Moj stih za danas je...(STIH DANA )

First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Hvala ti

Tako sam radosna da sam te srela
Beskrajno sretna , vesela,
Ne znam samo jesam li smjela neosvrčem se,
Znam da sudbina mi te donijela.

Ima onih koji dušu svoju smrti napose predaju
Sasvim nezamjetno , otužno ima ih.
Oni se životu ne raduju ni veselo ni spontano,
O da ima njih to tako je bolno i žalosno.

A ja , ja bi se i smrti u oči smijala sada jel živa sam
U meni se rodila nova nada , prepoznala sam,
Uh sretna sam napokon što to mogu reći.
Imam te napokon samo za sebe tebi ču poklonit,
Svoje noći , suzu više neću pustiti i neću gledati,
Tugu u oči o daaa imam te........

Više nije poslije ljubavi , nego je ljubav sad,
Ljubav je to što vidjeh i osjetih te ,
O da to ljubav je moj anđele .

Jadranka Balatinac

Neka mi one neugledne oproste, ali

lepota je temeljna stvar. Neophodno

je imati nešto od cveta u svemu,

nešto od plesa, nešto od visoke mode

u svemu tome, (inače,

žene se usklade u plavom, elegantno,

kako to već rade u Narodnoj Republici Kini).

Vinicius de Moraes

Samo da mi je da odem negde gde je prazno, da
vristim dok ne ostanem bez glasa i izbaciti iz sebe tu ljutnju, strah,
razocaranje i sve ostale emocije koje se skupljaju u meni!

Samo ću dva - tri minuta da odmorim od tebe,dok u kafani preko puta popijem nešto protiv sebe.Sitne ću pare da brojim, a državu da psujem.Posle ću opet da te volim, a to znači da tugujem....Goran Tadic

Prebroj bademe,

prebroj što beše gorko i što te je držalo budnu,

pribroj tome i mene:

Tražio sam tvoje oko kad si ga otvorila

i kad te niko nije pogledao,

preo sam onu potajnu nit

niz koju je rosa što si je mislila

klizila ka krčazima

čuvanim izrekom koja ne nađe

ni do čijeg srca put.

Onde si tek sasvim stupila u ime koje ti pripada,

koračala si ka sebi pouzdanim korakom,

njihali su se slobodno čekići

u zvoniku tvoga ćutanja,

što uhvati sluhom to ti pride,

što beše mrtvo zagrli i tebe,

i tako ste utroje pošli kroz veče.

Načini me gorkim.

Pribroj me bademima.

Paul Celan

O cemu si sanjala?

Odjevena i opet odjevena
o cemu si sanjala
razodjevena?

Svoj sam krzneni kaput ostavila
s tobom sam u pustinji bila
Zivjeli smo o ljubavi i vodi
i voljeli smo se u bijedi
gladni smo prljavo rublje jeli
na stolnjaku od crnog pijeska
zveckalo je sudje suncano
Voljeli smo se u bijedi
zivjeli o ljubavi i vodi
a ja sam bila gola i tvoja
ljubavi moja.

Jacques Prevert

Kiša u pola pet

Kud si pošla u pola tri
Da ulepšam ulice svoji prisustvom
To si mogla i u pola pet
Cipele mi navijene u pola tri
Obuj one za pola pet
Pa što ima u pola pet
Ja sa kišobranom

Nije
stvar u mojim željama,ja sam inače skromna osoba ...Stvar je u ljudima
uz koje su moje želje vezane ...Zbog njihove malodušnosti ,one djeluju
velike...

Kada neko traži.. reče Sidarta.. lako se može dogoditi da mu oko vidi samo ono sto traži, da nije u stanju bilo šta da nadje, da primi u sebe, jer misli samo na ono za čim traga, imajući svoj cilj opsednut je tim ciljem. Tražiti.. znači imati cilj. Ti si, možda odista jedan od onih koji traže, jer, težeći za svojim ciljem, mnogo toga ne vidiš što ti je neposredno pred očima..."
Herman Hese

