taj miting izgledao da je tada rađeno kao danas. A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Feb 02, 2012 10:26 pm

EAGLE ::: A kako bismo mi danas izgledali da je takav miting bio tada?

SRBI I SRBIJA - Page 2 Stipe_mesic_366415

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

ОВАЈ СРБИН НЕ ПРЕДСТАВЉА НИКОГА МЕЂУ СРБИМА, АЛИ ЈЕ – ВАЉДА БАШ ЗАТО – НА МОЛИТВЕНОМ ДОРУЧКУ!

Да је у САД и у овом свету ишта нормално – ово би било и ненормално и немогуће! Овако, Вашингтон само потврђује да му је важан сваки Србин којег може употребити против Србије и српских интереса! Зато ни Петровић није Клинтоновој испод нивоа! А да је са владајућом Србијом и владајућим Србима ишта на свом месту – ни један једини се никад не би појавио ни на једном молитвеном и немолитвеном скупу на који буде позван било који Петровић!

ВАШИНГТОН – Заменик косовског премијера Слободан Петровић изјавио је Данасу да је у Вашингтону током разговора са америчким државним секретарком Хилари Клинтон изражен „висок степен сагласности и подршка процесу децентрализације и функционисању српских општина на Косову као најбољем путу за заштиту интереса српске заједнице“.

Петровић је у Вашингтону присуствовао традиционалном Молитвеном доручку, а разговараће и са америчким конгресменима и сенаторима, наводи Данас.

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pet Feb 03, 2012 11:06 pm

Neko je u jednom čikaškom listu objavio:

Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade. Gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.

SRBI I SRBIJA - Page 2 900975

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

Ову, 2012. годину, тачно сто година после славног ослобођења Косова и Метохије (1912), дочекујемо са луменима који у Турској виде савезника, и уживајући у милим нам турским серијама због чега се јунаци са Куманова преврћу у својим гробовима…

Како је кренуло Руси и Срби ће јубилеје својих победа ове, 2012. године, прославити „радно“.

Као што је познато, 1812. године на Русију је насрнуо Наполеон, са 600 хиљада војника (такозвана „најезда дванаест народа“), да би јој, наравно, шта би друго, донео европске вредности („слобода“, „једнакост“, „братство“).

Освојио је Москву, али је претрпео пораз: како од руске зиме, тако и од руске војске и народне гериле, па се у Француску вратио са 60 хиљада изнемоглих и рањених. Два столећа касније, НАТО армада би поново могла да насрне на Трећи Рим (не поштују демократска изборна правила и „људска права“, зар не?) Уосталом, маг Трилатерале, Збигњев Бжежински, то је јасно дефинисао у својој студији „Велика шаховска табла“, захтевајући да се руски простор конфедерализује у „Европску Русију, Сибирску републику и Далекоисточну републику“. Тако разграђена Русија „биће мање способна за империјалну мобилизацију“, а да и не говоримо о њеним ресурсним потенцијалима, отвореним за експлоатацију западних мултинационалних компанија. Дакле, 1812-2012. године: Запад против Русије, друго полувреме.

А што се тиче Србије, у њу се враћају Турци. Американци напуштају базу Бондстил покрај Урошевца, и ето опет Турака на Косову и Метохији. Њима је намењен Бондстил.

Сто година после песме „За Косово-Куманово“ историја се враћа уназад.

Разлози? Године 1993, у часопису „Војно дело“( 1-2/1993), у тексту „На бранику Европе, против новог светског поретка“, Драгош Калајић је писао: „У формално модерној и прозападној фасади турске државе, вашингтонски стратези виде идеалну алтернативу исламизму Ирана и потенцијални формативни, те информативни центар условљавања и окупљања целокупног исламског света. Турска је виђена и као идеални пол привлачења бројних исламских република бившег СССР-а у орбиту сопствене хегемоније или псеудоимперије, ‘од Кинеског зида до Јадрана’(…) Признањем Босне и Херцеговине као суверене државе вашингтонска политика је изнудила и могућност за стварање прве исламске државе у Европи (…) Пројект успостављања прве исламске државе у Европи изискује и непосредне или посредне просторне везе с Турском. Посредне везе могу омогућавати Бугарска и такозвана ‘Македонија’, под управом изрођених и проамеричких политичких (псеудо)елита, које се одржавају на власти захваљујући пресудној подршци муслиманских мањина. У вашингтонским пројекцијама непосредне везе могу омогућити – силом своје потпуне припадности исламском свету – Албанија и политичке аутономије Косова и Метохије и Рашке, односно Санџака. У том домену је и један од битних разлога настојања вашингтонске политике, да од Југославије и Србије изнуди статус политичких аутономија за Косово и Метохију и Рашку“. Осамнаест година после Калајићевог текста, Турска стиже у Бондстил, да би цементирала изградњу „зелене трансверзале“.

Но, то није разлог да се не сећамо своје победе у Првом балканском рату, ослобођења Старе Србије и да се не поздрављамо са „Догодине у Призрену“. Планови Империје су ипак само планови; народна мудрост каже: „Ал не рече Туре: ако Бог да“.
Макар да на власти у Србији то Туре ипак има и своју коалицију, звану „За Европску Турску“ (пардон, „Србију“).

Gost

EAGLE ::: Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?

Italijani su uzaptili 176 sanduka ili 8.393,22 kilograma čistog zlata.

Nemci su u manastiru Ostrog zaplenili četiri sanduka ili 188,45 kilograma.

Četnici su pronašli i uzeli jedan sanduk.

Ozna je pronašla pet sanduka i predala ih Josipu Brozu.

Posle dugogodišnjih napornih istraživanja Reparacione komisije posle Drugog svetskog rata i restitucija, utvrđeno je da je ostalo 49.033 kilograma zlata u vlasništvu FNRJ.
[color=blue]Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.[/color]
Može se sa sigurnošću kazati da je u Crnoj Gori ukradeno 100 kilograma zlata i to najviše posle bekstva pučista iz Nikšića.

Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

Momak, pripazi malo na svom rijecniku, Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.
Sa tvojim 45-46 godina bi morao to znati. gorepost

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

[quote="Dolinac"]

EAGLE ::: Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.

Apsolutno ste u pravu forumski kolega.Reč "njihove" zaista ne bi trebala stajati u tom delu teksta.

Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.

Gost

[quote="EAGLE"]

Dolinac ::

EAGLE ::: Ustase nisu samo hrvati bili! I nemoze se reci njihove, jer nisu njihove. Ustase su Ustase a Hrvati su Hrvati.

Apsolutno ste u pravu forumski kolega.Reč "njihove" zaista ne bi trebala stajati u tom delu teksta.

Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.

Nema problema, ljudi smo. migg

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Ned Feb 05, 2012 8:54 pm

EAGLE ::: Šta se događalo sa zlatom koje je ostalo u Nikšiću?

Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

Nestalo u Bespućima povijesne zbiljnosti. smehsmeh

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 06, 2012 9:09 pm

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 06, 2012 9:16 pm

EAGLE ::: Izvinjavam se svima koje sam ovim nehotično uvredio i nadam se da ostali neće pogrešno tumačiti.

ne sikiraj se decec ne busmo se mi uvrijedili , mi busmo samo ustali... smehsmeh

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 06, 2012 9:23 pm

brunolino ::: ne sikiraj se decec ne busmo se mi uvrijedili,
mi busmo samo ustali...

Svi... svi! rukuju se

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Datum upisa : 01.02.2012

Citat :: Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

980 kg zlata iz Sarajevskog trezora je vraceno Jugoslaviji u julu mesecu 1945 godine

Citat :: According to the 1971 Report of the Tripartite Gold Commission, vol. I, p. 64, the TGC was
informed by the Yugoslav Government of the return by Switzerland in July 1945 of the 980 kilograms of
"Croatian gold" that had been taken from the Sarajevo branch of the Yugoslav State Bank in 1941

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 06, 2012 9:35 pm

sabljar ::

Citat :: Nigde se ne može naći podatak da je od Hrvata traženo da vrate onu tonu zlata koju su njihove ustaše uzele iz trezora Narodne banke u Sarajevu.

