Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Danubius Forum ima trenutno preko 11 000 registrovanih korisnika
REGISTRUJTE SE , jer ovako ne možete čitati ni 30 % sadržaja
niti možete učestvovati u radu foruma .VIDITE SVE -ali ne i sadržaj topica (a imamo ih preko 7000 !)
Registracija je krajnje jednostavna , BEZ maila ZA POTVRDU . Možete odmah ući na forum pošto ste uneli nick i pass.
DOBRO NAM DOŠLI !
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.
DANUBIUS FORUM @ osnovano 2007 -
-MI NISMO KAO DRUGI -Liberté, égalité, fraternité-
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Avg 31, 2009 12:06 am
First topic message reminder :
TRETMAN MENTALNIH BOLESNIKA, PARIZ NEKADA
1935.Antonin Artaud,Open leter to medical directors of madhouses:
"Ustajemo protiv prava datog uskogrudim pojedincima koji sprovode istrazivanja na ljudskom umu osudjenom na dozivotni zatvor. A kakav je to zatvor!Znamo,u stvari ne znamo,da su azili,daleko od toga da budu mesto azila, zastrasujuce tamnice,u kojima se zatvorenici koriste kao obicna radna snaga,gde je zlostavljanje pravilo i vi ga tolerisete. Mentalne bolnice, pod maskom naucnosti i pravde, lice na barake, kaznene zavode, kaznene kolonije."
Sada?
U skladu sa definicijom zdravlja SZO,po kojoj je zdravlje stanje fizickog,psihickog i socijalnog blagostanja coveka a ne samo odsustvo bolesti,nametnula se potreba za sagledavanjem psihijatrijskog bolesnika u njegovoj uzoj i siroj soc.sredini i njegovom reagovanju na zadovoljavanje individualnih potreba za zdravstvenom negom i osposobljavanje za samonegu. Tako su granice delovanja psihijatrije prosirene izvan okvira psihijatrijskih stacionarnih ustanova. Reorganizacijom i uvodjenjem modernijih oblika u sistemu rada u psihijatriji stvoren je stil timskog rada u sveobuhvatnom tretmanu korisnika sukcesivno,u prevenciji,lecenju i rehabilitaciji. Ova promena zasnovana je kako na postovanju prava mentalno obolele osobe tako i na osavremenjavanju tehnika i postupaka u lecenju. Ukratko: Obezbedjivanje za mentalno obolele osobe iste standarde koji vaze za osobe koje boluju od somatskih bolesti(u svim fazama prevencije).
Autor
Poruka
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 8:27 am
Džudi ::
Off topic
Meni je jako žao ako je moj post povod da se svađate.
Na ovaj forum sam došla upravo zbog xy svađa koje su se dešavale na opštim forumima ovakvog tipa. Jednostavno sam pobegla sa tih mesta, a ovde ne želim da dolazim u sukobe..niti da budem ta koja inicira sukobe. Inače, imam forumaški staž od 2004.godine i znam šta sve čini jedan forum. I svađe, i suze i radost i smeh. Različita mišljenja i kvalitetnu diskusiju oduvek podržavam.
Nema veze sa tvojim postom ,i ne uzbuđuj se nimalo . Recimo to ovako :Sonia godinama radi u psihijatrijskim ustanovama ,ja sam je tako i upoznao pre puno godina na jednom drugom forumu ,baš na sličnoj temi ,tako da se usuđujem reći ,posle svih ovih godina -da je najviše kvalifikovana da govori o ovome , A Nut je ....jednostavno -Nut . Upoznaćeš je već .Recimo ,da je -"posebna" . Recimo da se nama predstavila kao psihijatar ...ali ne bih ulazio u dalje pojašnjavanje ,a lično mišljenje o tome isto ne bi iznosio.
Džudi ::
On topic
Punih pet godina sam bila administator na forumu posvećenom depresiji i psih.poremećajima. Možda ću u nekoj skorijoj budućnosti ponovo biti admin, ko zna.
Znam da postoji ogromna stigma kada su u pitanju ljudi sa ovim problemima.
Postoji stigma ,naravno .Postoji čak i u medicinskim ustanovama neki teško objašnjiv odnos kada je u pitanju kolega . Ja se ne stidim reći da sam se obratio koleginici koja me zna puno godina -i jednostavno me nije ozbiljno shvatila . Ponudila mi neograničeno bolovanje i "bromazepame" . Imao sam sreće sresti baš na netu osobu koja je dugo godina dečiji neuropshijatar ,i recimo da su mi razgovori sa njom dosta pomogli da sam shvatim šta se događa samnom . Pokušao sam i sa "drugim mišljenjem" ,i sa privatnim terapijama (jer kada se plaća -malo se više posveti i vremena i pažnje ,da se ne lažemo ) i sa preporukama (on/ona je jako dobar ,vrhunski psihijatar ) i sve se na kraju završilo raznoraznim dijagnozama ,od "bipolarnog" do PTSP (inače je teška budalaština "voditi ga tako 6 meseci " -to su stvari koje ostaju za ceo život ) dakle ceo onaj repertoar medikametozna + psiho terapija +bolovanje ,i sav rezultat je bio da sam razvio agarofobiju i zavisnost od benzozepama (ovo uzmi sa rezervom ,više u nagoveštaju ,ali....) Tu dolazimo na onu razliku između psihičkog poremećaja ,od kojih pati bar 80 % stanovništva u Srbiji ,priznali ili ne (ko nije depresivan ili anksiozan ?) i psihičkog obolenja . Ako se dođe do obolenja -onda se bojim da leka nema ,čime se vraćamo na stanje u zdravstvu Srbije i tretman psihičkih bolesnika . Meni to najviše liči na zatvore: zatvori nekoga za manji prekršaj ,za par meseci će izaći kao kvalifikovani kriminalac .Tamo je dobio "nova znanja" i utisnut mu je taj model ponašanja .Ne uvek -ali često . Tako je i sa našim psihijatrijskim ustanovama .Podela na B i C odeljenja je potpuno nedovoljna i neučinkovita ,mislim i kontraproduktivna . No da ne duljim ...pregledaj malo pdf "psihologija" ,ima tamo puno sličnih tema ,pa možemo nastaviti razgovor ,a na ovom foumu ima svađa ,kao i na svakom ,ali se svi trudimo da se nikakvo vređanje ili agresija ne toleriše,tako da možeš biti opuštena ,i slobodno govoriš kako misliš ,sviđalo se to nekome ili ne .
AstrinaKomsinica Master Spamer
Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 12:27 pm
E i ti si Robin ko ush! Ne silazis sa Nut,,,zasto li
Ne da mi se iscitavati sve, ali iz onog sto znam: da bi neko, bilo ko imao kvalitetnu diskusiju sa Nut, treba da joj bude makar na bliskom intelektualnom nivou. Granted, zena prica vise iz knjiga, mozda cak i prekopira neki post, ali definitivno vecinu ne, i zna o cem prica.
Ljudi su cudo:)) Sve sto ne razumiju, nemaju "snagu", da ne kazem brain, da ga saviju oko toga, automatski stave na stup podsmijeha:) I to je dobro, i zna se i zasto
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 5:06 pm
AstrinaKomsinica ::
E i ti si Robin ko ush! Ne silazis sa Nut,,,zasto li
Ne da mi se iscitavati sve, ali iz onog sto znam: da bi neko, bilo ko imao kvalitetnu diskusiju sa Nut, treba da joj bude makar na bliskom intelektualnom nivou. Granted, zena prica vise iz knjiga, mozda cak i prekopira neki post, ali definitivno vecinu ne, i zna o cem prica.
Ljudi su cudo:)) Sve sto ne razumiju, nemaju "snagu", da ne kazem brain, da ga saviju oko toga, automatski stave na stup podsmijeha:) I to je dobro, i zna se i zasto
..
Vi hocete da razjasnite ko treba da budete!! onda razjasnite,ko ste ...Postani onaj koji ti jesi!!!Opisivanje toga kakva treba da bude individua-to je isto sto i opisivanje onoga kakva je ona u dubini duse....
Zahvaljujuci ovakvima koji postoje ..i znaju da prepoznaju stvari, svet opstaje i ide napred..a meni je cast, sto sam deo takve druzine..makar i ovako virtuelno..i sto nam se srca i duse dodiruju... I ne znate i ne vidite kako pojedini ovde na forumu zasluzuju..posebnost u svakom smislu... Astrina komsinica i Astra..KROZ ..sva blaga ovoga sveta .. daju energiju za konstruktivan i pravi zivot...(Boziji prah....) UZ VELIKO POSTOVANJE PREMA SVIM CLANOVIMA..(koji nece zameriti sto sam ove dve divne duse izdvojila..)iz mnogih razloga.ali ONOG NAJVAZNIEG..
ZNAJU DA PREPOZNAJU STVARI I NE LIBE SE DA KAZU OTVORENO ''ONE NAJOSETLJIVIJE STRUNE I'...TO JE NEPROCENJIV KVALITET..I ON DAJE NADU.DA JE ZIVOT ZAISTA LEP..I DA SE NJEGOVO ZADATO POSLANSTVO DOISTA I ISPUNJAVA..
