VERSKI PRAZNICI

First topic message reminder :

Svi hrišćani koji slave Uskrs po gregorijanskom kalendaru, obležavaju danas Veliki petak, dan kada je Isus Hrist raspet na Golgoti. Prema verovanju Hrist je podneo žrtvu raspeća kako bi izmirio Boga i grešni ljudski rod, jer je Adomovim grehom u Rajskom vrtu čitavo čovečanstvo raskinulo vezu sa svojim Tvorcem.
Crkva na današnji dan propisuje post i uzdržavanje od bilo kakvog slavlja. Crkvena služba na Veliki petak sastoji se od tri dela. Prvi deo počinje službom reči s čitanjem muke Hristove iz Jevanđelja po Jovanu, a završava se molitvom vernika. Drugi deo je klanjanje s ljubljenjem krsta i pevanjem tužaljki, dok se u trećem delu bogosluženja deli sveto pričešće.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА 2. август по новом / 20. јул по старом

Свети пророк Илија боговидац и чудотворац, родом је из племена Аронова из града Тесвита, због чега се зове још и Тесвићанин. Када се Илија родио његов отац Савах видео је око њега анђеле који га повијају огњем и хране пламеном што је било знамење његовог пламеног карактера и силе огњене.Младост је провео у добоком размишљању и молитви, често потпуно сам у пустињи. У то време јеврејско царство било је подељено на два дела: једно са престоницом у Јерусалиму, а друго у Самарији. Свети пророк Илија ту се сукобио са израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Они су се клањали идолима и одвраћали народ од праве вере. Великим чудесима Илија је доказао силу и власт Божју. Затворио је небо и киша није падала три и по године, а огњем са неба запалио је жртву своме Богу. Молитвом је потом послао кишу на земљу, чудесно умножио брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсао јој умрлог сина. Цару Ахаву и његовој жени Језавељи прорекао је ружну смрт што им се и десило. На Хориву разговарао је пророк Илија са Богом и чуо му глас. Пред смрт је узео за наследника у пророчком звању Јелисија и, најзад, отишао у небо у огњеним колима, са огњеним коњима.

Ilija Tesvićanin, nazvan tako po
rodnom gradu u Galadi, živeo je u Izrailju u IX veku pre Hrista.
Tadašnji car Ahav, pod uticajem svoje žene Jezavelje, beše napustio
veru Mojsijevu i umesto Jehove slavio tudje bogove. Prorok Ilija
suprotstavio se caru prebacivši mu otpadništvo i prorokovao sušu i glad
zbog slavljenja tuđih bogova. Činio je čuda kroz koja je Bog pokazivao
Izrailjcima svoju pravednost. Zbog nepravdi koje je car činio narodu i
gramzivosti, Ilija mu je prorekao da će njemu i njegovoj ženi psi
lizati krv posle smrti, što se i obistinilo.

"Prorok Ilija išao je po Hananu u pratnji svog učenika Jelisija. Kad
stigoše u Jerihon, na oči pedeset drugih proroka udari plaštom po
Jordanu i voda se razdvoji na dve strane. Kad pređoše na drugu obalu,
podiže se grdan vihor, ognjena kola s ognjenim konjima rastaviše ih i u
vihoru odnesoše Iliju na nebo." Sveti Ilija prema tome nije umro, već
je živ otišao na nebo.

Praznik ovog velikog proroka slavi se 2. avgusta i zove se Sveti
Ilija. Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja ili kako na vatrenim
kolima ide na nebo, ili kako drži nož u ruci kao znak da je njime
poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil, ili kako sedi u pećini
gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.

Srbi su, prelaskom u hrišćanstvo, mnoge osobine svog starog boga
Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Po narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku
četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava
njegovih kola kojima se on vozi po nebu i oblacima.

Ukazom iz 1924. godine, određeno je da se Sveti Ilija slavi kao
vazduhoplovna slava. Obeležavanju slave pridavan je veliki značaj. To
su bile prave narodne svetkovine na svim aerodromima.










Prikačene slike

СПЦ и верници данас 02.08.2010.славе празник светитеља Илије,како га још у народу зову Свети Илија Громовник.





На иконама свет Илија се представља како на ватреним колима иде на небо или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахаиа а гавран му доноси храну.

Danas je prvi dan posta, tako da- Ramadan karim!


P.S. Nije kasno

Hvala ti Dani.....ako Bog da.....insallah.....

Počeo je ramazan, muslimani se okreću postu i molitvama


Sinoćnjim zalaskom sunca nastupio je mubarek mjesec
ramazan 1431/2010. godine, a prvi dan posta je danas, 11. augusta.
Ramazan je mjesec objave Kur'ana koji će muslimani provesti u postu i
ibadetu.
Foto: Sarajevo-x.com



Prema Takvimu Rijaseta Islamske zajednice ovogodišnji ramazan ima 29 dana, a prvi dan Ramazanskog bajrama je 9. septembra.

Ramazanski post je treći od pet stubova islama. Za vrijeme ramazana
islamskim je vjernicima od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje
bilo kakve hrane, pića, te seksualni odnosi i pušenje duhana.