980 kg zlata iz Sarajevskog trezora je vraceno Jugoslaviji u julu mesecu 1945 godine

Citat :: According to the 1971 Report of the Tripartite Gold Commission, vol. I, p. 64, the TGC was
informed by the Yugoslav Government of the return by Switzerland in July 1945 of the 980 kilograms of "Croatian gold"
that had been taken from the Sarajevo branch of the Yugoslav State Bank in 1941

20. kg zadržano za komisione usluge Pavelića. smehsmeh

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 06, 2012 9:36 pm

Datum upisa : 01.02.2012

Citat :: 20. kg zadržano za komisione usluge Pavelića

nije, kod njega je ostalo 380 kg zlata, iz rudnika Bor, koje je bilo prebaceno u Svicarsku, pa vraceno u NDH , i u septembru 1944 prebaceno u Austriju

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Uto Feb 07, 2012 9:41 pm

Jovan Memedović: Obožavam žene koje sve mogu same ( intervju- zena blic.rs)

Šarmatni novinar RTS-a čekao nas je kafiću u neposrednoj blizini Etnografskog muzeja, u koji je svratio da bi se pripremio za snimanje još jedne zanimljive priče. Spontanošću u komunikaciji i reporterskim talentom, Memedović uspeva da gledaocima nimalo lak posao predstavi kao zabavu i uživanje.
− Ne volim da nespreman krenem na snimanje, a čuo sam da se u jednom selu na Zlatiboru već nekoliko godina održava nadmetanje u višeboju u 15 različitih stilova. Raspitao sam se kod naših etnologa odakle potiču te igre, iz kog veka, zašto su se održale baš na Zlatiboru, ali o svemu tome čućete i videti sledeće nedelje − najavljuje poznati novinar, dok pijucka sok od crne ribizle.
Zašao je u najskrovitija i najlepša mesta Srbije, ali i napravio antologijske reportaže sa Severnog pola, iz azijskih zemalja Kazahstana, Turkmenistana, Tadžikistana, Kirgistana... Zbog prirodne lepote koja oduzima dah i nesvakidašnjeg načina života, izdvaja boravak u Tadžikistanu i Čukotskom poluostrvu u Sibiru, gde je konak u domovima siromašnih i gladnih meštana plaćao konzervama hrane.
S druge stane, u civilizovanijoj i bogatijoj Norveškoj zabeležio je nesvakidašnju priču o narodu koji u prirodi živi izolovano od ostaka sveta, u drvenim kolibama i brvnarama, povučeno i skromno, gotovo paćenički. U takvom ambijentu posebno ga je fascinirala snaga Norvežanki.

NAŠIM ŽENAMA NEDOSTAJE AVANTURISTIČKOG DUHA

− One su jake i čvrste, oslanjaju se samo na sebe i obavljaju sve muške poslove, a spremne su da se uhvate i nekih neuobičajenih poduhvata. Napravio sam priču o Norvežanki koja trenira trkačke pse i pobeđuje sve muškarce i u konkurenciji 100 muških posada na trećem je mestu u zemlji. A tek žena sa čijim sam vukovima i sam pevao... Napravila je park u kom okuplja divlje životinje s kojima komunicira na neobičan način, pošto je, kako nam je ispričala, otkrila u sebi taj poseban senzibilitet − priča Memedović o Norvežankama čiji su muževi, kako je primetio, u drugom planu.
− Pomalo negativno utiču na muški ego jer nikada ne odstupaju od zacrtanih planova, a muškarci su prinuđeni da im se prilagođavaju. Norvežanke su čelične, takav život ih lišava ženstvenosti, ali mene oduševljavaju žene koje sve mogu same − fasciniran je Memedović ovim ženama.
Srpkinjama zamera nedostatak avanturističkog duha.
− U Tadžikistanu smo snimatelj i ja sreli dve devojke na biciklima, po prtljagu se videlo da dolaze izdaleka. Snimali smo ih i pored njih polako usporavali. Na snimateljevo „dobar dan“, jedna od njih nam otpozdravi na srpskom! Ispostavilo se da je Australijanka čiji je otac bio ambasador u Beogradu i osamdesetih su živeli u Beogradu. Došle su avionom do Kine i celu Aziju obišle na biciklima. Koja bi naša žena to uradila?! Retke su one koje vole akciju, planinarenje, splavarenje... − kritikuje Memedović.

SRBI I SRBIJA - Page 2 7584_Kirgizstan-web_if Poznati pustolov pokušava i porodicu da privuče da putuju sa njim po Srbiji, ali njima to i nije baš zanimljivo, pa i kad krenu, obično ne izlaze iz auta. Bez obzira na to, Jovan ne odustaje

SVE JE LAKO, KAD SE S NEKIM RAZUMETE NA PRVI POGLED

Škrt je na rečima kada govori o supruzi Mirjani, grafičkom dizajneru, koju je davno upoznao u jednoj fiskulturnoj sali.
− Nema tu neke posebne priče. Postoje susreti, ne samo u muško-ženskim relacijama, kada odmah shvatite da li vam neko odgovara, brzo stupite u komunikaciju, lako se razumete i živite jednostavno, bez velikih kompromisa, prilagođavanja... − kaže pedesetogodišnji novinar i odaje priznanje supruzi za posvećenost porodici i odgajanju Maše (14) i Uroša (10).
− Doskoro je sve bilo na njoj, sada sam se ja više uključio i pokušavam da ih privučem da putuju sa mnom po Srbiji, ali im je još uvek dosadno i nezanimljivo, pa i kada krenu sve se svede na to da presede u kolima – priča Jovan koji je, ipak, uspeo deci da prenese ljubav prema sportu.
− Oboje su odlični u svojim disciplinama, Maša je gimnastičarka, a sa Urošem treniram džudo, kojim sam se i sam bavio kao student DIF-a. Voleo bih da su više okrenuti prirodi, brine me jedino što su po ceo dan na Facebooku. Vidim da sva deca to rade, ne znam kuda sve to vodi, a ne vredi zabranjivati jer bi oni to radili kad god sam na putu − priča Jovan o svojoj deci koja su navikla da im se tata lomata po raznim zabitima. Više i ne obraćaju pažnju kada im kaže da ide na put, samo pogledaju na karti novu destinaciju, gde Jovan ide po još adrenalina.
Jednu od najrizičnijih avantura, tokom koje se pitao šta mu je to trebalo, doživeo je prošlog maja na Severnom polu kada je pošto-poto hteo da snimi belog medveda. Ceo dan su ga jurili po kopnu, a pošto im poduhvat nije uspeo, rešili su da rizikuju.
− Satima smo se po ledu vozili motornim sankama, strepeći da li će led pući, a mi propasti u okean. Snimatelj i ja smo se nekoliko puta pogledali. Imam prijatelja kome je najveće uživanje da sedi u hladovini neke beogradske bašte, pije kafu i posmatra prolaznike i čudi se meni što ganjam belog medveda po Severnom polu, kad isti takav sedi u zoo-vrtu − priča Memedović, kroz smeh i dodaje da zbog takvih situacija na putovanja ne bi poveo ženu novinara.
SRBI I SRBIJA - Page 2 7585_Tadzikistan-2-web_if − Takva putovanja podrazumevaju neuradan život, trpljenje, neudobnost, neizvesnost. Mislim da bi naše žene to teško izdržale i da bi se posle trećeg dana vratile. Treća osoba, bilo da je muško ili žensko, samo bi nam otežala put jer smo snimatelj i ja svašta prošli i na mnogo toga se navikli − objašnjava sportski novinar RTS-a, koga početkom juna očekuje put u Južnu Afriku i izveštavanje sa Svetskog prvenstva u fudbalu.
Godišnji odmor će, kao i svake godine, provesti u šatoru na Tari, pecaće na Drini, mističnoj reci o kojoj će jednog dana snimiti veliku reportažu, a došlo je vreme, kako kaže, da poseti i Južni pol.

