Ljubavna poezija.....

First topic message reminder :

Ceznem da me dodirom poneses do
ivice neba, gde sve prestaje.
Ceznem da osluskujemo vetrove u liscu i
prve korake mlade gazele.
Budi ONA u mom bicu,
koracaj tiho da ne probudis oluje
uspavane dugim cutanjem.
Poravnaj poleglu travu, uzdrhtalu na prve stope.
Otvori mi oci poljupcem i ucini da se ne plasim,
ne drhtim od nepoznate munje
koja ce mi probiti srce.
Osluskuj moje disanje kao govor brezovih suma i
sapni mi da si staza na koju slobodno mogu da zalutam.
Otmi mi misli o prolaznosti, o gubicima i ocaju.
Zgrabi me kao barku i odnesi na pucinu,
daleko....
da u zagrljaju tvojih talasa osetim svu tezinu
neba pod zvezdama.

"Slovo ljubve za Veru' Pero Zubac

Kad bi ti umrla
ja bih napisao najlepsu pesmu
takvu pesmu ne bi ni Voznesenski
umeo napisati svojoj ljubavi
ipak
ja bih voleo da tu pesmu nikada ne napisem
makar bez mog imena ostale sve antologije
ovoga sveta
makar me sutra zaboravili
ja bi voleo da tu pesmu
nikada ne napisem.

V. Majakovski

O tome

Ovom temom,
i plitkom i licnom,
prezvakanom
kroz strofe i strofe,
k'o pesnicka veverica vicno
vrteh se i vrtecu se opet.
''Ona'' i ''on'' balada je sva.
Nisam uzasno nov ja.
Uzasano to je
sto ''on'' - sad sam ja
i sto je ''ona'' - moja.


[You must be registered and logged in to see this image.] Reci!

Zavodnik

Pred mnogim vratima sam cekao,
Na mnoga uha šapnuo svoju pesmu.
I uvek kad se usta jedna predavala
i žed bila ugašena, jedna blažena iluzija u grob bi silazila…

Ostalo bi samo telo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noci koje groznicavo išcekivah…
na kraju behu kao zgažen cvet,
bez mirisa nestala lepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.

Bežec' od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samocu…
taj užitak moje je prokletstvo
jer nesrecnim me cini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklevajuci, ruku ka novom cvetu pružam,
da novom uhu svoju pesmu šapnem:

Brani se, najlepša moja, zakopcaj haljinu svoju,
opcini me, izmuci me nikad mi ne reci DA.


Herman Hesse

"Postoji sigurno neko"

Postoji sigurno neko
ko me je jednom ubio,
a zatim otišao,
na vrhovima prstiju
ne narušivši svoj savršeni ples...

Zaboravio me položiti u krevet
i ostavio me da stojim,
svezana čvrsto na putu
sa srcem zarobljenim kao i prije
sa očima nalik na njihov odraz
u vodi još čist...

Zaboravio izbrisati ljepotu svijeta
oko mene...
zaboravio sklopiti,
moje oči gladne
i dopustio im tu pustu strast...

Anne Hébert

Oglas

Traži se jedna polovna nedelja,bez vesti o nesrećama i ratovima!
Traže se prijatelji,makar dotrajali,svi oni iščezli raseljeni,izgubljeni,poženjeni
traže se svi oni što su nas raznosili komad po komad,deo po deo:delove našeg vremena,naše ljubavi...traže se da vrate ljubav!

Traži se NADA!U ovom malom oglasu traži se nada,polagana u same sebe i
u vreme koje dolazi!Ako ta NADA izneveri,ako se ta NADA ne vrati,njene
dugove ne priznajemo kao svoje!

Traži se svaštara;ona divna,debela sveska kupusara.U njoj su naši prvi
stihovi,u njoj smo vežbali svojeručni potpis,sabirali ocene pred kraj
godine,u njoj je 200 puta zapisano neko ime u koje smo bili
zaljubljeni!