Od njih se također očekuje da što vjernije slijede učenje poslanika
Muhammeda, što uključuje i izgradnju dobrih međuljudskih odnosa. Važnost
se pridaje čistoći misli i djela. Po riječima poslanika Muhammeda, uz
jelo i piće, post kvare i laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven
pogled.

U ramazanu je i noć Kadr (27. noć ramazana), po Kur'anu bolja od 1.000
drugih noći, u kojoj je i počela objava Kur'ana. Tu noć muslimani
posebno provode u ibadetu i upućuju dove Bogu, budući da predaje kažu
kako se u toj noći može promijeniti sudbina ljudi.

Srecan ramazan svima koji postuju islam i da im budu dani ramazana dani istinske vjere.

Svima koji poste

GOSPOJINSKI POST 14. avgust 2010 Pravoslavni hrišćani u Srbiji danas su počeli dvonedeljni Gospojinski post koji spada u red strožijih, što znači da se ne jede meso, mleko, ulje a riba 19.avgusta za praznik Preobraženja. Piše Ljiljana Sinđelić Nikolić. Gospojinski post traje do 28. avgusta, on je jedan od četiri višednevna posta koja prethode velikim crkvenim praznicima, Božić, Uskrs, Petrovdan i Velika Gospojina. Pravoslavni poste i sredom i petkom, jer je u sredu Gospod Isus Hristos uhvaćen a u petak razapet. Post se pominje još u Svetom Pismu. Teolozi podsećaju da je Adamu i Evi bilo zabranjeno da jedu od drveta poznanja, postio je Mojsije, proroci Samuilo i Ilija, veliki junak Sampson a najčešće se ukazuje da se od hrane uzdržavao i sam Gospod Isus Hristos u pustinji, posteći četrdeset dana. U pravoslavnom shvatanju hrišćanske vere, ističe se da suština posta nije samo u uzdržanju od odredjene vrste hrane. Duhovnici kažu, telo se smiruje a duh oslobadja. Hrana je samo početak, osnova posta a mnogo značajnija je njegova duhovna sadržina. Istinski post oslobadja čoveka od tiranije duševnih strasti i rdjavih pomisli. Sveti Jovan Zlatousti piše: „Kažeš da postiš. Uveri me to u svojim delima. A koja su to dela? Ako vidiš siromaha, udeli mu milostinju. Ako se nadješ sa neprijateljima svojim izmiri se sa njima. Ruke neka poste uzdržavajući se od svake gramzivosti i kradje. Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i proždiremo svoje bližnje“. U vreme posta sveštenici podsećaju i danas, posle toliko vekova, verne na ove reči uz napomenu da hrišćanski treba živeti svakoga dana a ne samo u vreme posta. Medjutim, čovek je promenljive prirode, živimo u burno vreme kada mnogi ne stižu da odlaze na bogosluženja, pa i zaboravljaju često šta je suština pravoslavnog života. Zato je vreme posta i podsećanje na hrišćanske vrline, prilika da se svaki pojedinac makar malo poboljša, da se nauči uzdržanju od hrane i pića, loših dela. Uostalom i medicina danas preporučje razne vrste uzdržanja od hrane čime se leči telo i jačaju njegove funkcije. Ipak, najvažniji cilj posta jeste da se uz njegovu pomoć stekne zajednica sa Bogom. Ta zajednica je najpotpunija na pričešću, kada u crkvi tokom Svete Liturgije, verni dobijaju u kašičici hleb i vino, koji simbolizuju telo i krv Hristovu. Mnogi pravoslavci se pričešćuju veoma često, skoro na svakoj liturgiji, a dobar deo njih upravo koristi vreme posta da bi se ispovedili i pričestili. Zato su u vreme posta crkve punije, ljudi se trude da makar tih dana češće posećuju hramove, da se mole, da ostvarju čvršću vezu sa Bogom.

Post




Post je sredstvo koje
pravoslavnom hrišćmaže u izgradnji spasenja, a koje se sastoji u
uzdržavanju od izvesne vrste hrane, od rđavih misli, želja i dela, kao i
u umnožavanju molitava, dobročinstva, a isto tako i u revnosti
upražnjavanja svih hrišćanskih vrlina. Cilj posta je očišćenje tela, a
iznad svega proslavljanje Boga i poštovanje njegovih svetih. Posteći,
pravoslavni hrišćani se neprestano sećaju Hristovih stradanja za njihovo
spasenje.

Post nalazimo u skoro svim religijama, u raznim oblicima; kao izraz
kajanja i tuge, kao sredstvo umilostivljenja, čišćenja i dolaska do
višeg stepena duhovnog saznanja i uzrastanja i kao priprenu za isvesne
religijske obrede. U Starom i Novom zavetu takođe se mnogo govori o
postu, kao božanskoj ustanovi i odredbi. U Starom zavetu Mojsije je
postio 40 dana na Sinaju (ne jedući ništa), da bi se udostojio da od
Boga primi Deset Božjih zapovesti. Isto tako, i Novi zavet je prepun
primera posta. Gospod Isus Hristos je poput Mojsija postio 40 dana na
Gori Kušanja, a postili su i sveti apostoli, kao i svi pravi hrišćani.
Jer, u hrišćanstvu, prvi podvig koji stoji pred čovekom, jeste
ispunjenje prve Božje zapovesti, koju je Bog dao još našim
praroditeljima u raju:“Samo roda s onog drveta usred vrta ne jedite i ne
dirajteu nj, da ne umrete“(Post 3,3). A to je zapovest o postu , tj. o
uzdržanju. Narušavanje zapovesti o postu(Adam tu zapovest nije održao)
prvi je greh. Zato i prvi podvig čoveka u oslobođenju od greha, jeste
držanje posta. Post je, dakle, prva neophodnost na putu našeg spasenja, a
Crkva ga smatra kao vrlo važnu i značajnu ustanovu za duhovni i telesni
život.


Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od
izvesnih jela i alkoholnih pića, a po strogosti, ili načinu uzdržavanja,
postovi se dele u pet kategorija: 1) potpuno uzdržavanje od (svake
vrste) jela i pića (čak i voda), kao prva tri dana Velikog posta i
Veliki petak; 2) suhojedenje, uzimanje „suve hrane“, bez ulja i vina,
jedanput na dan, i to u 9. Čas (oko 3 sata posle podne); 3) jedenje jela
spremljenog samo na vodi (kod nas poznat kao strogi post pred
pričešće); 4) uzimanje jela i vina, sa uljem dva puta dnevno; i 5)
jedenje ribe i pijenje vina ( najblaži način posta). uzimanje hrane više
od jedanput na dan zove se ublaženje posta, a kada se uzimaju ulje i
vino, tada se čini razrešenje posta. postoje četiri vrste razrešenja
posta: 19 razrešenje „na sve“; 2) razrešenje „na jaja i mlečne
proizvode“; 3) razrešenje „na ribu“; 4) razrešenje „na vino i ulje“.
Treba napomenuti da pored ustanove određenih dana i perioda posta od
strane Pravoslavne crkve, regulisanje pitanja razrešenja za svakog
vernika posebno se ostavlja rasuđivanju njegovog duhovnog oca, koji
ponekad postupa sa snishođenjem, dakle prema slabostima čoveka i prema
meri na korist njegove duše. Duhovni post je uzdržavanje od grešnih
misli, želja i dela, uz umnoženje molitve i hrišćanskih vrlina.

Postovi se dele u dve grupe: na jednodnevne i višednevne. Jednodnevni
postovi su: svaka sreda i petak preko godine (osim takozvanih trapavih
sedmica), Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja (29. avgusta/ 11.
septembra), Krstovdan (14/27. septembra) i Krstovdan (5/18. januara).
Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike.
Postoje četiei višednevna posta: Vaskršnji (Veliki ili Časni) post,
Božićni post, Gospojinski post i Post svetih apostola (Petrovdanski
post).

Vaskršnji post ili Velika četrdesetnica,
traje od čistog ponedeljka do Lazareve subote (način posta:
suhojedenje, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava ulje). Ovaj
post nije apostolskog porekla, a najstarije svedočanstvo o ovom postu
potiče s kraja drugog veka. Sveti Irinej Lionski (+202), u pismu papi
Viktoru (189-198), povodom sporova o vremenu praznovanja Pashe, piše da
je pashalni post trajao negde jedan, negde dva dana, a negde je ovaj
post obuhvatao 40 sati. O Vaskršnjem postu od 40 dana, u ovom pismu nema
ni pomena, osim što se iz ovog svedočanstva vidi da on svuda postoji.
Dalje podatke o ovom postu daje Tertulijan (+220), prema praksi Rimske i
Afrikanske crkve. On govori o pashalnom postu u spomen smrti Hristove,
koji takođe traje dva dana (petak i subota), koje je sam Spasitelj
odredio, pa se u tom smislu može može uzeti da pashalni post potiče od
naređenja Gospoda isusa Hrista. Iz Sirske didaskalije (druga polovina
trećeg veka) vidi se da je pashalni post produžen na jednu sedmicu, a
sigurno svedočanstvo o vaskršnjem postu koji traje četrdeset dana potiče
iz četvrtog veka, od Jevsevija Kesarijskog, kao i iz takozvanih
Pashalnih poslanica svetog Atanasija Aleksandrijskog. Današnji oblik
Vaskršnjeg posta razvio se u petom veku.

Post svetih apostola,
traje od ponedeljka posle Nedelje svih svetih, posle
Pedesetnice, do 28. juna/11. jula (način posta: uzdržavanje od mesa,
jaja, mlečnih proizvoda, dozvoljava se riba, osim sredom i petkom). Ovaj
post ustanovljen je u čast apostola Petra i Pavla. Budući da je početak
ovog posta nestalan, zavisi od početka Pedesetnice, koja se ravna prema
Vaskrsu, on najduže može trajati šest sedmica, a najkraće osam dana.
Najstarije svedočanstvo o ovom postu nalazimo kod svetog Atanasija
Aleksandrijskog, iz kojeg se vidi da je ovaj post prvobitno bio u vezi
sa Pedesetnicom, a ne sa praznikom svetih apostola, da nije svuda
počinjao u isto vreme i da je trajao samo jednu sedmicu.