Imala je u srcu mapu kojojm se dolazi do tajanstvenog skrivenog blaga. U očima je imala tajni kod koji je trebalo razbiti da se dođe do srca. Ta je žena imala sve što druge žene nisu imale. Nisu to bile neke velike stvari koje su je razlikovale. Bile su to sitnice koje su se kao kapi otopljenih zvijezda raspršile svuda po njoj. Mirisala je na dunje, pa onda opet na maline a uglavnom je mirisala na sreću. Najljepše joj je ljubav stajala od svih haljina. A tko zna gdje sada njeni koraci miluju zemlju kojom hoda. Bolje je i ne tražiti ta njena mjesta. Bolje je i ne sjećati se ali imam osjećaj da ona još uvijek namjerno pokreće moja sjećanja kad god joj se prohtije.
ŽELJKO KRZNARIĆ

ja kažem, pokaži mi, što si stipsa...

ŠTO SAM?



Što sam?Ko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
živio sam usput, ko da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici, dijete,
zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,
zato usput, ko što palim cigarete,
govorim i šapćem zaljubljene riječi.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit ću",
a u duši vazda ista pustoš zrači;
ako dirneš strast u čovjekovu biću,
istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza
odbijenih želja, neshvaćene tuge.
Ti si, moja gipka, lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako tražeć neku srodnu dušu.
vezan protiv želje, utonem u sjeti,
nikad neću da te ljubomorom gušim,
nikad neću tebe grditi ni kleti.

Što sam? Tko sam? Ja sam samo sanjar,
čiji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput, ko da sanjam,
kao mnoge druge na toj zemlji
Jesenjin

moj stih za danas...samo da smislim...(ljudi, a bogami i žene ti stihovi nisu vaši)
daklem..
khm..

o, oooo, ooooooo
zbog tebe bih ubijao komarce
o
zbog tebe bih išao kilimetar o coca-colu, a bogami i sladoled
o
zbog tebe bih pisao stihove na salveti žutoj
o
zbog tebe o zbog tebe

Koliko sam videla svi su stavljali tudje, nisam shvatila da trebam nesto svoje. Evo nesto ovako...

Moja draga duso, moje sjajno sunce
za tobom uvek kuca moje srce.
U zagrljaj mi sleti i kraj mene budi,
pa mi tiho, tiho dusu probudi...

Nisu u temi predvidjeni vlastiti stihovi,tako da je dozvoljeno,stih bilo koje pjesme ,cak i one koju pjeva Mile Kitic ili Balasevic.

Hvala Astra, dobro sam shvatila, no rekoh mozda sam pogresila.



Ljubav nas spaja svojim strunama
Cujem tvoj osmijeh
Dok sklapam oci
Dok udisem miris s'tvoga jastuka
I vjeruj da zivim samo za tebe
I vjeruj da molim samo za nas





Osjetis li
prije sna
dah ti lebdi iznad usne
preko obraza ti klizne ...

Mislima te u oblik sna pretvaram

i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom,

prilazis mi zemljan i okupan vatrom.

Tih poput vetra nosis jedro moga glasa,

a ja te u odsjaju ceznje gutam

i u plavoj svetlosti daljine,

one iste svetlosti iz koje izranja ljubav,

takvog smelog i tako zrelog,

kao ljubav nas samih,

kao bozanstveni dar prinosim

i medenog u sebi iskonskom tisinom ljubim.

Iako te sad nema kraj mene,

iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile

hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni

i slikom osmeha koracas mojim usnama.

Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam

i tu spokojno odrastas,

a metri i kilometri sto se ponavljaju

i gaze vreme rastezuci moj pogled,

kao da se i ne dogadjaju

ili se nikada nisu dogodili.

Samo se mi sretni dogadjamo

u mnostvu tog prokletog cekanja.

Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce

i u vecnim jutrima istine,

poput uzarenog pogleda,

kao plemeniti dodiri ljubavi,

pod prstima mesecine nestajemo

tvoje je ime moja molitva

tvoje je ime cekanje na tebe

laku noc ljubavi moja .....

Kada mi nedostaješ

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
između oblaka, snova,
Daljine i snega..
Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
i na kaldrmi zamislim
Cvet beli.
Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
i pomislim
Tako mi nedostaješ…

Mika Antić

Ne podsećaj me na nju,
ne smej se kao ona,
ne gledaj me kao ona,
ne govori reči koje je govorila,
ne priželjkuj me na način na koji me želela,
ne maštaj kao ona, ne daj mi da maštam kao ja,
ne puštaj korenje, boleće kada te jutro iščupa.