I kao da samo još onda znali da ceo život ne može stati u jednu svesku,ma kolika ona bila.

M.Antić

"Takav je život da čovek često mora da se
stidi onoga što je najlepše u njemu i da upravo to sakriva od sveta, pa
i od onih koji su mu najbliži."

I.Andrić


"U noći ima uvek straha, kao vlage, nekad više nekad manje. Njegov
uticaj na nas sasvim je nejednak. Ponekad imamo snage da mu se potpuno
otmemo, ponekad nas samo trenutno prođe, kao jeza, a ponekad mu
otvorimo sami dušu i puštamo ga da gazi i hara kako hoće."

I.Andrić


"Ima žena koje su neugledne i opore na oči, kao seoski hlebac, ali
kriju u sebi veliku i zdravu slast za onoga ko se ne da zbuniti
spoljašnjošću nego gleda i oseća dublje i stvarnije."

I.Andrić









 
  
 

NE ČUDI MENE

Ne čudi mene što između sviju
ostalih žena vi ste poput cvijeta
i što se svakoj sve ljepote skriju
kad uz vas budu, jer im vaša smeta;

jer vaše se vrline sravnit smiju
sa zvijezdom što se ranom zorom sreta;
što više gledam, više iz vas siju
ljubavna čuvstva prirodna i sveta.

Stoga su misli moje uvijek iste
kad svjetlost vidim u vama toliku:
da ženski stvor sa ovog svijeta niste,

već mislim da u svome divnom liku
po volji veličanstva božjeg vi ste
anđela jednog pokazali sliku.

Chiaro Davanzati

SUSRET

Kad ugledam gde mi
U susret koracaš
vidim plahu košutu
Kraj šumskog izvora.
Moju dušu obuzme
Silna radost života
Izvadivši ludo srce,
Na dlanu bih ga pružio
Tebi...


Dragutin Tadijanovic

Ne bira se ljubav


Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozes
niti preskociti dan.

Kao sto ne mozes
tudji san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom casu
volim.

VEČE NA ŠKOLJU



Pučina plava
Spava,
Prohladni pada mrak.
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.

I jeca zvono
Bono,
Po kršu dršće zvuk;
S uzdahom tuge
Duge
Ubogi moli puk.

Kleče mršave
Glave
Pred likom boga svog-
Ištu. Al' tamo,
Samo
Ćuti raspeti bog.

I san sve bliže
Stiže,
Prohladni pada mrak,
Vrh hridi crne
Trne
Zadnji rumeni zrak.



 
Aleksa Šantić

  

Simonida

Milan Rakic




Iskopase ti oci, lepa sliko
Veceri jedne na kamenoj ploci,
Znajuci da ga tad ne vidi niko,
Arbanas ti je nozem izbo oci.

Ali dirnuti rukom nije hteo
Ni otmeno ti lice, niti usta,
Ni zlatnu krunu, ni kraljevski veo,
Pod kojim lezi kosa tvoja gusta.

I sad u crkvi, na kamenom stubu,
U iskicenom mozaik-odelu,
Dok mirno snosis sudbu svoju grubu,
Gledam te tuznu, svecanu, i belu;

I kao zvezde ugasene, koje
Coveku ipak salju svetlost svoju,
Te covek vidi sjaj, oblik, i boju
Dalekih zvezda sto vec ne postoje,

Tako na mene, sa mracnoga zida,
Na pocadjaloj i starinskoj ploci,
Sijaju sada, tuzna Simonida, -
Tvoje vec davno iskopane oci

Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići

Lidija:

vidjela sam:
upadljivo našminkan januarski dan,
ljude koji se žute od toplog sunca na čelu,
smeđu kesicu žutog šećera pored šolje
najbolje kave u gradu,
svog oca koji je na današnji dan otišao..
sebe nijesam vidjela,
nadam se da je mene vidio
neko drugi ko sada piše:
vidio sam:
ženu blijedog lica,
svijetle kose skupljene nemarno na tjemenu,
kako posmatra dan,
prolaznike,
a zatim otvara
smeđu kesicu i čitavu je sipa u šolju kave,
gledajući prema rijeci
kao da je upravo vidjela
nekoga ko je davno otišao...