Gospojinski post
traje od 1/14. do 14/27. avgusta, a po strogosti ovaj post
dolazi odmah posle Vaskršnjeg posta (način posta: suhojedenje osim
subotom i nedeljom kada se dozvoljava ulje i vino, i na Preobraženje,
kada se razrešava na ribu). Crkva je ustanovila ovaj post po primeru
Presvete Bogorodice, koja je vreme pre smrti provela u stalnom postu i
molitvi. Iako se zna de je ovo najmlađi post, istorija ovog posta nije
najjasnija. Prvi put se pominje u spisima Teodora Studita, a možda ga je
Istočna crkva naknadno ustanovila da bi kao i Zapadna imala postove u
sva četiri godišnja doba. Gospojinski post je konačno utvrđen na
Carigradskom saboru 1166. Godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i
cara Manojla Komnena.


Božićni post
ili Mala četrdesetnica, traje od 15/28. novembra do 24.
decembra / 6. januara (način posta: a) od 15/28. novembra do 17/30.
decembra uzdržavanje od mesa, jaja i mlečnih proizvoda, razrešenje na
ribu, suhojedenje sredom i petkom; b) od 18/31. decembra do 24.
decembra/ 6. januara razrešenje samo na ulje i vino, suhojedenje sredom i
petkom). Najstroži dan posta je 24. decembar/ 6. januara a taj dan se
zove „sočelnik“ (nastalo od reči „sočelnik“ koja je ime za sočivo – kašu
od sušenih zrna). Ovaj post ima svrhu da vernike spremi za dostojno
slavljenje rođenja Gospoda isusa Hrista, a njegova istorija ne obiluje
jasnim svedočanstvima. Smatra se da je ovaj post u Antiohijji počinjao
1. decembra, a Carigradski sabor odredio je da ovaj post treba početi
15. novembra.

Danas je Preobraženje Gospodnje







19.
avgust
2010.
| 00:15





| Izvor: Tanjug
















BEOGRAD -


Srpska pravoslavna crkva i vernici
danas obeležavaju praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji se u
pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.






Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Patrijarh
srpski Irinej služiće na praznik Preobraženja Gospodnjeg svetu
arhijerejsku liturgiju u manastiru Lipovcu kod Aleksinca, a vikarni
episkop hvostanski Atanasije služiće u crkvi Preobraženja Gospodnjeg na
Vidikovcu u Beogradu, objavljeno je na sajtu SPC.

Prema Jevanđeljima, Isus je treće godine
svoje zemaljske propovedi, na Tavor poveo svoje učenike Petra, Jakova i
Jovana i pred njima se pojavio preobražen "sa licem sjajnim kao sunce i
haljinama svetlim kao sneg".

Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju
poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u
Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj
ljubezni... njega poslušajte".

Isus, koji se preobrazio na Gori u
prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i
svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i
proroke.

Prema rečima vladike Nikolaja
Velimirovića, ovo nebesko svedočanstvo o Isusu Sinu Božjem "trebalo je
da posluži u dane stradanja Gospodnjeg na ukrepljenje nepokolebljive
vere u njegovu krajnju pobedu".

Zapadna crkva unela ga je u svoj
kalendar tek 1457. godine i to u slavu pobede hrišćanske vojske nad
Turcima kod Beograda, a na Istoku se slavi još od sedmog veka.

Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.

Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze
na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos
na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji
uplašeni leže na zemlji.

Veliki broj pravoslavnih hramova u
Srbiji posvećen je ovom prazniku i među njima su najpoznatije crkve
Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci i
preobraženjski manastir u Ovčaru, srpskoj Svetoj Gori.

U pravoslavnim hramovima se na
Preobraženje iznosi i blagosilja novi rod grožđa, koje se prema
pravoslavnom srpskom običaju, prvi put jede na ovaj praznik.

U narodu se smatra da je Preobraženje
dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer se za ovaj praznik vezuje i
smena godišnjih doba.

Postoji verovanje da se o ovom prazniku celokupna priroda preobražava pa se kaže - preobražava se i voda i gora.

PREOBRAZENJE GOSPODNJE

Imajuci cesto obicaj da se nocu povlaci, radi usamljene molitve Bogu Ocu, Gospod Isus Hristos, ostavivsi pod gorom narod i uzevsi sa sobom od ucenika svojih samo Petra, Jakova i Jovana, uzidje sa njima na vrh Tavora da se pomoli. I udaljivsi se malo od njih, stade se moliti. A tri ucenika, umorni nesto od penjanja na visoku goru, nesto od duge molitve, zaspase, kao sto kazuje Jevandjelist Luka : Petar i koji bejahu s njim behu zaspali" (Lk. 9; 23). Dok oni spavahu, i rasvit bese na pomolu, Gospod Hristos se preobrazi blistajuci slavom Svoga Bozanstva, i ukazase se Mojsije i Ilija i govorahu s Njim. Ova pojava bozanske sile probudi apostole i oni videse neiskazanu slavu Gospoda Isusa : lice Mu je sijalo kao sunce a haljine Njegove blistahu kao sneg. Slusajuci razgovor, ucenici stajahu s trepetom, nasladjujuci se u isto vreme gledanjem bozanske slave, koliko to bese moguce za njihove telesne oci. A kada razgovor Gospoda Isusa Hrista sa Mojsijem i Ilijom bese pri kraju, ozalosti se Petar i zeleci da se neprestano nasladjuje divnim prizorom slave Hristove i slavnih proroka, on se osmeli i rece : "Gospode, dobro nam je ovde biti; ako hoces da nacinimo ovde tri senice (kolibe) : jednu Tebi, i jednu Mojsiju, i jednu Iliji" (Lk. 9; 33). Dok Petar to govorase, svetao oblak zakloni ih i cuse iz oblaka glas koji govorase : "Ovo je Sin moj ljubljeni, Njega poslusajte" (Lk. 9; 35).