SRBI I SRBIJA - Page 2 7586_Za-naslovnu-web_if

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sre Feb 15, 2012 6:09 pm

ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ (1668-1738),
ЦАРСКИ САВЕТНИК И ПОВЕРЉИВИ ДИПЛОМАТА ПЕТРА ВЕЛИКОГ,

НАЈМОЋНИЈИ СРБИН XVIII ВЕКА

Човек за специјалне мисије

Даровити Херцеговац, изванредно образован и необично виспрен у „окретним играма високе политике”, за рачун руског цара испословао је мир са султаном у Пруту, пакт о пријатељству са кинеским царем у Пекингу, конкордат са папом у Риму, војни савез са тада моћним кнезом Молдавије у Јашу. Утемељио је руску обавештајну службу. На цариградској пијаци робља, приликом једне тајне посете, купио је и руском цару поклонио младог Етиопљанина који ће постати прадеда Александра Пушкина. У Сибиру је основао град у чијем језгру је храм посвећен светом Сави Српском. Никада није заборавио свој народ, свој језик и своју веру. Почива крај своје три кћери у Светој лаври Александра Невског у Петрограду

SRBI I SRBIJA - Page 2 Peter_der-Grosse_1838

SRBI I SRBIJA - Page 2 Peter_der-Grosse_1838

Био је један од најутицајнијих људи у Русији у првој половини XVIII века и један од утемељивача српско-руских духовних веза. У Саву Владиславића, свог изузетно важног саветника и дипломату, велики руски владари император Петар Велики, али и Катарина I, имали су највеће поверење.
Овог необичног човека руски извори помињу под именом Рагузински.
За руску царевину, на шта скреће пажњу и Јован Дучић, Сава Владиславић је обављао изузетно важне финансијске и дипломатске послове:
„За четвртину столећа био је умешан у све важне догађаје руског царства: закључивао је војни савез са владајућим кнезом Молдавије у Јашу, мир са султаном на Пруту, конкордат са папом у Риму, пакт о пријатељству и првом коначном разграничењу Русије и Кине са кинеским царем у Пекингу. Али је Владиславић, што је до сад остало непознато српском народу, а што је за нас најважније, био је и први Србин који је још на истеку нашег тамног XVII столећа задобио православну Русију и лично Петра Великог, за ослобођење српства и Балкана...

Он је и први поставио српски проблем у Русији као главни проблем Балкана.”

Није тачно утврђено конкретно место у ком су живели његови преци. Дучић сматра да потиче из средњовековне племићке породице Владиславића из околине Гацка, и да се кула његових предака налазила се између села Јасенка и Берушнице.
У историјским изворима Савин отац Лука помиње се као човек који је близак Светом Василију Острошком, чији је савременик био.
Позивајући се на једно писмо дубровачког конзула у Цариграду Луке Барке, Глигор Станојевић сматра да је Сава рођен у Фочи, где је живео и његов брат Живко.
Има мишљења да је Савино место рођења у Херцег Новом, Гацку, Дубровнику.
Није поуздано утврђена година Савиног рођења. Душан Синдик наводи један руски извор по коме се Сава родио 16/27. јануара 1668. године. У Великој совјетској енциклопедији, где се помиње под презименом Рагузински Владисављевић Сава, стоји да је рођен око 1670. године, док је Јован Дучић, тврдио да је могао бити рођен 1664. године.
Са непуних двадесет година нашао се Владиславић у Дубровнику, где је поред трговачког умећа стекао и изврсно образовање.
Још док је био млад, трговачки послови одвели су га 1698. године у Цариград, где је, као човек од поверења, за Дубровчане свршавао важне послове.
Његова дипломатска каријера, како наводи Дучић, почиње од 1699. године, када у Цариграду среће јерусалимског патријарха Доситеја, пријатеља Руса, који га је, као поверљивог човека, препоручио руском изасланику у Цариграду Емилијану Ивановичу Украјинцову.
Услуге Саве Владиславића добро су дошле и још неколицини руских посланика на Порти.

ПУШКИН ИЗ ЕТИОПИЈЕ

Везе трговца Саве Владиславића са руским дипломатама биле су познате турским властима, па је руски посланик Петар Андрејевић Толстој 1702. године одлучио да Саву привремено склони у Русију. У Москви је представљен као трговац, затим је кренуо на север, према Балтику, где се у војном логору Шлисебург срео са руским царем Петром Великим, на кога је оставио снажан утисак. Године 1704. цар Петар Велики шаље га назад у Цариград, у краћу тајну мисију. По повратку у Русију, стално се настанио у Москви, а са њим је дошао и његов његов брат Јован, са четири сина.

У Москву је Сава Владиславић тада довео и једног младог Етиопљанина кога је купио на цариградској пијаци робова. Поклонио га је Петру Великом.
Цар се обрадовао овом поклону, покрстио је младића, дао му своје име Петар, послао га у школе.
Овај Етиопљанин био је прадеда великог руског песника Александра Пушкина.
Те чињенице био је свестан и сам Александар Пушкин, одакле потиче и његова нарочита наклоност према Србима.

Међу бројним извештајима које је гроф Сава Владиславић тада донео био је и рукопис Тајни опис Црног мора.
За учињене услуге цар Петар Велики богато га је наградио дарујући му дворац у Покровки, у Москви, и право да се бави трговином на Азову, у Малорусији, као и са иностранством.

У време историјске битке код Полтаве 1709, у којој је руска војска до ногу потукла шведског краља Карла XII, Сава је био задужен да води војну интендантуру.
Успешно је организовао снабдевање руске војске користећи воловске запреге по непроходним путевима.
Због изузетно добро обављеног посла Петар Велики га је наградио имањима у Малорусији.
Добио је и високо звање дворског саветника за питање православног истока.
Ускоро су уследиле припреме за рат против Турске, а у државној благајни није било довољно новца.
Сава је сачинио план пуњења царске благајне, осмисливши и спровевши веома успешну монетарну и пореску реформу.
Петар Велики одликовао га је због тога.

Заузевши високи положај на руском двору и приближивши се цару Петру Великом, Владиславић је нове позиције користио за то да учини добро српском народу.
Настојао је да великом руском владару скрене пажњу на трагичан положај Срба на Балкану који живе у границама Турске.
Он је тада, како каже Јован Дучић, „први поставио српско питање у Русији као главни проблем Балкана”.

ЦАРСКИ ПОГЛЕД КА БАЛКАНУ

Сјајну прилику за ослобађање Срба из турског ропства Сава је видео у предстојећем руско-турском, припреманом 1710.
Мислио је да би у тај рат требало укључити и балканске хришћане, посебно његове сународнике Србе и Албанце хришћане, тако што би се и они дигли на устанак када почну руске војне операције против Турака у Молдавији.
Није сумњао у спремност Срба да се прихвате оружја.
Уколико би се тај руско-турски рат завршио повољно по Русе, и Срби би од тога могли имати користи, чиме би пред ондашњом Европом озбиљно било постављено српско питање.

План укључења балканских хришћана у овај сукоб, за који многи историчари сматрају да га је осмислио Сава Владиславић, био је врло једноставан.
Рачунало се на то да ће се у устанак на Балкану, поред православних Срба, укључити и римокатолици који са њима деле животни простор, али и Албанци хришћанске вероисповести.
У овом случају изгледа да се није рачунало на Бугаре и Грке.

Одлучено је да се међу балканске хришћане, првенствено оне у Црној Гори, упуте двојица прерушених руских официра српског порекла – пуковник Михаило Милорадовић, потомак чувене херцеговачке породице Храбрена, и капетан Иван Лукачевић, рођен у Подгорици.
Устанак балканских хришћана требало је да буде усклађен са руским војним операцијама у предстојећем рату против Турака на Црном мору.
За ту прилику припремљено је и писмо Петра Великог, које је, како многи сматрају, написао Сава Владиславић.
Тим писмом цар се обратио „пресветлом Митрополиту, преузвишеној и уваженој господи губернаторима, капетанима, кнезовима и војводама, и свим хришћанима грчке и римске вероисповести”.
Тражио је од њих да се дигну на устанак.
Био је то, уједно, први покушај укључивања Русије у политичке прилике на Балкану.

Средином јуна 1711. године Милорадовић је стигао на Цетиње и владици Данилу и његовом брату Луки Петровићу предао писмо Петра Великог.
Писмо је прочитано баш на Видовдан.
Ратоборни Црногорци брзо су се одазвали позиву рускога цара, а у устанак су се укључила и нека племена из Источне Херцеговине.
Устаници су у почетку имали извесних успеха, приближили су се зидинама утврђених градова Никшића и Требиња, али нису имали топова којима би заузели та утврђења.

Позиву се нису одазвали римокатолици.
Млечани, као и Дубровчани, гледали су на овај устанак подстакнут из Русије крајње подозриво.
Док је устанак био у пуном замаху, а устаничке чете запоседале кланце и турска утврђења, поразом Русије и миром потписаним на реци Пруту завршио се руско-турски рат.
Уговор о миру диктирала је Турска.
На преговорима о миру Срби нису поменути.

