Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?

First topic message reminder :


1935.Antonin Artaud,Open leter to medical directors of madhouses:
U skladu sa definicijom zdravlja SZO,po kojoj je zdravlje stanje fizickog,psihickog i socijalnog blagostanja coveka a ne samo odsustvo bolesti,nametnula se potreba za sagledavanjem psihijatrijskog bolesnika u njegovoj uzoj i siroj soc.sredini i njegovom reagovanju na zadovoljavanje individualnih potreba za zdravstvenom negom i osposobljavanje za samonegu.
Tako su granice delovanja psihijatrije prosirene izvan okvira psihijatrijskih stacionarnih ustanova.
Reorganizacijom i uvodjenjem modernijih oblika u sistemu rada u psihijatriji stvoren je stil timskog rada u sveobuhvatnom tretmanu korisnika sukcesivno,u prevenciji,lecenju i rehabilitaciji.
Ova promena zasnovana je kako na postovanju prava mentalno obolele osobe tako i na osavremenjavanju tehnika i postupaka u lecenju.
Ukratko: Obezbedjivanje za mentalno obolele osobe iste standarde koji vaze za osobe koje boluju od somatskih bolesti(u svim fazama prevencije).

aleksandram ::

od cega da se lece?prva stvar,koju ne verujem da znas,ali evo...u svim zemljama da bi neko radio u psihijatrijskoj ustanovi prvo mora da prodje niz testiranja od strane psihologa,razgovora od strane psihijatara i onda se odlucuje da li ce se zaposliti.ne znam sta znaci dnevno zdrav covek,iskreno,prvi put cujem taj termin,ali ok.zvi zdravstveni radnici kao imperativ i=jos u toku skolovanja trebalo bi da nauce sta je to empatija,pa da se u skladu sa tim tako i ophode.ja se pitam sta je sa lekarima koji rade na onkologiji?da li ti zaista mislis da oni obole od karcinoma zato sto ~dnevno~rade sa takvim pacijentima?

upravo to sam mislio reci, svaki zanat ima prednost i hendikep. Moguce je da jedan ljekar se razboli sa istim simptomima ili sestra itd. Uglavnom svi koje rade u takvoj upravi.
Ipak se taj posao radi 35-50 godina ca. ili ne?

Only women ::

Lako je ne živeti u SRbiji pa poučen iskustvima iz sveta komentarisati
da li i koliko posto ljudi zna da pročita note i šta bi trebalo....
Treba videti na licu mesta odnos i belih mantila a i stanovništava prema narkomanu recimo na ovom brdovitom balkanu pa bi se lakše razumeli i struka i oni van nje.


Što se tiče Dolinčevog pitanja, nije za podsmeh a nije ni akcenat na interpunkciji? Zašto toliko formalnosti?
Možda se nije lepo izrazio ali je lepo mislio. Slučajno i neki od nas
poznaju ljude .. iz neurologije i psihijatrije.. kazem ljude a ne lekare, jer.. ne saosećaju mnogi kao Sonja i slični njoj. Naravno da onaj ko je izabrao medicinu iz ljubavi prema čoveku a ne da bi mu stajala titula na vratima, oseti posledice svoje profesije (psihička oboljenja nisu zarazna, a toliko znamo, ne mislimo da će lekar postati šizofreničar ako se bavi tim oboljenjem)..

Koliko je lako znaju najbolje oni koji su otisli...A ako su otisli, znaci da su ziveli u toj istoj Srbiji...A ima i onih koji zive tamo...samo gledaju malo sire....I jedni( a) i drugi ( a) odlicno poznaju , takodje i problematiku bolesti zavisnosti...

A sto se tice Dolinca, nije akcenat ni bio na interpunkciji , vec upravo na znacenje koja ona daje... I tamo nije ni bilo podsmeha, bar ne sa moje strane... A, sto se tice njega, odlicno se izrazio, i svi su shvatili poentu...

U svakom slucaju, drago mi je, cak i ako ima neslaganja, ili nesporazuma, da se ljudi ''okrenu'' u pravcu pasihijatrijskih pacijenata i njihove problematike ( makar i kroz temu). I ovo je jedan od nacina da se ljudi upoznaju sa mukom ovih ljudi, odbacenih od svih......

aleksandram ::

od cega da se lece?prva stvar,koju ne verujem da znas,ali evo...u svim zemljama da bi neko radio u psihijatrijskoj ustanovi prvo mora da prodje niz testiranja od strane psihologa,razgovora od strane psihijatara i onda se odlucuje da li ce se zaposliti.ne znam sta znaci dnevno zdrav covek,iskreno,prvi put cujem taj termin,ali ok.zvi zdravstveni radnici kao imperativ i=jos u toku skolovanja trebalo bi da nauce sta je to empatija,pa da se u skladu sa tim tako i ophode.ja se pitam sta je sa lekarima koji rade na onkologiji?da li ti zaista mislis da oni obole od karcinoma zato sto ~dnevno~rade sa takvim pacijentima?

Slučajno znam da je Sonia ,koja je postavila ovu temu ,vrlo kvalifikovana da priča o tome -iz višegodišnjeg iskustva .
Znaš li šta je Toponica ,kakvi su tamo slučajevi ? Ja joj skidam kapu za svaki trenutak koji je provela tamo -iako sam i sam zdravstveni radnik ,te mi je poznat pojam empatije i medicinska etika. Imamo na forumu i po kojeg psihijatra i psihologa -tako da ćeš zaista ,ako budeš želela učestvovati na ovakvim temama , dobiti najbolje moguće odgovore .
Ostavi posao traga ,ovaj svakako . Ne može se "isključiti" od pacijenata , a da ne "proživiš" deo njihove priče.A one nisu nimalo vesele .
Ne samo to...lično poznajem ženu koja je kao psihijatar kroz svoju karijeru doživela više fizičkih napada (jedan se završio lomom ruke ) i nijedan nije bio "lične prirode" -nego posledica stanja pacijenta .
I te kako ostavi traga ...ako je iko suočen sa velikim brojem "neuspeha" to su zdravstveni radnici koji se bave ovom granom medicine .
Teško je raditi često sizifov posao ,kada i pored sveg truda na kraju ne bude rezultata .
Sa kim si onakav si-kaže narod . Ima jedan psihijatar iz Sombora koji je oženio pacijentkinju (neću ulaziti u motive ) pa je na kraju i sam postao pacijent .verovala ili ne -a njenu šizofreniju nije uspeo obuzdati ni kao čovek,muž ,ni kao lekar .
Nije da se ne pokušava pomoći -i stručno ,i kao komšije ,ljudi,prijatelji ...svakako dobronamerno ,no svi smo toliko izloženi stresu da nemamo vremena ni za sebe ,a kamoli da se posvetimo nekome drugome .
A sudeći i po broju recepata i izdatih lekova -upitno je i psihičko zdravlje većine nas .

ps tema je fenomelano puno čitana -što me vrlo raduje .

Svaki posao,a posebno sa ljudima,mora da ostavi trag,ali ne odkucuje se ni bilo ko za bilo kakvo zanimanje...pa tako i cijelo medicinsko osoblje vjerovatno krene na skolovanje prvo ispitajuci sam sebe da li moze da podnese.
Ja bih ispricala jedan mali razgovor izmedju mojih kcerki....od kojih je jedna previse osjetljiva i njezna,a druga,temperamentna,vjecno nasmijana i ogroman optimista.
Ova maza kaze sestri...
Kako mozes da upises medicinsku...pa jos hirurgiju....pa znas li ti kako je to....pa sta ako ti umre pacijent ....pa posebno ako je taj pacijent dijete-----pa ovo,pa ono?
Mala joj odgovara:
Vec sad sa 18(tek sa 18 se moze ovdje krenuti u medicinsku,prije toga se ide na kojekakve prakse)sam svjesna da moze da umre dijete na op stolu,ali isto tako znam da pored sve tuge,izbija na povrsinu cinjenica da su na tom istom stolu spasena mnoga djeca da ne umru.

Tako je to...pri takvim poslovima se razmislja cini mi se racionalnije,i time se na neki nacin stvori zastita samog sebe.

Ipak psihicki gledajuci to covjeka obara, kad tad. Zivotinja pa skrene ili pobjesni a kamoli mi ljudi.
Nebi se menjao sa ljudima koji rade u medicini, opcenito, nebi ni mogao. Svaka im cast i dobro je da ih ima. Nezovu se dzabe, bogovi u bijelom.