B. Petrovic

KADA TE OSTAVI ONAJ KOGA VOLIŠ

Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.
Kada te ostavi onaj koga voliš.

Prvo osetiš jedno ništa
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.
Prvo osetiš jedno ništa.

Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.

Idem da prošetam.
Gde češ po kiši?
Ja volim kišu.
Ponesi kišobran.
Ne treba mi kišobran.
Pa idi onda kad si luda.

I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš .I šetaš...
I svi gledaju kako šetaš.
I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš...
I već ti je bolje.
I ne boli te ništa.
I ne boli te ništa.
Samo malo...ništa


Jeste dodju meni


Jeste dodju meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al
zato ces ti kao stara kucka
skapati jednom posle dobrog rucka

Jeste posasave kadkad moji damari
jeste spopadnu me uzasi i darmari
al
Ti si za mene procitana knjiga
i ko te sad cita bas je mene briga.

Jeste mnogi pamte moje pjane zore
jeste o meni se prica sve najgore
al tebe vise do jutra ne ceka
pesnik koji te za noc voleo dva veka

Jeste jesam sirio lazi kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al'
kao i uvek kad god sam to hteo
cim je svanulo ja sam oziveo.

Sad u sumskoj kuci zbratimljen sa sumom
porucujem trista cajeva sa rumom
al to je samo slucajno (onako )
jeste
to je zato da ne bih zaplakao.

I moram ti reci vec senulim umom
dobra stvar ti cajevi sa rumom
jos
da si tu
zveri
moja
davna
bila bi to cajanka nepojmljiva
slavna!

Jedne noci, a mozda je vec rudela zora,dok su sve zvezde u mojim ocima bile,i nista sem njih nisam videla...obecao si.Nema vise suza na jastuku,svaka noc ce biti nasa bajka,zivot ce teci mirnim tokom,...a ti ces doci.Jedne noci,a mozda je vec zora bila,dok sam pospano spustala obraz na ruke, slusala tihe pesme a ti mi govorio "spavaj"...obecao si.Jos samo ovaj put odlazim,a onda se zauvek vracam......tebi u narucje...u mirnu luku ljubavi.Pamtim sve sto si rekao...jedne noci,a mozda je vec rudela zora,a mozda je bio san. [You must be registered and logged in to see this image.]

Priđi mi

Priđi mi ko nekad
tiho, jutrom, rano,
pogled mi zakloni
dlanovima toplim.
Al ne traži ono
što drugom je dano,
preko ruku tvojih
ja moje da sklopim.

Ne govori ništa
i ne odaj sebe,
po mirisu kože
ja znati ću tko si.
Sjetit ću se dana
u prošlosti ranoj
kad je miris tebe
bio mi u kosi
[You must be registered and logged in to see this image.]

Nebo

Bio je moj svaki dan,
svaki tren
Svaki put kada nije bilo nje
Da, on je moj,
ali nema ga tu
Svaki put kada pomislim na nju

A i ja kao brod od papira
Ovim putem ću ravno do dna
Samo vjetar mi svira,
a ne čujem ja
Samo nebo to čuje i zna

Lete dani kao ptice
Lete godine
Neka idu
Nek nam samo ova ljubav ostane
Ovo nebo gore, nebo dolje
Nebo još je tu
Bože samo da ne pomisli na nju

Poljubac
Nema dana da ne pomislim
bez nekog važnog razloga
na onu noć kad su padale zvijezde
pred našim koracima.
Rekao si sklopi oči, želju zamisli
i ništa ne govori mi,
sačuvaj ovaj tren
nek bude zarobljen, u nama će živjeti.
Taj prvi poljubac tvoj
Skrio se zauvijek tu negdje u mojim grudima
I čitav život moj
Prati me, čuva me kad god je najteže
dovede te k meni
pa makar i u mislima

