Moj stih za danas je...(STIH DANA )

First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

DEVOJKA SA ČARDAŠ NOGAMA
Nosila je jelek svileni kao u pesmi narodnoj
I krstic, znak na lancicu da nekog ceka, navodno
O, to su bili svatovi, sve kiceni i zlaceni
A mi smo bolje svirali neg' sto smo bili placeni
Al' dobro sad

Nosio sam sal od kasmira i prsluk protkan tajnama
Bas od takvih su je cuvale tetke sa 'ladnim trajnama
K'o srna me je gledala, zalosnom pesmom sludjena
cije si pile pirgavo, sto nisi meni sudjena
E, da

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Rekoh joj, bezi, mani se, i trazi bolje partije
Premala je moja tambura da te od kise sakrije
Rekoh joj: Ja sam samo tu da vreme brze proleti
Ja nosim cizme skitaljke, mene je tesko voleti
Badava

Hej, pusti kose pune polena
Ajde, bas u inat babarogama
Opla, digni suknju iznad kolena
Znam da krijes cardas u tim lepim nogama

Hej, doleti mala senice, tu na moje zlatne civije
Vatra sara moje zenice, razbij nesto, zaigraj ludo, divije
Balašević

Minus devet napolju - Zorica Brunclik
Sneg po drumovima
sara mraz po prozorima
vreme je na mojoj strani
sa mnom ostani
(2x)

Refren 2x
Hej, minus devet napolju
nosim tvoju kosulju
mirise na tebe sva
pa mi dusu zagreva

Sneg na krovovima
magla kao mahovina
vreme je na mojoj strani
sa mnom ostani
(2x)

Refren 4x

Promaja...

Citat :

Sneg na krovovima
magla kao mahovina
vreme je na mojoj strani
sa mnom ostani
(2x)

..

S tobom kad bih ostala
nacisto bih propala...
ujo'si me vec sto puta
sad stize moja zuta minuta...

...

:vampire: :vampire: :vampire: :lonac: :joint:

Kad nas tisuce kilometara razdvoje i kad najmanje mislis na mene, moje oci gledaju u daljinu i traze samo tebe.

Konstantin Simonov

CEKAJ ME

Cekaj me, i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
cekaj me i kada zute kise noci ispune tugom
cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko nebude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
cekaj me i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka,
cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kad ti kazu kako je vrjeme
da zaboravis,
i da te nade lazu,
nek povjeruju i sin i mati da vise ne postoje,
neka se tako umore cekati i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dusu nek piju
kod ognjista,
cekaj i nemoj sjesti s njima,
nemoj piti nista...cekaj me i ja cu sigurno doci
Sve smrti me ubiti nece,
nek rekne tko me cekao nije,
taj je imao srece.Tko cekati ne zna,
taj nece shvatiti niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znacemo kako prezivjeh vatru kletu,
naprosto ti si cekati znala kao nitko na svijetu
naprosto ti si cekati znala kao nitko na svijetu...

Svaka ali baš svaka žena na ovom svetu zaslužuje da u očima bar jednog muškarca u jednom trenu...u jednoj sekundi...pa makar to bilo i samo jednom u životu...oseti da je...NAJPOŽELJNIJA ŽENA NA SVETU.

Dođi nečujno u moje srce, bez buke, galame...
Šapni mi "Volim te", bez obzira na sve...
Ukradi mi poljubac, pokloni iskru svog oka...
Povedi me oblacima ljubavi u zagrljaj...

Nikad duze nisam cutala

a rekla tako puno

nikad nisam bila vedrija

a sve je tako crno

Čovek ne gospodari sobom, najmanje zapoveda svojim osećanjima.
Ne želim da ti zavodim um i imam te na tren, hoću da ti pronađem dušu i da te imam zauvek!

Obilazio sam sva mesta na kojima
bi mogla biti. Da se još jednom
oprostimo tihim pogledima
i odemo na suprotne strane.

Moj svet se sastoji od misli mutnih,
od srca pometenoga,
od onoga što u bolu dokučim,
moj svet se sastoji od nedorečenoga.

Ja znam ko sam
i po prijatelja svojih gospodstvu,
i po blagorodnosti njihova lika
i slavi im koplja i štita.
Sa svecima i kraljima ja sam u srodstvu,
o mom poreklu iz knjiga starostavnih
vladar na dalekom dvoru
i letopisac u manastiru čita.

Usao si u moje srce i ja sam te zavolela,davno si izasao a jos te nisam prebolela!!

Ja pevam
grla čista
kao što drvo lista
pevam kroz lavež pasa
kao što pšenica klasa
pevam s grumenom zemlje u šaci
kao što Sin peva o Majci
i molim anđele
dečicu bestelesnu
da mi usliše i prime pesmu.

Ovo je moja jedina
i jevanđeljska Zemlja-Majka
moja Kneginja
moja gospođa varošanka
moja seljanka storučica.
A oko nje se digla halabuka i hajka
ko da je vučica
ko da je hajdučica.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ti ne boj se, ne treba ti dobra vila
zaboravljas oduvek sam ja to bila
a ti si me ceo zivot tugom castio
Ma ne placem, al' znas da mi nije lako
...ma ko je lud da se odrekne tek tako
...tog osmeha koji me je upropastio.

