Olovka piše srcem

First topic message reminder :

Mala srecna minuta u kojoj se to dogodilo,zakacila mi se za uho kao biser.


Treba mi neko da sa mnom živi u kutiji,
neko ko nije niko,
neko ko pali insens,
zatim cisti svakodnevnu pozornicu
(ali ne veruje u rituale),
neko ko udiše vazduh i zatim ga
drži u plucima... u stvari,
Ne treba mi niko
Medutim,
treba mi neko ko srice azbuku...
neko neporušen godinama,
neko izbrušenog stila, koketno bice
sa svilenim maramama,
neko odeven u crno a lagodan
u svojoj koži,
neko ko voli da putuje sam po svetu,
u stvari...
Niko mi ne treba
Treba mi neko ko voli decu
neko ko pravi umetnost,
ali za nju - nema uvek vremena...
neko ko se budi posle podne i pali džoint,
ko roni na dubinu od 1 000 metara
i tu ajkuli glanca zube,
ali ko ni mrava zgazio ne bi,
treba mi neko ko poznaje bolnice,
ko pravi stolice, ko tuca andele,
ko sa davolom tikve sadi, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko je procitao
aleksandrijsku biblioteku,
spasio je od požara
i instalirao u svoj kompjuterski program,
neko ko se rodio u Aleksandriji, Madagaskaru,
Tunisu, u Aino plemenu
u Japanu, u Beogradu u Teheranu u Njujorku
u Rimu u Kazablanki,
neko od svetle misli i sjajna oka,
neko ko pocinje pokret u istoriji
ili ga završava, u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko nežan kao meko
praskozorje, tvrd kao stena Gibraltar,
razuzdan i veseo, težak i glomazan kao ormar,
neko ko jede slatko od ruže, rahat-lokum
ko me pred zoru sastavlja
i rastavlja kao sat,
neko ko hoda kao macka i otvara
žute zenice u ponoc,
neko ko ne kaže ništa
cak ko ne postoji, u stvari i zaista,
Niko mi ne treba
Treba mi kamikaza uzdignutih krila,
neko ko poklanja cvet,
ko ne mrzi svet
i ko se smeje smrti u lice...
Neko ko place usred autobusa...
na sredini koncerta
na polovini razgovora i dok sece luk,
Treba mi neko koga nisam srela,
zavela, ponela, omela, obezglavila,
navela, zanela, ranila...
Treba mi neko ko laje na mesec – u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko pravi muziku,
ko pravi sranja, ko donosi odluke,
neko ko kopa u rudniku, ko radi u banci,
ko cisti slivnik, spava na kiši,
ko glanca kavez u zoološkom vrtu,
neko ko guta asid, predaje etiku,
pegla veš, razmišlja o sutonu,
pronalazi vakcinu protiv SIDE, dosade,
neko ko je završio sa meditacijom
i izašao iz neuroze,
neko iz pecine, iz loše porodice,
neki prosjak koji voli da se smeje,
princ koji krade vazduh iz nozdrve,
orgazam iz pete, koji trebi vaške iz kose,
knjige iz biblioteke,
ko snima film o beskrajnim oblacima
i napuklim ogledalima, ikona mudrosti
i ludosti, znanja i neznanja,
u stvari
Ne treba mi niko
kome mnogo trebam...
Treba mi neko ko cisti cipele,
sece nokte, slaže posude,
posmatra planete, voli nauku,
ima svoje mišljenje, ne gaji predrasude,
ko nema kicmu ali ima auru na mestu
gde hoda uspravno... u stvari,
Ne treba mi niko
Treba mi neko ko razmišlja u bojama,
ko oseca prstima i ko sanja budan,
treba mi neko vešt,
a nesiguran poput akrobate,
ucitelj džiu-džica na elektricnoj stolici
punoj vate,
magnetna plazma u bolnici,
krvno zrnce u plaštu sena,
perverzna princeza na zrnu graška,
ulicni diler sa dosta praška,
pustinjski vetar bez jednog daška,
u stvari... u stvari,
Niko mi ne treba...
niko baš toliko, toliko
toliko
kao
Ti..[You must be registered and logged in to see this image.]

In Memoriam
Postoji jedan neverovatan gad koji se zove
Miroslav Antić
Ždere moj hleb pravi moju decu nosi moja
Odela
Sa mojom ženom leže u krevet na moje
Rođene oči
Jer zna da sam tog trenutka sigurno negde
Daleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kao
Pisca I kao čoveka
Dakle taj koji će na kraju leći u moju
Sopstvenu grobnicu
Pita me jedno jutro šta vam je boga mu
Čoveče
Izgledate mi nekako bolesni
A šta se izvinite za izraz baš njega tiče
Kako je meni
I dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji me
Ostavljaju na miru
A on pere ruke mojom rakijom ima ključ od
Mog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja sa
Mojim plavušama
Dere se u mojoj kući ogovara me svašta
Laže
Deca mi liče na njega a on nosi kravatu
Brije se poznaje neke ljude radi
Svako jutro se tušira pravi se da zna sve
O zenbudizmu
Prevodi knjige čini mu se da ima prijatelje
Mom sinu zamislite svinjariju mome jedinom
Sinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primer
U Pariz
Pokrijem se ćebetom preko glave pustim brkove
A on me i tu pronađe u nekoj ulici Žolive
U nekom bednom hotelu
I vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene
A ne njega
Više ga voli više mu veruje I on to još kako
Koristi
A on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojoj
Ja dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišem
Biografiju
Ovako popljuvan I sam I do krajnosti zgađen
Sto moram da mu javno pozajmim oči I dušu
I ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa Petrovaradinske
Tvrđave
On je uskakao u đačke čitanke
Kad me je doktor Savić lečio od alkohola
On se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukam
Pristajao je na kompromise cerekao se na
Prijemima
Primao je moje nagrade mešao se u moje snove
Jedan licemer