Pismo
Bilo je tako čarobno
grliti ga,
kraj sebe osjećati ga
Voljela je te trenutke sreće,
Poljupce uz odsjaj svijeće.
Voljela je s njim se buditi,
U milovanjima njegovim se gubiti.
Uživala je u dugim noćima,
Gledajući odraz ljubavi
u njegovim očima.
Uživala je čitajući njegove,
samo njoj posvećene rime,
šapatom je izgovarala njegovo ime.
Živjela je u sreći
Sve do te noći
Kada suze počele su teći,
Krasiti njene oči.
Te ljetne noći
Život počeo je s osvetom.
Napisao joj je pakleno pismo «oprosti».
S posvetom

Opet
Gledam te kako mi prilaziš
osmijeh ti titra na usnama.
Vrijeme kao da je prošlo mimo tebe
ostao si isti
tek je poneka srebrna nit u tvojoj kosi.
Pogledi su nam se spojili
i sve oko nas je nestalo tog trena.
Zavladala je tišina...

Odjednom smo bili sami
kao nekada...
miluješ me pogledom
pružaš mi ruku..i ja tebi
zadržao si je u svojoj više nego je trebalo.

Valjda nisu primjetili
da smo se u mislima vratili u vrijeme
kada ona nije bila pored tebe
i kada ruku oko mog ramena
nije držao on

...lijepo je bilo vidjeti te opet
[You must be registered and logged in to see this image.]

Osmijeh


Osmijeh ne košta ništa,
a djeluje čudesno!.
Obogaćuje onoga kome je namijenjen,
a ne osiromašuje onoga koji ga poklanja.
Bljesne poput munje,
ali sjećanje može trajati zauvijek.
Nitko nije toliko bogat,
niti toliko siromašan da bi ga
sebi morao uskratiti.
Svatko njime samo dobiva.
Osmijeh donosi sreću u kuću,
pozdrav prijatelju.
On je odmor umornome,
putokaz izgubljenome,
sunčeva zraka žalosnome
i najbolji prirodni lijek protiv ljutnje.
Ali, ne može ga se kupiti,
izmoliti, posuditi ili ukrasti,
jer vrijedi zapravo jedino kad se
poklanja

[You must be registered and logged in to see this image.]

zato ljudi moji poklonite osmijeh

i ja ga vama
poklanjam od srca....[You must be registered and logged in to see this image.]

Mjesec i mi

te noći
misec je
prosuo po nama
svoje srebro
i zna
kako nam je
lipo bilo
kako smo
poljupcima
i dodirima
jedno drugom
upoznali tilo.
Uzdasi
prepuni strasti
do njega su
doprijeli te noći
samo on je
vidio plamen
kojim su
gorile
naše oči
[You must be registered and logged in to see this image.]

СТРЕПЊА

Не, немој ми прићи! Хоћу из далека
да волим и желим твоја ока два.
Јер срећа је лепа само док се чека,
док од себе само наговештај да.

Не, немој ми прићи! Има више дражи
ова слатка стрепња, чекање и стра'.
Све је много лепше донде док се тражи,
о чему се само тек по слутњи зна.

Не, немој ми прићи! На шта то и чему?
Издалека само све ко звезда сја;
издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два!

Д. Максимовић

[You must be registered and logged in to see this image.]

PROLAZNIK

Nema te danima,
mesecima…
Gube mi se pogledi
po daljinama.
Krza se
oštrina sluha.
Topi se čežnja.
Sagoreva želja.

Pomislim:
Zaboravio si…
Nadam se:
Zaboraviću…

Pojavljuješ se
kao putnik
na repu komete.
U prolazu
prošapućeš
par lepih reči.
Pospeš me
mrvicama nežnosti
kao zvezdanom prašinom.