Poslednji izmenio Nut dana Sub Dec 22, 2012 5:43 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
podbarac Lala iz Bosne
Datum upisa : 30.11.2012
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 5:16 pm
Nut
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 5:46 pm
podbarac ::
Nut
:mrazicamaše:
Zana
Datum upisa : 30.05.2012
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 6:09 pm
..Nut sinoc si nam nedostajala na radio Orlu..znash vrlo dobro da te vecina nas voli,ukljuchujuci i hefa..nemoj biti na kraj srca...
Zana
Datum upisa : 30.05.2012
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 6:12 pm
..da se vratim na temu..ja psihijatrijska oboljenja posmatram kao i sva druga oboljenja,pa tako i bolesnike..ako neko boluje od ishijalgije,dam mu tabletu ili ga izmasiram,zagrejem ciglu etc...a ako neko boluje od neke psihiichke bolesti,dam mu lepu rech i trudim se da ga razumem..nisam imala u svojoj ni blizoj ni daljoj okolini dodira sa nekom psihichki obolelom osobom ali bi se ponashala i prema njoj kao i prema vama..
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 6:35 pm
Zana ::
..Nut sinoc si nam nedostajala na radio Orlu..znash vrlo dobro da te vecina nas voli,ukljuchujuci i hefa..nemoj biti na kraj srca...
Ako si stalno razočaran ,"na kraj srca" , ne razumeju te ....onda je to simptom . Ako stalno potenciraš da "drugi nisu na dovoljno visokom intelektualnom nivou da prate "-onda je to simptom . Ako si u stalnom sukobu sa okolinom ,uz dozu agresije -onda je to simptom . Ako rapidno menjaš raspoloženja -od krajnje euforije ,do misli o smrti,demonima ,sekubama ...onda je to simptom . Ako na konkretna pitanja odgovaraš citatima drugih ljudi ,a pri tome ne želiš prihvatiti konstruktivni dijalog na realan način ,sa materijalnim dokazima tvrdnje -onda je to simptom . Ako nešto počneš kao temu -pa se već posle dva posta potpuno rasplineš ,ne braniš niti pojašnjavaš suštinu ,ili ako više ljudi sasvim pristojne inteligencije ne može da pronikne o čemu autor uopšte priča -i to je simptom . Mislim ...kao što kaže onaj "Nisam ginekolog ali volim pogledati ". Ja ne kažem ni da sam psihijatar ni akademik -ali mislim da umem da saberem još 2 i 2 ,a i da čitam (latinicu i ćirilicu ) Simptomatično je da na temi na kojoj upadne Nut razvije se rasprava koja veze nema sa temom ,nego se tema pretvori u "za" i "protiv" Nut . Ovde je tema -"Kako se odnosimo prema psihijatrskom bolesniku " . Za očekivati je da bilo da Nut ,kao neko kome je to posao -da i neke primere ,konkretne ,recimo kako je u "društvenom "sektoru ,kako u "privatnom" ,neke statistike i zapažanja u smislu učestalosti pojedinih pormećaja i oboljenja .... Njen doprinos temi je bio "sednemo u krug i onda razgovaramo" .(izvinjavam se ,malo karikiram ) Verovatno misli na pacijente i terapeuta. Ostalo su bila opšta mesta sa izrazima naklonosti onima "koji razumeju" i obrnuto "onima koji ne razumeju" . Ovde se pokušava ne vređati niko -ali se pokušava i šaliti gde god je moguće -i ako neko ne razlikuje šalu od zlobe -i to je simptom . Pa pobogu...procentualno ja najviše odgovaram Nut ,i ako sam gotovo duplo stariji (po njenoj tvrdnji ) onda se valjda smem našaliti ? A sa njenim akademskim znanjem me je valjda lako "nadigrati" -na bilo kojoj temi ,baška usko stručnoj ? No zato još uvek zadržavam pravo na lično mišljenje -koje uostalom ,nisam ni izneo ,zar ne ? Molim da se vratimo na TEMU -što ću i ja učiniti koliko smesta . Ako ima neki nastavak -imamo dovoljno tema za to -ova zaista nije mesto za tako nešto .
Danubius Čuvar Vatre
Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 6:50 pm
Zana ::
..nisam imala u svojoj ni blizoj ni daljoj okolini dodira sa nekom psihichki obolelom osobom ali bi se ponashala i prema njoj kao i prema vama..
Debelo se varaš . Ove brojke obuhvataju samo one koji su potražili stručnu pomoć ili su na neki način evidentirani kod lekara opšte prakse,ili im je izrečena mera obaveznog lečenja . Prvi smo u Evropi po potrošnji sredstava za smirenje i antidpresiva -a sve do juče se to uzimalo "na svoju ruku ". Tako da budi sigurna da kada uđeš u gradski bus -bar polovina tamo pati od nekog poremećaja (videlo se to ili ne ) a bar dve osobe su na "granici" (ispoljavaju agresiju ,i to si videla ) Novine su pune svaki dan zločina koji su počinjeni u afektivnim stanjima . Tako da draga ....i sada ,od ljudi sa kojima pišeš -ima nas koji smo imali ili imamo nešto od onoga što se naziva "psihičkim poremećajem" .Čak i da to sami i ne znamo-a neko drugi prepozna po temama na kojima pišemo ili načinu na koji pišemo . Osvrni se oko sebe ,komšije ,prijatelji ,kolege ,kumovi ,rodbina ...prepoznaćeš. Depresiju ,anksioznost ,apatiju ,potištenost,post traumatski stres .....najmanje .
Evo ti i stručno ,od 2011 ,brojke su samo veće ,Srbija.
Mentalno zdravlje sve gore
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 9:22 pm
Zana ::
..Nut sinoc si nam nedostajala na radio Orlu..znash vrlo dobro da te vecina nas voli,ukljuchujuci i hefa..nemoj biti na kraj srca...
Hvala Zana..ali ovo sto si napisala, je opet Gazda iskoristio da me napadne..(Nutofobija..) da ne kazem neku ozbiljniju rec..jer radi se o ''opasnim kvalifikacijama' naravno neutemeljenim,ali neizrecenim do kraja (iz straha verovatno..trebalo je stisnuti..pa reci jasnije, ako nesto imamo reci o nekome..) Ali..smo se ipak verovatno uplasili..
I opet ipak... Ni na sta necu odgovarati.jer je 'besmisleno'' ponavljati stvari samo..
Deni@
Citat :
Ako rapidno menjaš raspoloženja -od krajnje euforije ,do misli o smrti,demonima ,sekubama ...onda je to simptom
..(tu se prepoznajem..mada sam sigurna da se sve na mene odnosi sto je pisano..)
Ups..da pojasnim..Po mojim dubokim uverenjima..smrt(neka ostane u svom svetu )..dakle o smrti,demonima ,sekubama ne vidim nista lose..jer u zivotu postoji''samo- jedno'' sa dva lica..i uvek..ali uvek tako posmatram stvari..Obozavam demone i oni me uveseljavaju..ne mislim da su nikakvo zlo..kao i tuga recimo.raskosno osecanje.. divno..(da bismo se radovali.moramo biti tuzni..zar ne..).Evo juce ja udjoh u skoro 1h po ponoci ''po smaku sveta''.kod moje AStre,,na radio sva u suzama(muzikom me namamila zna ona ''gde sam nemocna''..) ..ali srecna ..tuzno-srecna..
Dakle ..da ne odem previse daleko od ovoga sto je pisano.. Jos nesto.. Ovde,kod nas na forumu..ima dosta tema iz psihologije i psihijatrije na koje nisam ulazila..iz razloga sto se ne slazem sa pisanjima..stvari se postavljaju ponekada sasvim pogresno..o njima neki ljudi diskutuju./i da bih izbegla sukobe..ne mesam se..
Konkretno..ovaj post je Sonjin..zaista ne delim njena razmisljanja..i zato ne ucestvujem..a posebno,zato, sto kada god moze ..ona napada....(za to postoji dokaz..)..direktno sam omalovazavana..a da Deni nije stao u moju odbranu..(pitam se sta bi se desilo da ja tako ''uvatim'' pisati o necijem postu..to je sramota sta se tamo desilo...post pod nazivom ''dakle''blogosfera ..Gazda tu ne vidi nista lose..(drugi su videli..samo on nije..)
E sada nesto malo o temi (zadnji post) ..Znaci,uvek sam pisala.(a napadan je takodje) ono sto je Deni gore pisao.a to je da Ni mikrobi ..ni karcinom..nisu najveca opasnost vec covek coveku to predstavlja,i TO ZATO STO NEMA NIKAKVE DOVOLJNE ZASTITE PROTIV PSIHICKIH EPIDEMIJA,KOJE DELUJU BESKRAJNO MNOGO RAZORNIJE .NEGO NAJVECA PRIRODNA KATASTROFA.. .''svi smo bolesni//tj sve bolesniji(bolest ne mora biti zlo.moze nas jos okrepiti i pomoci da sazrevamo..)..
Na kraju zelim gazdi Danubiusu..da se zahvalim na '' onim uvredam..izrecenim u njegovom postu''..koje su sigurna sam upucene Nut(iako ce mozda biti kritike..kako sam se ja to prepoznala..posto je i to,cesto, jedan od gazdinih argumenata u raspravama. Znaci..ako zelite Nut povredite.''udrite po nenom senzibilitetu..i ''gurajte nepravdu''...do mile volje.. Ja sam konacno sa gazdom zavrsila..i ovde i uvek..sa forumom nisam .jer volim mnoge odavde..i uzivam da sa njima piskaram...