Jedan stvarni licemer
Jedan provincijalac
Jedan koji je trpeo sve ono što ja nikada neću
Trpeti
I koji sada tako fino žuri da crkne umesto mene
Da bi umesto mene
Svinja jedna
Da bi umesto mene što pre jedini živeo

Ljubavi moja. Tražim te ponovo
tamo gdje sve prestaje: u jednom trenu
izmeðu snijega što pada i vatre umiruæeg
na tvome licu, ispod tvoje haljine,
u zraku koji izgovaraš.

Amor mio. Nema imena koje ti ne pripada:
tu je kišno ljeto, godina, grana trešnje,
tu je tvoje tijelo od voska na kome je more
ostavilo svoj sjenoviti kriz. Gorèina,

prazno nebo, tjeskoba, lude rijeèi
na koje ne pristajem dok silazim
izmeðu tvojih ruku i tražim
nagi plaè što ispunjava moja usta.

Ljubavi moja, uzdrhtala na kiši, ona
koja spava na mojoj postelji, prekrivena
mojom rukom, ona koja ne razlikuje više
to što sam stvorio i to što me napušta.

I moju žeð sa tragovima bezumne soli.

Do
sada je trebalo da naucim hiljadu lekcija i naucila sam sve osim jedne
koju nikad necu...Uvek se spoticala, spoticem se i spoticacu se...Nemoj
da verujes ljudima..
Ne pustaj svakoga u svoj zivot, ne rukuj se sa
svima, ne razgovaraj sa njima, ne pricaj im svoj zivot i tajne, jer ce
sve to iskoristiti i pretvoriti u noz sa otrovom i zabiti u tvoje
srce...A tada ce ti reci - To je zivot...
Ne, dragi moji, to je zloba...!!!!

Ispovest jedne antimoderne devojke

Moderna devojka ljubi kroz zube.
Ne nosi gacice ispod mini suknje.
Moderna devojka ne misli o njemu.
Ona poklanja grudi i kosu vetru.

Moderna devojka lenjo stoji na prozoru.
Gleda nehajno niz ulicu, pljucka na noc.
Moderna devojka nikada
Ne telefonira njemu.

Moderna devojka ne vidi nikog.
Ona nokautira pogledom.
Ona mrvi na dlanovima neznost.

Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji
Na cvrstom i zategnutom dupetu.
Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica.
Ona ne strahuje od prevare i druge zene.

Moderna devojka ume da ne vidi.
Ume da ne misli, ume da ne cuje.
Modernu devojku poklanjam njemu.

On je takodje moderan muskarac.
A ja sam neka starovremena,
Arhivski uzorak.

Sa usnama sto se smeju veri i nadi,
Sa telom koje bi samo neznost da mami.
Ja sam devojka koja ne ume da ceka
Ulizujuci se mudro obmani, lazi.

Ja sam devojka koja bi da se ljubi,
Koja bi da misli, da se smeje,
Devojka koja trazi nekog sebi slicnog
Koji ce umeti da je oseti i vidi,
Bez zelje da je od glave do pete promeni.
Ukratko ja sam antimoderna.

Volim da pisem ljubavna pisma.
Jos vise da ih citam.
Ali nikad ih ne dobijam.
Zato ih sama sebi saljem i izmisljam.
Pa se topim od milja
Kao sladoled na suncu, dok ih citam.
Mozda sam ja caknuta.

Ali ja umem da glumim modernu devojku.
I uglavnom svi i misle da sam moderna.
I mogu iz dana u dan da menjam tip, kostim za mimikriju,
i da nateram sebe da budem srecna.

Ja sam devojka za muskarca uramljenog
U sredinu stare retusirane slike,
Za belosvetsku muskarcinu koji je jak
Kao grom i lekovit kao melem.
I koji nikad ne odasilje otrovne strele,
Vec igra pikado sa vremenom i
Koji se smeje, smeje, smeje.

Ponoc je odavno prosla.
Osecam hladan miris zore.
A ja jos cekam da pojavi se
ovaj moj moderni muskarac.
Da pogleda me blago moderno,
Blago podatno.
I da mu se siroko osmehnem.

Pored njega, znam, bicu usamljena
Bas kao i ove noci
Dok slusam o njegovim podvizima,
O uspehu, o neprijateljima, i preprekama,
Uz veliku sansu da i sama postanem moderna
I za ljubav blago, koketno nezainteresovana."

Tanja Mandic :ptica 1 :

To je moj život, onaj odozgo,
onaj čistog povjetarca,
onaj posljednje ptice,
život zlatnih vrhova u tami!

To je moja sloboda, mirisati ružu,
sjeći hladnu vodu ludom rukom,
ogoliti drvored,
uzimati suncu njegovu vječnu svjetlost!

Čekaj me noćno

Čekaj me noćno na letnjem treperenju sunca,
S kojim sam sam u pohode kasnome došao letu,
Lak i gibak ko struna
Na plavoj pozadini vidika.