Goran Tadić

Te nas je večeri sjedinila bolest.
Ležali smo u groznici ti i ja,
ali na staklu, tamo, visoko iznad Učke,
blista još uvijek, na snijegu,
malo rumenila.

Zvionimir Golob (Veče)

Zaljubis se jer je to tebi potrebno, a volis jer je to potrebno nekom drugom... Ne mislis... Jedno je kad ceznes za nekim ko je daleko, a drugo kad ceznes za nekim ko je kraj tebe tu... ( "Kao rani mraz" film)
Al` malo sta jos ume da ubije nezno, da ne primetis, kao rani mraz

Ima ljudi koji nikad ne mogu zajedno u prvo lice mnozine, i gotovo.

Vidis? Godine nas obrade razlicito... Nekom postane vazno s kim ce leci, a nekom s kim ce se probuditi.

Naposletku, ti si dobro znala ko sam ja, otkud sad te suze moja mila? Rekla si da se za tocak brsljan ne hvata, zalud izguzvana svila...To je tako, ne pravi od tuge nauku...

Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom jos ima tragova suza znaju kako je to dobar osecaj.
Balasevic

Zivot je caroban kada odustanemo od savrsene slike sveta.

Nocas sam samo leptir
koji u mljecnom putu tvoje kose
glumi medonosni cvijet.
I malo mi je ove moje prasume
u kojoj poput nacetog vrganja
starim u svjetlosti.

Samog me nema
pa mi se i sjenka uvukla u kamen
po kojoj gmize mjesecina,
poput miholjskog gustera
umanjena za najveci dio mene,
koji sada negdje s tobom suska
po bojama jeseni koja se razliva.

Noc je punog mjeseca,
moja mjeseceva djevojcice,
pa te ne trazim pod desnim kapkom
gdje povremeno stanujes
i gdje ti je krevet i nocno ogledalo
i duguljasta lampa koju palis pogledom..
nego u krugu sto spaja dvije delte...

Trazim te,
dok se onaj lopov u grudima
koji otkljucava brave koje je vec jednom otkljucao,
divi svojim madjionicarskim rukama
u kojima se kalauz zacas pretvara u ruzu.

Cvrkucu zvijezde u rasparanom sutonu
nad premijerom pozorista iluzija.

Obuci se,
kad sjenke prerastu prazninu
sa pristojne udaljenosti ce mjesec da izviri iza oblaka
da doceka moj znak.

Jer najjace svjetlo se ipak krije u mraku...

Oprosti
jos samo...
jos samo da u bunar zelja ubacim ovaj zamotuljak od stihova.

M.Beric

Moliću lepo, da nam se vrate najlepše godine mladosti
nismo imali devizne štednje, nikome ništa nismo pozajmljivali
ali smo zato buduću mladost kao deca sanjali, isčekivali,
štedeli snove za nju.
Moliću lepo, da nam se vrate najlepše godine mladosti!
***


1.
Najpre sam čekala oči da otvoriš, u osamnaestim
ili od amebe prevališ put do čoveka…
Ne sećam se više.
Zatim, da pronađemo svoje ruke u prvoj rosi svitanja.
Onda su nam
te iste ruke sa očima na dlanovima
iste te
napunili barutom, dimom, paljevinama, detonacijama
a sretali smo ih do juče samo po školskim knjigama
Odbrana i zaštita…
Ne sećam se više.
Gurnuli su nas naglo
premlade
u ponore,
u pećine tmine
u horor filmove koji su išetali sa platna
pred naše mlađane glasove
tek raspevane uz akorde akustične gitare
u prisilno čekanje.
Tebe,
da se ponovo rodiš
van vojničkih čizama
dočekaš na nogama
uspravno u svojim starkama
kao pre obaveznog vojnog roka
sa nenormalnom, iznenadnom dozom Hičkoka
i pokušaš da se setiš života.
2.
A mene, mene mladost nije molila:
Zađi u lavirinte čekanja.
Podrazumevalo se
kao što se podrazumeva da se rodiš sa kožom
progovoriš.
I pisma su se podrazumevala zbog prve rose na usnama
zbog verovanja da su tkivo molitve koje spašava.
Koliko njih…
Ne sećam se više.
3.
Izgubio si se
a nekad su imale baš tvoj broj i pasovale su uz tvoju nogu
izgubio si se u kilometarskim starkama traganja
život je imao jezive oči nesnalaženja
mučnih slika umora nesanica
i ko zna
i ko zna.
Premlad.
Izgubio si se.
(Verujem, nije bilo lako
iz pelena preskočiti pravo u Starke, Adidas…
Ne sećam se više.)
4.
Sad čekam da odrasteš u krevetcu svesnosti
decenije su nam odživele kako su umele i znale svoje strane
kako kome i kako kad.
Sad čekam da odrasteš u mekoj opni
probiješ je bar jednim krilom
isčauriš se preobražen u leptira.
Sad čekam da letiš u starkama
njegovih milijardu godina.
 