Ps:Svi koji pate od Nutofobije neka je izbegavaju..
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 10:20 pm
Danubius ::
Ako se dođe do obolenja -onda se bojim da leka nema ,čime se vraćamo na stanje u zdravstvu Srbije i tretman psihičkih bolesnika . Meni to najviše liči na zatvore: zatvori nekoga za manji prekršaj ,za par meseci će izaći kao kvalifikovani kriminalac .Tamo je dobio "nova znanja" i utisnut mu je taj model ponašanja .Ne uvek -ali često . Tako je i sa našim psihijatrijskim ustanovama .Podela na B i C odeljenja je potpuno nedovoljna i neučinkovita ,mislim i kontraproduktivna . .
Nadovezala bih se na ovo. Negde gore je bilo reci o tome da se uglavnom diskutuje o hospitalizovanim pacijentima, a kako onda sa onima sto to nisu, a imaju problem.
Osoba sa problemima mentalne prirode mora da se sagledava sveobuhvatno. Ako psihijatrija trazi deo licnosti koji je bolestan, mentalna higijena ce podsticati onaj, ocuvani, zdravi deo, i tu bi trebalo usmeriti najvise paznju.
Prvo preventivno ( omocuciti zdrav razvoj licnosti, i spreciti nastanak mentalnih oboljenja), sekundarno ( rano lecenje i dijagnoza, cime se psihijatrija vise bavi), i zadnje, ne najmanje vazna , rehabilitacija ( pokusaj vracanja coveka u najpribliznije stanje kakav je bio pre bolesti)- O ovome mozemo nasiroko..
B, C podela i azili polako, ali sigurno odlaze u proslost... Paralela je zapanjujuca, prozivela sam je radno..
cojle Zaštitnik seljačkih prava
Location : Kumova slama Humor : smešan samom sebi Datum upisa : 09.08.2009
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 10:27 pm
sonia ::
Negde gore je bilo reci o tome da se uglavnom diskutuje o hospitalizovanim pacijentima, a kako onda sa onima sto to nisu, a imaju problem.
A kuća na pola puta?
Seljak sam pa umem i reč da probiram!
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 10:44 pm
cojle ::
sonia ::
Negde gore je bilo reci o tome da se uglavnom diskutuje o hospitalizovanim pacijentima, a kako onda sa onima sto to nisu, a imaju problem.
A kuća na pola puta?
Mnogo je tu posla, i ako ima volje, obicno ekonomski faktor igra glavnu ulogu u ostvarenju nekih ciljeva.. Za svaku je pohvalu bilo koji uspeh, pa i ovo..
Nut Sky Goddess, Mother of the Gods
Godina : 44 Datum upisa : 23.03.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 22, 2012 11:28 pm
Evo.. nesto.. Srpskoj psihijatriji nužna je ozbiljna i hitna reorganizacija kako bi krenula u korak sa svetom, upozoravaju gosti emisije Puls nacije...to znamo svi..
Mislim da je ovo interesantno..
U Srbiji se iz budzeta zdravstvenih potreba izdvaja samo 2% za lečenje duševno obolelih i zaštitu mentalnog zdravlja, a za lekove duševnih bolesnika minimalnih 1,9%. Čak i Albanija izdvaja 4.5% a zemlje u okruženju i do 8 %. I dok Srbija demonstrira nebrigu za mentalno zdravlje, samo najtežih psihijatrijskih bolesnika ima više od 300.000. Kod psihijatra je i dalje sramota otići i oboleli se dugo premišljaju.
"Onda se posle 3-4 meseca faktički pojave i kažu da su oni jedva se usudili da dođu, pa se onda plaše kako će se to tumačiti u okolini, kako će to stigmatizovati i njihove najbliže da imaju nekog ko manje vredi u svojoj porodici" objašnjava Ljiljana Avramović, načelnica Odeljenja zaštite mentalnog zdravlja u DZ "Palilula".
U ozbiljnom porastu su i bolesti zavisnosti.
"Problem našeg društva je pre svega alkoholizam i toksikomanija. Upotreba legalnih droga tipa benzodijazepina, analgetika i tome slično i najnoviji trend - stimulansi ali ne kokain nego recimo dizajnirane droge. Naši mladi ljudi rekla bih adolescenti, čak i deca, vikendom sve češće koriste različite kombinacije tih psihoaktivnih supstanci uvek u kombinaciji sa alkoholom" kaže za B92 Mirjana Jovanović, Klinika za psihijatriju, KC Kragujevac.
Srbija decenijama ne ulaže u održavanje psihijatrijskih bolnica, pa pacijenti i zdravstveno osoblje borave u nezamislivim uslovima. U isto vreme zbog malih izdvajanja pacijenti se leče prevaziđenim lekovima. Sve to mora da se menja jer svetska psihijatrija zahteva lečenje obolelih van velikih institucija u humanoj sredini i uz savremene lekove.
"Deinstitucionalizacija podrazumeva razvoj centara zaštite mentalnog zdravlja i više odustajanje od institucija po tipu specijalnih bolnica kao što je Kovin u koji je teško uložiti da može da primi 700 lili hiljadu duševnih bolesnika" misli Milutin Nenadović, direktor psihijatrijske Klinike “Dr Laza Lazarević”.
"Problematika mentalnog zdravlja se mora izvući iz prostora kazamata jer tako deluju prostori u kojima se leče nasi pacijenti. Dom zdravlja mora biti mesto kao i za svaku drugu bolest gde se rešava ova problematika. S druge strane moramo prosto obrazovati porodicu da i ako njen član srodnik ima mentalni problem da je to samo bolest koja danas može biti tako lečena, da osobe sa vrlo ozbiljnim dijagnozama mogu jako dugo ostati i u radnoj efikasnosti i u socijalnoj prihvatljivosti" dodaje ministarka zdravlja, Slavica Đukić Dejanović.
Srbija mora činiti i izdvajati mnogo više za unapređenje mentalnog zdravlja bar onoliko koliko čine nasi susedi.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Dec 24, 2012 7:25 am
Nut ::
Evo.. nesto.. Srpskoj psihijatriji nužna je ozbiljna i hitna reorganizacija kako bi krenula u korak sa svetom, upozoravaju gosti emisije Puls nacije...to znamo svi..
Mislim da je ovo interesantno..
Ovo je još interesantnije -pa se nikoga ne tiče .Ne samo da se aposlutno ne tiče -nego je pritisak sve veći ,a krivci za to su isključivo -država i politika .Pacijent nije kriv ,on od lekara očekuje spas ,i logično je da ne očekuje da je lekar -još bolesniji . A ovo su samo lekari .Gde je sve ostalo medicinsko osoblje koje je još više izloženo stresu ? _______________
SVAKI TREĆI LEKAR PATI OD PSIHOSOMATSKIH BOLESTI I DEPRESIJE
montoya NR .1 foruma
Location : gde god da treba Datum upisa : 09.02.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Dec 24, 2012 8:41 am
Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti. ..
Gost Gost
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Dec 24, 2012 10:09 am
montoya ::
Ovi sto zapisuju dijagnose su nekad bolesniji od ovih obicnih pacjenata. Sasvim normalno je kad dnevno snjima suradjuju. Koliko je otislo hops ili u lalala ranch, ne pitaj. Opasan je taj posao, ja se divim ovim ljekarima koji rade taj posao,svaka njima cast. :329340:
montoya NR .1 foruma
Location : gde god da treba Datum upisa : 09.02.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Dec 24, 2012 10:10 am
upravo tako....
Ludosti učinjene u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost u starosti. ..
MadamX Grofica od Voždovca
Godina : 52 Location : Beograd Datum upisa : 13.12.2012
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 29, 2012 11:02 pm
Strašno. Šta drugo reći posle čitanja teksta. I u tom istraživanju još nisu uzeli u obzir medicinsko osoblje, već samo lekare.
Ekonomska kriza, male plate u zdravstvu u odnosu na druge, loši uslovi za rad, i da dodam još svakodnevni stres, nezadovoljstvo na svim životnim poljima...Razumem u potpunosti.
Pre par godina, slučajno sam saznala kolika je plata medicinskoj sestri sa 28 godina radnog staža i rada na odeljenju ortopediji...bilo me je sramota da joj kažem kolika je moja plata, sa manjim stažom i daleko manjom odgovornošću.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 29, 2012 11:30 pm
Džudi ::
Pre par godina, slučajno sam saznala kolika je plata medicinskoj sestri sa 28 godina radnog staža i rada na odeljenju ortopediji...bilo me je sramota da joj kažem kolika je moja plata, sa manjim stažom i daleko manjom odgovornošću.