Čekaj me noćno, jer dan je suviše lak i kratak
Za nežni prkos reči, za zvon ljubavnog guka
U ovom prostoru bez međa, u ovoj korubi neba,
Planina, livada travnih i cveća utišanog,
U ovom krugu zemlje, i voda, i glasnih ptica,
Orlova širokokrilnih i čavki vranih boja
Koje zatamne zrenik
Zastorom svojih krila.

Čekaj me noćno ko suton ljubavni zagrljaj mraka,
Kad svetlost se slije u tamu i kao potok spusti
Niz glatku zvezdanu putanju,
Niz tvoje ruke i lice, niz kose i mlečne grudi,
Niz padinu mladog stasa i uzburkana bedra,
U kojima ljubav se ljuška kao u vodi žubor,

Kao u ptici pesma,
I kao urlik u vuku
Na gladnoj ledini noći, na oštrom sečivu mraza,
Na talasanju svih čula
Svih bića i svih stvari.

Čekaj me noćno, jer leto samuje uoči zore
Kad pođe da nas traži
I stvori novi zanos.

Tasa

Ovdje sam u trazenju svoga puta.

Jucer sam se zaustavljao pred tobom, o stablo,
Skidao sam sesir, sav sam se poginjao
Pred tvojim zelenim deblom
I pjevao sam tvojoj ljepoti.

Danas ne. Zaustavih se tek
Da osjetim lagano tvoju sjenu
I da vidim da li presrecem tvoj put,
Svoj izgubljeni put.

Ne pitaj me, o stablo,
Koji je to put!

Pusti me da ga nadjem dok je dana,

Gle: oko nas
Noc udesno kruzi.

Zagledaj se u ovaj dan
jer on je zivot, zivot zivota.

U njegovu kratkom dahu
skrivene su sve istine,
sva zbilja postojanja tvoga:

Blazenstvo rasta, divota rada,
blagoslov ispunjenja.

Jucer je tek san,
a sutra tek slutnja.

Dobro prozivljeno danas
u sretni san pretvorice jucer,
a svako sutra u slutnju puno nadanja.

Stog dobro zagledaj se u ovaj dan!
Takav je moj pozdrav zori.[You must be registered and logged in to see this image.]

Moja duša

Moja duša je prazni karusel u sutonu

Poema no 5

Da bi me ti bolje čula,
moje reči
postaju tananije ponekad
kao tragovi galebova na pesku.
Đerdan, praporac opijeni,
za tvoje ruke kao grožđe slatke.
I gledam ih, daleke moje reči.
Tvoje su više nego moje.
Pužu kao bršljen po mome starom bolu.
Penju se po zidovima vlažnim.
Ti si uzrok ove krvave igre.
One beže iz moga tamnog skrovišta.
Ti, samo ti sve ispunjavaš.

Bosalto

Nitko i ništa,
sada sve,
jedini razlog ,
tvog plača i smeha ,
ljubav koju moliš ,
i čekaš u tišini koja me boli...
Tražiš oprost ,
opravdanje za sebe ,
vreme koje nije trajalo ,
bilo dovoljno ,
da stane moja duša ,
kroz niti tvoga daha ,
iščezli gutajući gorkost ,
topline koja sleđena luta ,
izgubljena ispod prolivenih suza ...
-panonski galeb-

Dodirni me ,
ne govori ništa ,
takni mi dušu ,
ponesi kroz bujucu usnulih snova ,
nek nebom hiljadu ptica polete ,
rapsodija boja plavetnila ...
Didirni me ,
poljubi me u trenu ,
kad biserne kapi liju ,
peku poput lista koji ogoreva,
u žaru pepela tvojih ruku,
blaženstvo ,
osećaja podrhtava u srcu ....
Dodirni me ,
glasom šaputanja ,
nek se akordi prelivaju dodirima usnama ,
pronađi to skriveno u meni ,
miris duše nemira ,
pokreni lavinu dodira ,
upletenih duboko ...
Dodirni me ,
jednostavno ,
bez razmišljanja ,
vremenom koje stoji ,
zagrljeno u sazvežđu sjaju oka ...
Dodirni me ...
-panonski galeb-

Na bezdanu prolivenih kapi
stojim umivena svežinom
otrzvenje upleteno
između tišine koja odzvanja ...
Lopov lopovu kad krade
prekrivenim sjajem izliva oka
u srcu spava nemirna ptica
skupljenih krila leti ...
Ljubav što u meni kaplje
prodire postojenjem nepostojećeg
taj tupi zvuk kapljica
što padaju u bezdan moje duše ....
-panonski galeb-

I šta je bol ,
naspram ove ljubavi
što u nedra nosim ,
vrata neba širom otvorena ,
čarolija skrivena što zrači ,
usnula u svaku poru moga tela ...
Povetarac nežno nosi deliće ukopane ,
srasle s dušom koja se suzom moli ,
uspomene još dišu u meni ,
u dolini plača gde se kupa nada ,
puštajući deo sebe ne od straha,
već željom da se ponovo rodi...
-panonski galeb-

odirom dodirnuti,
prozračnu tpicu ušuškanu u gnezdu snova ,
gledajući vetar ukusom meda ,
topeći pahulje u sebi što veju ,
osetiti povetarac što šapće i kuca ,
telom se prožima razlivena boja
odišući trenutkom koji zrači u nijansama ,
nove romanse se bude kroz te dodire
dotaknute imenom što se ljubav zove...
–panonski galeb -