 
Jelena Stojković-Mirić

Prijatelju moj


U nedeljnom hladu kisnoga jula
koracas tihim korakom, nem kao noc,
i mimoilazis strazu.
Danas je jutro zatvorilo oci, i ne haje
za uzurbanu viku glasne kosave;
preko uvek budnog plavog neba
prevucen je gust veo.
U sumama su umukle pesme,
a na svakoj kuci vrata su zatvorena.
Ti si usamljeni putnik pustim ulicama,
O, moj jedini prijatelju, najmiliji,
na kuci je mojoj kapija otvorena
ne mimoidji je kao san.



Prijatelju, jesi li napolju u burnoj noci
na svom ljubavnom putu?
Nebo stenje kao neko ko ocajava.
Nocas mi ne dolazi san.
Neprestano otvaram kapiju
i gledam u mrak, prijatelju moj!
Ne mogu nista da poznam pred sobom;
pitam se gde je put tvoj?
Na kojoj tamnoj obali crne reke,
na kojoj dalekoj ivici hucne sume,
kroz koji varljivi ponor senki
trazis svoj put ka meni, moj prijatelju !



U prvom osvitu cuh sapat;
trebalo je da odjedrimo ti i ja,
i niko drugi na svetu nije smeo znati
o tom putovanju nasem bez kraja i cilja.
Na tom beskrajnom okeanu,
pored tvog pazljivog osmeha
pesme su moje nabujale u melodije
slobodne kao vali,
slobodne od svih stega reci.
Zar jos nije vreme ? Zar jos ima posla?
Gle, vece se naglo nad obalom,
i pri svetlosti koja izdise
ptice se morske vracaju gnezdima svojim u letu.
Ko zna kada ce se odresiti lanac
i kada ce se cun,
kao poslednji odsev zalazeceg sunca,
izgubiti u noci…?

Rabindrant Tagore

Ćerku Bog da ti da, još jednu sebe da imaš.

Goran Tadić

Ja sam jedna od onih zena
Nepjevanih pjesama,
Nepisanih poema. ..
Cekam da me neko napise
Srcem od krvi.
Cekam da me neko smrvi
Snagom ljubavi.

Dorian Danny Gray

Napolje iz mog zazidanog beskraja!
Iz zvezdanog kola oko mog srca,
Iz mog zalogaja sunca.
Napolje iz smešnog mora moje krvi,
Iz moje plime, iz moje oseke.
Napolje iz mog ćutanja na suvom.
Napolje, rekao sam, napolje.
Napolje iz moje žive provalije,
Iz golog očinskog stabla u meni.
Napolje, dokle ću vikati, napolje!
Napolje iz moje glave što se rasprskava.
Napolje, samo napolje!

Vasko Popa

Zvonimir Balog

"Hajde da se dogovorimo
da od danas istinu govorimo.
Hajde da se dogovorimo
da pred riječ RAT slovo B stavimo
pa da od rat riječ BRAT pravimo.
Hajde da se dogovorimo da već od sutra
jedni drugima ljubav navjestimo
i da se više ne žestimo.

Da se igramo i radimo s mirom
i da kao svoj znak nosimo ruže
za šeširom.