Plata je ispod proseka Srbije ,i iznosi oko 33 000 RSD (ni 300 eu) Od svih "osnovica" koje pišu na platnoj listi ,koju zanemarljivu kintu donese "radni staž" . Imaju rubrike "rad sa pacijentima" "rad u smenama" itd (nema rizik od zaraze ,povrede , stres ) ali tamo svuda piše -0 . Osiguranje od povreda plaćamo sami . Obaveznu nametnutu edukaciju ,da bi nam važile licence -plaćamo sami .Ni dana godišnjeg odmora više niti ikakve beneficije nema (čak je smanjeno na 30 radnih dana ) -a najgore je sestrama u pshijatrijiskim ustanovama "zatvorenog tipa" . Njima je i život ugrožen -i nikom ništa !
tvrtko Učenik škole života
Godina : 66 Location : kikinda Humor : da Datum upisa : 12.12.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 29, 2012 11:36 pm
pa ja njih i zolje obicno obilazim u sirokom luku nemam bas neki odnos,,,,,,
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 12:37 am
tvrtko ::
nemam bas neki odnos,,,,,,
:rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:
tvrtko Učenik škole života
Godina : 66 Location : kikinda Humor : da Datum upisa : 12.12.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 12:41 am
AstrinaKomsinica ::
tvrtko ::
nemam bas neki odnos,,,,,,
:rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:
hhaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
Tattoo
Datum upisa : 24.10.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 9:58 am
Mislim da smo nacija koja je prezivela psiholoski rat i retko ko da je ostao citav, bez pticice u glavi. Da podjem od toga da je kod nas vrlo neobicno ako iko potrazi pomoc psihologa ili psihijatra, a to je vrlo potrebno ovoj zemlji. Verovatno se pravo stanje nikad nece znati zbog predrasuda i neimastine. Jer mnoge zdravstvene knjizice nisu overene. Ali evidentno je da ima sve vise ubistava i samoubistava koji su posledica svega ovoga. Postoji kod nas i samovoljno uzimanje lekova za "Bas me briga", a da prethodno nije donesena strucna dijagnoza. Odnosimo se dakle onako kako moramo i mozemo.
Gost Gost
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 11:09 am
Pozitivan efekte su grupne terapije, ovo sto mi radimo je dobro tj. pisemo, dijaloge,komentari za psihu idealno.
Bio bolestan ili ne bio, za svakoga dobro dosla terapija. :329340:
Tattoo
Datum upisa : 24.10.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 11:29 am
Dolinac ::
Pozitivan efekte su grupne terapije, ovo sto mi radimo je dobro tj. pisemo, dijaloge,komentari za psihu idealno.
Bio bolestan ili ne bio, za svakoga dobro dosla terapija. :329340:
Jedan od retkih tvojih komentara koji mi je sasvim ok. U pravu si, i ovo je jedan vid terapije i tek sa tvojim postom postadoh toga svesna. Mi se na ovaj nacin praznimo, i u prednosti smo u odnosu na ljude koji nisu na netu.
Gost Gost
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Dec 30, 2012 11:46 am
Vazno je samo da se ne prikadaju grupne terapije. Svaka rana treba vremena da za raste. Najvaznije je od svega da smo i za druge tu kad nam dobro ide. U principu je to cirkulacija, koja treba da se uvjek okrece u krug.
Bitno je i da covjek to zeli, onda je sve moguce.
Danubius Čuvar Vatre
Godina : 64 Location : Datum upisa : 19.01.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Dec 31, 2012 8:29 am
Tattoo ::
Mislim da smo nacija koja je prezivela psiholoski rat i retko ko da je ostao citav, bez pticice u glavi. Da podjem od toga da je kod nas vrlo neobicno ako iko potrazi pomoc psihologa ili psihijatra, a to je vrlo potrebno ovoj zemlji. Verovatno se pravo stanje nikad nece znati zbog predrasuda i neimastine. Jer mnoge zdravstvene knjizice nisu overene. Ali evidentno je da ima sve vise ubistava i samoubistava koji su posledica svega ovoga. Postoji kod nas i samovoljno uzimanje lekova za "Bas me briga", a da prethodno nije donesena strucna dijagnoza. Odnosimo se dakle onako kako moramo i mozemo.
O svemu ovome što kažeš ,i od stručnog lica -doc..dr Milan Milić ,direktor Opšte bolnice Pančevo . INTERVJU NEDELJE
lasssta
Datum upisa : 05.02.2013
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Uto Feb 05, 2013 11:50 pm
Danubius ::
Sa kim si onakav si-kaže narod . Ima jedan psihijatar iz Sombora koji je oženio pacijentkinju (neću ulaziti u motive ) pa je na kraju i sam postao pacijent .verovala ili ne -a njenu šizofreniju nije uspeo obuzdati ni kao čovek,muž ,ni kao lekar .
Ne mogu a da ne reagujem na taj komentar.
Znajuci celu pricu,kao prvo,taj psihijatar nikada nije ozenio pacijentkinju. Kao drugo,pacijent nikada nije dijagnostikovan sizofrenijom. Kao trece,taj lekar je jos mnogo pre nego sto je upoznao tu pacijentkinju,vec imao neke probleme!!!...koje su na kraju dovele do toga da izgubi posao. Znaci afera sa pacijentom je ovde vise kao posledica njegovih vec postojecih problema,a ne uzrok.
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Feb 06, 2013 2:30 am
Tako sto pretpostavimo reakcije doticnog/e i prije nego sto ih sami formulisu :rlol:
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pet Jun 14, 2013 11:29 pm
On je Madjar. Pre 40 godina dosao u Skandinaviju. Malo radio a onda se razboleo.. U ''zadnjoj kuci'' zivi vec 30 god. Voli prirodu, cvece..Svira klavir.. Jako je bio vezan za majku..Ogranizovali su letovanje za sve korisnike do Budimpeste samo da bi on video svoju majku... Poctekao je iz siromasne porodice..Majcina radost nije imala kraja..Poslala mu je medvedica sa kojim se igrao kao mali..Na sledecem putovanju, nakon dve godine je nije zatekao zivu..Nikada vise nije otisao u rodnu zemlju.. Pre mesec dana napunio 70 godina..Pred sam rodjendan desilo se nesto sto cu zauvek pamtiti... Naime, sedeli smo nakon vecere u dnevnom boravku..Pogledam ga, on zadremao..Pridjem, da ga povedem do sobe, a on ne reaguje..Vidim mu cijanoticne usne i nokte, i brzo organizjum da se prenese do sobe, otvorim prozor, dam mu inhalator, probudi se, uhvati vazduh cujno, i iznenada me zagrli kao deda unuku- Sonja, Sonja..( u nedostatku vazduha javlja se strah od smrti, znam to, i povratak je bio...) Cujem kolegu iza mene- Uh- i izadje.. Srce mu je izdrzalo jos dve nedelje... Uspavao se i nije se probudio... Secam se, dodjem na posao, a eto ga on- uzmi, uzmi, i pruza mi bombonu koju je cuvao za mene.. Dva dana sam slobodna, a on pita da nisam bila bolesna... Naljutio se jedino kad sam rekla da ce biti prebacen u bolnicu na kardiologiju.. Osecao je da nece dugo, i zeleo je mu kraj bude tu, medju svojima, kako je rekao... Nisam prvi put sredjivala exitus, ali ovaj mi je posebno tesko pao.. Kazu da je sluzba koja odnosi posmrtne ostatke rekla da odavno nije videla lepse uredjenog pokojnika.. Na sahrani mu je svirana pesma koja se zove Novi zivot... Laka mu zemlja..
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Nov 04, 2013 11:50 pm
Na nemarnu konstataciju jednog kolege tipa- Sav si sizofrenican, kad mu je pacijent rekao da to sto radi, radi zato sto mu Bog kaze, ovaj je odgovrio- Kad se vi obratite Bogu, onda to zovete religija, a kad se Bog obrati meni ( nama) onda je to sizofrenicnost?
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 07, 2013 10:06 pm
crtica---
cojle Zaštitnik seljačkih prava
Location : Kumova slama Humor : smešan samom sebi Datum upisa : 09.08.2009
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Dec 07, 2013 10:17 pm
Miran il pokojni?
Seljak sam pa umem i reč da probiram!
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Dec 11, 2013 6:17 pm
AstrinaKomsinica ::
Tako sto pretpostavimo reakcije doticnog/e i prije nego sto ih sami formulisu :rlol:
E, ovo bi se moglo gledati i kao akcija-reakcija.. Tamo negde na Balkanu, gde se jos uvek neguje hijerarhija u najgorem smislu reci, stojimo u bolesnickoj sobi,svi u belom, mi u uniformama, oni u pidzamama, tog sumornog jesenjeg jutra, cekajuci da svemocni sefovi, nacelnici, upravnici i vec svi sa novomsistematizacijomdodeljenimfunkcijama, udju i izvrse vizitu...Nedao Bog da vide prasinu, a za ostalo cemo lako..Pacijent mi kaze- Sad se , sestro, oni da udju, da me pitaju kako sam, ja cu da kazem dobro, i onda ce da prodju... I tako, evo vec petnaesta godina.. Nego, mozemo li mi danas u setnju da uberemo jabuke, ima ih jos tamo kod stare kapije?
:jelka:
Sibila_ Zalutala Niotkuda
Datum upisa : 20.12.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Dec 11, 2013 6:31 pm
Sasvim si u pravu. Medjutim, znam da je bilo pokušaja da se uslovi boravka i lečenja učine humanijim u nekim ustanovama u Srbiji, ali jednostavno, osim sredstava koja hronično nedostaju tu je i onaj večiti ljudski faktor i ljubomora. Direktori, načelnici ...koji su pokušali da nešto promene u načinu rada, da obezbede sredstva, odmah su stavljani pod lupu, da se preispita odakle im pare i koliko su oni "dobri u svemu" ?! Teško je promeniti ustaljene navike, odrađivanje smene i ono: ludi su, njima sve jedno! Toliko se nisko palo da je nedavno u jednoj ustanovi čak ustanovljeno da glavna sestra i socijalna radnica troše novac od pacijenata koji im je poveren. To se tamo kod vas ne može desiti! A da je strašno, strašno je...naročito na odeljenjima gde su najteži slučajevi. Agresivci. I za rad sa njima, u takvim uslovima, odajem zaista ogromno priznanje svakom zaposlenom, a naročito sestrama.