Miris jutra odiše kroz nas ,
stapajući deliće rasute po podu ,
stopljene u snu beline
što razbija strah nemoći ,
zračka koji prodire
budeći u slutnji da je možda kraj ,
na putu novoga otrezvenja
u dahu koji seče niti spone ,
rašiveni šavovi raspliću dan
kad ledeno sunce zavlada između nas ...
Predala se zora,
slobodna da luta na prstima mašte ,
gde još oseti se miris opijenih želja
kad se otvore cvetovi koji bujaju u nas ,
misli se toče u sene kad ruke prekriju lice ,
idući tragom opijenih snova koji blede ,
ostavljajući trag sećanja s bolom i setom ,
udahnuti bar još jednom jutro ...
-panonski galeb -

Peče ova gorčina boli
u nedostojanju jednom drugom ,
što bukti u meni u tebi ,
jednostavno na putevima raskršća ,
saplitani u pogledu zenica što kapaju kapi ,
željom opijenom u dodiru ,
kad dvoje kucaju u jednom u daljini ,
udišući vrhovima usnama skrivajući tajnu ,
obavijenu drhtajem protiv svoje volje ,
izdate na licu kad krenu te jesenje kiše ,
nošene naletom vetra prekrivem stazama ,
puta do doma u sivilu pogubljene magle ,
gde se rađa radost pri pomisli i htenja ,
preplave poplave i prodiru ,
tamo gde je delić duše ostao ...
-panonski galeb-

Zana ,zatekla si me poput malog deteta koji se raduje onome što je najsvetlije ,kome pruža tople zagrljaje .... jer najlepši osećaj je istog ukusa ,kad vidiš da neko kroz dušu prostruju osećajući to dete što sniva .... Hvala je malo reći ,al prija kad drugog dodirne nečija duša ....

---

..Panonska,lepo pishesh pa zashto da ne postavim..cmoka velika

Neka mene u tvom jutru...

Jesam li...
Prividna tišina
nakupljenog krika...
Jesam li...
Caša rose
skupljana jutrima...
Jesam li...
Nemir u tvom nemiru,
dotaknuta zora
nocima prosutog dodira...
Jesam li..
Prašina zaostala iz
nekog drugog vremena...
Skrivena u jednom
dijelu tvog svemira...
Jesam li...Ne pitaj se...
Obriši rosom svaki
nataloženi nemir...
Neka mene u tvom jutru...
Cistom..svjetlucavom
Ljubavlju obogacenom...
Ne pitaj više..
Jesam li...
JESAM...

Daljina je za ljubav kao vetar za vatru, gasi malu a bukti veliku!

---

Ljude spajaju  mesta ,gradovi ,mostovi   ,neshavatajući  da ih ih spaja  misao i reč čak i kad je prećutana ,to su pogledi  koji izviru iz duše  kad se svije  ono sićušno u nama ,kad seta ,tuga ,bol i osmeh  se pomeša  u istančanu rapsodiju ukusa adrelina .Šetajući  bulevarom svojih snova  ,na raznim raskršćima  gde se uliva  i sliva   ta nada,  da dobro još negde postoji  u čistoti  nazvana ljubav ...

---

Veče  je davno spustilo  plašt nad gradom  ,svetiljke   poput svica   nežno posmatrale  prolaznike .Nekako sve  utihnulo ,ulice sumorne kao i misli na klupi staroj ,urezanih imena  koje štrče  , otvarajući  životnu bajku 1001  izgubljenih snova .Pitah  se ,gde su nestali ,starac  mi odgovori  „ tu su  duboko u mana ,samo ćutke prošetaju  kao što reka teče  ,spojene  u plaču ,prokljinjajuči sudbinu svoju „.Ustežući se da nepustim   suzu ,jer osetih   da pogledom  starac traži izgubljeno slovo ,koje je  progutao  davno sa pelinom ispijenim ,tu  baš tu  na toj klupi  su sreli  pod vedrim nebom  s pogledom na reku  koja mirno još teče ...    

---

 Činilo se  da je samo prošao tren  ,al godine  zatvorile su krug  ,uzaludno  tražeći svoje srce ,proklinjući taj dan  kad nije smogao snage  da se odupre  svome ponosu ,jer želja  zaslepljena  uvukla ga je u rukavcu  gde  je godinama taborio  ugrižen u mulju .Pitah ga  onako smerno  ,detinje  „zašto  gleda reku ,ka njen odsjaj  je iluzija nepovratna , da lagano nosi  u dubine  nepoznate  koje   kruže u viru ,da tu nema  povratka ,da se stapaš   ,postaješ sopstveni udavljenik  pružajući samom sebi ruke „.I kanu suza  iz starčeva oka  ,duša  je progovorila ,da  je ona tu  u reci  ,da pluta ,da je ona ta sena  odsjaja  što gleda   i kad meseca nema . Ona je tu  ,tu spava ,počiva  njena krhka  duša  čekajuči  dan  kad će  igrati svoj ples  u zagrljaju  onoga dana  kad je sve  bilo od rumeni ,kad se nebom razlivalo jedno nežno srce  koje  je kucalo  u dvoje ...  