Тек неколико месеци касније до устаника су стигле вести о исходу управо завршеног руско-турског рата, па су Милорадовић и Лукачевић у априлу 1712. године тајно напустили простор на ком је пламсао устанак и упутили се у Русију.

Турска држава је одлучила да строго казни побуњене поданике, да се спали цетињски манастир и ухвате коловође устанка, на челу са Михаилом Милорадовићем и владиком Данилом.
Први поход турске војске уследио је 1712.
Потом је 1714. године покренут и други турски казнени поход који је предводио Нуман-паша Ћуприлић, али коловође устанка нису успели да ухвате.

***

Извештај бискупа Змајевића

Барски бискуп Андрија Змајевић овако је о побуни српских племена против Турака, у лето 1711, обавестио своје претпостављене:
„На овим границама избио је необичан рат.
Православни народи, турски поданици, објавили су рат своме суверену да би диверзијом помогли Русе.”

По мишљењу бискупа Змајевића,
победа православних против Турака
био би највећи губитак за католичанство. 55555

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sre Feb 15, 2012 6:36 pm

ГРАНИЧАР ДВА НАЈВЕЋА ЦАРСТВА

Због неких породичних обавеза, али и руских државних послова у Венецији и Риму, Сава је посетио стари завичај Херцег Нови, где су живели неки чланови његове породице, и Дубровник, који је толико задужио штитећи му интересе у Цариграду и Русији.
Из Москве је 1717. године прво стигао у Венецију, а онда у Дубровник.
Од дубровачког Сената покушао је да добије дозволу за градњу православне цркве, али му то није успело.
Дубровник је напустио крајње нерасположен, а онда је отпутовао у Херцег Нови.
Сусрео се са родбином, даровао неке православне цркве. Одатле је отпутовао у Венецију.

У Венецији се Владиславић оженио двадесетдвогодишњом Виргилијом Тревизан (неки је зову и Вергилијом, а Дучић је помиње под именом Вирђинија), из једне од најугледнијих венецијанских патрицијских породица.

У време женидбе Сава је имао педесет година.

SRBI I SRBIJA - Page 2 Catherine_I_of_Russia_by_Nattier

Г-ђа Вирђинија zateleban

Поред женидбе, један од разлога његовог доласка у Рим било је склапање конкордата између Свете столице и Русије.
Владиславић се срео са папом Клементом XI и са њим постигао договор о конкордату, али је папа изненада је умро и овај посао је остао незавршен.

За посао обављен у Риму и Венецији Сава је 1722. године био награђен највишим достојанством, проглашен је за руског племића.
Пре тога, на основу свог српског племићког порекла, добио је титулу венецијанског грофа.

Руска царица Катарина I га је даривала новим поседима.
Ова признања представљала су само подстрек за нове задатке које је пред Владиславића поставио Петар Велики.

По савету Петровог пријатеља, немачког филозофа Лајбница, цар је одлучио да у Кину пошаље амбасадора, за шта је најпогоднији био Сава Владиславић.
Пошто је Петар Велики у међувремену умро, указ о постављењу Саве Владиславића потписала је 1725. године царица Катарина I.

И овај задатак Владиславић је успешно обавио, одредивши границу између Русије и Кине у дужини од 6.000 километара.
О мисији и боравку у овој великој земљи сведочи Владиславићев рукопис „Тајни извештај о сили и ситуацији кинеског царства”.

Пред крај живота Владиславић је доживео велику трагедију.
Умрла му је мајка, монахиња Теофанија, и све три кћерке које му је родила млада супруга Виргилија.
Најстаријој кћерки Ани кумовала је Ана Петровна, кћерка цара Петра Великог.

Умро је 17. јуна 1738. године, а сахрањен је поред мајке и три кћери у Благовештењској цркви у Лаври Александра Невског у Петрограду.

И у последњим часима живота Сава Владиславић је мислио на српски народ.
У тестаменту, свом синовцу и наследнику Мојсију Ивановићу наложио је „да пошаље у српске земље два сандука словенских књига”.

***

Оснивач града

У време разграничавања два велика царства – руског и кинеског – Владиславић је добио право да у Сибиру, на Далеком истоку, подигне утврђења као што су Селингиској и Чиконској, а на Свету Тројицу 1727. године, што је за Србе важно, основао је град Тројицкосавскиј, у ком је саградио цркву посвећену Светом Сави Српском.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Feb 16, 2012 4:51 pm

РУСКИ А НАШ SRBI I SRBIJA - Page 2 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Feb 16, 2012 5:10 pm

Стопама Србина који је цртао границе Русије и Кине

Пише: Виктор Лазић

Пре нешто више од 280 година два огромна царства, Русија и Кина, нашла су се прса у прса без утврђене границе. Петар Велики је, на савет познатог филозофа Лајбница да тај проблем што пре реши, послао Србина од највећег поверења, Саву Владиславића, о коме је наш лист већ писао, да лично оде на границу и у Пекинг са кинеским царем договори линију разграничења. Та мисија није била лака. Својом домишљатошћу и храброшћу Сава је успео да оствари највеће захтеве Русије, и како сам каже у својим белешкама:

„За време мог боравка у Сибиру оставио сам Кинезима у име Русије наше највеће претензије за које сам се и у Пекингу држао упорно. Увек сам им ја на једну реч одговорио двема.“

Захваљујући нашем Сави ја сам кренуо у обилазак руског а не кинеског Сибира, иако је и данас на многим кинеским мапама више од половине Сибира означено као део Кине.
Тврдокорност овог нашег дипломате дошла је до изражаја већ када је требао да са својом свитом уђе у Пекинг.
Речено му је да у град само кинески цар може да уђе дању, а од њега се тражило да уђе током ноћи.
Сава је то одлучно одбио, тврдећи да је он представник руске императорске личности, те је његов долазак истоветан са доласком руског цара лично.
После бурних преговора, ипак је у Пекинг ушао дању уз звуке труба и почасних плотуна које прате искључиво долазак царева.

На тридесет тешких седница Сава је преговарао са кинеским посланицима.
Његово познавање менталитета и карактера људи, проницљивост и дипломатска способност али и извесна гордост, самоувереност као и изузетно држање и образовање, оставили су на Кинезе снажан утисак.
Кинески историчари пишу да је у периоду од више векова то био Европљанин на кога се у Кини гледало са највише поштовања.
На крају, видевши да Сава неће одступити, Кинези су тражили да он да предлог разграничења.
Сава је за то већ био припремљен.

Скоро две године је из Иркутска радио на истраживању скоро шест хиљада километара границе, наравно уз помоћ неколико стручњака из области геодезије и географије (треба имати у виду да је то данашња граница са Монголијом, пошто је тада Монголија била део Кинеског царства).

Кинески министри и великаши су били толико незадовољни његовим предлогом да су га фалсификовали и лажну варијанту доставили самом кинеском цару!
Савина оштра реакција коштала је главе једног од најближих царевих посланика, иначе царевог рођака!
Велики мито Сава је одбијао са „хладном гордошћу“ а неки од оних који су га нудили на крају су сами од Саве примили „дарове“ а за узврат му достављали информације о намерама и замкама које спремају други царски службеници
Према званичном Савином извештају руском цару у коме је појединачно наводио своје трошкове, Сава је написао да је једном важном саветнику кинеског цара послао „гарнитуру у вредности од хиљаду рубаља“.
То је тада била огромна сума. Ради поређења, за све људе у Савиној пратњи, њихову плату и потрепштине за неколико месеци било је одређено три хиљаде рубаља.

На претње да ће бити протеран у пустињу и тамо остављен да умре у најгорим мукама Сава је хладно одговарао да у њему страха нема, јер ће руски цар сигурно наћи начин да освети губитак свог верног посланика.
У својим списима руском цару Сава наводи да је Кинезима „претио ратом, иако не јавно“.

Када се суочио са могућношћу да буде убијен, кинеским посланицима је одговорио да „када је Шведска покушала да освоји две руске провинције, морала је уступити Русији пет. Када је Персија напала један руски караван, морала је читаве регије дати Русији за одштету, па не сумњам да ће руски цар наћи начин да праведно наплати главу свог посланика“.