Pomislim:
Postojiš…
Nadam se:
Probudiću se…

NEDOSTAJEŠ MI

Noćas ću biti zvezda
što te u stopu prati,
a oči tvoje, pune žudnje,
zlatnim ću sjajem obasjati,
u zanosnoj tišini
što nebo krasi,
za tebe i mene
noćas ću sjati i sjati…

Biću tvoj spokoj
u tami dok lelujaju trave,
uspavane mirise
razbudiću pred svitanje,
jata slavuja raspršiti
iznad tvoje glave,
dok gledaš ka nebu
znaćeš da postojim,
u mesečini punoj strasti,
bez ljubavi i zvezde umiru,
nedostaješ mi,
zagrli me osmehom
da se ne ugasim.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Soba miriše na ruže
Dah jeseni na mome prozoru
Pitam se mislima gde si
Želim da osetim tvoj dah
Pitam se da li mi nedostaješ
Da li želim da se vratiš
Da li stvarno nešto osećam
Ili su to odjeci davnih osećanja
Nekih davno odsanjanih snova
U mraku moga srca
Misleći na andjele patnje i bola
Što hodahu mojim mislima
Nekada davno
Dok sam još krvi imala
U svojim snovima
U svojim venama

Probudim se i vidim
Ležiš tu kraj mene
Licem okrenut ka zidu
Blago otvorenih usana
Sanjaš heroje i zmajeve
A ne znaš
Da i ti si zmaj-vitez
Davno usnuo
Na mome ramenu
Dok jos bila sam živa
I moć da volim sam imala
Čuvala te od smrti
Od otrova zlih duhova

Da li je sve to odavno nestalo?
Sanjamo neodsanjane snove
Odjeke davnih života
Magije davnih ljubavi
Mrtvi za danas
Legende za sutra

Vrati se da proživim sa tobom
Poslednje dane svoje smrti

....................
Uniđi pod naš krov, pristupi k nama, ljepoto,
u našem seljačkom domu savij gnijezda svoja!
Rasvijetli pragova naše našu djecu, i potom
skini sa umornih čela pečat brige i znoja.

Neka se pjesma domi i radost neka gazdi,
neka je mir domaćin koji nam postelju stere.
Neka je hljeba na stolu, i nek je zrnja u brazdi,
obilju ne bi bilo dna, na ribolovu mjere!

Uđi, radosti, sestro, širom ti otvaram vrata,
svoj nasmijanoj djeci da kumuješ!
U nas je sijaset srca i alata,
ko minđuše, seko, povijest da nam kuješ.

I neka kroz naše oči, kroz tunel našega gnjeva
prostruji dah planina i svježi žubor rijeka.
Neka se slije u jednu, široka kolosijeka,
sva radost kojom se živi, i radost kojom se pjeva!

Vesna Parun

Šala - Herman Hese


Moje pesme
stidljivo
kucaju na tvoja vrata

da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Moje pesme imaju
zvuk svile
poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju
Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.
Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju
haljine tvoje
šuštave i sjajne.

Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!

Pred vratima stoje da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?

Kad bih te



Njezno



Uzela za ruku



I isplakala



Tugu,



Zimom nanesenu,



Koru po koru



Zgulila bih



Sutnju



Izmedju zidova.



Blizi bismo bili.

Želim:



da posle snova



ne ostane trag moj



na tvom telu.







Da poneseš od mene samo



tugu i svilu belu...



i miris blag...







Puteva zasutih lišćem



svelim



sa jablanova...























Ne vjerujem ovoj noći,



izdaće me...

TRAŽIM POMILOVANJE

Tražim pomilovanje za zgužvane misli
za one koji su izgubili
i svoje srce stisli.

Za one koji klecaju pod teretom svog bremena
i koji neznaju da za sve treba vremena
za one koji hoće da na prečac
postignu mnogo.