Preobrazio si se na gori, Hriste Boze, pokazavsi Svojim ucenicima slavu Svoju, koliko im bese moguce; neka i nama gresnim zasja Tvoja vecna svetlost, molitvama Bogorodice, Davaoce Svetlosti, slava Ti!



Uploaded with ImageShack.us

SRETNO VAM I BLAGOSLOVLJENO.... :peta strana sv

Hvala Aurora:))

СПЦ и њени верници данас славе Преображење Господње
19.август по новом- 6.август по старом календару

Velika Gospojina - Uspenje Presvete Bogorodice

Na današnji dan, 28. avgusta Srpska
pravoslavna crkva slavi praznik Uspenije Presvete Bogorodice, u narodu
poznat pod nazivom Velika Gospojina.



Posle Hristovog rođenja, Presveta Bogorodica je proživela još 48
godina. Dok je umirao na krstu, Sin njen Isus Hristos predade je na
čuvanje svetom Jovanu Bogoslovu. U Sionu, njegovom domu, Presveta
Bogorodica je živela neprestano se svakodnevno moleći i iščekujući dan
kada će Sinu svom otići. Često je izlazila na Jeleonsku Goru, sa koje se
njen sin vazneo, i tu se molila Bogu, želeći da se preseli na nebo kod
sina. Često je pohodila sva mesta koja su podsećala na velike događaje i
velika dela Sina njenog. Svojim molitvama, krotošću i trpeljivošću
pomagala je svetim apostolima u širenju i propovedanju Božije reči.
Najduže vremena u molitvi provodila je ona na Jeleonskoj Gori,
moleći Boga da je što pre uzme sebi. Jednom joj se javi anđeo Gavrilo i
reče joj da će se kroz tri dana prestaviti i dade joj jednu rajsku
grančicu, koja će se nositi na njenom pogrebu. Marija pohita domu,
obavesti Jovana Bogoslova o tome. Tada požele da još jednom vidi
apostole koji su se bili razišli, a kada umre da je sahrane u
Getsimanskom vrtu, gde su bili sahranjeni njeni roditelji Joakim i Ana.
Kada se približio čas smrti, odjednom se napolju začu neka tutnjava i
gusti oblaci okružiše dom Jovana i u tom trenu okupiše se pred kućom svi
apostoli, osim Tome. Presvetu Bogorodicu sahraniše u Getsimaniji, a
apostoli tu ostadoše tri dana. Apostol Toma dođe tek treći dan. Zaplaka
se i zamoli apostole da otvore grob, da vidi mrtvo telo Majke Božije i
da ga celiva. Kad su otvorili grob i pogledali, ne nađoše telo, već samo
pokrove. Toga dana, dok su lomili hleb u slavu SveteTrojice, opaze
Svetu Mariju na oblacima sa mnoštvo anđela, i ona im reče: „Radujte se!
Ja sam s vama do veka!“
Obeležavanje ovog praznika uređeno je po želji cara Mavrikija
528. godine. Spada u nepokretne pravoslavne crkvene praznike, tj. one
koje se svake godine obeležavaju istog datuma.

Danas je Velika Gospojina











Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Uspenja
Presvete Bogorodice, poznat kao Velika Gospojina, koji je jedan od
najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici.






Jedan
od najvećih hrišćanskih praznika, Uspenje Presvete Bogorodice, poznat i
kao Velika Gospojina, danas slave Srpska pravoslavna crkva i vernici.Taj
praznik, kada se završava i post koji traje 14 dana, uspomena je na
smrt Bogorodice i, prema jevanđeljskom predanju, dan kada se ona vaznela
na nebo "i predala svoj duh u ruke Spasitelja". Prema kanonu
SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i
proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po
julijanskom kalendaru.Predanje kaže da je Bogorodica živela 60
godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok
mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira.U
srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića s početka 13. veka,
oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u
naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.U
trenutku smrti Bogorodice, kako je zapisano, "apostoli počeše pevati u
slavu Božju..., a sva se soba zasja od čudne svetlosti i presveta Deva
predade duh svoj u ruke Spasiteljeve ne osetivši smrtnoga bola"."Mrtvo
telo njeno preneše apostoli na rukama u Jerusalim u Getsimaniju...,
apostol Jovan nosio je maslinovu granu, a svetao oblak okruživaše njen
odar i povorku".Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je
528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta (prema
Julijanskom kalendaru) pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani
slave taj praznik.Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u
pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan
smisao hrišćanske vere i molitve.Vreme između Velike i Male
Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a
veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih
trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju
lekovito dejstvo.