---

 Starca  nisam  više nikad srela ,al jednoga dana  zablistalo je očaranost ,jer  izgubljena  slova  su  stajala jedno  pored drugog ,igrala  svoj ples ,ne običan  već  veličanstven ,šireći  i dižući se u visine   neprgledne  mladosti  što nebom pluta  na reci  odsjaja  gde se ogleda vreme   u trenu .Možda   tužno ,jer  jedan život svoj ples  prerano  ugasi stvarnost  ,a drugi   godinama kružeči u istom danu  ,jer nije smogao snage da se odupre   i priži ruku iz nekih razloga  godinama  taloženim  u trenu gde je sve stalo  čekajuči  zrno hrabrosti  da mu  oprosti  i  nežno zagrli kao  i onog dana  kad su se sreli …  

---

  Možda  se svi pomalo vrtimo u krug začaran  iluzijama ,gde se prepliće  stvarnost  i želja  da verujemo u neki drugi svet ,na pola puta  zaustavljeni  kad  gledamo sasvim nekim drugim pogledima ,jer mogu proći godine  ,lutati čudnim putevima ,al  I dalje  će mo voleti dodirom  bez dodira plašeći se  buđenja   ,bola ,neshvatajući  da je  ta bol  dodir  koji srce   samo stvara …  

---

                    -panonski galeb -

---

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     

Panonska :bravo:

Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime
i kad nam srca biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života vode
odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene.

Odbolujem svaku pjesmu
koju ti ni cuti neces
sto na srcu nemam cesmu
da te pustim da izteces

Da ozdravim treba dana
i godinama ja se bojim
krv je moja otrovana
usnama i grijehom tvojim


Treba vremena i vremena
da zaboravim te ja
svaki dan nase ljubavi
dva su dana sjecanja

Cak i suzu znam da pustim
koju nikad vidjet neces
sto na srcu nemam cesmu
da te pustim da iz teces

Da ozdravim treba dana
i godinama ja se bojim
krv je moja otrovana
usnama i grijehom tvojim

Jednog dana na plaži se sretoše Lepota i Rugoba.
"Hajdemo se kupati u moru", rekoše.
Skinu se i zaplivaju. Nakon nekog vremena Rugoba izađe iz mora, obuče odeću koja je pripadala Lepoti te pođe svojim putem.

Kad je iz mora izašla Lepota, ne nađe svoje odeće.Budući da se stidela hodati gola, obuče Rugobinu odeću te pođe svojim putem.
Ljudi i danas počesto zamene jednu za drugu.
Ipak ima i onih koji prepoznaju Lepotu bez obzira na to kako je odevena, kao i onih koji prepoznaju Rugobu ne dajući se zavesti njenom odećom.

Tu sam....
Sada i ovde....
Već sutra će biti neka druga
Poput smene dana i noći
Neko ode a neko će doći
Kad me ne bude jednog dana
Potraži me među ovim redovima
Kad me ne bude jednog dana
Ja ću se sakriti u slova,
Uvući u nečije knjige
Samo da budem tamo
Gdje ćeš biti ti
Kad me ne bude jednog dana
A ti ćeš me hteti naći
Ja ću i onda živeti u pesmi
Živeti u nekoj priči
I voleću te beskrajno
Kao i ovu pesmu...

Samo da se uz tebe budim
meni na svijetu ne treba više.
Da svaku tvoju mijenu slutim.
Da zrak u tvojoj blizini dišem.

Samo da tiho uz tebe šutim
prisutan kao svjetlost bez glasa
i da ti oči očima ćutim
kao da ću te izgubiti
sad,
ovog časa.

...Mi smo se ipak negdje sreli
izvan života, izvan kruga.
Iako sami, još nas veže
od misli most, od suza duga...[You must be registered and logged in to see this image.]

Ja te obožavam kao nebo noću,
O posudo tuge, i tvoju mirnoću
Ja ljubim sve više što mi bježiš dalje
Pa i makar mislim da te tama šalje
Da bi ironično razmak povećala
Što ga je do neba već priroda dala.

U divljem naletu nasrćem i skačem
I k'o crv lešinu ne bih dao jačem!
I meni je draga, u očaju slijepom,
Čak i ta hladnoća što te čini lijepom.

Zdravo, ja sam Ana, i bas sam komplikovana. I veliki sam emotivac. Naravno, komunikativna sam. Ako si nesto propustio, sve snimam preko svog Iphone5, nadji nas na YT posle ovog extra dejta.

Zasto smo sebi dopustili da glumimo kretene sa MTV-a, da upadamo u najgore moguce klisee i da se predstavljamo kao drustveni retardi i attention whores, a kad ostanemo sami, prepadnemo se jer ne znamo s kim smo ostali? Na ovogodisnjem Sajmu knjiga mogla se videti plejada novinara zutih casopisa, istrosenih voditeljki, neostvarenih glumaca a svi u ulogama novokomponovanih pisaca koji ponosno pokazuju svoje novo cedo ciji je naziv dovoljno mejnstrim da je jasno o cemu je, kako pocinje, a u vecini slucajeva i kako se zavrsava njihovo remek-delo. Zato je jedan od najvecih decjih pisaca, Ljubivoje Rsumovic, dosao da promovise svoju novu zbirku pesama i jedino se sa njim slikala Mara, cudnovata zena-devojcica sa metalnih osmehom i pegama. A Suzana Mancic, u stilu Merilin Monro, sedela je na barskoj stolici pored Alnarija i kao u Casablanci, cekala da joj neko plati pice (kupi knjigu). E moj Rsume…

..moja cerka je u u potpisu:))

Nocas je nebo prepuno oblaka,
nocas je nesto tuzan ovaj grad,
mozda je draga drugog poljubila,
mozda su svi ovi ljudi izgubili san.

I sve je tiho,niko ne dolazi,
umorna soba zeli da zna,
zasto se cuju samo moji koraci,
i zasto nikoga ne cekam ja.