Tražim pomilovanje za one koji beže od života
i koji su zaslepljeni idejom
da postoji divota
jedino izvan naše planete
za one koji beže kao dete
kad se pred njima ukaže problem
kojem u oči treba pogledati.

Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumeju
nije zato što ne umeju
već zato što su se udaljili od sebe
i što njihovo srce težak teret grebe
što su ga sami sebi natovarili.

Žak Prever

.......(trenutna inspiracija) nadam se da ce vam se dopasti

Jos jedan lep suncan dan
sreca se oseca svuda oko mene
svi se raduju toplom vremenu
suncu, cvrkutu ptica,
svi, osim mene

U moj dusi hladni vetrovi
duvaju, vetrovi samoce i bola
vetrovi tuge i nestajanja

Secam se, sve je pocelo
jednog isto suncanog dana
kao sto je dansnji/
Ptice su pevale neku
veselu melodiju,
vesela graja dece ispunjavala
je parkove i igralista
a u mom srcu pravi urnebes

Igralo je i pevalo
nejlepse i najneznije
melodije ovog sveta
sitno je vezlo niti ljubavi
prema tebi!
Hej srce pa sto me izdade
sto se njemu pokloni?

Dan za danom su prolazili
u sreci, ljubavi, neznim recima
slatkim uzdasima, toplim
poljupcima punih ljubavi.

Moje oci su sijale poput
najsajnijih zvezda, dva bisera
na licu mom osmeh srece
zbog slatkih sanjarenja.

Sada sama stojim
na zgarist ljubavi nase
pokusavajuci da pronadjem
razloge koji su srusili srecu u
jednom trenu.

Tamo sam nekada bila
veoma srecna, cini mi se
da mi je nebo bilo blizu,
da sam mogla da poletim
samo da sam htela.

Secas li se svih onih nrznih
reci izgovorenih pod onom
tuznom vrbom na obali reke
gde su se i nase usne
prvi put srele.

Tamo gde smo nekad
stajali- ostali su poljubci
Tamo gde smo se nekad
voleli - ostala je slutnja
Tamo gde sam ti prvi put
rekla VOLIM te -
ostala je ISTINA.




[You must be registered and logged in to see this image.]

tesko je
Svi me pitaju da li
moze toliko da se voli
da se u toj ljubavi skroz izgori
dali moze srce da place ili da
kuca samo jace?

Svi me pitaju kako dusa
podnosi bol ljubavi
gubitak zivota osmeha i srece

Svi me pitaju kako je ziveti
zivot bez zivota lutati hodnicima
tamnim lavirintima secanja

Tesko je ziveti zivot bez zivota
tesko je plakati bez suza
ociju u kojima nema zara
i zivota srece i radosti

Tesko je nocima nemo dozivati
jedno ime koje odlazi kroz vetar
Tesko je sanjati snove lepe
a buditi se sa suzama u ocima
jer je realnost drgacija.

Najteze je mrzeti sebe
a nekog voleti isto toliko.
Tesko je voleti a nemozete
je pokloniti onom kom srce zeli.

Tesko je ziveti zivot bez zivota....

Ceo svet je pod nogama mojim..snaga volje.je tu....jer ti i ja smo kao dva as..takvi se nikada ne predaju..

Sutra će biti opet kao pre...kada bude stala pesma u srcu, ostaće
zebnja, i nadanje koje ne prestaje..al čemu..???Nema sadržaja na
upustvu za uportebu..Srce je mišić kao i svaki drugi...ako ga ne
koristiš ne znaš ni da li ga imaš...