Pogodi ko te noćas silno poželeo,
u čijoj si toploj duši mir osetio.
Pogodi ko ti usne želi u snu,
Ne moram da te ljubim, samo želim da si tu...

...I kad namignes samo,
i osmehnes se polako
izbroj u sebi do deset,
i to u vecnost pretvori,
i sve sto zmureci smislis,
ostace zauvek tako...

Mika Antić

OSTANI TU GDE SI,
U MOM SRCU,
NA ISTOJ ADRESI.
DA TE UVEK MOGU NACI,
DA TI KAZEM KOLIKO MI TVOJA LJUBAV ZNACI!!!

nisam više ono što sam nekad bila…naivno dete,ranjiva i mala…znam da pobedim i kad gubim,nisam više lutka u rukama drugih,niti prašina koju svako seje…ja sam ona koja se uvek poslednja smeje…

Ti neznaš koliko me srce boli,kad ne mogu da ti kažem koliko te volim.Često sanjam da si pored mene,al kad se probudim duša mi vene.Na tebe mislim svakog dana jer si ti moja ljubavna rana.
Ja te volim možda čak i više nego sebe i znam da ti to nije važno što te volim tako snažno.
U mom srcu nosit ću samo tugu jer ti voliš neku drugu.

Koliko puta govorila sam ljubav,
Jesam li ikada drugu riječ
Imala za Tebe osim ljubavi?
Koliko puta bio si svjetlo,
Jesam li Te ikada drugačije
...Nazvala osim svjetlošću?
Koliko puta bio si mi snaga,
Zar sam ikada za Tebe rekla
Da drugo si osim moje snage?
Koliko puta bio si mi misao,
Jedino vjerovanje da znam
Sve pute do Tvoga srca?
Koliko puta sam ostajala tiha
Pokazujući Ti tišinom koliko Te trebam,
Da bez Tebe ne postojim?
Jesam li dala dovoljno
Dajući Ti cijelu sebe,
Jesam li mogla i više Ti dati,
Ne trudeći se razumjeti,
Neshvaćajući da ja nisam dovoljna

"...Kad krajičak levog oka sjaj zalije,
kad krajičak desnog oka bol zalije,
kad krajičak levog uha dah zalije,
kad krajičak desnog uha smeh zalije,
ne pitaj se ni: šta li je,
ni: čemu je,
ni: da li je?..."

Miroslav Antić

"...Trecu sveci vrgose priliku:
grom udari na Svetoga Savu,
usred zime, kad mu vreme nije.
Sinu munja na casne verige
da se Srblji na oruzje dignu,
al se Srblji dignut ne smjedose..."

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nevolja
Tek dvije tri riječi izrekli smo bili
Slučajno u vrevi taštog svijeta,
I gle, kakav žar već ćutim u svakoj mi žili!
Zašto mi se um toliko tebi preda?

Vani već sviće, dan stiže već šumno,
A ja još bdim, sve više mir svoj gubim,
Bacam se u vatri i šapćem bezumno:
„O kako si draga, koliko te ljubim!“

"...Očima se u svet trči.
Glavom rije mlako veče.
Od reke se čovek uči
ka morima da poteče.
Od zvezda se čovek uči
da zapara nebo sjajem.
I od druma: da se muči
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak,
kad u tebi večno klija
i ćarlija tvoj početak.
Nek ti čelo zore ore.
Ti za koren nisi stvoren.
Ceo ti je svet otvoren...."

Miroslav Antić

Ponekad tako sebe damo za oči jedva upoznate i na rastanku ćutimo samo i ne tražimo da nas vrate. Živimo posle u tom drugom sve dok mu oči svetom plamte. I ne znamo što nas pamte dugo, kad ne tražimo da nas pamte.

Život je nekad siv, nekad žut...

Neću više glasno da govorim pesme,
Da otvaram srce, kada pesmu kažem.
Ono što bih rekla, ni u pesmu ne sme
Zato ću da ćutim i ćuteći lažem.

Neću više glasno da govorim pesme.
Da ogolim dušu i sebe poklanjam.
Ovome se svetu darivati ne sme,
Sve o čemu maštam i o čemu sanjam.

Izdajicu ovu što u strofe slažem,
Reč ću da okujem, da poleti ne sme.
Svetovi se ruše kad istinu kažem.
Od sad’ ću da ćutim i sebe i pesme.

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Ni Meseca, ni laveža pasa.
Od samoće skoro ja bih plako.
Stani malo, živote bez glasa,
Ja još nisam ostareo tako.

Jesenjin

Hocu u tvom srcu, posle tamnih jada, da ostavim jednu nostalgiju dugu: pa
sve kada prodje, da se secas tada sa bolom na srecu, sa radoscu na
tugu.....

U dubini hladne noci, dok sneg pada, volela bih da sam pahulja mala, da doletim do tebe,
da ti na lice padnem, da me toplota tvog tela otopi, isto onako kao kad se topim dok me ljubis, nije sramota voleti, ako je to ono pravo, sramota je i jadno kada je to lazno...