Nikad ne pitaj gde plove brodovi,
nikad ne zeli da bas sve znas,
i nemoj nikad nebo da pozelis,
pre no sto budes spreman da prezivis raj.

Nebo ne gledaj,zvezde su daleko,
ja nisam znao jer nisam pitao,
mozda je zivot ustvari pakao,
mozda je istina i lazljiva pomalo.

Sta ce mi ljudi,oni su dosadni,
sta ce mi draga kad je lazljiva,
ja samo zelim da zaboravim,
da vreme prolazi,da dolazi mrak.

Zaljubljen u ljubav - Josip Pupačić

Volio sam je
kao travu
i kao jasenje,
ko trstiku i kanarinca,
ko uspavanku
i majčino budjenje.
Zaljubio sam se u nju,
u malu djevojku,
u njezine prste nemoćne
u struk kostelje moje
zelene.

Volio sam je,
vodu divljeg jezera,
dijete u povoju,
vitku i brzu
jegulju.
Nju u čijim se kosama
migoljila magla,
nju, čiji je vrat
skladni snop žita,
čiji je hod šetnja paprati.

Nazivao sam je
vidrom i lasicom,
rijekom i pašnjakom,
srnom
i janjetom.

Jer se svlačila kao zora,
jer se podavala kao svijeća
i otimala
kao živica.

Volio sam je kao ženu,
ko dijete,
ko brata,
volio sam je kao mir
i kao povratak
Nju, vodu divljeg jezera,
dijete u povoju,
vitku i brzu jegulju

Neko drugo more
jutrom ti osvice pod
oknima.

Neka druga ruka
u snu ti kupine na
dlanu nosi.

Neko drugo lice u
tvojoj bistroj se zeni
ogleda.

Neko drugo uho iz
sna tvoga,
muziku za svoje uho
izbira.

Neka druga senka podnevom
dotice.

Ali niko drugi u tvom
snu
ne usni
a da u
budnom oku
osvane.

Ti živiš u svim mojim slovima,
u svim mojim pjesmama..
.Svaka moja priča s tobom počinje,
s tobom završava ..
Hodaš kroz njih, život im donosiš
Budiš me u snovima…
Danima tuge, prkosiš…
U svakom razmaku,između riječi
Svakom zarezu, sjetno napisanom
Dođeš i odeš…
Ostavljaš sreću, da me liječi..
U mirisnom polju snova
i u mislima ... u srcu u snovima
u osmjehu u koracima mojim
si samo ti...
topao
njezan, sjetan. ...
drag i nasmijesen ..
i ostati ces
tamo zauvijek
snova i rijeci uvijek cu imati
Moji snovi
Nkada neće prestati…
Sve riječi srca
nikada necu moci ispisati ..

N.N.

za Andjelku :rlol:

Andjele


Zatvori oci, ispruzi dlanove
saljem ti svoje dodire i mirise,
znam da ces me osetiti,
ljubav ne zna za granice i daljine.

Ona nadjacava odjeke u tami,
prkosi vetru i kisi
i bez imalo straha putuje ka tebi,
jer ti ceznes za nasim nocima


Zatvori oci i oslusni....
moje Srce kuca samo za tebe,
cujes li moje duse glas,
peva samo za tebe maleno moje


Nemoj se plasiti,
zvezde ce ti obasjati put,
ljubav ce te dovesti k'meni,
cekam te tamo gde sam se prvi put
pomolio Gospodu za nas..

Dodji andjele moj,
jutro ce svanuti u hiljadu boja,
a moje oci trazice samo tebe...

Dala bih sve


Dala bih sve,
da te imam makar jedan tren,
da lezis pokraj mene,
dok ja sanjam nedosanjane sne.

Zivot,sreca,tuga i smeh..
nisu nista bez tebe...

Dala bih sve,
za samo jedan trenutak pored tebe,
za samo jedan pogled tvoj,
da uzivam u toj noci poslednjoj...

Sitnice znace sve,
ali samo kada si ti pored mene...

Dala bih sve,
bez obzira na sve one reci okrutne,
da si pored mene,da ti mogu reci volim te...

Zivot je jedan,
ali bez tebe mi se cini totalno bezvredan...

Dala bih sve,
Za samo jedan zagrljaj tvoj,
da mi u dusi bude veciti mir I spokoj

Dreams of the heart


At the birth of the sunrise...
trough wind and the sun
...a song did play
in the soul of one man.

Long miles away, simse so close
it sang of desire and longing
...it played in his heart.

Caresses of the soul
passions and whispers
wondering...
if solace hides in the distance
knowing that others may not understand
that his body shivers, for the touch of her hand.

I will dream this nite
and seek her touch
in the realm of astral
to find the one
with the passion she-mate
brough by plastic and wire and a strange twist of fate.

And there all will happen
that is dreamed off
he will feed her with fiery love
she will give him the touch that she has
wrapped up inside them
...free now at last.

To kiss her so sweetly
and hold her so close
...to fall asleep in his arms, so tender...so charming...
a part of the dream they do know

and say their goodbyes in the name of the love
and meet once again...at the end of the sunset.

Zelim,Trebam,Nadam se...

Zelim usne koje ce strasno da me ljube,
oci iz kojih vatra gori,
srce koje ce ludacki za moje da se bori,
one slatke male reci kad ljubav progovori.

Trebam nekog da me voli,
nezno ljubi i kraj mene da se budi.
Svakog jutra da mi jastuk meke grudi budu
da se zauvek izgubim u ljubavnom krugu.