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Dec 11, 2013 10:28 pm
Sibila_ ::
Sasvim si u pravu. Medjutim, znam da je bilo pokušaja da se uslovi boravka i lečenja učine humanijim u nekim ustanovama u Srbiji, ali jednostavno, osim sredstava koja hronično nedostaju tu je i onaj večiti ljudski faktor i ljubomora. Direktori, načelnici ...koji su pokušali da nešto promene u načinu rada, da obezbede sredstva, odmah su stavljani pod lupu, da se preispita odakle im pare i koliko su oni "dobri u svemu" ?!
Bila sam svedok i aktivni ucesnik do neke mere u tom procesu. Znam kakve su reakcije bile na italijanski model, ne samo u psih. ustanovama, vec i sire u drustvu.. To je sve mac sa sve ostrice. I onda sam bila za... Samo nije tu sve crno-belo. Ti ljudi koji su pokusavali i donekle uspeli da sprevdu sve te reforme, naisli su na mnoge prepreke. Jaka volja i entuzijazam svih nas je doveo do nekih rezultata, ali..Kao i u svemu, tamo, umesala se politika..I onda su sve zasrali, da izvines.. Ove godine sam bila svedok da sve stoji tamo gde je i bilo pre nekiliko godina.. Imam i mater. dokaze... Sve te promene i nisu bitne na kraju krajeva, mnogo je bitnije Ono sto se promenilo u odnosu prema pacijentu, i sto ce morati jos da se menja... Pacijent je postao licnost..A verujete, kad sam ja pocela na psihijatriji, svega je bilo.. Teško je promeniti ustaljene navike, odrađivanje smene i ono: ludi su, njima sve jedno! Toliko se nisko palo da je nedavno u jednoj ustanovi čak ustanovljeno da glavna sestra i socijalna radnica troše novac od pacijenata koji im je poveren. To se tamo kod vas ne može desiti!
Najnoviji slucaj u Norveskoj je skandal u jednoj psih. bolnici, gde je tehnicar imao seksualne odnose sa pacijentkinjom i pomogao joj da predje na otvoreno odeljenje..Kukolja svugde ima...Treba raditi bas na tome sto si pomenula u prvoj recenici..Nema pasivnog rada...
A da je strašno, strašno je...naročito na odeljenjima gde su najteži slučajevi. Agresivci. I za rad sa njima, u takvim uslovima, odajem zaista ogromno priznanje svakom zaposlenom, a naročito sestrama.
Ako bih pocela da opisujem epizode sa agresivnim pacijentima, u roman bi stalo.... Jezivo je kad se kaze da nasi tehnicari rade 2 na 60, 70 pacijenata..Nema tu rada, to je stres, i golo prezivljavanje...Koliko tu moze tehnicar da pruzi, gledajte ga kao obicno ljudsko bice, pa i profesionalca u svom poslu? Da poprica, saslusa pacijenta, da ga umiri, da ga aktivira, bilo sta...? Ponovicu, vredi pogledati film Hadersvild, Glogovac je skinuo psih. pacijenta za desetku. Licno su mu oni i cestitali, zajedno sa mnom na jednom velikom filmskom festivalu..
Agresivni pacijenti su takvi iz nekog razloga...A mi nemamo uslove, ne tamo u mojoj zemlji, da te razloge saznamo..Lekari dele tabletice, socijalni radnici piskaraju, psiholozi popunjavaju tabele ... Direktori traze prasinu po hodnicima, iz politickih razloga, valjda, kinje radnike, koje pobi ova nemastina, ubijajuci im volju za radom..A sto je najgore, pacijenti trpe, a zivot ide... Tuga... Uvek kad razmisljam o njima tamo, secam se, uporedjujem, osetim gorcinu u ustima i sama dodje...tuga...
Samouka PrEkoBrojNa
Datum upisa : 24.05.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 7:26 pm
Kad se ovako deca ponašaju prema gluvonemom dečaku, kakvo ponašanje da očekujemo od odraslih prema psihijatrijskom pacijentu???
Za razred je "gluv i lud", za Petnicu talentovan Izvor: Cujemovas.rs
Rugali su mu se kako priča, gurali ga, vršili nuždu u njegovim patikama, šišali, jednom su ga išutirali toliko da je završio na hitnim intervencijama. Danilo Krstajić je za svoje drugare iz razreda glup i lud samo zato što je gluv.
Sa teškim oštećenjem sluha od rođenja i lekarskom prognozom da nije ni za slušni aparat, Danilo je danas subotički gimnazijalac, zaražen biologijom, Petnicom, sa planovima da završi medicinski fakultet, radi u nekoj laboratoriji ili bude neurohirurg.
Porodica je sa godinu dana otkrila da ne čuje i pored mišljenja lekara da mu slušni aparat neće pomoći insistirala da ga ipak dobije. Nekoliko godina Danilo je išao na rehabilitaciju u Beograd, na predlog psihologa krenuo u redovnu školu, a u šestom razredu, sa 13 godina, ugradio kohlearni implant.
Međutim, za njega je detinjstvo završeno u petom razredu, kada su drugari iz razreda počeli da ga maltretiraju zbog gluvoće.
"Zadirkivali su ga, rugali, gurkali. Najviše su pokazivali agresiju na časovima fizičkog, gde su obično bili bez nadzora…. Danilo tada nije čuo - skidao je spoljnu jedinicu kohlearnog implanta da je ne bi oštetio jer je jako skupa. Oni su se tada bukvalno iživljavali. Gurali su ga toliko da bi padao, gađali su ga s tribina košarkaškom loptom dok bi on trčao po terenu. Jednom su ga bukvalno išutirali. Gde god bi okačio jaknu, rančić, njima je to smetalo. Bacali su stvari na pod, gazili, sakrivali patike, vršili malu nuždu u njima, šišali ga", priča Danilova majka Slađana za portal Cujemovas.rs.
“Želeo sam da zaboravim sve što se desilo u osnovnoj školi. Nemam volju da ispričam šta su mi radili”, kaže Danilo i dodaje da je od svega najteže psihičko maltretiranje i to što drugari nemaju razumevanja, što su ga ponizili.
"Sve se nastavilo u srednjoj školi, jer su neka deca iz osnovne ponovo sa njim u odeljenju i odmah su ga ismevali i stvorili atmosferu da je on malo lud – gluv pa lud", kaže Slađana Krstajić.
"Tražili smo da ne ide u razred sa tom decom, ali nam nisu izašli u susret", dodaje majka.
"Neće da pričaju sa mnom. Nemam nijednu osobu u razredu koja želi da mi pomogne, da mi da svesku da prepišem, da dođe kod mene. Nisam imao normalan razgovor u školi, da mi se neko obrati. Kaže: Zdravo! Kako si?, Šta radiš? Da li su bio u bisokopu? Nikada me nisu uključili u razgovor", navodi Danilo.
Njegov svet je njegova porodica – mama, tata Branko, sestra Tamara, brat Denis i sestra Sonja.
Kada ga pitate sa kim se još druži, pokušava da se seti i navodi Aleksandru sa kojom radi u gimnazijskom časopisu. Ona je novinar, a on fotograf. Pominje i Sonju, staru drugaricu iz osnovne škole. Tu staje.
Da, seća se, tu su i drugari sa fejsa - iz Petnice. Ozaruje mu se lice i počinje da priča kako je dva puta bio u Petnici i sada je ponovo pozvan jer je prihvaćenjen njegov rad iz biologije.
"U Petnici su me prihvatili. Hteli su sa mnom da razgovaraju, da mi pomognu. Prvi put sam razgovarao sa svima. Prvi put me je jedna Milica pitala da li hoću da ona kupi picu. Ja sam bio zbunjen. Nisam znao šta da kažem. Prvo sam rekao ne, a posle sam se predomislio i rekao da. Ona je otišla u Valjevo, kupila picu, donela u Petnicu i svi smo jeli. Bilo je baš lepo", priča Danilo i raduje se novom odlasku u Petnicu.
Nasilje se nastavilo u gimnaziji i roditelji su na početku ove školske godine (2013/1014), kada je Danilo u trećem razredu, prijavili vršnjačko nasilje prosvetnoj inspekciji.
“Došao je savetnik iz Sombora. Moram da kažem - sve te komisije, to je jedna velika smejurija. Veliko ništa! Veliko gubljenje vremena i popunjavanje tabela! Jedna birokratija! Taj savetnik je mrtvah hladan, ne tiče ga se što dete ima psihičkih problem. Izabrana su tri deteta iz razreda, pitao ih je da li ima vršnjačkog nasilja u njihovom razredu, deca su rekla da nema. Neće deca reći ono što mu govore, da je Danilo gluv, glup, lud, gluvać, gej", priča majka.
"Rekla sam da je Danilo dete koje voli da uči, voli nauku, a sada neće da ide u školu. Dolazi kući plačući, a ima 18 godina i da nije ni čudo da ima samoubistava. Savetnik je na to rekao cinično – da, da, imali smo samoubistava”, izjadala se Slađana Krstajić.