Iz naizgled prozaične popodnevne gužve nadošla je lagano i nezadrživo, kao talas, osmehnula se, potopila me zagrljajem i tiho se povukla ka tamnoj pučini svoje tajanstvenosti… A more ume nemilosrdno da se primiri… Kadkad me, eto oseka danima i danima ostavi nasukanog i samog…
Ali delići Onog Talasa zapali su u skoro svaku božju pukotinu Ove Stare Stene…
I, ma šta se desi…
U meni će zauvek ostati ona so…

"Pravo gledanja" by Žak Prever

Vas
vas se ja ne tičem
i moj život vas se ne tiče.
Ja volim ono što volim
i samo se to mene tiče
i odnosi na mene.
Volim one koje volim
i njih samo gledam.
Oni mi daju pravo na to.

Sta ja tu mogu
Bilo je tih ljudi u tvome zivotu
A ruka koja ih je kao muva oterala
Verovatno nije mogla da postedi i mene
Obecao sam
Proslost ostace u dnu usta
Kao bombona koja treba da se topi lagano
Obecao sam
O proslosti ni rec vise
Ali da li se mora govoriti o zivotinji koja te nagriza u snu
A zato sto te nagriza cujes li njen kljun kako udara po mome srcu
Da li je potrebno govoriti o ljudima koji su u tvojim snovima
Da bi bili tu da mene nagrizaju u tvome zivotu
Ti ljudi iz tvojih snova ti stranci
Oterao sam od sebe sve sto nije tvoj dah tvoj odisak
Izdao sam nebo od pre tebe prolece od pre tebe svoju radost i svoje muke
Izdao sam za tebe sve sto je bilo zanos vetar zena
Postao sam za tebe pravo cudoviste neverstva
Napustio sam svoju proslost kao sto se menja vera
Ti mozes potpuno mirno da jedes za tim stolom
Nema ni traga ni od case ni od vina
Gledaj kako sam ispraznjen zaboravom
Ja nista vise ne znam o sebi
Moj pakao je tvoj pakao
Nema obelezja na meni da smo stigmati
Tvoje patnje
Noz me je zarezao duboko
Ja sam uboden
Onamo gde si ti patila
Sve moje secanje je samo zlo koje ti jedino osecas
Sve moje secanje od tebe jedine krvavi
Ono je izubijano na tvojim kolenima
Tamo je sva moja rana i njeni zarezi
Kamicak svaki u tvojoj cipeli
Siroto tvoje rame slomljeno
Oci tvoje odjednom olovom iskrenute na putanju noci
Veceras razapet na krst u hiljadu devetsto trideset osme
I vise nego u tvoje telo noz usao u tvoju dusu
Krivdom koju ti nekaznjeni dzelati ucinise recima
I sto jos koji put cine a ja ih ne mogu spreciti
Jedna recenica dobacena ti je u prolazu
Tebi pismo na posti baceno
I to lako ubistvo preko telefona
O ljubavi moja u kojoj sam ja bez odbrane
O za jednu sitnicu moja je ljubav tako brzo ranjena
Kao neko detinjstvo
To se dogadja i to ostavlja
Dugu brazdu duz mojih ruku
Dugu brazdu duz mojih nerava
I ukus za ubistvo pojavljuje se u mojim ustima
Samo zbog jedne naopake reci
Ne prelazim ni preko cega sto te je dodirnulo
Tesko vama ako zbog vas place
Misao za ubistvo osvaja me naglo
Za ono sto drugi tebi cine
Osvaja moj stomak moje grlo moje ruke
Kao tajfun
Moje besnilo i moju vatru krv moju
Kao talasi su bili
Drugi ljudi ljubavi moja snena
Nisu te voleli do noza i rana
Do prskanja ocnih mrena
Do gubljena svesti za svetlost dana
Da tako je to i vise reci necu
Zadrzacu taj gnev iza svojih zuba
Zvakacu proslost ko svoju svirepu srecu
Tu gorcinu i taj bes iza usnenog ruba
Bledog i crvenog kad tako mi je dano
Ko bombonu sto treba da se istopi lagano

Louis Aragon

"..nikad više svoje srce ne iznosi na dlanu
tek uđi u neke tople sobe
gdje je vrijeme mladosti pogodno
gdje bi se mogli na tren pronaći
u zaboravljenom refrenu pjesme
gdje bi mogli pričati satima
i ne znati da li su nam godine prošle .."

"...Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag..."

Nikad ostavljao,kad me ostave tesko zaboravljao.A kad me pitaju da li sam ikada iskreno voleo? Odgovorim...Jos nisam preboleo.

Pogled grli sanjivo jutro,
magli se nad rekom ko u postelji
proteže lenjo, rukom dodiruje
rasutu kosu na jastuku usnulu,
budi mirisom mednih usana
željom osvaja, svoja trajanja
ostavlja u tragu, ukusa dodira
osmehom, odajem buđenje
rođenog dana, vidim ga opet
blista se iskra neskrivena,
pobeda u vrisku, talas obara
pogled nam postaje jedno,
svitanjem upisano postojanje.