Ни када се већина његове пратње разболела због посољене воде коју су Кинези подметнули, он није устукнуо.
На реци Бури, где је било Савино станиште током већег дела преговора, потписан је тзв. Бурски уговор о коначном разграничењу Русије и Кине 5. априла 1728. године.
Кинески император се сложио са свим Савиним захтевима а сам Сава је, годину дана пре потписивања самог уговора, уверен у свој успех, на граници поставио дрвени крст са натписом: "Крст Божји, знак границе између руског и кинеског царства, постављен 1727. године, јуна 26. дана”.

У кинеским изворима овај уговор је познат као Уговор из Кјахте, назван по данашњем имену града који се налази на самој граници а који је Сава основао.
На дан маркирања границе Сава је наредио свим сибирским гарнизонима да дођу близу границе и пуцају из свог расположивог оружја у ваздух, како би Кинезима демонстрирали своју моћ и одвратили их од било каквих промена договореног у последњем тренутку.

Због нашег Саве ја сам кренуо путем Сибира и изабрао да се у Русији задржим толико дуго.
Планирао сам да о овом великану и његовом раду на граници напишем научни рад.
Ванредно су занимљиви критеријуми коришћени за утврђивање граница.
Обиласком предела близу границе са кинеске (монголске) и руске стране, закључио сам да је, поред основног начела да свако задржи оно што већ фактички контролише, Сава врло вероватно користио и друге географске погодности како би заштитио Русију.
На пример, са руске стране границе се налази низ планинских венаца који сваки поход из Кине на већим делом раван Сибир чини знатно отежаним.

Да ствар буде још интересантнија, Сава је од цара добио дозволу да оснива градове и утвђења у Сибиру.
То право је искористио три пута, оснивач је тврђава Селингинске, Чиконске и Троицкосавске (данас град Кјахта). Последњу је основао на Свету Тројицу и посветио свом народу; у центру града саградио је цркву Светог Саве Немањића. Троицкосавски је основан на сред традиционалног пута трговачких каравана, па је више векова био једини званични трговачки пункт између два царства.

То је уједно једино место на граници дужине шест хиљада километара на коме пијаћа вода тече са севера на југ, тј. са руске стране ка кинеској.
То је од великог значаја јер је у случају кинеског напада на град непријатељу немогуће да затрује изворе пијаће воде.

Први српски путопис о Кини и Сибиру

Сава Владиславић је написао цару детаљан извештај о стању у Сибиру и о преговорима са Кином.
Под насловом „Тајни извештај о сили и ситуацији у Кинеском царству“ текст је предат надлежном министарству 18.12.1728. године.
То је уједно први српски путопис из Кине у коме је детаљно описан Пекинг, унутрашњост забрањеног града, затим процена војне моћи Кине и економске моћи кинеског цара.

Сава предвиђа да ће због лошег односа цара према народу у Кини кад тад неизбежно доћи до револуције.
Он наглашава да против Кине не треба ратовати без посебно јаког разлога, али иде и даље па даје процену одвијања евентуалних ратних дејстава, број војске неопходан за такву акцију и описује тешкоћа на терену у случају рата.
Издвајам два ванредно актуелна праграфа из Савиног дела које је пуно изванредних описа, проницљивих идеја и далекосежних предвиђања.

“Сибирска провинција, колико сам могао чути и видети, није губернија него империја за себе.
Украшена је свакаквим насељима и плодовима.
У њој има више од четрдесет река већих од Дунава и више од сто река већих од Неве...
Шума има и превише а њиховог мириса нема нигде на свету.
Али је Сибирија много запустела и то највише због превеликог растојања, одвећ малог броја насеља и глупости пређашњих управитеља...“

„Кинези су људи неуслужни, горди на своју многољудност али без намере да ратују против Вашег Величанства.
Увек мисле да је Русији потребна трговина са Кином и да ће због тога Русија урадити све што они буду хтели.“

Већина цитата Савиних речи у овом тексту преузети су из копије делова Савиног извештаја који се може наћи у Архиву Републике Србије у Београду.
Оригинал се налазио у архиви Министарства иностраних послова царске Русије и загубљен је после Октобарске револуције у Русији.

Прву инфлацију и прву тајну службу у Русији осмислио Србин!

Мисија у Кини је за Саву Владиславића била врхунац каријере, али далеко од тога да је то био његов једини успех.
Као близак сарадник цара Петра Великог а затим и Катарине II па и Петра Другог, наш дуговечни Сава који је поживео преко деведесет година, учинио је још пуно важних услуга за Русију.

Између осталог, први је основао руску тајну обавештајну службу!

То је учинио за време свог боравка у Цариграду, где је за цара успео да набави копије веома важних докумената о односима Отоманског царства са европским силама.
Када је Петру Великом понестало средстава за стална ратовања, Сава је дао генијалан предлог који је Русију спасио банкротства: инфлацију монете.
Поред тога, Сава је закључио и успешан мир са молдавским кнезом у Јашу, затим преговарао са папом у вези потписивања конкордата итд.
Његову ћерку је лично крстила руска царица Катарина II.

Савино имање било веће од данашње Србије!

Руски владари су Саву Владиславића добро награђивали па је он временом постао један од најбогатијих људи свог времена. Између осталог, имао је право слободне трговине за одређена добра а имања која су била његово власништво по површини су већа од данашње Србије.

У Ст. Петербургу у свој дворац који је такође добио од руског цара на поклон довео је и своју мајку која је поживела дугих 108. година.
По предању, цар Петар Велики је старици лично показивао своја богатства а на крају је и одвео у ризницу са највреднијим благом.
Понудио јој је да, за спомен, узме шта год пожели.
Крепка старица је скинула своју огрлицу и поставила је на гомилу злата и накита уз речи:

„Е мој синко,
да су одавде узимали а не мећали, ничега од тога не би било.“ SRBI I SRBIJA - Page 2 900975

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Feb 16, 2012 9:19 pm

У Троицкосавском

Град који је Сава основао, Троицкосавски, комунисти су прекрстили у Кјахта.
Данас мало његових становника зна пуно име његовог основача, а још мање да је он био Србин.
Наравно, радници у музеју и архиву су знали.
Обезбедили су ми приступ свом материјалу који ми је био неопходан а договорена је и сарадња између Српског библиофилског друштва и Народног музеја Кјахте.

Кјахта се налази на крајњем југу Републике Бурјатије и административни је центар Кјахтинског рејона.
Према цензусу из 2002. године у њему живи 18.391 становника. Протеже се у правцу север-југ.
На јужном ободу града налази се доста оронула велика трговачка сала, монголска граница и град Алтанбулаг.
Пошто се налази у граничној зони, уколико се не долази у транзиту потребно је специјално одобрење војне администрације за улаз у град.
Насеље се налази у средишту степе, са минимумом жбунастог растиња.
Данас овуда пролази главни пут и пруга за Улан Уде и Пекинг.

Центар града је означен торњевима више православних цркава.
Ниједна није старија од 200 година и није стално отворена за јавност; док су поједине отворене само недељом, већина лежи у рушевинама.
Дрвена Савина црква одавно је поклекла зубу времена, као и остаци првог утврђења. Поред Народног музеја у коме се налази одељак посвећен и нашем Сави, постоји и музеј рускомонголског пријатељства.
Већина објеката у граду су или украшене дрвене кућице или барокна здања из XИX века.
Кјахта је и данас живахан градић трговине, политике и пријатељства.

Селенгинска тврђава и град који је Сава додатно утврдио нису одолели поплавама, па је цело насеље премештено са друге стране реке.
Од пређашњег великог града остала је само полусрушена црква на острвцету окруженом водом да труне и сведочи о неким богатијим временима.

Овде је рођен и један нови језик, тзв. „кјахтанскокинески пиџин“.
То је мешавина упрошћеног руског, монголског и кинеског којим су се служили трговци за међусобно споразумевање све до почетка XX века.
Због своје распрострањености у пословним круговима оба царства, филолози су га сврстали у Атлас азијских језика а А.Ј.Мусорин је написао и „Лексику кјахтанског пиџина“ (Новосибирск, 2004).