"Postoje procedure u slučaju vršnjačkog nasilja koje traju od tri do šest meseci, a šta će biti sa vašim detetom, ko će vaše dete zaštititi, ko će zaustaviti tu decu da prestanu više. Deca su posle prijave prestala da ga guraju, direktno vređaju, ali i dalje neće da mu pomognu, da komuniciraju sa njim, govore mu da pravi problem, da je on jedini problem, a on dete samo hoće da se druži i da ga ne zovu pogrdnim imenima. Mi smo privatno angažovali psihologa na jačanju njegovog samopouzdanja, na jačanju njegove ličnosti, da ga stručno lice nauči kako da se ponaša u određenoj situaciji, da kontroliše svoj bes, tugu, svu nemoć, kako da se postavi", kaže Slađana.
"Često sam veoma usamljen", priznaje Danilo i pita se zašto drugari ne žele da ga prihvate.
Želeo bi da ga prihvate, da se druži, ide sa njima u grad, bioskop, priča o svemu, ali sumnja da se ljudi menjaju.
Danilo je treće dete u porodici, od četvoro dece i roditelji su vrlo rano primetili da ne reaguje na zvuk, ali su tada, pre 17 godina, lekari tvrdili da je sve u redu i da čuje. Nakon upornog insistiranja roditelja, dali su im uput za Beograd, gde je ustanovljeno da ima teško oštećenje sluha od 95 do 100 decibela, da čak nije ni za slušni aparat.
“Kukala sam da stavimo slušni aparat, lekar je dao recept, kupili smo digitalni aparat i krenuli da radimo sa njim, da vežbamo da uči da sluša. Preko interneta smo našli literaturu, tražili savete u školi za gluve. Bili smo uporni. Saznali smo da se rehabilitacija radi u Beogradu i najpre smo sve sami finansirali, jer nisu hteli da nam daju uput. Posle nekoliko godina rehabilitacije, komisija je predložila da Danilo ide u redovnu školu”, seća se Slađana Krstajić.
Danilo je, kako kaže, sam poželeo da stavi kohlearni implant, jer je mislio da će da mu pomogne da čuje i da će to biti trajno rešenje.
"Mi kao roditelji smo znali da kohlearni implant nije dovoljan bez velikog rada i učenja slušanja. Kohlearni implant nisu naočare. Imlant je pomagalo koje treba da naučiš slušati, što podrazumeva opet jedan veliki rad. Ako se trudite naučićete prepoznati sve zvukove, ako se ne trudite imaćete samo jednu buku u glavi".
Krstajići su sedam puta išli na komisiju da bi dobili odobrenje za ugradnju kohlearnog implanta. Odbijali su ih jer su smatrali da je star za implant i da psihički neće moći da podnese zvukove koje će čuti. Bili su uporni i lekar je pristao kad su ga zamolili da on kaže Danilu da ne može da ga operiše.
"Mislio sam da ću, kad dobijem kohlearni implant, odmah moći da čujem savršeno, da sam zauvek rešio problem sa gluvoćom, ali to ne može tako. Posle operacije je potrebno mnogo vežbe, truda i rada", dodaje Dado, kako ga zovu.
Kada je dobio kohlerani impant kaže da je čuo samo kljucanje kokoške u glavi, dok se nije navikao.
"Posle se moj mozak navikao da mogu da čujem svaki zvuk. Prvi put sam čuo cvrkutanje ptice i prvi put sam cuo kišu i šum mora".
Rehabilitaciju su radili sami i Danilo je naučen da bude samostalan. Puno putuje, radi u školskom časopisu, fotografiše, član je đačkog parlamenta, ide u Petnicu, ima mnogo aktivnosti van škole, putovao je u inostranstvo, sam je išao na more.
Slađana Krstajić ističe da je porodica sretna i zadovoljna jer Danilo još ima osmeh na licu.
"Mislimo da još postoje dobri ljudi, razumni ljudi, vaspitana deca koja pokazuju svoju pozitivnu stranu".
Porodica sada vodi novu bitku - za izmenu pravilnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje koji bi omogućio onima koji imaju kohlearni implant besplatnu zamenu spoljne jedinice ( o tome uskoro opširnije).
Izvor B92
Lakota - slučajna prolaznica-
Datum upisa : 11.07.2013
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 7:31 pm
Da ti se dusa sledi kad procitas ovako nesto..
Samouka PrEkoBrojNa
Datum upisa : 24.05.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 7:48 pm
Surovo do bola!! Kakva su ta deca, iz kakvih su porodica??? Zašto???
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 9:17 pm
Samouka ::
Kad se ovako deca ponašaju prema gluvonemom dečaku, kakvo ponašanje da očekujemo od odraslih prema psihijatrijskom pacijentu???
............................................................ [b]"Mislimo da još postoje dobri ljudi, razumni ljudi, vaspitana deca koja pokazuju svoju pozitivnu stranu". ..................................................................................
Porodica sada vodi novu bitku -
Ove recenice su sustina teksta, i ja bih se verujuci, osvrnula na onu Sokratovu- Ljudi nisu namerno zli, nego iz neznanja.....
Gost Gost
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 9:45 pm
Ma ni Sokrates niti vlada nemoze tu pomoci,ako samo drustvo-zajednica. Menja se drustvo, menja se sve. :329340:
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 9:51 pm
Dolinac ::
Ma ni Sokrates niti vlada nemoze tu pomoci,ako samo drustvo-zajednica. Menja se drustvo, menja se sve. :329340:
Sta je pisac hteo da kaze?
Gost Gost
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 9:56 pm
sonia ::
Dolinac ::
Ma ni Sokrates niti vlada nemoze tu pomoci,ako samo drustvo-zajednica. Menja se drustvo, menja se sve. :329340:
Sta je pisac hteo da kaze?
Pa ako se ti -ja i ostali menjamo, menjace se i odnos prema gluvonemom djecaku.
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 9:59 pm
Dolinac ::
sonia ::
Dolinac ::
Ma ni Sokrates niti vlada nemoze tu pomoci,ako samo drustvo-zajednica. Menja se drustvo, menja se sve. :329340:
Sta je pisac hteo da kaze?
Pa ako se ti -ja i ostali menjamo, menjace se i odnos prema gluvonemom djecaku.
Menjamo...Ucimo...Sokrat ili vec...Tu i jeste sustina...
Samouka PrEkoBrojNa
Datum upisa : 24.05.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sub Jan 18, 2014 10:08 pm
sonia ::
Samouka ::
Kad se ovako deca ponašaju prema gluvonemom dečaku, kakvo ponašanje da očekujemo od odraslih prema psihijatrijskom pacijentu???
............................................................ [b]"Mislimo da još postoje dobri ljudi, razumni ljudi, vaspitana deca koja pokazuju svoju pozitivnu stranu". ..................................................................................
Porodica sada vodi novu bitku -
Ove recenice su sustina teksta, i ja bih se verujuci, osvrnula na onu Sokratovu- Ljudi nisu namerno zli, nego iz neznanja.....
Jesu ovo ključne rečenice teksta za Tebe , roditelje ovog dečaka i nadam se za još tmnoge druge. Samo moram da kažem da im predugo traje neznanje Sonja, ipak 12 godina... U redu osnovna škola, može se tretirati kao neznanje, ali već u srednjoj školi?? Malo mnogo, zar ne? To neznanje prelazi granice i postaje zlostavljanje hendikepirane osobe. Kada bi porodice te dece, a i društvo, imali u sebi delić tvojih misli, ovih roditelja a verujem i svih nas, ne bi dolazilo do ovakvih pojava.
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Jan 19, 2014 3:19 am
čisto zlostavljanje. kamen bi proplakao.. niko ništa nije preduzeo... koliko je još takvih sudbina:(( kakvi smo to ljudi...?..
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Jan 20, 2014 2:14 pm
Samouka ::
Samo moram da kažem da im predugo traje neznanje Sonja, ipak 12 godina... U redu osnovna škola, može se tretirati kao neznanje, ali već u srednjoj školi?? Malo mnogo, zar ne? To neznanje prelazi granice i postaje zlostavljanje hendikepirane osobe. Kada bi porodice te dece, a i društvo, imali u sebi delić tvojih misli, ovih roditelja a verujem i svih nas, ne bi dolazilo do ovakvih pojava.
Hm..Sto se tice tog oblika neznanja, mnogi tapkaju jos uvek u mraku srednjeg veka, nazalost..
Ja sam pristalica Sokratovog vidjenja etike, i zato mislim da za ovu vrstu neznanja skole ne mogu mnogo same uciniti..
Da, nazalost, nije rec samo o zdravlju ovog decaka... ko razume , shvatice..