Nadam se da cu opet leteti krilima ljubavi,
osmeh svom srcu zauvek vratiti,
zaplesace opijeno slatkim nektarom ljubavi i
sva tama ce nestati, svetlost ce je zameniti.

Cuvar Ledenog Brega

Noci usamljene , oci izgubljene, pokosene,
dusa pospana, srce tiho jeca,
Oh kako boli ovaj mrak sto ga u sebi cuvam ja.

Reci mi nebo, sapni mi tajnu sveta, gde sad njegovo srce seta?
Da li je sam kao i ja ili ga neka tudja ruka miluje,
misli li na mene i da li mu ikad suza krene
Seca li se i on srece i spokoja ili samo popijenih otrova?

Cigareta u ruci, casa na strolu do pola ispijena,
druga ruka olovku drzi i po papiru tugu sara.
Toliko reci ali praznih, izgubljenog znacaja, najava povlacenja.

Vise nema pogleda maznih,ostadoh ruku praznih,
usne na usnama, slatkih igranja,
sve je to nestalo, iscezlo, otislo.
Ostalo je samo jedno srce kroz koju kosava duva,
dusa cuvar ledenog brega.

Ingeborg Bachmann

Liebe: Dunkler Erdteil (Ljubav: Mracna strana sveta)

Der schwarze König zeigt die Raubtiernägel,
zehn blasse Monde jagt er in die Bahn,
und er befiehlt den großen Tropenregen.
Die Welt sieht dich vom andren Ende an!

Es zieht dich übers Meer an jene Küsten
aus Gold und Elfenbein, an seinen Mund.
Dort aber liegst du immer auf den Knien,
und er verwirft und wählt dich ohne Grund.

Und er befiehlt die große Mittagswende.
Die Luft zerbricht, das grün und blaue Glas,
die Sonne kocht den Fisch im seichten Wasser,
und um die Büffelherde brennt das Gras.

Ins Jenseits ziehn geblendet Karawanen,
und er peitscht Dünen durch das Wüstenland,
er will dich sehn mit Feuer an den Füßen.
Aus deinen Striemen fließt der rote Sand.

Er, fellig, farbig, ist an deiner Seite
er greift dich auf, wirft über dich sein Garn.
Um deine Hüften knüpfen sich Lianen,
um deinen Hals kraust sich der fette Farn,

Aus allen Dschungelnischen: Seufzer, Schreie.
Er hebt den Fetisch. Dir entfällt das Wort.
Die süßen Hölzer rühren dunkle Trommeln.
Du blickst gebannt auf deinen Todesort.

Sieh, die Gazellen schweben in den Lüften,
auf halbem Wege hält der Dattelschwarm!
Tabu ist alles: Erden, Früchte, Ströme...
Die Schlange hängt verchromt an deinem Arm.

Er gibt Insignien aus seinen Händen.
Trag die Korallen, geh im hellen Wahn!
Du kannst das Reich um seinen König bringen,
du, selbst geheim, blick sein Geheimnis an.

Um den Äquator sinken alle Schranken.
Der Panther steht allein im Liebesraum.
Er setzt herüber aus dem Tal des Todes,
und seine Pranke schleift den Himmelssaum.

Trag

Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova.
...........Miloš Crnjanski

Srce ima povest u suzi što leva,

u velikom bolu ljubav svoju metu;

istina je samo što duša prosneva;

poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,

tvoj plast sunčani od mog sna ispreden:

ti beše misao moja očarana;

simbol svih taština porazan i leden,

A ti ne postojiš nit si postojala;

rođena u mojoj tišini i čami,

na suncu mog srca ti si samo sjala:

JER SVE STO LJUBIMO STVORILI SMO SAMI!

Ljubav je kao snaga: ako je vise trošiš, više ćeš je i imati.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja, već bi se pretvorile u vetar.
Kad bi potoci ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali okeani.
Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, već bi postali beskonačni.
Kad bi vreme ovako umelo da voli, kao ja, već bi se pretvorili u večnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, već davno bila bi zvezda.

NOVE SNIVAM
Snove snivam, snujem snove,
snujem snove biserove,
u snu živim, u snu dišem,
al' ne mogu sitne snove,
ne mogu ih da napišem.

Snove snivam, snove snujem,
u slike bih da ih kujem,
al' su sanci poletanci,
ne mogu ih da prikujem
srcu mome laganome.

Al' nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.

А кад ми дође да прсне глава
о тог живота хридовит крај,
најлепши сан ми постаће јава,
мој ропац њено: 'Ево ме, нај!'
Из ништавила у славу слава,
из безњенице у рај, у рај!
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогуде,
задивићемо светске колуте,
богове силне, камоли људе,
звездама ћемо померит путе
сунцима засут сељенске студе,
да у све куте зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Санта Мариа делла Салуте.

Hellen i M.Antić
Није то никаква бајка.
Безазлени нека запуше своје румене уши и - ћуте.
Заволели смо се
понешто псећи и светачки,
и заковали једно у друго најбељим ексерима зуба.

Испричали смо нешто раменима и рукама
што у преводу на дисање значи-љубав.

Детињство је те ноћи отишло босоного из њених ципела.
Махало је шареним коцкама, књигама бајки,
играчкама и сновима.
................................................
Одједном смо имали сувише руку
везаних у сулуде чворове.
Паралисана ноћ на поду
увлачила је вунасту њушку у рукаве пиџаме
и зидови су расли, и расли,
и неспретно имитирали борове.