Relativno novi metod lijecenja tzv. mentalnih bolesnika jeste "art therapy". U zapadnim zemljama postoji major na fakultetu gdje se kadar specijalizuje bas u toj grani.
Kazem relativno novi, jer recimo u US postoji vec duze vremena. Cak sta vise, na fakultetima primjenjene umjetnosti se "vrbuje" bas za to zanimanje. Naravno, danas faklutet vise nije nista, da se grubo izrazim, pa se za to zanimanje nastavlja grad school, polazu se razlike za pre-med, pa dalje. Sve u svemu, da bi se neko kvalifikovao kao strucnjak mora da provede podosta vremena "uceci", 7 godina, pa onda jos nekih 5-6 kao resident itd. Za Art Therapy Specialist residency je opcija, ovisno o opredjeljenju za nastavak karijere.
Uopsteno kroz art istoriju, mnoga od najpoznatijih umjetnickuh dijela su proizasla iz vrlo, vrlo problematicnih umova. E sad, druga je stvar sto je u vrijeme recimo renesanse psihoterapija bila u pred-povojnom stanju, u impresionizmu je biti umobolan bilo cool, etc.
Ah da, sve bolje muzicke akademije imaju katedre za "Music Therapy". Posto je davno dokazano da se rad odredjenih centara uma poboljsava samo slusanjem muzike, neki malo pametniji ljudi su zdravim razmisljanjem dosli na ideju da upotrijebe muziku u terapeutske svrhe.
Samo je pitanje vremena kad ce se ovo sve primjeniti i na Balkanu.
Nauka je predivna stvar. I jos kad se upotrebljava u humane svrhe...!
Na zalost tragedija je sto se sve manje humanista odlucuje za takva zanimanja, a njihova mjesta zauzimaju neki kojima je mozda plata na prvom mjestu, pa cak i neki koji zaborave zasto su taj posao poceli raditi na prvom mjestu.

e bas tako.hvala komsinici sto je objasnila ljudima kako se zapravo postaje terapeut.ili bar priblizila.da bi se bilo npr.muzikoterapeut potrebno je da neko nakon zavrsenog skolovanja ide na dodatno usavrsavanje u recimo spaniju.i zamislite samo u prosecno dve godine.sta mislite,da li ce posle toga narkomanima da pusti turbo-folk,tzv.srpske estradne umetnike,za koje svi znamo ko su i sta su.nije to bas tako kako vi mislite.
inace,ljudi dolaze da rade na psihijatriju zato sto vole da rade sa psihijatrijskim pacijentima,zato sto umeju da ih cuju i trude se da im na najbolji moguci nacin pomognu.rad sa psihijatrijskim pacijentima nikada ne moze da bude na silu.tu jednostavno jos prvog dana vidis:ili jesi za to ili bezis glavom bez obzira.
drago mi je sto pominjete rad sa oolelim od bolesti zavisnosti.pa u srbiji velika vecina obicnih ljudi narkomaniju,pa i alkoholizam ne smatra psihijatrijskim oboljenjem,vec obescu individualaca.
kad se bude promenila svest naroda,samo sagledavanje stvari i uvid u neciju bolest bice drugacija,a samim tim i celokupan pristup problemu.
ja sam,jos uvek,ovde i uopste nije lako kako se pojedincima cini.jos mnogo reformi treba da prodje da ljudi otvorenih ociju pocnu da gledaju na psihijatrijske pacijente.
naravno da rad ostavlja trag,ali ne onakav kakav o kakvom vi pricate.ostavlja trag jedne gorcine u ustima,nakon godina rada,kad nekom ko zaista moze da uspe nemate instrumente kojima bi ste ga uputili u zajednicu,kad ste svesni da i kad izadje van on nema od cega da zivi,kad godine radnog staza postaju samo brojka na nekom papiru,a za zivot je potrban novac,posao,stan,porodicaaaa.
jedino sto se ne meri kako kazete visokim platama i beneficijama,jedino sto nema cenu i nikada je nece imati,jeste trenutak kad vam psihijatrijski pacijent uputi iskteni osmeh kao znak zahvalnosti na sav vas rad i trud.tada zasigurno znate da niste pogresili,da je sve sto ste radili imalo efekta i tu nema para koje bi to platile.
ps.sta bi drugo i mogao da da,to je najskuplji dar.podela pozitivnih emocija.

Hm, tema dobija na sirini, i to me jako raduje.

@Danubius- Sa kim si onakav si-kaže narod . Ima jedan psihijatar iz Sombora koji je oženio pacijentkinju (neću ulaziti u motive ) pa je na kraju i sam postao pacijent .verovala ili ne -a njenu šizofreniju nije uspeo obuzdati ni kao čovek,muž ,ni kao lekar .
Ovo nije usamljen slucaj, upravo nam pokazuje da su i psihijatrijski pacijenti isto ljudi kao i ostali, sa svim manama i vrlinama.

@Astra - Tako je to...pri takvim poslovima se razmislja cini mi se racionalnije,i time se na neki nacin stvori zastita samog sebe.

Bravo Astra, upravo je sustina u tome, covek MORA da razmislja racionalnije, da gleda lepsu stranu, i time, na prvom mestu, stiti svoje zdravlje, psihicko ili fizicko, a onda MOZE da bude od pomoci drugima..

@Dolinac- Ne zovu se dzabe, bogovi u bijelom.

He, samo opasno je, pogotovu u naso struci, ako se neko previse uzivi u ovaj termin


@AstrinaKomsinica- Samo je pitanje vremena kad ce se ovo sve primjeniti i na Balkanu.
Nauka je predivna stvar. I jos kad se upotrebljava u humane svrhe...!
Na zalost tragedija je sto se sve manje humanista odlucuje za takva zanimanja, a njihova mjesta zauzimaju neki kojima je mozda plata na prvom mjestu, pa cak i neki koji zaborave zasto su taj posao poceli raditi na prvom mjestu.

Po pitanju Balkana, ne igra ulogu samo vreme, na zalost. Nemastina, losi uslovi zivota, svakodnevna borba za goli zivot cini da se u ljudima gubi humanost, ma sve pozitivno..Nadam se samo, ne zauvek...Konkretno, ova struka bi trebalo da ima profesionalce koji pomazu ljudima u svim sverama zivota i problemima koje on nosi.. A za tako nesto bi morala, na prvom mestu , drzava da se bori, da obezbedi strucnim licima adekvatne uslove za rad, zivot..

Neke psihijatrijske bolesti su prisutnije vise u oblastima gde ljudi prolaze razlicite probleme ( rat, traume, zemljotresi, poplave i sl...) Primer je PTSP...I kad bolje pogleda covek sa strane, sto i rece jedan severnoevropski profesor- Svi vi sa tog podneblja imate taj sindrom pomalo u sebi...A nismo ni svesni da ga nosimo...

Zdravstveni radnici su u istoj situaciji kao i ostali obican narod, i to sto mu je plata bitnija od lepe reci, recimo ( da bi ovo opravdala, moram ekstremno da odem ) moze da bude primarna borba za sutrasnji dan svog potomka razlog, recimo...Ako je neki drugi motiv, neka idu iz zdravstva...

@aleksandram- inace,ljudi dolaze da rade na psihijatriju zato sto vole da rade sa psihijatrijskim pacijentima,zato sto umeju da ih cuju i trude se da im na najbolji moguci nacin pomognu.rad sa psihijatrijskim pacijentima nikada ne moze da bude na silu.tu jednostavno jos prvog dana vidis:ili jesi za to ili bezis glavom bez obzira.

Da ne izlazim iz okvira teme, tako je aleks, i kad bi i ostali iz okruzenja, porodica, komsije, rodjaci, i sira okolina, drustvo u celini, pocelo da osluskuje te ljude, da pokusa da razume njihove probleme, za obe strane bi bilo bolje...Kad to pocne da se desava ( daj Boze da jeste vec) znacemo da idemo pravim putem...Van iz ove kolektivne ludnice koju su nam nametnuli....

Na psihičke poremećaje utiču i faktori sredine .
Nije preterano reći "Ovde normalan mora poludeti "
Zvuči pomalo šaljivo -kao igra reči ,ali nije uopšte .
Mnogi pametni i inače normalni ljudi su "prolupali" od 90 tih naovamo .
Svi mi pomalo ...samo ne želimo priznati .
Nisu se džabe ubili ljudi kao Branko Ćopić,dr Nikola Koljević ,a nije džabe rekao Patrijarh Pavle i dr Jovan Rašković ono što su rekli o nama .
Videli su ono što mi možda ne želimo videti .

I ne samo to ...skloni smo kliničke psihopate medju nama proglašavati herojima, umnima i čak i slediti njihova "učenja ",zar ne ?
Ko je onda tu lud ?

ja se u potpunosti i ne slazemola egzistencija svugde na balkanu,jesmo mi zaista "okrnjeni"na ovaj ili onaj nacin,jeste nam afekat vrlo cesto brzi od svega sto zapravo znamo da treba,jesu nam drugi nametnuli heroje(ali samo onima koji su to dozvolili),ali stoji i ono.....da bi smo bili ono sto jesmo,moramo da imamo emociju.prazni ljudi bez emocija,ne mogu ni da reaguju.tupi su.prazni.jednolicni.e to,sigurno nismo.propast je samo sto balkanci ne umeju jos uvek da svoje vrline kanalisu na pozitivan put.to predstavlja problem raskrsnice evrope i azije,tu pucamo i tu je pocetak svih krajeva.pa nije li svako od nas u bar jednom razdoblju svoga zivota bio na granici sa svojom sopstvenom pamecu,cesto zbog u buducnosti vidjenim nebitnim stvarima,koje su se tada cinile neresivim.
ljudi u malcice drugacijim zemljama imaju svog advokata,ginekologa,ocnog lekara,stomatologa,pa i pod obavezno psihoterapeuta.ali ne zato sto su "ludi",vec zato sto znaju da je tako lakse i lepse ziveti.uostalom,zbog cega smarati drage prijatelje svojim problemima,kad postoji neko ko je placen i ucio da se bavi resavanjem tudjih problema i ucenjem lakseg zivljenja.prijatelji sluze da bi se sa njima podelile lepe i prijatne stvari,da bi se ulepsao zivot i oplemenila dusa.

cojle ::

Da li ste u terapiji koristili tehnike "senzorne sobe" i kakva su vaša gledišta o takvoj vrsti terapije?