Gothic Gothic
Datum upisa : 21.04.2012
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pon Jan 20, 2014 5:38 pm
Kao prema "Sugavima" ili nedaj Boze Zarazenima umesto da se ponasamo normalno da ne steknu neku sliku kao da su odbaceni...Pa i oni su obicni ljudi... :329340:
sonia حبيبي
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Feb 05, 2014 9:00 pm
Danas sam posetila svoje staro radno mesto....Moje nekada najblize kolege su govorile o radu sa pacijentima.Puno mi je srce slusajuci te ljude.. .Najavila sam se predhodno da cu doci u posetu... Docekali su me pesmom koju mi je taj pacijent stalno svirao na gitari dok sam tamo radila...Secas li se hanuma ... Za tih sat vremena provedenih tamo, uz podsecanje na minule dane, i prici o dozivljajima kojih ima svakodnevno, ismejali smo se kao deca, od srca. To treba doziveti da bi se razumelo..Oni unose deo sebe u to sto rade, kako osoblje, tako i pacijenti, i to se vidi na svakom koraku...Da li su to slikarski radovi, rucni radovi, muzicka,sportska ili literarna sekcija... Divno... Na rastanku sam cula najlepse reci za pozdrav- Mi osecamo kao da nisi ni odlazila...Eto je, dosla sa odmora...
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Feb 06, 2014 10:23 pm
Godina : 50 Location : my world Humor : ;) Datum upisa : 23.03.2008
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Feb 06, 2014 10:43 pm
Detaljno sam pregledala fotografije... Posetila sam sve psihijatrijske bolnice u Srbiji...Ja ne prepoznajem ni jednu ovde... Koliko vidim, ovde su 99% maloletni pacijenti... Pre mi lici na neki dom za decu sa smetnjama u razvoju...A i Kosovo je Srbija, je l' ? Ok.. ( С 1999 по 2002 George Georgiou посетил 3 психиатрических клиники расположенных в Косово.. Фото оттуда.. ) A ako izguglate ovaj blog, i pregledate nezavisno fotografiju za fotografijom..Ima tu Amerike, Rumunije...Ma, da je bila u pitanju 92. 93. mogla sam i da poverujem, ali ovaj period nakon bomboradovanja, pogotovu, je bio preporod psihijatrije, bar u Srbiji....
AstrinaKomsinica Master Spamer
Location : Daleko Humor : :) Datum upisa : 22.01.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Feb 06, 2014 10:45 pm
sonia ::
Detaljno sam pregledala fotografije... Posetila sam sve psihijatrijske bolnice u Srbiji...Ja ne prepoznajem ni jednu ovde... Koliko vidim, ovde su 99% maloletni pacijenti... Pre mi lici na neki dom za decu sa smetnjama u razvoju...A i Kosovo je Srbija, je l' ? Ok.. ( С 1999 по 2002 George Georgiou посетил 3 психиатрических клиники расположенных в Косово.. Фото оттуда.. ) A ako izguglate ovaj blog, i pregledate nezavisno fotografiju za fotografijom..Ima tu Amerike, Rumunije...Ma, da je bila u pitanju 92. 93. mogla sam i da poverujem, ali ovaj period nakon bomboradovanja, pogotovu, je bio preporod psihijatrije, bar u Srbiji....
Prenosim tacno kako sam nasla. A izvor je srbijanski, tako da,,,,no comment:) Ko me ina na fb, moze da vidi otkud je preuzeto;)
Kako god, i gdje god da je, jako, jako tuzno.
Auror@ SOLDIER of LOVE
Godina : 65 Location : Neoplanta Humor : aha Datum upisa : 12.04.2014
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Pet Maj 02, 2014 10:05 pm
Na žalost, upoznata sam sa ovom temom, i to što bi rekli „iz prve ruke“. Pokušaću da napišem svoje iskustvo, što je kraće moguće, a da ne opterećujem sa svim fazama i detaljima. Radi se o mom sinu, koji je sa 14 godina dospeo na dečije odelenje psihijatrije. 1999. godine, jedna od prvih bombi je pala blizu naše zgrade, a on je imao 4 godine. Tada smo išli kod logopeda, jer je počeo mucati, pa onda sve „u kompletu“ – psiholog, psihijatar, psiholog za ponašanje (behavior) i to je prošlo... U osnovnoj školi se razlikovao po tome što nije hteo da bude „medju prvima“, što je bio krupan i laka „meta“ jer nije želeo da uzvraća udarce. Dogodio se niz stresova, koji su nas uzdrmali – saobraćajna nesreća (udario ga je auto na pešačkom prelazu, dok se vraćao iz škole), 2 operacije kolena, jedna na dečijoj klinici, druga u privatnoj klinici u Beogradu, zatim rehabilitacija i terapije. Za nepunih godinu dana od tada, preminuo je njegov otac, i ja sam ostala bez posla. Moj sin je odlično funkcionisao naredne 2 godine, dok nije završio osnovnu školu, išao na proslavu male mature, položio prijemni ispit za srednju elektrotehničku školu i onda, odjednom – „pukao“. Sada dolazimo do toga, kako sve funkcioniše kod nas... Psiholog za mlade, to je „prva instanca“, dala je procenu da moj sin ima psihičkih problema i da je neophodno lečenje medikamentima. Možda bi pomogli razgovori, ali, psiholozi su tu, najpre da pomognu mladim narkomanima, alkoholičarima i kod agresivnog ponašanja... Dečija psihijatrija – odelenje sa oko 20-ak ležajeva, pacijenti različitog uzrasta, sa sve gore nabrojanim problemima, suicidnim pokušajima i većina pod dijagnozom – adolescentna kriza, jer se dijagnoza donosi tek u odredjenim zrelijim godinama, kada se vidi da li je bolest napredovala ili se povukla... Razgovor kod psihijatra ne traje ni pola sata sa pacijentom i oko 10-ak minuta samnom. Udarne doze lekova, za koje mi je zabranjeno da pitam bilo šta, jer, kako reče psihijatar – „mama, ne bojte se, mi znamo šta radimo“. Dobija dnevni boravak, što znači da kod kuće proveravam pritisak, puls, apetit i upisujem sve promene koje zapazim, nije mi strogo „naredjeno“, ali... Jednom nedeljno je vizita – konzilijum lekara, uz sociologa i pedijatra. Počinju užasne nuspojave – nekontrolisano grčenje mišića, pojačano lučenje pljuvačke, neartikulisani glasovi umesto formulacije reči... Dešavalo mi se i da me pozovu telefonom i da kažu da smanjim dozu, da dodjemo sutradan, da isprobaju drugi lek... Jednom su me pozvali u stranu i pitali me da li ću potpisati, da mu se da neki lek koji bi trebalo ispitati na pacijentima, a eto, ja ću imati tu „privilegiju“ da ga isprobaju na mom sinu besplatno, iako trenutno košta 500$ po pakovanju. Imaćemo i tu pogodnost, da se krv analizira u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, tako da nemam o čemu da brinem... Sve u svemu, stekla sam utisak da baš i ne znaju šta rade. Krenula sam u sopstveno istraživanje i naišla u jednoj analizi psihijatrije, osim što je psihijatrija najmanje egzaktna grana medicine, da je glavna greška što u psihijatriji nisu razdvojene definicije psihičkog i duševnog obolenja. Mnoga obolenja, pre nego što se rodio gospodin Frojd, lečena su u manastirima. Koja majka ne bi prevrnula i nebo i zemlju, da pokuša naći lek svom detetu? Krenuli smo i u manastir, sada već jedva, jer sam sina morala voditi pod ruku, da ne padne. Da ne pričam detalje, da se ne udaljavam od teme, nakon boravka od skoro godinu dana u manastiru, moj sin je ponovo bio sposoban da nastavi školu, ali... Psiholog u elektrotehničkoj školi je rekla da moj sin ne može biti u kontaktu sa „živom strujom“ jer ima psihičkih problema i niko ne zna šta se dogadja u njegovoj glavi. Ne može se prebaciti ni u drugi smer, bolje da ga upišem u drugu školu, bez obzira na njegovu želju. Upisan je u poljoprivrednu školu i ubedila sam ga da je i to lepo. Insistiram da ne ide vanredno, kako bi bar malo imao komunikaciju sa svojim vršnjacima, jer se od njih odvojio tokom prethodnog perioda. Bio je vrlo dobar po uspehu u školi i sve je nekako funkcionisalo, uz psihijatra – drugog, koji nije davao lekove „šakačke“. Deca su uvek surova, prema onoj deci koja su po bilo čemu drugačija od njih. Njegova razredna, inače psiholog u školi, jednog momenta kaže celom odelenju – nemojte ga zadirkivati, on ima psihičkih problema, on je bolestan... To i jedno dočekivanje na autobuskoj stanici, gde su ga pretukli, da li oni što iznudjuju džeparce ili neki drugi, prevagnulo je da ga premestim u drugu školu i drugi grad... Tamo sam najzad našla i psihoterapeuta, koji ima dozvolu za privatnu ordinaciju i koji je bio mom sinu 24 časa na raspolaganju, u slučaju bilo kakve krize i nedoumice. Moj sin je napunio 19 godina, po zakonu, više ne mogu da ga nateram da ide u srednju školu, napustio je 2 meseca pred kraj školovanja. Ne mogu da ga nateram da pije lekove, niti umesto njega da uzimam recepte. Njegovo rezonovanje, na žalost, često ima osnove, kada kaže – zašto, kada drugi u školi nešto urade, oni su „face“, a ja, ako napravim mnogo manji ispad, ili se samo našalim na času – ja sam ludak? Vremenom, njegovo vidjenje sveta se uobličilo, u nešto što je potpuno suprotno mladom čoveku, a meni, kao roditelju, teško je da razaznam – šta je tu bolest, a šta bezobrazluk inat i bes. Dalje, to ovako funkcioniše kod nas – centar za socijalni rad kaže: - gospodjo, ako se osećate na bilo koji način ugroženi, smatrate da vas maltretira, dodjite u „sigurnu kuću“ Psihijatar : ako slučajno počne da ispoljava neku agresivnost, pozovite policiju i hitnu pomoć Policija: - mlad je, nećemo mu otvarati dosije, ne vidimo da je nešto učinjeno. Možete tražiti sudsku zabranu prilaska, ako smatrate da vas ugrožava i uznemirava, ali... To znači da se odričete svog deteta... Psihoterapeut; „koliko mi je žao vašeg sina, toliko mi je žao i vas“... Psihijatrija u Vršcu, jedno od mogućih rešenja na koje sam pomislila, jer sam videla da imaju puno odelenja, da imaju komisiju za odredjivanje stepena sposobnosti za samostalan život, pa čak i zapošljavaju u okviru bolnice. Psihijatar mi je dao detaljna uputstva, da su vrste maltretiranja osim agresivnog ponašanja – verbalna, socijalna, ekonomska i da po bilo kom od tih osnova, mogu tražiti od Suda, da ga pošalje na prinudno lečenje – znači, tužbom. Trenutno, moj sin se nalazi preko Drine, na imanju gde mu je rodjen otac i očekujem svaki dan, vesti da li je ipak na nekom lečenju ili uz fizičke poslove, dolazi malo sebi. Tamo barem ima više izbora, nego samnom, u stanu. Namerno sam ispričala sve, bez dodatnih komentara, previše sam umorna od toga svega, da bih komentarisala kako sve funkcioniše u praksi...