Koje reči mogu da dosegnu do dubine neslućene i nedostižne, koje
daju smisao postojećem..Ko je tu na jarbolu sećanja, nema pučine na
vidiku, ni lakoće pokreta..Smireno lice gleda u plavetnilo okolo, nemir
se gubi svakim danom i postaje samo nešto što je već bilo..Koje
osećanje može da uzburka i pokrene jedra, pravac koji se ne naslućuje
je ono što ograničava kretanje..Prebrojavanje i čeprkanje po tragu iza,
kao po dnu bespuća prekrivenim otvorenim školjkama sa nejlepšim darom
odgajenim u svojim srcima, belim biserom...Kome ga ponuditi kada je
pravac nepoznat, duša nema, sećanje bledo...Na ternutak, svakome se
učini da se jedro pokrenulo, da će se pojaviti u vidokrugu neko
raširenih ruku i reći..ovamo, ja postojim da budem svetionik za sve
koji misle da je uvek mrak, za one koji ne umeju da pronađu vetar koji
će poktenuti, pozvati uspavane i utrnule bolne daleke nežnosti. Obala
na kojoj je sigurno tlo je za samouverene, snažne, prisebne, one koje
misle da je lelujanje na talasima gubljenje vremena, plavetnilo mora i
pučina za umorne koji plove po svom bespuću..Pesak pod nogama im je kao
zrno tuge u poređenju sa onim što nose u svojim vrećama.

Ko veruje da će ljubav živeti i onda kada sve stane,..???Neumorni
pitnici koji u svom koferu nose samo nadu da neće izgubiti ulicu u
gradu izgubljenih ljubavi..


Znam da za njima ostaće dve suze na dnu mora...





[You must be registered and logged in to see this image.]

Nina Badrić - Carobno jutro




Sto je to, tako snazno da pogledas
mozda znak da si covjek
kojeg zelim kraj sebe

Jedna iskra je dovoljna
da zapali vatru da ispustim glas
njezno ljubis mi vrat
kao stranac u noci iz mog sna

Obecaj mi da smo zivot ti i ja
jedna olujna noc
mokra sva od dodira
u meni sve gori
pod rukama tvojim
ja umirem sad

Obecaj mi da smo snaga valova
podivljali zar na vrelim usnama
to carobno jutro u ocima mojim
kad tvoja sam sva

Prije tebe tuge su me
stoput slomile
voljela sam druge
u njima trazila sam te

Ne daj me, vise nikad nikome
cijeli zivot cekam
slomljenog srca da suze mi
obrises sve

jos jednom


Duso
jos jednom da zaronim u tvoje misli


Da zaplovim
tvojim snovima


Da te
pozovem u svoj svet


Da te volim
veceras


Da te
ucinim svojim


Jos jednom.





Ne mogu
biti tvoja molitva


Ali mogu
biti tvoja pesma


Iz delova
sastavljena


Drhtavom rukom
napisana


Jos jednom.



Duso  da mi je jos jednom


Da zaronis
u moje misli,.


Ti si moja nirvana


Moje stanje
uma


Moje juce i
danas.


Moja zudnja
i kosmar,


Ljubav i sena.


Moje dobro
jutro i dobar dan


Budi moja noc,
jos jednom.





Ja sam ti
dala svu svoju ljubav


Dala sam
vise nego sto sam mogla


Nisam ti
rekla sta mi znacis


Nisi shvatio
koliko te trebam,


Nisi me
cuo, samo si otisao.


Duso, da mi
je da zaronim u tvoje misli


Da ti kazem
da te volim.


Jos jednom!

Nek mi niko nocas ne dira moje uspomene
jer to je sve sto imamo mi...imam ja.. od njega..
to je jedini moj tracak srece
i ljubavi ne prezaljene naj vece...

  Kad bih dotakla dubinu mora
i dosao mi zadnji cas
u zadnjem vapaju mog zivota
ja bih ponovo mislila na nas...

  Na jednu ljubav,koja je vrijedna spomena
koja je i na kraju kao cvjet
suzama.. umjesto vode zalivena..

  Rijeke su ostale bez mostova
Kule bez gradova....a mi bez nas..ja bez tebe...
ali ti ces zauvjek ostati u mome srcu
kao naj vec tvrdjava..koju niko, nikada srusiti nece !
Cuvam nase tajne u dubini moje duse
i kad mi dodje sudnji dan...spomenut cu tvoje ime...