Briše li "senzorna soba" granicu između terapije "bolesnih" i rehabilitacije "zdravih?"

NIŠ - U Specijalnoj školi za osnovno i srednje obrazovanje u Nišu otvorena je senzorna soba koja će služiti za poboljšanje psihofizičkog stanja dece ometene u razvoju. Otvaranje senzorne sobe, koja je namenjena pre svega deci sa autizmom, pomoglo je Osnovno javno tužilaštvo u Nišu uloživši oko milion dinara, rekao je direktor te škole Zoran Nikolić. Specijalnu školu, koja je obeležila 40 godina postojanja, pohađa 90 učenika osnovnoškolskog uzrasta i isti toliki broj đaka srednjoškolskog uzrasta. Školu pohađaju deca sa lakim i umerenim zastojem u mentalnom razvoju, deca ometena u razvoju i deca sa autizmom i takozvanim Daunovim sindromom. Škola raspolaže radnim centrom sa električnim razbojem za tkanje, digitalnim kabinetom, kabinetom za logopedski tretman, a grad je izdvojio 308.000 dinara za opremanje nastavničke kancelarije i učionica.





Eto...Mozda Nislije mogu da pomognu, kuda i kako...

Bolnica na kraju Beograda

Zatvor i psihijatrijsku bolnicu „Dr Laza Lazarević“ u Padinskoj Skeli deli samo jedna žica. Bolnica je i nastala od nekadašnjih zatvorskih paviljona. Mira Petrović, upravnica Specijalne psihijatrijske bolnice, svakog dana kroz prozor gleda u prvi komšiluk. „Meni lično smeta kada vidim jednu jako savremenu zatvorsku zgradu, za razliku od naših paviljona. Pa sam pomalo ljubomorna...“

Tog dana u dvorištu bolnice studenti psihologije Filozofskog fakulteta u Beogradu čistili su krug između paviljona, sadili cveće, oslikavali zidove. „Našli smo gomilu đubreta, konzervi, polomljenog stakla i nekoliko mrtvih ptica – od golubova do gavranova“- priča Aleksandar Dimitrijević, docent na psihologiji. On je pune četiri godine radio na E odeljenju bolnice kao psiholog.

- Kad sam otišao da radim na fakultet, počeo sam studente da dovodim ovde jer mislim da studenti psihologije treba da vide šta ih čeka jednog dana. Iz svake generacije se izdvoji jedna grupa koju to toliko potrese, tako da odmah hoće nešto da rade ovde“ - kaže Dimitrijević koji je sa svojim studentima pokrenuo akciju „Čovek je čoveku lek“, želeći da jun mesec pretvori u Mesec borbe za mentalno zdravlje. „Želja nam je da tim nazivom naglasimo da je ljudski kontakt ono najvažnije što je potrebno da bi psihijatrijskim pacijentima moglo da bude bolje“ - priča Dimitrijević. „Naša psihijatrija funkcioniše na stari način. Dakle – smeste čoveka u bolnicu, daju mu velike količine lekova i čekaju da nešto dođe. Ranije se to učilo i na fakultetu – da je psihijatrija davanje lekova. Nikada nije bio profesor psihijatrije neko ko se bavio psihoterapijom. Kad ovi klinci budu većina, oni će to promeniti“- kaže Aleksandar.

Sa studentima je i Dragan Jugović, predsednik Udruženja korisnika psihijatrijskih ustanova “Duša”. Dragan je onaj koji im često razbije tremu po dolasku u bolnicu - ispriča nekoliko viceva iz svog bogatog repertoara. Kažu da zna preko 2000 viceva.

Ima 42 godine i leči se, kako kaže, već tridesetak godina. Udruženje je osnovao da bi pacijente organizovao i oslobodio ih straha od onoga što ih je snašlo. „Želim i da se studenti upoznaju sa nama. Da vide da mi nismo čudovišta. Stigma postoji, mi smo obeleženi. Stvorena je takva medijska slika da smo mi opasni, agresivni, da svakog očekujemo sa nožem, da čekamo nekog da zakoljemo. To je užasno. Komšiluk neće ništa da mi kaže. A šta misle – to ne znam. Prate te priče. I to ti pričaju iza leđa, malo ko će u lice da ti kaže. Iza leđa čuješ: Onaj tamo ludak“- priča Dragan.

Sada živi u Borči, a u bolnici u Padinskoj Skeli je bio zatvoren 50 dana, pre pet godina. „Užasno je. Niko vas ništa ne pita, daju vam gomilu lekova. Ko stoka ste, preko dana ste u dnevnom boravku, tu se ruča, doručkuje, večera, noću nas potrpaju da spavamo. Niko vas ne zarezuje. Psihoterapije nema...“- priča Dragan.

Dejan Vulinović ima 31 godinu. Takođe je član Udruženja „Duša“.

- Angažovao sam se da bih sebi poboljšao život. Neću da budem diskriminisan, jer to povlači i autodiskriminaciju. Mi imamo iste potrebe i želje, razmišljanja kao i ljudi koji se ne leče. Ali, mi smo pokusni kunići za psihijatrijske lekare. Prepišu ti lekove, ne pitaju da li ti to hoćeš da piješ ili nećeš. Ne razgovaraju s vama. Plašite se šta će drugi ljudi da kažu, ne smete da kažete da ste bolesni. Ne pozivaju vas na žurke, osećate se usamljeno, nemate prijatelja, a to je primarna biološka potreba svakog ljudskog bića. Mi se najviše družimo među sobom. Ja prijatelje u civilnom životu skoro da i nemam“- kaže Dejan.

Kada je ležao u Padinskoj Skeli, smetalo mu je što je hrana nedovoljna i loša, ali mnogo više nešto drugo. „Po mesec dana neki ne vide bela dana. Bio sam sam, nisam mogao ni sa kim da pričam, ovi ostali samo ćute i puše cigarete, a ja ne, jer sam nepušač. I onda ste kao bela vrana“- seća se Dejan.

Upravnica Mira nas vodi do slikarskog ateljea u dnevnoj bolnici. Taj kutak su osmislili studenti. Sekciju vodi Milan Ivanović. On je studirao likovnu akademiju u Zagrebu kada je izbio rat u Hrvatskoj. Pošto je iz Pakraca, zatvorili su ga, pa je kasnije putem Crvenog krsta razmenjen i preko Budimpešte je stigao u Srbiju. Svakog dana dolazi sa Senjaka u Skelu, prolazi žicu, i slika u ateljeu. To mu je deo terapije.

- Ovaj atelje koriste svi koji imaju potrebu i želju da slikaju. Vrlo su kreativni, ali mnogi nisu spremni. Slikanje je jedno od najboljih mogućih terapija - priča nam Milan.

Odlazimo u renovirani deo. Na prozorima su zavese. „U nekim ustanovama zavesa nema jer se boje da će se pacijenti samopovrediti. Kod nas se takav slučaj nije desio“ - kaže nam upravnica Mira. Pacijenti sa studentima oslikavaju zidove. U jednoj sobi, pedantno namešteni kreveti, na polici knjiga Vojislava Bubiše Simića „Sentimentalno putovanje“.

U ženskom odeljenju, u drugom paviljonu situacija je mnogo gora. Već kada su nam otključali vrata oseća se neprijatan miris, mešavina svega i svačega. I prljavštine, jer mnogi pacijenti ne održavaju ličnu higijenu, duvana, klozeta... Taj miris su upili zidovi. U separatu, tamo gde su pacijenti koji se moraju stalno posmatrati, jedna žena vezana za krevet. Kroz staklo je posmatraju medicinske sestre.

- Oni se vezuju i to ne treba mistifikovati - kaže upravnica Mira. „Postoje medicinske indikacije kada pacijent mora da se vezuje, i to se ne radi samo kod nas već i u svetu. I to je potpuno regularna metoda ukoliko se ne zloupotrebljava. Kad, recimo, ne možete zbog stanja pacijenta, kao kod srčanih bolesnika, da im date veće doze neuroleptika, odnosno farmakološku sedaciju. Nekada i sami traže da budu vezani. Preporuka Ministarstva zdravlja je da to bude dva sata. S tim što se odfiksira 15 minuta i onda može ponovo da se veže. Za to vreme pacijent mora redovno da se obilazi, poji, hrani, podiže i obavlja sve fiziološke potrebe“- objašnjava upravnica.

U separatima nema „mekih zidova“ kao u filmovima. Na mnogim mestima su skinute pločice sa zidova. Negde su izdubljene male rupe. To pacijenti čine kada su u teškim stanjima. Pacijenti mogu biti agresivni, ali to nije tako učestalo kako se misli. Zaposleni kažu da se to dešava kada je pacijent u akutnom psihotičnom stanju i napada iz straha. Ako ne prepoznate taj njegov strah, tako nešto se dešava.

- Ali ja u svojoj praksi nikada nisam imala takvo iskustvo. Bolnica nije skoro renovirana. Postoje odeljenja koja nisu ni okrečena poslednjih 15 godina. Sporadično, po nešto se renovira, kada stignu sredstva, i to samo ono ono što je urgentno. Teško je i pacijentima, ali i zdravstvenim radnicima da rade u takvim uslovima. Najviše nedostaje politika koja bi ove ljude izvela iz bolnice - kaže Mira Petrović.