Сава Рагузински

У Русији Саву сви знају по презимену Рагузински, по Дубровнику у коме је одрастао и стекао образовање.
Сам Сава, пак, у захтеву да му се призна традиционална грофовска титула у Русији коју „његова породица носи још из времена Немањића“, царици Катарини И, пише да не жели да носи презиме Рагузински, те да су га од када је дошао у Русију други тако назвали, и да се он, знајући да њега дозивају, на то се и одазивао, али да је његово презиме Владиславић.
Иако је Савину молбу царица услишила, тај злосрећни надимак нашег Саву прати и даље и више него његово српско порекло.

УГОВОР НА РЕЦИ БУРИ

Овај међудржавни уговор састојао се из једанаест чланова и, поред експлицитног утврђивања границе, бавио се и питањима трговине и дипломатских имунитета.
То је био један од првих уговора између Кине са једном европском државом.

- Чланови I и XI говоре о вечном миру и сарадњи између два народа и баве се формалноправном страном документа (дефинисање употребљених термина итд).

- Чланови II и X садрже норме о изручењу одбеглих лица и поступку са њима пред домаћим судовима

- Члан III и чан VII утврђују граничну линију. Једино територија уз реку Иртиш није дефинисана и то се препушта будућим амбасадорима или преписци између императора.

- Члан V дозвољава оснивање Руске православне цркве у Пекингу

- Члан VI и IX баве се комплексним бирократским системом и протоколима, као и начинима дипломатског општења између представника две државе.

- Члан VIII и X предвиђају форму и методе за решавање евентуалних будућих сукоба и несугласица између два царства.

Члан X овог уговора допуњен је 18. октобра 1768. године и то тако што су предвиђене конкретне и строже казне за непоштовање уговора.
То је учињено због побуна у Кини у новоосвојеним областима.

Сиже договора је дат према копији Уговора који је направила влада СССР-а за коришћење у ганичној караули града Кјахте, у који сам имао увид.

Основни резултати овог уговора су то што су по први пут и формално успостављене дипломатске и економске везе Русије и Кине и то на Савиним темељима и по његовим препорукама, које су уважаване као правно обавезне у наредна два столећа.

Гранична линија коју је Сава зацртао претрпела је минималне модификације и два велика царства је држала у потпуном миру преко 150 година.

Отворен је трговачки пут преко града Троицкосавског и Русији омогућене трговачке повластице веће него било којој европској нацији која је долазила преко мора и трговала у Кантону; Кини је омогућено да несметано шири свој утицај даље на запад, на данашње провинције Сињанг и Тибет.

Други Кјахтански уговор

Русија, Кина и провинција "Спољашња Монголија" потписују други Кјахтански уговор 25.маја 1915.године.
Овим уговором се признаје широка аутономија данашње Монголије у оквиру новоформиране Републике Кине и потврђује се важење Савиног уговора за северну границу вазалне Монголије, која ће ускоро прогласити независност.

Напомена:

Виктор Лазић, путописац, докторант права, спољни сарадник САНУ, амбасадор Српског библиофилског друштва, полиглота, лиценцирани туристички водич и један од наших највећих путника, прокрстарио је Европу и већи део Русије половном ладом нивом.
Са минимумом новца, ноћио је и вршио истраживања у колима, јео са локалним племенима а дружио се са пиратима, шаманима и белим медведима.
Овај текст је одломак из књиге коју је написао о свом подухвату „Велико путовање Виктора Лазића“.

Seljak sam pa umem i reč da probiram!

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 20, 2012 7:54 pm

Радивој Кораћ "Жућко" (5. новембар 1938 — 2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Кораћ је рођен у Сомбору у породици Богдана и Загорке Кораћ.

У просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.

У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркаших радника из Србије. Међу њима је и Радивој Кораћ.

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

Prijavili se uprkos tome što je poziv upućen doktorandima.

SRBI I SRBIJA - Page 2 Repkosovogracmala

U društvu doktoranada sa evropskih univerziteta, na međunarodnom simpozijumu o održivom razvoju u Gracu našla su se i dva studenta treće godine arhitekture iz Kosovske Mitrovice Miljan Šunjević i Nikola Žurkić. Njihov projekat studentskog doma kao eko-kuće je prihvaćen, dobio je stručne pohvale, a oni su pozvani da učestvuju i na sledećem simpozijumu.

A našli su se tamo isključivo svojom zaslugom i na svoju ruku.

Miljan priča da je prošle godine na internetu pronašao informaciju o Simpozijumu i to baš na teme koje ga interesuju: izgradnja, ušteda energije, korišćenje prirodnih resursa...

" Armirani beton smo izbacili, jer stvara efekat "Faradejevog kaveza", negativan je po zdravlje. Osnovna konstrukcija je stoga od nearmiranog betona. Centralni hol je nadgrađen nosačima od lameliranog drveta i zastakljen. U naslagama zemlje iznad objekta obezbeđeni su i elektronski kontrolisani betonski rezervoari za kišnicu koja treba da se koristi za zalivanje zelenih površina. Na vrhu je šetalište, mesto za meditaciju, ali tu se mogu postaviti i vetrenjače budući da je cela balkanska regija "bogata" vetrovima. Oko centralnog hola koji ima "zenitalno osvetljenje" postavljene su sobe, administrativne i tehničke prostorije... Vanjski krug zatvaraju blokovi od po tri dvokrevetne sobe - ukupno 34." - Miljan u detalje objašnjava projekat za koji su učesnici simpozijuma mislili da je doktorska disertacija.

Nisu, kako kaže, imali nikakav kompleks među doktorandima sa evropskih univerziteta. Jer, "naši fakulteti su odlični", i "naš rad je pokazao da možemo da pariramo doktorskim radovima sa evropskih univerziteta", ali kako ističu, bez ličnog angažovanja i "žeđi" za znanjem, ljubavi i posvećenosti - nema napretka, nema šanse za iskorak.

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pon Feb 27, 2012 5:52 pm

Studenti FON-a odbranili titulu najboljih u Evropi

Tim studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) u Beogradu dbranio je titulu najboljih u Evropi u rešavanju studije slučaja, na takmičenju održanom 25. februara u Londonu i plasirao se u svetsko finale koje će u aprilu biti održano u Njujorku.

Studenti Branka Novčić, Marija Babić, Mihajlo Popesku, Ivan Todorović i Marija Ivanović rešavali su problem iz jedne od tri oblasti: energija, obrazovanje i rešavanje pitanja siromaštva stanovništva. Tim FON-a predstavio je najbolju ideju za rešavanje pitanja stanovništva koje živi ispod granice siromaštva.
Rešenja studije slučaja ocenjivao je žiri sastavljen od međunarodnih konsultanata u oblasti menadžmenta, finansija, organizacije i komunikacija.
U radu žirija učestvovali su direktori međunarodnih banaka, investicionih fonodova, osnivači nevladinih organizacija i direktori kompanija (Coca Cola, Harrods, Grayling, EC Harris i drugi).

Na takmičenju su učestvovale 54 poslovne škole od kojih je većina u svetskih TOP100 visoko rangiranih.
Među učesnicima bili su Cambridge, Oxford, London Business School, London School of Economics, Imperial College, HEC, ESCP, Wareick, INSEAD i drugi.

Takmičenje je globalnog karaktera pod nazivom ''Hult Global Case Challenge" i organizovano je pod pokroviteljstvom Clinton Global Initiative i Hult Business School.

Tanjug

SRBI I SRBIJA - Page 2 8445

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sre Maj 23, 2012 9:24 pm

Ima na Balkanu jedna zemlja…

Ima na Balkanu jedna zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposelni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u vaterpolu, rukometu, tenisu, ili košarci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje 12 sati. Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetka kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a drzavne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan. Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde preziru ateiste, a psuju Boga. Gde pametne proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima. Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija regularno stanje. Gde vlast prezire građane kao nepoželjne svedoke. Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja. Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja duže napredovati, ako što više nazaduje.
Pa ti budi normalan i preživi. Sreća je što je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks. Živiš da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a vlast besmrtna.”