Ono što je karakteristično, kako za mog sina, a tako i za ostale pacijente koje sam susretala, uglavnom je u pitanju velika inteligencija, ogromna egocentričnost, samosažaljenje, želja za manipulacijom kako ljudima, tako i dogadjajima, a sve što sam pokušala, u komunikaciji, na bilo koji način, nisam imala uspeha jer sam - majka, kako on kaže – glavni krivac što on uopšte postoji...
debilko Pogrešila roda
Godina : 62 Location : Moskva Datum upisa : 22.06.2009
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Ned Maj 25, 2014 10:36 am
Sad mi je jasnije, ali ti se navikla na to pa pričaš ko da kažeš Dobar Dan. Zato mi bilo čudno. Reci mi, a Španija, kad si bila u Španiji. Gde je on bio za to vreme? Kako je on stajao sa ocem?
Auror@ SOLDIER of LOVE
Godina : 65 Location : Neoplanta Humor : aha Datum upisa : 12.04.2014
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Sre Jul 02, 2014 10:06 pm
Teorija i ono što učimo iz knjiga i filmova, razlikuje se u mnogome od onoga što se dešava, što nam donesu životne situacije. Sonia mora biti izuzetno jaka i stabilna ličnost, kako bi mogla obavljati svoj posao i biti svakodnevno u kontaktu sa psihičkim bolesnicima. Savet psihijatra je, da u razgovoru sa mojim sinom, ne dozvolim da njegova priča "zavlada" mojim umom, da ne prepuštam da "vodi" konverzaciju, niti da popuštam njegovim željama iz sažaljenja.
Mogu delimično opisati svoju posetu psihijatriji, i moje iskustvo, kao osobe koja nije školovana za često kontaktiranje sa pacijentima psihijatrije. Najpre, svaki put čekam kraj vizite, ispred ordinacije psihijatra, koja se nalazi na ženskom odelenju B. Svi oni, koji čekaju na red, uglavnom stoje ispred vrata ordinacije, dok ne dodje doktor, ćute, ne komuniciraju, kako medjusobno, tako ni sa pacijentima, koji prolaze kraj njih. Došla sam do zaključka, da bez obzira što imaju problem psihičkog obolenja, nekog svog, bližnjeg, oni imaju neizreciv strah od svega vezanog za psihijatrijsku bolnicu i pacijente. Napominjem, da neke osobe vidjam sada svaki put, kada sam tamo i dobijem za pozdrav, blago klimanje glavom. Okolo je galama, pacijentkinje šetaju, pevaju, svadjaju se u hodniku. Kao da je u tom hodniku, povučena neka linija i ni posetioci, ni pacijenti, ne usudjuju se da je predju. Nisam se uklopila u tu "šemu", ne zbog nekog inata, nego upravo zbog toga, što želim da čujem tudja iskustva, da pokušam da shvatim kako i na koji način da postupam dalje, a nemam taj strah, jer sve što vidim i čujem, nije više novo za mene. Navikla sam i to, da me mnogi pacijenti dočekuju, kao da sam baš njima došla u posetu. Ne bežim od njih, sedim i slušam, ali ćutim... Ponekad je potrebno mnogo snage za to, ali nakon nekog vremena, počinju da mi pevaju, da me smatraju "svojom", a ja ih ne smem ni podsticati, niti im protivrečiti. To je samo jedna od mnogih slika, koje prenosim ovde - tajne ljudskog uma i tanka linija koja razdvaja one koji su bolesni i one koji smatraju da nemaju nikakvih problema. Osobe koje imaju psihičkih problema, bez obzira sa kojom dijagnozom, mogu nas naučiti, kako da razmišljamo i reagujemo u odredjenim situacijama. Ignorisanjem problema, on se ne "briše", kao što ni ljudi koji dolaze u posetu i ne žele nikakav kontakt sa pacijentima, neće postići to, da se ne "zaraze ovom bolešću" ako pacijentu ponude cigaretu i saslušaju nečiju priču. Na kraju, nešto što mi je rekao psihijatar, a verujem da je tako - "Ni ne znate, kada prolazite ulicom, koliko ljudi oko vas, imaju psihičkih problema i piju lekove. Svakodnevno ste u kontaktu sa mnogima koji ipak - funkcionišu, imaju porodice, zaposlenje..." Dodala bih tome i ovo - to što neko nema karton i dijagnozu na psihijatriji, ne mora da znači da nema problem, sa kontrolom besa, sa depresijom, sa sumanutim mislima ili čak halucinacijama. Postoje ljudi, koji o tome ne pričaju, dakle, "linija" je vrlo tanka, pa nema razloga da osećamo ni strah, niti da se ophodimo prema bilo kome, kao o nekom ko je manje vredna osoba.
tvrtko Učenik škole života
Godina : 66 Location : kikinda Humor : da Datum upisa : 12.12.2011
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Jul 03, 2014 12:09 am
mislim da je ovo od tezih stvari u zivotu,biti iznad a spustiti se nisko,to je kao kad pevac ima veliki raspon u glasu,malo ljudi ovo moze,da dodam mnogi psihijatri ceo vek su ubedjeni da lece pa na kraju vataju bankinu,pa sad diskutabilno,kazu sad se okacio ,mislim da svaki proces traje,,,hhaaa,,,,,,,,,
Auror@ SOLDIER of LOVE
Godina : 65 Location : Neoplanta Humor : aha Datum upisa : 12.04.2014
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Jul 03, 2014 12:37 am
tvrtko ::
mislim da je ovo od tezih stvari u zivotu,biti iznad a spustiti se nisko,to je kao kad pevac ima veliki raspon u glasu,malo ljudi ovo moze,da dodam mnogi psihijatri ceo vek su ubedjeni da lece pa na kraju vataju bankinu,pa sad diskutabilno,kazu sad se okacio ,mislim da svaki proces traje,,,hhaaa,,,,,,,,,
To su stvari koje čine čoveka - čovekom. Džaba diplome i visoke škole, ako je time samo "naduvan" sopstveni ego i ono što se u narodu zove "čovek - sirovina" - to uvek i ostaje. Ako posmatramo svet oko sebe, kao da smo iznad odredjenih osoba, onda smo upali u tu zamku i kad - tad, dolazimo do razmišljanja, koliko smo se "spustili" na nečiji nivo. Ukratko, ne slažem se potpuno sa tvojom prvom rečenicom. Pevač sa velikim rasponom u glasu, ako je čovek, zapevaće i sa društvom u kafani, a time će samo dokazati da je - čovek. Što se ostalog tiče, psihijatrija je grana medicine koja nije egzaktna i tu nema izlečenja. Operisati, lečiti lekovima i proglasiti nekog zdravim, to je medicina, ali ova grana nikad nije uspela da udje potpuno u tajne ljudskog uma, sa toliko finesa i različitosti od osobe do osobe. Mnogi doktori, koji postanu psihijatri, zapravo su se odlučili da pokušaju - pomoći sebi i naći rešenje za sopstvene probleme. Proces lečenja u psihijatriji, ne da traje, nego je doživotan... Sve ostalo je diskutabilno...
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku? Čet Jul 03, 2014 12:47 am
Našoj soniji se divim.Radila je u Toponici,a sad radi u Norveškoj.Veoma ja jaka i stabilna ličnost..i stvarno može mnogo toga reći na ovu temu. Pričala nam je mnogo na četu.Uslovi rada..itd.. Zaista je fenomenalna osoba i voli svoj posao... Mogu samo reći -da je više takvih kao ona.. . Čim bude imala vremena,verujem da će podeliti neka svoja iskustva sa nama:)))
Nekad tako komplikovana,a tako jednostavna,ali uvek jedinstvena ღ.
Every girl can be a Princess and a Warrior. 👑
Sponsored content
Naslov: Re: Kako se odnosimo prema psihijatrijskom bolesniku?