Priča da su studenti jedni od retkih koji ih obilaze. „Svi drugi nas zaobilaze. Sama pozicija puno govori. Ovo je bolnica na kraju grada. I nije bez razloga ovde stacionirana. Kada je nešto na kraju grada, onda simbolično prikazuje i odnos društva prema tome. S obzirom da se ovde leče teški duševni bolesnici, to je nešto čime društvo ne želi da se bavi“- dodaje upravnica.

Anja Živković, apsolvent psihologije, u bolnici je volontirala godinu dana.

- Pre šest-sedam godina bolnica je bila u lošijem stanju nego sada. Kada nas je Aleksandar doveo ovde u okviru svog predmeta psihologija mentalnog zdravlja, videla sam da u novembru uopšte nije uključeno grejanje, da se raspadaju nekadašnje radionice za okupacionu terapiju. Nije bilo dovoljno posteljine. Kasnije se stanje poboljšalo, a mi često dolazimo i imamo sa korisnicima poluprofesionalni odnos - kaže Anja.

Docent Aleksandar Dimitrijević kaže da su pacijenti jako stigmatizovani.

- Ima izraza „Lazin čovek” i „efić“, pošto njihove dijagnoze počinju sa „ef“. Posle toga više niko u zgradi ne govori s tobom. Posle toga se više nikad nećeš zaposliti. Po našem zakonu član porodice, odnosno treće lice, ima pravo da razvrgne brak ukoliko je osoba bila psihotična u trenutku sklapanja braka. Toliko su naši zakoni diskriminatorski. Medijska slika je, takođe, katastrofalna. Kada gledate holivudske filmove, 72 posto psihijatrijskih pacijenata u njima su prikazani kao ubice, krvožedni, što uopšte ne odgovara situaciji, ali to ih dovodi u situaciju da ih se plaše - priča Aleksandar. I pokazuje nam čoveka koji prolazi: „Kad biste sudili po dijagnozi, vi biste mislili da je on neko od koga treba da pobegnete. A niko ovde neće vas napasti ili uvrediti“ - kaže Aleksandar.

Čovek koji je prošao nasmešio se i rekao samo „Dobar dan“. Posle je nastavio da šeta parkom.

U psihijatrijskim ustanovama - 4.000 ljudi

Činjenice publikovane u kampanji „Čovek je čoveku lek“ govore da u Srbiji preko 300.000 osoba ima probleme koji su dijagnostikovani kao mentalni poremećaji. U ovom trenutku preko 4.000 osoba nalazi se na bolničkom lečenju u psihijatrijskim ustanovama. „Dr Laza Lazarević“ u Padinskoj Skeli ima pet odeljenja, kao i dnevnu bolnicu. Dva muška, dva ženska i jedno mešovito odeljenje. To je ukupno oko 400 postelja.

Rodbina retko dolazi

- Rodbina može da dođe u toku celog dana i obiđe ih, ali rodbina vremenom sve manje dolazi zato što za rodbinu oni postaju jako daleki, kako fizički tako i mentalno. Onda smo im mi jedina oaza. Ovde imate bar 30 posto ljudi koji borave u bolnici iz socijalnih razloga - kaže Mira Petrović.

Da bi „pobedio“ dijagnozu, upisao psihologiju

Miroslav Mišić, predsednik udruženja „Valenca“ iz Niša, upisao je psihologiju na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, nakon što mu je 2004. postavljena dijagnoza koja će ga, kao što je shvatio, pratiti ceo život.

- Najveći problem je bio suočavanje sa dijagnozom. Tad sam imao 24 godine, imao sam sliku kako izgledaju pacijenti koji imaju paranoidnu šizofreniju, čuo sam da su ti ljudi opasni. Mislio sam da sam ja postao opasan čovek. Tri godine mi je bilo teško da se pojavim u društvu. Taj strah sam razbio vremenom, i prestao sam da se stidim. Ne hvalim se time. To nije moj izbor, ja sam to dobio s genetikom ili sociološkom interakcijom. Naučio sam da živim s tim - kaže Miroslav.

Pozdravljam, odlican tekst. Izdvojicu nekoliko detalja za sada, iz iskustva govorim, jako bitna-

Rodbina retko dolazi- Ili ih sasvim ''zaboravi'' ( doduse, oni iz inostranstva posalju pakete, novac, domaci cigarete i sl..ali....)

Bolnica nije skoro renovirana- u prevodu, od kad je sagradjena, sto moze da znaci i pre rata ( II, da se razumemo)

Niko vas ništa ne pita- ni one sto rade, te ce one sto se lece..


Udruženje korisnika psihijatrijskih ustanova - prava stvar! Imala sam prilike da vidim prvi put ovakvo udruzenje u Bosni, pa je krenulo kod nas, a onda sam videla da je u svetu to vec zazivelo odavno.

Ti ljudi, korisnici psih. usluga, svugde na svetu imaju iste dijagnoze, iste simptome, lece se skoro istim lekovima, samo... USLOVI su najbitniji! ( kasnije cu o razlicitostima po ovom pitanju i sta to za pacijenta znaci...)

hvala Only,impresivan tekst za one koji ne poznaju stvarno stanje psihijarijskih ustanova.VELIKI POZDRAV za docenta,Aleksandar je divna osoba i to u Beoradu zaista radi sa studentima kako treba.Opaska jedino na konkretizovanju imena pacijenata,nije lepo,mozda oni zapravo i ne bi zeleli da budu ovde.Pricamo i o stigmi.....zar ne?Veliki pozdrav udruzenjima koja se na svakakve nacine dovijaju da funkcionisu,rade,stvaraju,trude se,a sto je najbitnije,za uzvrat ne traze nista sem osmeha i lepe reci.Kad ovo pisem mislim kako na Valencu,tako i na Dusu.kamo srece da u Srbiji imaju bar malo veca prava.Znate li da su clanovi udruzenja Fenix iz Bosne jedne godine uspeli da se izbore za to da se jedan lek nedje na tzv.beloj listi i ne place tada cak i do 100eura.e to je pravi put,to ima smisla udruzenja,to im daje snagu.zar to ne bi i nas ucinilo srecnim-postici kolektivni uspeh u korist svih.

aleksandram ::

Znate li da su clanovi udruzenja Fenix iz Bosne jedne godine uspeli da se izbore za to da se jedan lek nedje na tzv.beloj listi i ne place tada cak i do 100eura.e to je pravi put,to ima smisla udruzenja,to im daje snagu.zar to ne bi i nas ucinilo srecnim-postici kolektivni uspeh u korist svih.

Draga moja....u Srbiji trenutno nema Litijuma ....a ni nikave zamene za njega -danas sam slušao na vestima .

Nema ni mixtard insulina (dovoljno ) i još koječega ,za hronične bolesnike (cardio ,cancer ...)
Tako da je stvarnost da su psihijatrijiski bolesnici negde pri dnu liste prioriteta u svakom pogledu ,bez obzira na trud pojedinih zaista požrtvovanih "medicinara" .

eh...cega sve u srbiji nema.tacno je,slazem se da u srbiji trenutno nema cps.litijum-carbonata,ali to nikako ne zavisi od menadzmenta neke psihijatrijske bolnice,niti bolnickih apoteka ili veledrogerija,koje su ujedno i jedini put nabavke u toj srbiji.cini mi se da su tzv.tenderi,kao laksi i posteniji put nabavke,a sve u korist sprecavanja malverzacija u toj istoj srbiji,napravise kolaps u funkcionisanju.ili....se iza svega toga krije nesto drugo.dodjoh do informacije da nijedna fabrika u srbiji ne proizvodi navedeni lek,pa eto....ceka se uvoz.ima tu nekih alternativa,nece pacijenti biti bez terapije,sigurna sam u to.

aleksandram ::

eh...cega sve u srbiji nema.tacno je,slazem se da u srbiji trenutno nema cps.litijum-carbonata,ali to nikako ne zavisi od menadzmenta neke psihijatrijske bolnice,niti bolnickih apoteka ili veledrogerija,koje su ujedno i jedini put nabavke u toj srbiji.cini mi se da su tzv.tenderi,kao laksi i posteniji put nabavke,a sve u korist sprecavanja malverzacija u toj istoj srbiji,napravise kolaps u funkcionisanju.ili....se iza svega toga krije nesto drugo.dodjoh do informacije da nijedna fabrika u srbiji ne proizvodi navedeni lek,pa eto....ceka se uvoz.ima tu nekih alternativa,nece pacijenti biti bez terapije,sigurna sam u to.

Upravo to ...tenderi su namešteni ,pa pravo nabavke dobijaju ljudi koji u stvari i nemaju lagere ,nego praktično ,preprodaju bez neke pouzdane "mreže" nabave . Pa tako isto sa uvozom,pa tako isto sa našim farmakološkm fabrikama -treba im oboriti vrednost da neko kupi budzašto ,pa masno preproda strancima .Da ne pričam o specijalitetu još iz vremena socijalizma -veštačka neštasica radi ucene potrošača.
No nije svudge tako -evo jednog svetlijeg primera iz Hrvatske ,gde se čini nešto oko integracije psihički obolelih u društvo (upravo gledao na tv)
udruga SVITANJE

Manite se tendera i toga..Ako krenemo u tom pravcu, trebace nam nova tema... Elem, da se vratimo na naslov teme, odnosu prema psih. pacijentu i jedne situacije koja je mene opet...i opet, navela na razmisljanje o ovim ljudima..Svi su vec culi za ono sto se desilo ovog leta u Norveskoj...O tom nemilom dogadjaju se jos uvek prica, i jos dugo ce...Javnost se podelila nakon najnovije izjave da je ovom ubici dijagnostikovana Paranoidna sizofrenija...