  Tvoje ime umire ,na mojim usnama....

Noću,
dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom
tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim
jedino,
jedino s tobom
mogao bih bih plakati
mogao bih se smijati
opraštati i razumjeti
vjeruj mi,
toliko, toliko te volim
od juče tek si tu, i o tebi malo znam
al mogu život svoj da ti dam
uz mene nađi mir, nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav biće zalog za to
mila,
poklanjam ti
svaki dan svog života
kada se moj san ostvari
i ti ćeš kao i ja biti sretna
toliko, toliko te ljubim.

Čarolija



Jos jedan dan s tobom prolazi
Jos jedan tren u tvome krilu zarobljena
Zvjezdana prasina po licu pada ti
Kao čarolija zvone tvoji osmjesi

I osjećam da zelim priznati
Koliko znacis mi
Napokon za ljubav živim
Vjerujem u nas

Sve ove moje rijeći dolaze
Iz srca iskrene
Kao san da te ponekad podsjete
Koliko volim te

Jos jedan dan s tobom prolazi
Jos jedan tren u tvome krilu zarobljena
Beskrajna mastanja, topli dodiri
Kao čarolija zvone tvoji osmjesi

Bez kucanja...
Noć...tišina...
Bez kucanja ulaziš u moje snove
Usnama mi uho dodiruješ
i šapatom moje ime zazivaš
Iz tvojih usana ono zvuči
poput najnježnijeg stiha
iz ljubavne poezije
Trnci su sveprisutni u mom biću
Tvoj plamen se s mojim stapa
Gubim se u tvom zagrljaju
Izgaram pod tvojim usnama
Drhtaj...uzdah...strast...
Ublaži ovu glupu čežnju za tobom
i dočekaj zoru sa mnom
[You must be registered and logged in to see this image.]

Pogledaj,
samo me pogledaj u oči
Ništa ti neću uzeti, ništa dati,
ali volio bih znati,
kuda plove misli tvoje,
Reci iskreno, milo moje
tko sad grli tjelo tvoje
dali je mjesec zlatne boje,
i dali nad pućinom oblaci plove
Sanjaš li one naše snove
ljubavlju ispisane
na maloj klupi u našoj vali,
gdje prve poljupce smo si krali,
i tad smo ljubavi vjerovali,
da svijet se s ljubavlju spaja,
da idemo pravcem do raja,
Ja,još uvijek za tebe živim
ime ti ljubim, sudbini se divim,
Šaljem ti ružu plavu, da te čuva i pazi
ne skreni nikud, ostani na stazi.

Di Sole E D'Azzurro

Voglio parlare al tuo cuore
leggera come la neve
anche i silenzi lo sai
hanno parole.
Dopo la pioggia ed il gelo
oltre le stelle ed il cielo
vedo fiorire il buono di noi
il sole, e l'azzurro
sopra i nevai

Rit.:
vorrei illuminarti l'anima
nel blu dei giorni tuoi più fragili
io ci sarò oh oh
come una musica
come domenica
di sole e d'azzurro.
hmm hmm

Voglio parlare al tuo cuore
come acqua fresca d'estate
fare fiorire quel buono di noi
anche se tu,
tu non lo sai

Rit.
vorrei illuminarti l'anima
nel blu dei giorni tuoi più fragili
io ci sarò - ooh
come una musica
come domenica
di sole e d'azzurro.

vorrei illuminarti l'anima
nel blu dei giorni tuoi più fragili
io ci sarò - oooh
come una musica
come domenica
di sole e d'azzurro.

Vorrei liberarti l'anima
come vorrei
nel blu dei giorni tuoi e fingere

che ci sarò - oooh
come una musica
come domenica ...
di sole e d'azzurro

hmm hmm

voglio parlare al tuo cuore
voglio vivere per te
di sole e d'azzurro.