Nepoznati autor

http://duhovnamisao.wordpress.com

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Ned Maj 27, 2012 8:08 pm

Наши велики добротвори – краљица Наталија Обреновић
РУДНИЦИ ЗЛАТА УНИВЕРЗИТЕТУ НА ДАР
Београдски универзитет поседује тапије о власништву 8428 хектара шума и два рудника злата у околини Мајданпека, али не и наследство

Краљица Наталија

„Ја сам бивша краљица Србије Наталија Обреновић... Није хумано то што радите. Коњ је живо биће које осећа бол...” Овако је, према романсираној биографији, „грофица од Рудника”, а заправо несрећна српска краљица у прогонству, открила једном кочијашу ко је. Претходно се побунила што тај кочијаш жестоко бичује свог коња. Кад је он љутито замахнуо бичем према њој упитавши ко је она да га критикује што туче свог коња, бивша српска краљица морала је да каже ко је. До тог тренутка за све у својој околини била је грофица од Рудника која живи у католичком манастиру. Да је бивша краљица недуго после тога сазнале су и сестре из манастира Сен Дени у коме је умрла 5. маја 1941. године. Почива на гробљу Ларди поред Париза.

Од поклона само тапије и 2,5 хектара

Била је једини наследник краљевског имања после смрти свог сина Александра Обреновића, који је убијен 29. маја 1903. године заједно са супругом, краљицом Драгом. Краљица Наталија желела је имовину да поклони породици Јаковљевић, потомцима Јакова Обреновића, али како они поклон нису смели да приме будући да је у време поклона на власти била династија Карађорђевић, то је своје велико имање завештала Универзитету у Београду. Њен тестамент још није отворен.
Београдски универзитет поседује тапије о власништву 8428 хектара шума и два рудника злата у околини Мајданпека, али не и наследство. „Пропали су сви покушаји да вратимо имовину Универзитета. Једино што део од око 2,5 хектара користи Шумарски факултет. Остало наследство користе ’Србијашуме’. На том земљишту имамо руднике злата Благојев камен и Света Барбара”, каже Јасмина Кабадаја, руководилац Одсека за имовину при Универзитету у Београду. На основу књиговодствене процене из 1939. године, поклон краљице Наталије београдским студентима вредео је седамнаест милиона динара. Нажалост, после Другог светског рата доживео је судбину као и многе друге задужбине. Имање је одузето 1946. године и додељено Шумском газдинству из Кучева.
Имовина коју је краљица Наталија оставила Београдском универзитету је поклон Народне скупштине Краљевине Србије из јануара 1901. године. Скупштина је „у знак народне љубави и оданости народној династији славних Обреновића” имање поклонила краљу Александру Обреновићу. После његове погибије, краљица мајка је у новембру 1923. године, као једини наследник, овластила свог адвоката да га поклони Универзитету у Београду.
Тестаментом који је и даље неотворен и велика непознаница, осим поклона Универзитету, краљица Наталија Обреновић оставила је знатну имовину и манастирима и црквама, а један део у новцу и уметничким сликама одредила је за живе потомке Јакова Обреновића, брата по мајци кнеза Милоша Обреновића. Уметничка дела налазе се у разним музејима и приватним збиркама. Сачуван је и краљичин лични дневник и он се, према неким наводима, чува у Ватикану.

Лична и породична трагедија

Наталија Обреновић рођена је 1859. године у Фиренци као Наталија Кешко. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. Кнегиња је постала 1875. године, у шеснаестој години, удајом за тадашњег кнеза Србије Милана Обреновића. Године 1882. Милан Обреновић постао је краљ, а она краљица све до 1888. године. Годину дана након доласка у Србију с кнезом Миланом добила је сина Александра, али љубав међу супружницима није цветала. Делиле су их политичке и људске разлике. Хроничари су забележили да је Милан тражио ослонац у Аустроугарској монархији, док је Наталија била привржена Русији. Њена хладноћа и његов темперамент одвели су краља у бројне љубавне пустоловине, а отворени сукоб међу супружницима настао је после једанаест година брака због Миланове љубавне везе с госпођом Насос. До званичног разлаза није дошло тако брзо, али је скандал пунио новинске ступце, а неретко имао и политичке последице. Брак је разведен 1888. године. Касније се показало да развод није био у складу с прописима, па је поништен. Краљ Милан одрекао се престола годину дана касније а, као део поравнања с владајућим радикалима и намесништвом, 1891. године краљица Наталија протерана је из Србије. Формално, али не и суштински, краљевски пар помирио се 1893. године кад се Милан обратио својој бившој супрузи за новац, а у краљевски дом примљени су поново 1894. године.

Краљ Милан Обреновић

У међувремену, и пре формалног, а незаконитог, окончања брака, народ је заволео младу краљицу. Бринула је и помагала око рањеника за време рата с Бугарском 1885. године. Успевала је својим утицајем да поправи многе лоше односе, да издејствује да Енглези и Ирци промене лоше мишљење о Србима, Балканцима и Србији. Народу је материјално помагала и после смрти сина и за време Првог светског рата, све до закључења мира у Версају 1918. године.
Кад је брак разведен, краљица је отпутовала у Немачку и настанила се у вили „Клементина” у Визбадену, познатом по бањи и многобројној руској колонији. Краљица је у Визбаден повела и свог малолетног сина Александра. Краљ Милан открио је њено уточиште и захтевао да му врати сина. Наталија је била непопустљива, али је у јуну 1888. године млади престолонаследник одведен из Немачке у присуству српског министра војног и шефа полиције Визбадена. Посебним возом враћен је у Србију, а краљица Наталија морала је у року од десет сати да напусти Немачку. Настанила се у Француској, у Бијарицу, у дворцу „Сашино” који је добио име по њеном једином сину.
Краљица је на пут у Бијариц позвала удовицу Драгу Машин. Заједно су путовале у Русију у посету царској породици Романов и заједно живеле у Бијарицу. Драга Машин била је дворска дама краљице Наталије, с њом је одлазила на пријеме, старала се о њеној гардероби и уређењу плаже. Притиснут унутрашњим тешкоћама, краљ Милан био је принуђен да испуни краљичин захтев и пошаље у Бијариц престолонаследника Александра. Управо на плажама Бијарица, како наводе хроничари, родила се љубав између младог престолонаследника Александра и дворске даме Драге Машин. Тврде да га је спасила од дављења.
Краљица мајка није се противила тој вези сматрајући је припремом за живот и истовремено прижељкујући синовљеву женидбу неком принцезом високог положаја. Краљ Милан је имао предлог да будућа краљица буде немачка принцеза Шамбург Липе. Кад је престолонаследник саопштио да је испросио руку Драге Луњевица-Машин, јавност није могла да прихвати чињеницу да ће будућа краљица бити дванаест година старија од супруга. Краљица Наталија јавила се из Русије оштро говорећи против Драге, називајући је блудницом и нероткињом. Министар полиције Генчић одмах је показао хрпу докумената о наводним Драгиним љубавницима. Чак се и краљ Милан побунио.

Срце је хтело да пркоси

Будући краљ био је неумољив у остварењу своје љубави. Заказао је венчање за 23. јул 1900. године и од београдског митрополита затражио благослов. Кад је митрополит одбио да да благослов да краљица Србије „постане права Српкиња”, Александар је запретио одрицањем од престола и напуштањем земље, па је стигао и изнуђени благослов. Венчање је одржано у Саборној цркви у Београду. Краљ Александар имао је на себи војну униформу са еполетама и одликовањима, а Драга Машин венчаницу од беле чипке. Венчање су обавила два митрополита, епископи и двадесет шест архимандрита. Венчани кум био је руски цар Николај Романов. После венчања краљ је одржао свечани говор, поручивши окупљеном народу да се Србија окреће миру и благостању, као и да се прекидају блиске везе с Аустријом које је неговао његов отац.
Уместо честитке сину, краљица Наталија га се писмом јавно одрекла, а краљ Милан је из Беча поручио да његова нога више неће крочити у срамотну Србију у којој влада његов син са женом старијом од себе.
А млади краљ, осим породичних, имао је и мноштво тешкоћа у држави. Незадовољство подстакнуто његовом женидбом Драгом Машин пренело се и на политички план. Створена је завереничка група официра која је на свиреп начин погубила краља Александра и краљицу Драгу у ноћи између 29. и 30. маја 1903. године. Губитак сина јединца тешко је погодио краљицу Наталију. Повукла се из јавног живота и време проводила у поменутом католичком манастиру у Француској, узевши и католичку веру. На питање зашто је напустила православље, према неким сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога. Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и чинила добро, а они су ми злом враћали. Мој мозак ми је наредио. Подсвест је прорадила. Срце је хтело да пркоси...” .