Dok bi u nekim zemljama on jednostavno bio osudjen na smrt, ovde se polemisalo od nekih 27-40 godina, da bi na kraju dobio dijagnozu...

Sta to znaci? Umesto zatvora, bice bolnica...

Licno smatram da je tako bolje...Zatvor u Norveskoj, i o tome se vec neko vreme prica, je bolji nego prosecni hotel u Rumuniji, kazu..Jos zatvorenici dobijaju dnevni dzeparac ( da salju porodici, sta li...uzas..)

A bolnica...To mora biti forenzicko odeljenje, zatvorenog tipa, skoro sve kao zatvor, samo sto je zatvorenik pod terapijom...I jos jedna bitna stavka, jako bitna--Bolnicko lecenje psihijatrijskog bolesnika moze da se produzi do kraja zivota...( sto je , nadam se i cilj svega ovoga)

Zasto vam pricam sve ovo? Dolazi pacijentkinja kod lekara, i trazi da joj lekar promeni dijagnozu. Lekar ne razume razloge.. Ona kaze- Moja dijagnoza je Paranoidna sizofrenija, a istu je dobio i ubica dece..Ja nisam takva..Ne zelim da budem u istoj grupi sa njim...

Uvek se treba setiti da svaki covek sa psihickim problemima mora da ima deo sebe koji je ocuvan...To treba traziti... Takav odnos prema ovim ljudima je najpravilniji...Obratite se tom delu njegove licnosti..Iznenadicete se...

I psihijatrijski pacijent, kao i svi ljudi, moze da dodje u situaciju da ima tegobe fizicke prirode. Ali nesto, sto vecina'' normalnih'' ne zna je da, psihijatrijski pacijent cesto ne ume, ili ne zeli da iskaze na obican nacin ono sto oseca.

Tako se moze desiti da ''stalno kljucanje'' u grudima, ili ''djavo sto ga kida iznutra'' ne budu njegove ''lutke'' vec simptomi jako teskih bolesti ( angine, infarkta i sl...)

Zato radnici koji opserviraju ovakve pacijente moraju dobro poznavati simptome bolesti, i najbolje kroz diskusiju dodci da moguceg resenja, koje bi se potvrdilo adekvatnim pomocnim metodama...

Pacijent ce, ma koliko psihotican bio, umeti da prepozna vasu brigu za njega, budite sigurni u to....

Ruski pijanista Skanavi održao koncert za pomoć psihijatrijskoj klinici u Beogradu

Čuveni moskovski pijanista Aleksej Skanavi nastupio je sinoć na humanitarnom koncertu u Skupštini grada, a sav prikupljen novac biće iskorišćen za nabavku aparata namenjenog Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.

Akciju su zajedno organizovali rotari klubovi “Beograd-Stari Grad” i “Moskva”, a do sada je prikupljeno 400.000 dinara. Skanavi se odazvao pozivu, odrekao se svog honorara, a visoke zvanice u Svečanoj sali oduševio je interpretacijom “Godišnjih doba” Čajkovskog.


Aparat koji Rotari klub “Beograd-Stari grad” nastoji da nabavi više je nego potreban. Na Klinici za psihijatriju dnevno se leči više od 190 ljudi. Lekari poseduju znanje, ali ne i odgovarajuću opremu, pa klinika ne može da pruži elektrokonvulzivnu terapiju obolelima, pa ih upućuje na VMA.

Nabavkom savremenog “timotron 4, medtronik” aparata značajno bi se unapredila efikasnost tretmana, smanjile neželjene pojave i popravio se kvalitet življenja obolelima.



Ovom terapijskom tehnikom takođe bi se zadovoljile potrebe obolelih sa područja cele Srbije.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/318826/Ruski-pijanista-Skanavi-odrzao-koncert-za-pomoc-psihijatrijskoj-klinici-u-Beogradu

Zgrada je zaključana, na prozorima su rešetke. Ovde svi zaposleni imaju svežanj ključeva od svih hodnika, prolaza... Nije kao u čuvenom filmu „Let iznad kukavičjeg gnezda", ali u muškom D odeljenju Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici strogo se vodi računa o bezbednosti pacijenata i medicinskih radnika.

Ne smete ni za trenutak da zaboravite da se radi o psihijatrijskim bolesnicima - upozorava nas na samom ulazu Nišlija Miroslav Živković, glavni medicinski tehničar u službi za produženi psihijatrijski tretman u Toponici, koji ovde radi 12 godina.

- Mi smo svi veoma dobro savladali znakove pogoršanja bolesti i spremni smo da reagujemo - dodaje on i navodi da na odeljenju ima mesta za 75 bolesnika i uvek su sva popunjena.

Kaže i da mu ne smeta što uz psihijatrijski dodatak mesečno prima oko 40.000 dinara, više ga boli to što nemaju dovoljno stolica, bolje krevete, garderobu za pacijente...

- Nadam se da će društvo imati više razumevanje za ove bolesnike. Iz petnih žila se trudimo da pacijente naučimo osnovnim životnim navikama, teramo ih na radnu terapiju, organizujemo terapijske zajednice - objašnjava Živković i napominje da se u odnosu prema pacijentima mnogo promenilo u najvećoj duševnoj bolnici na Balkanu.

- Kod nas se leče hronični pacijenti, mnogi su tu i po 10 i više godina. To su obolelili od raznih vrsta šizofrenija, ali i oligofrenije, što znači da su to pacijenti koji uz mentalnu retardaciju imaju i psihičke poremećaje. Sve ih učimo životnim navikama, teramo ih da rade, ne damo da spavaju non-stop. Od 75 bolesnika, dvadesetak ne može da nauči da kontroliše svoje fiziološke potrebe. Nose pelene, ali ih često skidaju i vrše nuždu na hodniku, u sobama... Najgore je ujutru, tad je hodnik pun fekalija, ali mi smo navikli - priča glavni medinski tehničar.

Miroslav napominje da su duševni bolesnici vrlo emotivni i da zato medicinsko osoblje ne sme da pokaže svoje simpatije prema nekom pacijentu. Anegdota ima milion, a najradije se seća izleta u Sokobanju.

- Seli smo u neki restoran da popijemo piće. Kolege i ja smo sve vreme pomno pratili šta rade, a u jednom trenutku je pacijent Branko prišao našem stolu. Bio sam spreman da reagujem, a on je galantno sipao sok mojoj koleginici i rekao mi da ne znam da se ponašam. Održao mi je lekciju iz bontona, a ja sam ga samo nemo gledao - prepričava kroz smeh Miroslav.


Potrebna odeća

Živković poziva ljude dobre volje da pomognu duševnim bolesnicima.

- Nama nedostaju garderoba, veš, obuća za pacijente. I sami donosimo garderobu od kuće za pacijente. Ako neko ima staru garderobu koja mu ne treba, može slobodno da je donese u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu. Pacijenti će biti zahvalni - kaže on.


Porodica ga držala vezanog u štali

Miroslav Živković se seća pacijenta koji je u bolnici proveo više od 30 godina, a nedavno je preminuo.

- On je imao animalne navike jer su ga rođaci dugo držali u štali, vezivali lancima, terali da jede seno, pošto su ga se stideli. To je strašno. Sada nemamo takve slučajeve, čak se naši socijalni radnici mnogo trude da ubede najbliže rođake pacijenata da moraju da ih posećuju. Ne da ih se sete samo kad su im potrebni zbog imovinske rasprave - kaže Miroslav.

Izvor: Alo.rs

montoya

"Pacijent ce, ma koliko psihotican bio, umeti da prepozna vasu brigu za njega, budite sigurni u to...."


Sigurna sam u ovo!

izdati recept za brz oporavak.... :329340:

Ovako.... Psihijatrija u Srbiji je zapuštena

montoya ::

Lelle, ja ovo tek sada vidoh doco breeJ!

nikad nije kasno..... :329340:

Tako..sto svi sednemo u krug..ili pravougaonik..igramo se jedni sa drugima..komuniciramo na sve moguce nacine ...stvaramo ''nadu''onima koje smo klasifikovali kao bolesne ...da smo svi jednaki..i da nas samo neki ''poluludi genije ''moze razlikovati...ne kao bolesne ili zdrave ..nego kao lose ili dobre...

Danas je Svetski dan mentalnog zdravlja



Povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja, Caritas zajedno sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije organizuje kampanju protiv socijalne isključenosti osoba sa mentalnim teškoćama u cilju promocije mentalnog zdravlja i smanjenja stigmatizacije.

Kampanja pod nazivom „365 dana za mentalno zdravlje“ obuhvata niz aktivnosti koje će se sprovoditi u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Vrbasu, Novom Kneževcu, Beogradu, Šapcu, Valjevu i Nišu.

jednostavno je...kad želiš da mu pomogneš.Pre svega mora da mu uliješ svoje poverenje, a kasnije sa svojom kreativnošću podaštavaš njegove probleme

NIŠKI PSIHO Ubio majku, pa je okadio!