Ja već počinjem!
Umjesto da se branim maljem
neprijatelju, evo poljubac šaljem."

Imala je sve što je trebala imati. Kao plodna ravnica kojom ljubavni vjetrovi jure poput konja u kasu. Imala je onaj fini naštimani mol u glasu. I tihi baršunasti hod je imala pa nisam ni čuo kad je otišla.
ŽELJKO KRZNARIĆ

"..Sad znate šta sam.
A lepo sam vam govorio: ne
ostavljajte me samog,
sklon sam glumatanju,
pravim teatar ni od čega,
i toliko se uigram, da posle
idem okolo, tražim publiku,
i sve to javno prikazujem.
Nemojte se iznenaditi ako počnem
i sebe da plakatiram..."

Miroslav Mika Antić

Neka nikad ne podju

Tesko mi je kad odlaze
Kad ih nema.

Moji drugovi,
Moji prijatelji,
Moje ljubavi.

Sa njima,
Negdje,
U njihovom prtljagu,
Pod njihovim noktom
Odlazi i dio mene.

Ni grad ne volim,
Ni bijele noci lenjingradske,
Ni betovenove simfonije,
Ni blagdanske pjesme

Ne volim

Kad ih nema

Moji drugovi,
Moji prijatelji,
Moje ljubavi.

Neka nikada
I nikud ne podju
Oni koje volim.

C. Vukicevic

Šta ne bih dao za sećanje
na prašnjav puteljak sa niskim
ogradama i visokog konjanika
što zoru ispunjava jednoga dana
među danima ravnice,
jednoga dana bez datuma.

Šta ne bih dao za sećanje
na majku koja posmatra jutro
na estansiji Svete Irene
a ne zna da će se zvati Borhes.

Šta ne bih dao za sećanje
da sam se borio kod Sepede
i video Estanislaa del Kampa
kako pozdravlja prvi kuršum
s radosću hrabra čoveka.

Šta ne bih dao za sećanje
na kapiju skrivenog letnjikovca
koju je moj otac svake večeri
zatvarao pre no što bi se izgubio
u snu i koju je zatvorio poslednji
put četrnaestog februara 38.

Šta ne bih dao za sećanje
na Hengistove čunove koji
kreću sa peščanih obala
Danske da osvoje ostrvo
koje još Engleska ne beše.

Šta ne bih dao za sećanje
(imao sam ga i izgubio)
na jedno zlatasto Tarnerovo
platno široko kao muzika.

Šta ne bih dao za sećanje
da sam čuo Sokrata kad je
pred veče kukute s vedrinom
ispitivao problem besmrtnosti,
naizmenično navodeći mitove
i razloge dok se plava smrt penjala
iz već studenih nogu.

Šta ne bih dao za sećanje
da si mi rekla da me voliš
i da nisam spavao do zore,
bestidan i srećan.

Borhes

И опет нека
писма дуга,
очајна писма
- без адресе,
а нигдје драге,
нигдје друга,
само та јесен.
Опет јесен

V.Nikolić

Zaista,tako i uradim...Kada te nema
Jer tako hocu
Zaledim osmeh
U sebi kazem ime
Udahnem duboko
I pomislim
Tako mi nedostajes.  

MOJA TE REČ DOTAKLA

Moja te reč dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne veruješ nikome ko je
odrastao i ko pokušava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva,
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je. Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.

Kao da gledaš veliku reku
u predvečerje koja odnosi
bele lađe, a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
možda odlazi neko koga bi
mogla zavoleti
zauvek.

---

Pero Zubac

Voli me dok sa živ
kad ne budem tu – šta će mi čudo?
Lep osmeh podari i reč,
ostani uz mene dugo, dugo.

Dodaj mi sreće tren
i vetar nek’ duva jugo,
zauvek srcu budi lek,
ne daj me nikom drugom.

"Voli me, dok sam još tu,
kroz zemlju se ne vidi svet,
čak i kada orao ponosno leti sam,
ipak je tužan njegov let.

Voli me – voleću te i ja,
nek’ sve to traje dugo, dugo,
kao na ušću reke dve,
budimo zajedno, moja drugo!"

---

(Apsolutno Romantično)