Љиљана Миленковић

http://www.politikin-zabavnik.rs

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Ned Maj 27, 2012 8:23 pm

На питање зашто је напустила православље, према неким сведочењима, краљица је одговорила: „Било је за ту одлуку више разлога. Пре свега, јер сам се потпуно разочарала у људе. Свима сам желела добро и чинила добро, а они су ми злом враћали...........''

Eto kakav smo narod....

Location : NS Humor : CRNI Datum upisa : 04.08.2010

"Srbin" De Niro

Nije poznata holivudska filmska zvezda Robert de Niro, inače vatreni navijač i obožavalac srpskog tenisera Novaka Đokovića, tek onako neke prilike, u susretu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Njujorku rekao da se pomalo oseća Srbinom. Glavni protagonista vrhunskih kinematografskih ostvarenja poput filmova "Kum 2", "Taksista"”, "Razjareni bik" "Dvadeseti vek" i mnogih drugih, nekoliko dana proveo je u dolini Južne Morave, u niškom selu Čokot i u samom Nišu. Bilo je to pre četiri decenije, u vreme kada još nije bio poznati glumac i popularna filmska zvezda.

Tog svog boravka Robert de Niro setio se i prilikom boravka na beogradskom FEST-u pre mnogo godina, žaleći, rekao je tada, što je izgubio adresu i zaboravio imena dobrih ljudi koji su mu se tada našli u nevolji, dočekali ga i ugostili domaćinski. Mnogi meštani Čokota njega, međutim, nisu zaboravili. Vladimir Ranđelović odlično se seća mnogih detalja:"Bio je gost našeg komšije, prošle godine preminulog Radovana Đokića, koji se u sumrak jednoga letnjeg dana 1967. vraćao sa niške pijace, gde je prodavao povrće. Na izlazu iz Niša ga je zaustavio mladić u beloj košulji sa kratkim rukavima sa molbom da ga poveze. Komšija Đokić bio je zaprežnim kolima, povezao je mladića i u Novom Selu, koje je između našeg Čokota i Niša, zastali su. Tu je jedan Nišlija, koji je govorio francuski popričao sa mladićem, koji je rekao da putuje kroz Evropu i na Bliski istok, ka Skoplju i da traži gde će prenoćiti. Radovan ga je odvezao svojoj kući, gde je Robert de Niro zatražio da spava u pomoćnoj ekonomskoj zgradi, u senu. Đokići su ga, međutim, odbili i zaista dočekali domaćinski, kao najdražeg gosta, iako su ga prvi put videli."
Sutradan, kada je student Robert de Niro krenuo prema Makedoniji od svojih domaćina dobio je ispečenu srpsku pogaču i paket sira, da mu se nađe na putu.

Tačno godinu dana kasnije, u leto 1968. godine, u Čokot je stigao "folksvagen" nemačkih registracija. Iz automobila je izašao "glavom i bradom" onaj isti mladić, seća se Dragan Đokić, bratanac Radovanov:" Pustio je u međuvremenu bradu, ali stric Radovan ga je poznao. Čim se pozdravio sa njim zatražio je da ga povedu do štale, ponavljajući stalno ime Olga, pokazujući da nije zaboravio ime kobile, koja je bila upregnuta u zaprežna kola kojima se dovezao prilikom svog prvog boravka u selu. Ostao je ovoga puta u Čokotu tri dana. Zajedno sa svojim domaćinima odlazio je u obližnju baštu, sa njima brao paradajz i drugo povrće, dva puta išao sa njima i na pijacu u Nišu i prodavao. Svojom "folcikom" prevozio je robu na pijacu."

U Nišu je Robert de Niro, pričaju meštani Čokota, najviše vremena provodio na pijaci pored Gradske tvrđave, ali i na njenim bedemima i obalama Nišave. Posle tri dana krenuo je za Grčku svojim kolima, ali se u Čokot kod Radovana Đokića vratio samo posle nekoliko sati. Na jednoj usputnoj benzinskoj stanici opljačkan je, neko mu je dok je kupovao benzin iz automobila uzeo novčanik i sav novac. Od svog domaćina, da bi mogao da nastavio put, dobio je novac. Ponudio je da kao zalog ostavi kameru, koju je svuda nosio sa sobom, ali su Đokići to odbili. Tada, na rastanku, rekao je da će sigurno opet doći u Čokot, Niš i Srbiju... Tek mnogo godina kasnije na filmskom platnu žitelji Čokota shvatili su kome su bili dobri domaćini.

!Nadamo se da ćemo preko Novaka Đokovića uspeti da dovedemo slavnog glumca opet u Čokot. Već smo uputili pismo Novaku objasnivši mu našu želju. Čvrsto verujemo da ćemo se opet videti, sigurno nas nije zaboravio, sigurno se, izgovorivši kako se oseća malo i Srbinom u razgovoru sa predsednikom Tadićem, setio svog putovanja pre četrdeset godina kroz Evropu auto-stopom, i godinu dana kasnije automobilom, i naravno našeg sela Čokota i Niša. "— ispričao nam je Vladimir Ranđelović.

Stanovnici pitomog moravskog sela Čokot ubeđeni da će prilikom sledećeg dolaska Roberta de Nira u našu zemlju i njegovog boravka u Srbiji opet sresti sa svojim nekadašnjim gostom, sada velikom filmskom zvezdom. Znaju da je posle pročitanog romana Ive Andrića "Na Drini ćuprija" svojoj kćerki dao ime Drina kao i da obožava našu Srbiju.

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Pet Jun 08, 2012 10:58 pm

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Sre Jun 13, 2012 8:58 pm

Светомир С. Ђукић (Ражани код Косјерића, 29. мај 1882 — Дуизбург 19. октобар 1960.) је био официр војске Краљевине Србије и дивизијски генерал у војсци Краљевине Југославије. За време Другог светског рата био је припадник обавештајне службе Југословенске војске у Отаџбини. Светомир Ђукић био је отац Српког олимпијског покрета. Године 1919. одржана је оснивачка седница Југословенског олимпијског одбора где је Светомир изабран за потпредеседника и у тој функцији предводио је југословенске спортисте на четири олимпијаде и то у Анверсу 1920, Паризу 1924, Амстердаму 1928. и Берлину 1938. године, а такође је био један од иницијатора кандидовања Краљевине Југославије, Београда за домаћина Међународног олимпијског комитета 1938-39. године и петнaeстих олимпијских игара 1948. године.

SRBI I SRBIJA - Page 2 484377_10151211307589968_1496747099_n

SRBI I SRBIJA - Page 2 484377_10151211307589968_1496747099_n

Драгутин Томашевић (Бистрица, 20. април 1890 — Рашанац, октобар 1915) је био десетоструки победник маратонске трке Обреновац - Београд и први учесник Краљевине Србије на Олимпијским играма 1912. године у Стокхолму, Шведска. Занимљивост везана за Драгутина Томашевића је да се 1909. године тркао са возом и победио. Наиме, у то време ишао је воз, ћира, на релацији Пожаревац - Петровац. Драгутин је пошао са железничке станице у Пожаревцу заједно са возом. Претрчао је негде око 40 километара и стигао у Петровац пре воза и сачекао га је на железничкој станици. Драгутин Томашевић је, након Олипмијаде у Стокхолму, започео припреме за следеће игре 1916. године у Берлину, али ускоро бива мобилисан и смртно рањен у борбама на брду Бубањ код Куле. Преминуо је у селу Рашанац, а сахрањен је у родном селу Бистрици у породичној гробници, заједно са својим спортским трофејима. На његовом гробу пише да су га „сахранили његова мајка и његова храброст”. У знак сећања на првог учесника Олимпијских игара из наше земље у његовој родној Бистрици и Петровцу на Млави одржава се „Меморијална трка Драгутин Томашевић“ на деоници дужине 10 450 m. под покровитељством СО Петровац на Млави и Олимпијског комитета Србије.

SRBI I SRBIJA - Page 2 601086_10151211377219968_580717867_n

SRBI I SRBIJA - Page 2 601086_10151211377219968_580717867_n

Naslov: Re: SRBI I SRBIJA Čet Jun 21, 2012 2:03 am

Kako natrpati 50 Srba u telefonsku govornicu?
Kažeš im da nije njihova i da ne mogu da uđu.

» Koliko su Srbi zaista pametni?
» SRBI I VANZEMALJCI......
» SRBI -nestaju li kao narod ?