Ovo kaže direktorka bolnice :

On je dovođen u pratnji policije, a otpušten je iz bolnice poslednji put
2008. u poboljšanom stanju i više nije priman. Uvek su dominirali
neprijateljski sadržaji prema majci, od kojih bi se distancirao posle
terapije. Dok mu je otac bio živ, on ga je redovno dovodio na kontrole i
tada je primao depo terapiju, koja zamenjuje svakodnevno uzimanje
lekova. Ako majka posle toga nije prijavljivala napade policiji, zato
nije ni dovođen, jer nijedan psihijatrijski bolesnik neće sam doći u bolnicu .

Teško je tu sad išta reći ...jer pored psihičkog oboljenja veliku ulogu ima i verski fanatizam ?
No ,ovo nije prvi slučaj da psihijatrijski bolesnik iz bolnice Donja Toponica počini ubistvo ?
Možda naša Sonia može ovo da najbolje rastumači -radila je tamo .

Ma kakav bre verski fanatizam? Nelecena sizofrenija ( prestao od smrti oca da uzima depo injekcije). Zalosno je sto psihijatrijski bolesnici nisu pod nekom sistematskom kontrolom kad su van ustanova, onda bi se lakse primetile promene...

Inace, nisam nikada radila u donjoj top.

sonia ::

Zalosno je sto psihijatrijski bolesnici nisu pod nekom sistematskom kontrolom kad su van ustanova, onda bi se lakse primetile promene...

to je ključ problema...tj. mogućeg blažeg rešenja...

Psihijatrija je pukla, uostalo, kao i vecina institucija u Srbiji. Ne radi se na pravi nacin, cujem se sa ljudima, ne da nemaju volje, nego...jos gore, vlada neka apatija, beznadje..

sonia ::

Ma kakav bre verski fanatizam? Nelecena sizofrenija ( prestao od smrti oca da uzima depo injekcije). Zalosno je sto psihijatrijski bolesnici nisu pod nekom sistematskom kontrolom kad su van ustanova, onda bi se lakse primetile promene...

Inace, nisam nikada radila u donjoj top.

Nisi radila ? Ja tako zapamtio ...
Ima sad nešto ....ako se radi o bolovanju koje je odredio psihijatar ,a duže je od mesec dana -obavezno je posećivanje dnevne bolnice (svaki dan ) Uz to ide i obavezna periodična kontrola da li se lekovi uzimaju (litemija na primer )
Ali opet dolazimo na isto....ovo se odnosi na one o kojima ima ko da brine ili one kojima je izrečena mera "obavezno lečenje" .
Ovakvi su praktično -bez nadzora ?

Staris sefe

Elem, tacno, ako je pacijent na produzenom vikendu, mora da se javlja, telefonski ili licno na odredjeno vreme. Ako se odpusti iz ustanove, ide na ambulantno lecenje ( da podize lekove, prima injekcije ( depo), ili laboratorijske analize, zbog uzimanja litijuma, koji deluje na belu lozu, i sl. ).

Ako mu je izrecena mera, bolnica ce voditi racuna, to je sigurno, ali je problem sa onima sto se otpuste. Zakon ( muka mi je od ove reci kad je rec o Srbiji) je dao veca prava pacijentu ( sto bi trebalo da je ok), reorganizacija ( i sistematizacija, ahhaha, o uzasa, od mrtvih slova na papiru) ogranicavaju vreme provedeno u ustanovi zatvorenog tipa, onda moraju se uciniti svi napori da se psih. pacijenti socijalizuju ( antistigma kampanja, secate se) , i jos puno toga..I sad, pacijent koji je odlicno funkcionisao u okviru bolnice, ''pokriven'' terapijom, doveden je u situaciju da napusti okruzenje u koje se uklopio na jedan prihvatljiv nacin..Samo, jednom pasihijatrijski pacijent, uvek ... Zakaze li jedna karika ( nekad i to ne mora, ali..) zakaze li, i ispliva na povrsinu nesto sto je bilo ''vezano'' psihofarmacima... Samo gledaj... Ko ce jos misliti sto se taj i taj ne javlja na kontrolu, a niko se ne zali na njegovo ponasanje, npr.. U sveopstoj jurnjavi, sa sve nedostatkom radne snage, nemotivacije, nepostojanja samoinicijative i sistematskog angazovanja za korisnike, ovakve stvari su jako moguce..

Sonja, psihijatrija je pukla u Srbiji, kao i mnoge druge grane medicine.

Dodala bih samo da postoje retki izuzeci. Poznajem ženu koja je malo starija od mene i koja je potpuno posvećena svom radu. Poznajem i lečim se kod neurologa koja je takođe divna žena i ima odličan pristup prema pacijentu i vrlo je temeljna kada su pregledi u pitanju.

Nekoliko puta sam čitala celu ovu temu, i primetila sam da se najviše diskutuje o pacojentima koji su hospitalizovani.

Pitam se gde je granica između psihičkog poremećaja i psihičke bolesti, ili je sve to isto?

Društvo odbacuje ljude sa F dijagnozama, bar ovde na Balkanu. U svetu je to drugačije.

Ovoj grani medicine se pristupa drugačije nego prema ostalima. Mnoge bolnice u Beogradu su sređene, to je sasvim u redu, a šta da radi dispanzer pri bolnici "Laza Lazarević"? Decenijama ništa nije ulagano u tu ustanovu.

Razmišljam glasno jer imam taj nesrećni PTSP ne svojom voljom već zbog zdravlja. Ne osećam da sam obeležena zbog toga.

Ne bih se plašila nekoga sa psihozom, ili sa šizofrenijom, pokušala bih da naučim nešto više o tome u slučaju da imam nekoga u okruženju sa tim težim oblikom psihičke bolesti.

Treba razbijati predrasude, možda putem medija..niko od tih sa F dijagnoza nije kriv što je bolestan.

Dzudi@
Ovde u tvom postu ima svasta nesto napisano..ali na ovo cu reagovati...jer ..prosto ne stoji..

Citat :

Ne bih se plašila nekoga sa psihozom, ili sa šizofrenijom, pokušala bih da naučim nešto više o tome u slučaju da imam nekoga u okruženju sa tim težim oblikom psihičke bolesti.

..

Nekoga sa psihozom.ili shizofrenijom..pa shizofrenija je vrsta psihoticnog poremecaja..(shizofrenija-je psihoza..)

Psihoza ..nije bolest..nego stanje..to je vrlo bitno da se kaze..imati psihoticara u okruzenju..moze (naravno ne mora..)ali moze da bude veoma opasno..

Nut, u pravu si. Šizofrenija je jedna od vrsta psihoza, a psihoze su najteži duševni poremećaji.

Što se opasnosti tiče, mislim da na agresivnost dosta utiče karakter obolele osobe...ako je neko bio agresivan i pre pojave bolesti, biće možda još agresivniji u toku bolesti.

Najvažnije je kontrolisati da li takve osobe uzimaju redovnu terapiju, o tome mora da brine porodica ili bolnica u kojoj se taj neko leči.

Džudi ::

Sonja, psihijatrija je pukla u Srbiji, kao i mnoge druge grane medicine.


Nekoliko puta sam čitala celu ovu temu, i primetila sam da se najviše diskutuje o pacojentima koji su hospitalizovani.

Pitam se gde je granica između psihičkog poremećaja i psihičke bolesti, ili je sve to isto?

Društvo odbacuje ljude sa F dijagnozama, bar ovde na Balkanu. U svetu je to drugačije.

Ovoj grani medicine se pristupa drugačije nego prema ostalima. Mnoge bolnice u Beogradu su sređene, to je sasvim u redu, a šta da radi dispanzer pri bolnici "Laza Lazarević"? Decenijama ništa nije ulagano u tu ustanovu.

Razmišljam glasno jer imam taj nesrećni PTSP ne svojom voljom već zbog zdravlja. Ne osećam da sam obeležena zbog toga.

Ne bih se plašila nekoga sa psihozom, ili sa šizofrenijom, pokušala bih da naučim nešto više o tome u slučaju da imam nekoga u okruženju sa tim težim oblikom psihičke bolesti.

Treba razbijati predrasude, možda putem medija..niko od tih sa F dijagnoza nije kriv što je bolestan.

Pozdrav Dzudi, drago mi je da si se javila ovde. Znam i sama kakvo je stanje u Srbiji sto se tice zdravstva, a samim tim i psihijatrije, tako da se potpuno slazem sa tobom.

Tacno da se diskusija odnosi uglavnom na hospitalizovane bolesnike, ali oni su u vecini slucajeva i hospitalizovani zato sto prosto NEMAJU GDE I KAKO DA BUDU. Sistem je sasvim neorganizovan sto se tice socijalizacije osoba sa mentalnim oboljenjima.

I, veruj mi, svugde u svetu ljudi slicno reaguju na F dijagnozu, ne samo na Balkanu. Cak i mnogo modernija, organizovanija , drustva se bore sa stigmom. Gladam kako reaguju ljudi kad vide takvu osobu, pa cak i zdravstveni radnici, koji su nekog drugogog smera. Mene to u startu iritira, ali onda zakocim, posto sam svesna da se ljudi plase svake nepoznanice, pa i ove...

Kamo lepe srece da svi razmisljaju kao ti..A to sto imas PTSP,...uh...u kakvom smo okruzenju ziveli zadnjih 20 godina, mislim da ga skoro svi imamo..samo zavisi od prga tolerancije koji nosimo u sebi, koliko ce biti izrazen..

