Moj stih za danas je...(STIH DANA )

First topic message reminder :

Nije to nagovaranje, rodjeni moji.
Ko nece dalje da cita - nek slobodno zazmuri.
Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje koje nestrpljivo zuri,
pitanje vece od brda,
i jedna treperava dusa sto veruje u cuda,
i ako se u vama neke lepote talasaju
i neke svetlosti radjaju,
onda je sasvim svejedno da li zmurite
ili ne zmurite
jer cuda se vec dogadjaju.

[You must be registered and logged in to see this image.]

" Naucila sam i ja da ne postoje mere da izmere koliko nam je stalo i da ni odavde do neba nije manje nego od neba dovde ....
Da zagubljene i iscepkane komadice price mogu da nadju samo oni koji su
i sami takvi...stvoreni ili postali usput…svejedno. Poverenje je nesto
sto se poklanja
bez razuma.. bez reci.. razmisljanja... samo osecajuci.. tek odjednom i zato se tako i zove

Bila sam dječak

U mjesečinu me sakrila
večer, utrnuvši svijeće.
Svu noć sam zamišljena snila
u modroj šumi kroz drveće.

Bila sam zrno rumena grožđa
u zubima sred poljubaca
lisica utekla iz gvožđa
dječak, što praćkom poklike baca;

i ujed pjesme nasred čela
šarena mačka u košari igre.
Šta nisam bila, šta nisam smjela,
zrcalo ribe u zjenici vidre!

Vesna Parun

Ko hoće da ga ja volim ne sme nikad da nosi tugu u oku
i mora umeti da me digne na rukama visoko.



Ko hoće da ga ja volim mora umeti da sedi na klupi
i budno da posmatra bubice i svaku travku kad pupi.



I pogrebnu povorku kad vidi - on mora umeti da zeva,
kao i litiju kad vidi da pobožno prolazi i peva.



Al' zato mora biti uzbuđen, na primer, kad kukavica kuka
ili kad detlić zaneseno u srebrnu bukovu koru kuca.



Mora umeti psa da pogladi i mene mora umeti da mazi,
i da se smeje, i na dnu sebe na slatke svoje snove da pazi,



i ništa da ne zna, kao ni ja, i da ćuti u raskošnom mraku sobe,
i dalek da bude od dobra i isto tako dalek od svake zlobe.




Marija Pavlikovska Jasnoževska

U ljubavi niko nikoga ne može da povredi;svako od nas je odgovoran za
ono što oseća! Ne možemo drugog da krivimo za to. Već sam iskusio patnju
kada sam izgubio neke osobe u koje sam bilo zaljubljen.
Danas sam
čvrsto ubeđen da niko nikoga ne gubi, jer niko nikoga ne poseduje. To je
istinsko iskustvo slobode: imati najvažniju stvar na svetu i ne
posedovati je!

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...

Ljubav je Bogom dana. Volite jako, duboko, iskreno i bez predrasuda! Samo tako cete osetiti potpunu car ljubavi!

"Žao mi je što sam prema tebi ponekad bila osorna i gruba...
Kad bi mogla vratiti vrijeme i ispraviti učinjeno, bila bih još gora, veruj mi." ;)

Naš život je knjiga koja se sama piše. Mi smo ličnosti romana koje ne razumiju uvijek najbolje šta autor želi da kaže.

Važno je, možda, i to da znamo
covek je željen, tek ako želi.
I ako celoga sebe damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznacemo, tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.
Miroslav Antic

Dobro je kad u zivotu
neko te sluti ti nekoga slutis
ali je nabolje kad u zivotu imas nekog
s kim mozes ovako da sutis... [You must be registered and logged in to see this image.]

Ne znam hoćeš li mi vjerovati, ali ako bi mi neko ponudio da živim vječno, ne bih pristao.
Prvo, umorio sam se i od ovoga što sam do sada živio, a kako bih se tek umorio kad bih znao da neću nikad umrijeti?
Neka me bog sačuva te strahote!
Neka sve ide svojim redom, i život i smrt, život bez zla, smrt bez muke. "
Meša Selimović

Glumio si mi ljubav .....a ja vjerovala ....vjerovala tvojim
rijecima.....isla sam zatvorenih ociju i molila da si ti taj ....taj na
kojeg sam cekala .....a sada sam tu gdje sam i bila......moje suze
padaju ali znam da si bio moja skola zivota

Kad maske padnu sve je jasno k'o na dlanu
kad maske padnu vidis svaku njegovu manu.
Kad skine masku princa i kad nema laznog sjaja
kad padnu maske onda stigli ste do kraja
jednom ces shvatit da ipak nije zlato sve sto sja.