28. Август. 2010
Српска православна црква сутра празнује дан Успења пресвете Богородице или Велику Госпојину - како се тај празник назива у народу.


То је један од 12 највећих хришћанских празника, посвећен дану када је она "пресељена на небо".

Богородица се сматра заштитницом жена породиља и разна су народна веровања везана за моћ икона на којима је она представљена.

Обичај је да се од велике до мале Госпојине (21. септембар) беру лековите биљке.

♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥.♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥..♥Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ♥̵̡

субота, 28. авг 2010, 08:17 -> 09:56
Данас је Велика Госпојина



Српска православна црква и верници славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици.

Празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици, данас славе Српска православна црква и верници.
gospojina133.jpg

Празник је успомена на смрт Богородице и, према јеванђелском предању, дан када се она узнела на небо "и предала свој дух у руке Спаситеља".

Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Патријарх српски Иринеј служиће на празник Успења Пресвете Богородице - Велику Госпојину, свету архијерејску литургију у манастиру Раковица, а викарни епископ хвостански Атанасије служиће у храму Успенија Пресвете Богородице у Умчарима, објављено је на сајту СПЦ.

Према православном канону, Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира.

У манастиру Жича, задужбини Немањића са почетка 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У тренутку смрти Богородице, како је записано, "апостоли почеше певати у славу Божју, а сва се соба засја од чудне светлости и пресвета Дева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осетивши смртнога бола".

"Мртво тело њено пренеше апостоли на рукама у Јерусалим у Гетсиманију, апостол Јован носио је маслинову грану, а светао облак окруживаше њен одар и поворку".

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском календару) победио Персијанце. Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фрескосликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве.

Време између Велике и Мале Госпојине, која се обележава 21. септембра, назива се међудневница, а верује се да је тај период најбољи за брање свих плодова и лековитих трава, па се одлази на изворе који, према народном веровању, имају лековито дејство.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је, надживевши свога сина, као сведок многих славних догадјања, наставила његову мисију.

По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све време до смрти провела у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи.

На данашњи дан рођен је и патријарх српски Иринеј, који данас пуни 80 година.

http://www.rts.rs/upload/storyBoxImageData/2010/08/27/6133710/gospojina133.jpg

Svim vernicima i njihovim porodicama koji slave , želimo srećnu Slavu.

Svim našim forumašima i njihovim porodicama želimo srećan Bajram

Bajram šerif mubaruk olsun

pridružujem se čestitkama čestitam Bajram svim vernicima muslimanske veroispovesti---

HVALA VAM PRIJATELJI......

Uploaded with ImageShack.us

Svima koji proslavljaju od srca iskrene cestitke i od mene....

Sve čestitke i od mene..

Bajram Serif mubaruk olsun!

Свим форумашима исламске вероисповести желим:

Bajram Serif muberek olsun.

Danas je Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

11. septembar 2010.

NOVI SAD - Hrišćani danas obeležavaju uspomenu na smrt proroka, preteče i krstitelja svetog Jovana.

Taj praznik Srpska pravoslavna crkva svrstava među slave. Sveti Jovan se slavi i 20. januara, u znak poštovanja prema tom svecu koji je, po predanju, krstio Isusa Hrista.
U hrišćanskom svetu se obeležava kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.
Tada se podseća na stradanje svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena ("usekovana") i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu, te se zato u Srbiji praznik naziva "Usekovanje".
Sveti Jovan se naziva Krstitelj jer je krstio Isusa Hrista i, prema predanju, u njemu prepoznao sina Božjeg. Jovan se smatra poslednjim velikim prorokom. Naziva se još i Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo da priprema ljude za hrišćanstvo.
Jovan je, po predanju, primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. Bio je to i uzrok njegovog stradanja jer je javno govorio o nemoralu cara Iroda koji je "živeo u grehu" sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.
Prilikom proslave Irodovog rođendana Saloma je odigrala svoj čuveni ples "Sedam velova", posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće. Ona je, na nagovor majke, zatražila glavu svetog Jovana. Irodijada je zahtevala da se svecu odrubi glava i pokopa odvojeno od tela, u strahu da Sveti Jovan ne vaskrsne.
Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Ko se krstom krsti na KRSTOVDAN posti....

Jom Kipur - Prilog Mie Rajner iz Jerusalima:

Jom Kipur se smatra najvecim praznikom na jevrejskom kalendaru i mnogiJevreji kroz post i molitvu izrazavaju kajanje nad proslogodisnjim grehovima i zelju zadobrom i srecnom godinom u kojoj ce im ime biti upisano u ‘knjigu zivota’. FloryJagoda, rodena pre drugog sv. rata u Sarajevu, u porodici Altarac, zabelezila je svojarana secanja na taj dan, i opevala ih u pesmi na Ladinu, jeziku svojih predaka. Nasvojstven nacin njena pesma i secanja prenose specificnu mesavinu tradicije, svakodnevnicei humora, i tako nam bar malo osvetljavaju prosla vremena i obicaje iz ‘starogkraja’:"La Kapara (zrtvovanje)""Kako se dobro secam jutra pred Jom Kipur: probudili bi se u pet ujutro i josonako pospani sjurili dole gde je moj deda cekao sa krestecom kokoskom u ruci. Stajali smodrhtureci od jesenje hladnoce dok je on okretao nesrecnu pticu tri puta oko svake od nasihglava da bi okajao nase grehove. Moja nona bi posle pripremila kokosku i mi bi nosilikosare sa jelom siromasnima za obrok pred post.