P.S. Nut, tebi sam se vec obratila na temi o psihozama, mislim. I opet ti kazem, pozdravljam tvoju nauku, al' jos mi nisi dokazala da je primenjiva u diskusiji.. Ako neko zeli da diskutuje, iznese svoje misljenje,rado cemo ga citati.

A ako cemo pravo neko moze da ima drugu vrstu psihoze, ne mora da bude sizofren ( a razlikovacemo ih po tome, sto kod sizofrenije imamo propadanje licnosti, sto kod , recimo akutne psihoze nije slucaj), znaci da njena recenica stoji, neko moze da ima psihozu ( toksicnu, recimo) a neko sizofreniju ..

Sustina nije da li neko ima sizofreniju, depresiju...da l' je bipolaran ili vec, ovde je fokus na ponasanje okoline prema istima... A , slozices se...i nije bas na zavidnom nivou..

Sonia@

Citat :

al' jos mi nisi dokazala da.

...

Oprosti..i spusti se na zemaljsko tle . malo..i onda .ko si ti da ja tebi dokazujem bilo sta..sa mnom, nisi pricala o psihozama..(zaista s e ne secam..).Zapamtila sam samo tvoj napad ..(i uvek napad.. na moje postovanje..)
Niti ko trazi ..niti zelim, da ti postujes''moju nauku''..nema moja ..tvoja ..nauka je nauka..samo je pitanje sta ko od nas poznaje i priznaje..
Ovo je tvoj post to nisam znala... reagovala sam na onaj gore inace ne bih ni ulazila da sam pogledala uvodni post..


Ovo nije dobar nacin da komuniciras sa ljudima..obracas se meni..ne znam zbog cega..tebi nisam nista pisala..tako i prosli put..Napisala sam kvalitetan post..koji si ti napala neprimereno(meni iz dobro poznatih razloga..)

hajde ... zaustavi se malo...samo malo..

Džudi ::

Nut, u pravu si. Šizofrenija je jedna od vrsta psihoza, a psihoze su najteži duševni poremećaji.

Što se opasnosti tiče, mislim da na agresivnost dosta utiče karakter obolele osobe...ako je neko bio agresivan i pre pojave bolesti, biće možda još agresivniji u toku bolesti.

Najvažnije je kontrolisati da li takve osobe uzimaju redovnu terapiju, o tome mora da brine porodica ili bolnica u kojoj se taj neko leči.

Dzudi..rado bi sa tobom polemisala o psihozama..posebno o shizofreniji..ali ne zelim ovde..jer ima varnica..nekom drugom prilikom na nekom drugom postu..

Off topic

Meni je jako žao ako je moj post povod da se svađate.

Na ovaj forum sam došla upravo zbog xy svađa koje su se dešavale na opštim forumima ovakvog tipa. Jednostavno sam pobegla sa tih mesta, a ovde ne želim da dolazim u sukobe..niti da budem ta koja inicira sukobe. Inače, imam forumaški staž od 2004.godine i znam šta sve čini jedan forum. I svađe, i suze i radost i smeh. Različita mišljenja i kvalitetnu diskusiju oduvek podržavam.

On topic

Punih pet godina sam bila administator na forumu posvećenom depresiji i psih.poremećajima. Možda ću u nekoj skorijoj budućnosti ponovo biti admin, ko zna.

Znam da postoji ogromna stigma kada su u pitanju ljudi sa ovim problemima.

Znam za nezadovoljstvo psihijatara koji rade u državnim ustanovama.

Ali, takođe znam da ima i ljudi koji vole svoj posao i savesno ga rade.

Prema psihijatru imam odnos kao prema stomatologu. Boli me zub, odem kod prijatelja stomatologa. Imam problem sa nesanicom i ankcioznošću -ide se kod psihijatra ili kod psihologa.

Ljudi koji imaju blaže i teže poremećaje, žele da ozdrave. Uglavnom. Mada postoje i oni koji uporno odbijaju pomoć i tako nam se dešavaju porodične tragedije, tako dolazi do porasta samoubistava i ubistava.
Mediji i Centri za socijalni rad kao i lekari, reaguju prekasno.

I opet se vraćamo na ono - stigma, strah od nepoznatog, predrasude...

***

@ Nut, ne znam mnogo o psihozama, osim što sam čitala o njima i čitala priče ljudi koji je imaju.

@ Sonja, poslaću ti pp sa kratkim objašnjenjem zašto imam PTSP..koji se tako više i ne zove, jer ovde po zakonu ta dijagnoza može da se vodi samo šest meseci.

@Dzudi, nema svadje ovde. Volela bih da ostanes, i videces... Nekad ostrije diskutijemo, ali se druzimo vec punih 5 godina. Rado cemo te citati. Dobro nam dosla.



@ Nut, pogresno tumacis moje postovanje. Nemam ama bas nijedan razlog da te napadam, ali .. Onda sam ti rekla, i nisam promenila misljenje, nebitno je to sto ti mozda imas mnogo procitanih knjiga, ja forumske diskusije, ili da se ogranicim na ovaj forum (posto ne idem okolo i prepisujem svoje postove i sl), vodim na svojim temama, ili pratim, kroz obicno, zdravorazumsko razmisljanje, ponekad provocirajuci na vec napisan clanak u nekim novinskim vestima, ili vec nekog stiva..Zato, volim da citam ljude koji tako i pisu ( zacudi se, briga me, ali neki od primera su Astra, promaja.. ) , i uvek cu otvoreno da reagujem kad krenes da ispravljas sa ''doktorske'' visine necije pisanje. Prihvati da ne gledaju svi na zivot kroz korice knjiga, neki ga i zive.

Sto se tice moje komunikacije, to mi je deo struke, vidi molim te, i prvi put cujem da ne umem..Dobro, prihvaticu to kao dobronamernu kritiku Nismo svi isti.. Samo procitaj opet sta si boldovala ( ko si ti da ja tebi dokazujem----?? - postacu paranoidna- ako me razumes, hehhee)



Elem, odoh ja da ubacim sudje u masinu sto ostalo, a ovo zaustavi se malo..tesko..Jos od malena me ucili kad padnem - Ustani, otresi kolena i trci dalje Nema plakanja.

Ostajte mi pozdravljeni. Radim ujutru, spremamo odeljenje za proslavu Bozica, zato osmeh na lice

Sonia@

Citat :

@Dzudi, nema svadje ovde. Volela bih da ostanes, i videces... Nekad ostrije diskutijemo, ali se druzimo vec punih 5 godina. Rado cemo te citati. Dobro nam dosla.

..
Dzudi..ovo je tacno..nema svadje..

Sonia..ti si na pogresnom putu...zaista...ali prva..uvek ti prva kreces u pricu..da spustim loptu..I...sve sto sam napisala... je iz moje glave, uglavnom....a..sto te to asocira na knjige ..ili vec ne znam ni ja na sta ..to je druga stvar,...

Sonia..ne ljuti se,i budi mi dobra i vesela.!

SONIA, SRECAN TI RODJENDAN!..

Džudi ::

Off topic

Meni je jako žao ako je moj post povod da se svađate.

Na ovaj forum sam došla upravo zbog xy svađa koje su se dešavale na opštim forumima ovakvog tipa. Jednostavno sam pobegla sa tih mesta, a ovde ne želim da dolazim u sukobe..niti da budem ta koja inicira sukobe. Inače, imam forumaški staž od 2004.godine i znam šta sve čini jedan forum. I svađe, i suze i radost i smeh. Različita mišljenja i kvalitetnu diskusiju oduvek podržavam.

Nema veze sa tvojim postom ,i ne uzbuđuj se nimalo .
Recimo to ovako :Sonia godinama radi u psihijatrijskim ustanovama ,ja sam je tako i upoznao pre puno godina na jednom drugom forumu ,baš na sličnoj temi ,tako da se usuđujem reći ,posle svih ovih godina -da je najviše kvalifikovana da govori o ovome ,
A Nut je ....jednostavno -Nut .
Upoznaćeš je već .Recimo ,da je -"posebna" .
Recimo da se nama predstavila kao psihijatar ...ali ne bih ulazio u dalje pojašnjavanje ,a lično mišljenje o tome isto ne bi iznosio.

Džudi ::

On topic

Punih pet godina sam bila administator na forumu posvećenom depresiji i psih.poremećajima. Možda ću u nekoj skorijoj budućnosti ponovo biti admin, ko zna.

Znam da postoji ogromna stigma kada su u pitanju ljudi sa ovim problemima.