Није то никаква бајка.
Само, сећам се,
она се нешто прво мало изгубила.
После је била сасвим ја,
тако да је нисам ни препознао више.

У мраку зеленом од кише
руке су добиле крила и одлетеле некуд
до болести далеко,
далеко до: никад више.

После је заспала.
Био сам у њој будан исав ломан,
и сав рањив.

Спавала је као моја припитомљена кожа,
као моји рскавичави лактови,
моје подеране ноздрве
и опаране жиле на рукама.

Детињство је сасвим, сасвим отишло из њених ципела.

Без ње су склопиле очи све лепе лутке на свету.
Без ње су плишани медведи савили мале руке
цицаним, мусавим пајацима око врата.
Бајке су из шарених књига побегле сасвим нечујно
на неку другу планету
да сутра другом кану у очи мрву злата.

Није то никаква бајка.
Склупчана као наранџа,
сва мека, сва ситна и сва млака,
она је спавала у мом изгладнелом уху
и цреповима шака.

I srušiše se lepi snovi moji,

Jer glavu tvoju venac sad pokriva,

Kraj tebe drugi pred oltarom stoji -

Prosta ti bila moja ljubav živa!



Čestit'o sam ti. I ti reče "Hvala!"…

A da li znadeš da se u tom času

Granitna zgrada mojih ideala

Sruši i smrvi i u pep'o rasu?



Al' ne! Ne vidim od toga ni sena:

Po tvome licu radost se razliva…

I svršeno je! Ti si sada žena -

Prosta ti bila moja ljubav živa!



Ja neću kleti ni njega ni tebe,

Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;

Ja neću kleti čak ni samog sebe,

Jer ja bih time svoju ljubav kleo.



I našto kletve! Našto ružne reči?

O sreći svojoj čovek vazda sniva;

Bol, jad i patnju smrt jedino leči.

Prosta ti bila moja ljubav živa!



Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:

Da Bog da sunce sreće da ti sija!

Sve što god počneš svršila u sreći!

Sa tvoje sreće biću srećan i ja.



I svakog dana ja ću da se molim

Kad zvono verne u crkvu poziva…

Ja nisam znao da te tako volim

Prosta ti bila moja ljubav živa!



Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:

Sva patnja što si pis'o njoj k'o ženi,

Nek mimoiđe nju, i neka padne

Na onaj deo što je pisan meni!



Usliši ovu molitvu, o Bože!

I duša će mi mirno da počiva:

I šaputaće večno, dok god može:

Prosta ti bila moja ljubav živa!



I onda kada dođe ono doba

U kom će zemlja telo da mi skriva,

Čućeš i opet sa dna moga groba:

"Prosta ti bila moja ljubav živa!"

Pesma za nas dvoje - Antic
Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Po obrazima vetar me mlati.
cupa drvecu zutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smesan i mokar,
zasto je nisam sreo nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?

Mozda je sasvim do mene dosla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajuci prosla.

Mozda smo celu jesen obisli
u zudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoisli?

Da. Mora biti da je tako.

Josh te se ponekada setim i tad mi u ocihma prodje sena tuge
i stanem listat stranice albuma al ne mogu zaboraviti da si u zagrljaju tame.
Josh zivish u mojim ochima,
snovima josh te volim isto kao i pre.
Ona te ne moze oteti mojim mislima

jer kao ja ,ni smrt voljela te nikad nije.
Josh i sad pozelim vidjeti te,

osjetiti toplinu ljubavi tvoje,

al znam da je prekasno za sve

jer u ljubavi ima mijesta samo za zive!

Mastam,letim daleko od swega,od owog sweta sumornog i siwog,
od owe tuge u mislima bezim od boli,samoce,tamo daleko...negde iza duge.
U sebi swako cuwa swoj cilj,zwezdu wodilju i izwor snage i neku ljubaw,
daleku,tajnu,i ljude woljene,ljude drage...
U krwi nam je borba i rat,za neke stwari koje su "kao wazne"!!!
Niko ne misli na prawu ljubaw,onu koja je samo za snazne,prawe heroje...
Moj ziwot zawisi samo od mene!!!i put do zwezda cu uwek preci,bez obzira koliko tezak bio,
to je put,put sto wodi ka mojoj sreci...
Nekad je tesko,nekada padam,mislim..."NE MOGU WISE OWAKO" a onda se setim da njima znacim,da ce me woleti jako.
Jedini cilj u mom ziwotu je porodica!!! i sigurnost sto ona pruza...
Iljubaw,smeh,zagrljaj,sreca jer ljubaw od nas prawi heroje,jer ona je i od beskrajnog neba weca...
i od "ZWEZDA STO CE JEDANPUT BITI MOJE".....

by ghost

Hajde nocas dodji i sa mnom zaplesi
moje srce tvoje ce da tesi,
i tebi cu da napisem baladu
stalno milsim na devojku u jednom gradu.

Njene usne su sladje od meda
da ih poljubim daljina mi ne da,
ali me nesto sa njom ipak spaja
to nesto me i od nje razdvaja.

Da je ponovo vidim-to zelim
sa njom ljubav zelim da delim,
zelim da me sudbina sa njom spoji
da je vise ne vidi moje srce se boji.

Voleo bih da si pored mene sada
u tebi lezi moja jedina nada,
ja te sanjam svako vece
tvoji poljupci mene lece.

Ako te rastuze zvuci gitare
i ako ti srecu drugi pocnu da kvare,
nemoj da izgubis veru u sebe
jer ja verujem u tebe.