Il nono moz jama
Alaz sinko dela manjana
Il gajo esta gritando
A todos despertando (Deda nas zove u pet ujutro
petao kresti budi sve) Desa me a dormir
No me kero alvantar
Desa me a dormir
Il Dio mi va perdonar (Pusti me da spavam Necu da ustanem
Pusti me da spavam Bog ce da mi oprosti) Ermozas izikas
Fazieron laz burikitas
Todoz laz estan kumjendo
I raki ja estan bivijendo. (Lepe devojke su napravile burekitas
Svi ih jedu i piju rakiju)

Desa me...

(Pusti me...)

Danas je Mala Gospojina



Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavili Malu Gospojinu, dan rođenja Presvete Bogorodice. Obeležena uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija.

Rođenje Presvete Bogorodice, Malu Gospojinu, proslavila Srpska pravoslavna crkva i vernici.Obeležena uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima iz plemena Davidova i Ane od roda Aronova, rođena Sveta Deva Marija."Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trpeza hleba nebeskoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađeg ploda, slava ljudskog roda, pohvala roda ženskog i istočnik devstva i čistote", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.Joakim i Ana su dugo bili "bezdetni pa behu postidni među ljudima i skrušeni pred Bogom", kaže predanje.Deva Marija, plod njihovih dugih molitvi, odvedena je u hram kada je imala tri godine, jer su je roditelji zavetovali Bogu.Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena "blagovest arhangela Gavrila da će roditi Sina Božjeg".Scena Roždestva Bogorodice sa svetom Anom u postelji i novorođenom Marijom u kolevci, obavezan je motiv pravoslavnih ikona i srednjovekovnih manastirskih fresko zapisa.Jedan od najstarijih i najbolje očuvanih živopisa s motivom Roždestva Bogorodice nalazi se u Kraljevoj crkvi u Studenici, zadužbini kralja Milutina (1282-1321) s kraja 14. veka.U beogradskoj Sabornoj crkvi kralj Petar Prvi Karađorđević (1844-1921) krunisan je 1904. na praznik Roždestva Bogorodice, a Mala Gospojina je i slava humanitarne i kulturno-prosvetne organizacije "Kolo srpskih sestara", osnovane 1903. na inicijativu slikarke Nadežde Petrović (1873-1915).SPC Bogorodici posvećuje praznike Vavedenje, Sretenje, Blagovesti, Uspenje presvete Bogorodice (Velika Gospojina) kao i one koji obeležavaju uspomenu na događaje iz njenog života, kao što su praznici Pokrov Presvete Bogorodice i Polaganje rize Presvete Bogorodice.

Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog


Danas je praznik Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog ili Krstovdan.
Praznik je ustanovljen još 326. godine, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla u Palestinu da se pomoli na svetim mestima. Tada joj se javila misao o tome da pronađe krst na kojem je Hrist bio razapet. Bio je to težak zadatak, jer su Jevreji krst, čim je Isus sa njega bio skinut, sakrili i strogo čuvali tajnu o tome gde je krst sakriven.
Ipak, jedan Jeverejin reče carici gde je krst zakopan – na mestu gde je podignut hram boginje Venere. Posle dugog kopanja, naiđoše na tri krsta, Hristov i krstove ona dva razbojnika koji su zajedno sa Hristom bili razapeti. Pošto nije bilo načina da se otkrije koji je krst Hristov, jer sva tri krsta behu prilično istrulila, valjalo je pribeći veri.
Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, pa patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu, te redom krstovima dodirivaše mrtvaca, dok kod trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, te oni poznaše da je to krst Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo naroda koji se beše okupio želelo da vidi časni krst, patrijarh Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu. Tada je pronađen i vozdvižen (uzdignut) časni i životvoreći krst, te je od tog vremena, tj. od 326. godine, ustanovljen praznik Krstovdan.
Na Krstovdan se časni krst kiti bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu. U Bosni se veruje da duša umrlog na Krstovdan i Bogojavljenje odlazi u raj.

Danas je Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.

Srpska pravoslavna crkva slavi Vozviždenje časnog krsta, Krstovdan, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.
Ovaj hrišćanski praznik, koji u pravoslavnom kalendaru slovi i kao Vozviždenje Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Ustanovljen je godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, održanog 326. godine, u vreme cara Konstantina, koji je Milanskim ediktom (313. godine) priznao hrišćanstvo kao zvaničnu veroispovest.

Prema predanju, patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.

Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospode pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.

Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.

"Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, "hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije", zapisano je u "Ohridskom prologu" vladike Nikolaja Velimirovića.

"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta", napisao je episkop Nikolaj.

Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe.

Narodni običaji

Najveći krstovdanski vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici, ispod crkve, pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze da prodaju i kupuju stoku, sve do podne, a od podne dolaze oni koji žele da se vide, da budu viđeni. Ostaje dokle ko može.

U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.

Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, berese i posvećuje bosiljak. Na zimski Krstovdan, koji je uoči Bogojavljenja, 18. januara, po predanju, ukrštaju se vetrovi.

U crkvi se tog dana krst stavlja u vodu i, ako se voda smrzne, očekuje se dolazak rodne godine, a ako se voda ne smrzne, veruje se da će sledeća godina biti "oskudna i bolešljiva".



Uploaded with ImageShack.us


SRECNA SLAVA SVIMA KOJI SLAVE......

Danas je Sveta Petka



Srpska pravoslavna crkva praznuje Dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

Svetoj Petki, zaštitnici žena i svetiteljki, vernici se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju, verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti. Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju 10. ili početkom 11. veka. Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine, po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. godine da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad. Konačno, 1641. godine carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Jevanđelist Luka

Sveti Luka Jevandjelist Manastir Hilandar

J edan od sedamdeset apostola Hristovih, bio je Grk i neznabožac. U rodnom gradu, Antiohiji, izučio je filosofiju, medicinu i slikarstvo. Kad je Hristos hodio po zemlji, njegova dela su se nadaleko pročula pa je Luka, gonjen željom da upozna tog neobičnog čoveka, došao u Jerusalim. Kad je upoznao Hrista i razumeo njegovu nauku, iskreno je poverovao u Gospoda. Posle silaska Svetoga Duha na apostole, Luka se vratio u Antiohiju, gde je postao saradnik i satrudnik apostola Pavla. Hrišćani su hteli da trajno sačuvaju Hristove reči, pa su molili Luku da napiše Jevanđelje, što je on i uradio oko 60.godine. Luka je bio veoma darovit pisac, o čemu govori stil kojim je pisano Jevanđelje. Glavna ideja ovog Jevanđelja je učenje o Hristu Spasitelju sveta. Posebno su lepe priče o bludnom sinu, bogatašu i ubogom Lazaru i nepravednom gospodaru. Jedino se u njegovom Jevanđelju sačuvala povest o rođenju sv. Jovana Krstitelja, susretu Djeve Marije i Jelisavete, zatim o poklonjenju pastira vitlejemskih i razbojniku koji se pokajao na krstu. Pored Jevanđelja sveti Luka je napisao i Poslanice. Posle smrti apostola Pavla, nastavio je da propoveda Jevanđelje po Italiji, Dalmaciji, Makedoniji i drugim zemljama. Kako je bio izvanredno nadaren, on je i slikao. Po predanju, sveti Luka je naslikao tri ikone Bogorodice sa Hristom Bogomladencem, kao i ikone svetog Petra i Pavla, za koje je sama Bogorodica rekla: "Blagodat rođenog od mene i moja neka bude sa ovim ikonama." Te ikone su bile uzor svim kasnijim ikonama, zbog čega se sveti Luka smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Apostol Luka je imao 84. godine kad su ga uhvatili zlobni idolopoklonici i ubili obesivši ga o granu masline u gradu Tebi Beotijskoj.

Svim vjernicima islamske vjeroispovjesti od srca upucujem cestitke povodom nastupajuceg Kurban Bajrama...

Takodje se i ja pridruzujem cestitkama i Svim vjernicima Islamske veroispovjesti cestitam nastupajuci Kurban Bajrama...

Svim našim forumašima Katoličke veroispovesti srećan Badnji dan...:)
Svako dobro...:)

Hvala Vam svima u ime moje obitelji, i u moje ime!

Sve cestitke povodom Badnjeg dana i Bozica sutra! Proslavite ga u zdravlju i veselju sa svojim najmilijima! Srecno!

Svi vi,koji večeras imate kotlić sa ribom na stolu-zaljutite je dobro!Ako ne smlatite punu vanglu tašaka (ne moraju biti s makom-može i orasi) nemijte ni počinjati;ali ŠPRICER (jedan ili jedanaest) nemoj da bi neko preskočio!

SRETNO BADNJE VEČE PRIJATELJI!

Hvala Lily,hvala EAGLE !
Zahvaljujem u ime moje obitelji,moje osobno a i svih drugih koji možda nisu pročitali vaše divne čestitke a sutra slave Božić.
Ribe imam,a taški nemam,a špricer se ladi,a volem taške s makom...

Svim vernicima koji slave BADNJE VECE i docekuju radostni praznik Hristovog Rodjenja Cestitam od srca i zelim im svako dobro i napretka sa hriscanskim pozdravomSRETNO BADNJE VECE i MIR BOZIJI -HRISTOS SE RODI!!!

Nitko drugi se ne javlja da vam svima zahvali na divnim čestitkama,koje cijelog dana od predivnih ljudi s foruma stižu,pa ću s ljubavlju i ganutošću opet ja.
Hvala Vam,svima u ime svih članova foruma Katoličke vjeroispovjesti i u moje osobno na čestitkama i prijateljskom znaku pažnje.



Znači li to da sam ja jedina na forumu koja Božić slavi 25.12. ,ako jesam znate onu narodnu:"jedna ali vrijedna"...:)

Hvala još jednom svima!

S ljubavlju
Vaša Breza

SRETAN BOZIC SVIM VJERNICIMA KATOLICKE VJEROISPOVJESTI !!!!!