Postoji stigma ,naravno .Postoji čak i u medicinskim ustanovama neki teško objašnjiv odnos kada je u pitanju kolega .
Ja se ne stidim reći da sam se obratio koleginici koja me zna puno godina -i jednostavno me nije ozbiljno shvatila . Ponudila mi neograničeno bolovanje i "bromazepame" .
Imao sam sreće sresti baš na netu osobu koja je dugo godina dečiji neuropshijatar ,i recimo da su mi razgovori sa njom dosta pomogli da sam shvatim šta se događa samnom .
Pokušao sam i sa "drugim mišljenjem" ,i sa privatnim terapijama (jer kada se plaća -malo se više posveti i vremena i pažnje ,da se ne lažemo ) i sa preporukama (on/ona je jako dobar ,vrhunski psihijatar ) i sve se na kraju završilo raznoraznim dijagnozama ,od "bipolarnog" do PTSP (inače je teška budalaština "voditi ga tako 6 meseci " -to su stvari koje ostaju za ceo život ) dakle ceo onaj repertoar medikametozna + psiho terapija +bolovanje ,i sav rezultat je bio da sam razvio agarofobiju i zavisnost od benzozepama (ovo uzmi sa rezervom ,više u nagoveštaju ,ali....)
Tu dolazimo na onu razliku između psihičkog poremećaja ,od kojih pati bar 80 % stanovništva u Srbiji ,priznali ili ne (ko nije depresivan ili anksiozan ?) i psihičkog obolenja .
Ako se dođe do obolenja -onda se bojim da leka nema ,čime se vraćamo na stanje u zdravstvu Srbije i tretman psihičkih bolesnika .
Meni to najviše liči na zatvore: zatvori nekoga za manji prekršaj ,za par meseci će izaći kao kvalifikovani kriminalac .Tamo je dobio "nova znanja" i utisnut mu je taj model ponašanja .Ne uvek -ali često .
Tako je i sa našim psihijatrijskim ustanovama .Podela na B i C odeljenja je potpuno nedovoljna i neučinkovita ,mislim i kontraproduktivna .
No da ne duljim ...pregledaj malo pdf "psihologija" ,ima tamo puno sličnih tema ,pa možemo nastaviti razgovor ,a na ovom foumu ima svađa ,kao i na svakom ,ali se svi trudimo da se nikakvo vređanje ili agresija ne toleriše,tako da možeš biti opuštena ,i slobodno govoriš kako misliš ,sviđalo se to nekome ili ne .

E i ti si Robin ko ush! Ne silazis sa Nut,,,zasto li

Ne da mi se iscitavati sve, ali iz onog sto znam: da bi neko, bilo ko imao kvalitetnu diskusiju sa Nut, treba da joj bude makar na bliskom intelektualnom nivou.
Granted, zena prica vise iz knjiga, mozda cak i prekopira neki post, ali definitivno vecinu ne, i zna o cem prica.

Ljudi su cudo:)) Sve sto ne razumiju, nemaju "snagu", da ne kazem brain, da ga saviju oko toga, automatski stave na stup podsmijeha:) I to je dobro, i zna se i zasto

AstrinaKomsinica ::

E i ti si Robin ko ush! Ne silazis sa Nut,,,zasto li

Ne da mi se iscitavati sve, ali iz onog sto znam: da bi neko, bilo ko imao kvalitetnu diskusiju sa Nut, treba da joj bude makar na bliskom intelektualnom nivou.
Granted, zena prica vise iz knjiga, mozda cak i prekopira neki post, ali definitivno vecinu ne, i zna o cem prica.

Ljudi su cudo:)) Sve sto ne razumiju, nemaju "snagu", da ne kazem brain, da ga saviju oko toga, automatski stave na stup podsmijeha:) I to je dobro, i zna se i zasto

..

Vi hocete da razjasnite ko treba da budete!! onda razjasnite,ko ste ...Postani onaj koji ti jesi!!!Opisivanje toga kakva treba da bude individua-to je isto sto i opisivanje onoga kakva je ona u dubini duse....

Zahvaljujuci ovakvima koji postoje ..i znaju da prepoznaju stvari, svet opstaje i ide napred..a meni je cast, sto sam deo takve druzine..makar i ovako virtuelno..i sto nam se srca i duse dodiruju...
I ne znate i ne vidite kako pojedini ovde na forumu zasluzuju..posebnost u svakom smislu...
Astrina komsinica i Astra..KROZ ..sva blaga ovoga sveta .. daju energiju za konstruktivan i pravi zivot...(Boziji prah....)
UZ VELIKO POSTOVANJE PREMA SVIM CLANOVIMA..(koji nece zameriti sto sam ove dve divne duse izdvojila..)iz mnogih razloga.ali ONOG NAJVAZNIEG..

ZNAJU DA PREPOZNAJU STVARI I NE LIBE SE DA KAZU OTVORENO ''ONE NAJOSETLJIVIJE STRUNE I'...TO JE NEPROCENJIV KVALITET..I ON DAJE NADU.DA JE ZIVOT ZAISTA LEP..I DA SE NJEGOVO ZADATO POSLANSTVO DOISTA I ISPUNJAVA..

Nut

podbarac ::

Nut

:mrazicamaše:

..Nut sinoc si nam nedostajala na radio Orlu..znash vrlo dobro da te vecina nas voli,ukljuchujuci i hefa..nemoj biti na kraj srca...

..da se vratim na temu..ja psihijatrijska oboljenja posmatram kao i sva druga oboljenja,pa tako i bolesnike..ako neko boluje od ishijalgije,dam mu tabletu ili ga izmasiram,zagrejem ciglu etc...a ako neko boluje od neke psihiichke bolesti,dam mu lepu rech i trudim se da ga razumem..nisam imala u svojoj ni blizoj ni daljoj okolini dodira sa nekom psihichki obolelom osobom ali bi se ponashala i prema njoj kao i prema vama..

Zana ::

..Nut sinoc si nam nedostajala na radio Orlu..znash vrlo dobro da te vecina nas voli,ukljuchujuci i hefa..nemoj biti na kraj srca...

Ako si stalno razočaran ,"na kraj srca" , ne razumeju te ....onda je to simptom .
Ako stalno potenciraš da "drugi nisu na dovoljno visokom intelektualnom nivou da prate "-onda je to simptom .
Ako si u stalnom sukobu sa okolinom ,uz dozu agresije -onda je to simptom .
Ako rapidno menjaš raspoloženja -od krajnje euforije ,do misli o smrti,demonima ,sekubama ...onda je to simptom .
Ako na konkretna pitanja odgovaraš citatima drugih ljudi ,a pri tome ne želiš prihvatiti konstruktivni dijalog na realan način ,sa materijalnim dokazima tvrdnje -onda je to simptom .
Ako nešto počneš kao temu -pa se već posle dva posta potpuno rasplineš ,ne braniš niti pojašnjavaš suštinu ,ili ako više ljudi sasvim pristojne inteligencije ne može da pronikne o čemu autor uopšte priča -i to je simptom .
Mislim ...kao što kaže onaj "Nisam ginekolog ali volim pogledati ".
Ja ne kažem ni da sam psihijatar ni akademik -ali mislim da umem da saberem još 2 i 2 ,a i da čitam (latinicu i ćirilicu )
Simptomatično je da na temi na kojoj upadne Nut razvije se rasprava koja veze nema sa temom ,nego se tema pretvori u "za" i "protiv" Nut .
Ovde je tema -"Kako se odnosimo prema psihijatrskom bolesniku " .
Za očekivati je da bilo da Nut ,kao neko kome je to posao -da i neke primere ,konkretne ,recimo kako je u "društvenom "sektoru ,kako u "privatnom" ,neke statistike i zapažanja u smislu učestalosti pojedinih pormećaja i oboljenja ....
Njen doprinos temi je bio "sednemo u krug i onda razgovaramo" .(izvinjavam se ,malo karikiram ) Verovatno misli na pacijente i terapeuta.
Ostalo su bila opšta mesta sa izrazima naklonosti onima "koji razumeju" i obrnuto "onima koji ne razumeju" .
Ovde se pokušava ne vređati niko -ali se pokušava i šaliti gde god je moguće -i ako neko ne razlikuje šalu od zlobe -i to je simptom .
Pa pobogu...procentualno ja najviše odgovaram Nut ,i ako sam gotovo duplo stariji (po njenoj tvrdnji ) onda se valjda smem našaliti ?
A sa njenim akademskim znanjem me je valjda lako "nadigrati" -na bilo kojoj temi ,baška usko stručnoj ?
No zato još uvek zadržavam pravo na lično mišljenje -koje uostalom ,nisam ni izneo ,zar ne ?
Molim da se vratimo na TEMU -što ću i ja učiniti koliko smesta .
Ako ima neki nastavak -imamo dovoljno tema za to -ova zaista nije mesto za tako nešto .

Zana ::

..nisam imala u svojoj ni blizoj ni daljoj okolini dodira sa nekom psihichki obolelom osobom ali bi se ponashala i prema njoj kao i prema vama..

Debelo se varaš .
Ove brojke obuhvataju samo one koji su potražili stručnu pomoć ili su na neki način evidentirani kod lekara opšte prakse,ili im je izrečena mera obaveznog lečenja .
Prvi smo u Evropi po potrošnji sredstava za smirenje i antidpresiva -a sve do juče se to uzimalo "na svoju ruku ".
Tako da budi sigurna da kada uđeš u gradski bus -bar polovina tamo pati od nekog poremećaja (videlo se to ili ne ) a bar dve osobe su na "granici" (ispoljavaju agresiju ,i to si videla )
Novine su pune svaki dan zločina koji su počinjeni u afektivnim stanjima .
Tako da draga ....i sada ,od ljudi sa kojima pišeš -ima nas koji smo imali ili imamo nešto od onoga što se naziva "psihičkim poremećajem" .Čak i da to sami i ne znamo-a neko drugi prepozna po temama na kojima pišemo ili načinu na koji pišemo .
Osvrni se oko sebe ,komšije ,prijatelji ,kolege ,kumovi ,rodbina ...prepoznaćeš. Depresiju ,anksioznost ,apatiju ,potištenost,post traumatski stres .....najmanje .

Evo ti i stručno ,od 2011 ,brojke su samo veće ,Srbija.

Mentalno zdravlje sve gore