Pohotom tela vojujes protiv Duha,
a dusa prazna,neispunjena i nezasicena.
Ceznes,kao da prolaze vekovi,a ono-trenutak je vecnost.
U prosoru bez vremena,sa malo vazduha i
puno uzdisaja-gusis se.
Ceznes,a sve sto prolazi,ciniti se da je samo zbog tebe tu,
kao da zbog tebe dolazi?!
Ti si nezasita!
Ne samo okolina,mracni ponori,dubine,
dim bez kojeg neces da dises,
nego i ona pohota te jede,izjeda-ti trulis.
Bez one suze sa osmehom i onim,podmuklo nevinim pogledom-ti si nista!
Ono sto govoris u sebi,
mislis da neko cuje?!!
To su zvuci violine bez zica,harmonike bez dirki-toje praznina bez eha.
Zamisli se,spusti pogled,
pogledaj dim oko sebe,
pogledaj zutilo tvoje koze,
vidi prazninu sebe-ti si nista!

Milan Vecanski

Što izgubis danas, to ti ni jedno sutra ne može vratiti, jer sutra si
već za dan stariji..... U radostima treba uživati kad se ukažu, ne
srećemo ih po drugi put u istoj lepoti i svežini........Čovek misli da
mnoge stvari ne može da izdrži, ali kad mu se dogode, tek onda shvati
koliko je jak...

Shta je nastalo prvo
chovek ili zena?
Tajna klizi kroz prste
od starih vremena .
Biblija ovde peva
sve mi se chini - greshka
kakav Adam i kakva Eva!
Ovo su ozbiljne stvari
ovo su pitanja teshhka
i imaju svojih chari.

Shta je u stvari zena?
je li sishla sa neba
ili je nikla iz mora ?
Sva je nekako vlazna
mora da je iz mora,
mirise na koru hleba.
Po potrebi slaba
po potrebi snazna
Teshko, bogami teshko
da je sa nebeskih dvora.

Zena u snazi voli ,
zena u muci pati
ako je nesto boli
to niko ne sme da zna .
Choveku ce obicno dati
koliko treba da mu se da.
Ona je njemu doza
to mu se ne moze reci
ona je metamorfoza
a on - leptir na sveci.

Ona ima zgodno telo
al`` to ne smesh da joj kazesh
Reci ce ti da si svinja
dok me gleda veche celo.


Chovek je ratnik -
rekli bi stari Grci -
Zena je odmor ratniku.
u toj vechitoj trci
neko uvek izmeni sliku
pa zena zarati s njim .
On bi hteo osvetu
promene partnere zachas
Pa se nadju u krevetu
tek tako sa bilo kim.

Zena?! To svakojako bice
satkano od fine materije
za sve unapred kriva
za smeh i krvoprolice .
Ta vecihta knjiga ziva
nikad do kraja prochitana
voce shto se nazivo pije .
Guta i ochima i telom
stvara sistem vrednosti
upravlja Vasionom celom.

Mushkarcu je dato da nosi
da bude magarac i kornjacha
On je taj sto zenu prosi
ona se njemu nudi i daje
I najchesce uz pomoc placha
uspeva da skine i zvezde.
Tu su i grudi kao zlatna rezerva
ume ona k``o machkica da prede
mocne su suzne i mlechne zlezde
Zena je otrov koji se jede.

Ruke nam se obavijaju,oci nam se upijaju:
Tako pocinje povest nasih srca.
To je igra davanja i odricanja,
Otkrivanja i ponovnog skrivanja,
Nesto osmeha i sasvim malo
Stidljivosti i poneka tek besciljna svadja….
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma.
Nikakve tajne izvan danasnjice,
Nikakve borbe oko nemoguceg,
nikakve senke iza ljupkosti
Nikakvo pipanje u dubinama tame.
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma.
Mi ne lutamo iz reci u vecito cutanje
Ne podizemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade
Zadovoljni smo onim sto dajemo
I onim sto dobijamo.
Nismo iscedili i poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma...

Tagore

"Samo sam htela da imam nešto tvoje. Zauvek..."
Zumirao sam kristalnu kap u njenom lepom oku koja je svetlucala kao titrava rosa na malenom zvončiću đurđevka.
Sretan sam ja momak... Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, i opet ne uspeju da je snime.
Hajde konju... Reci joj...
Osetio sam da uglovi usana izmiču kontroli.
"Želiš nešto moje? Zauvek? Da li bi prezime moglo da posluži?"

Đ. Balašević

Toliko ličim na Dunav da se ponekad pitam ko se u kome ogleda.
Teći punim životom znači ploviti nizvodno sa podjednakom strašću kao i
ploviti protiv sebe: stvarati limane i virove, imati kristalne slapove i
ustajale ritove, kidati rubove obala i donositi poplave, opadati i
rasti, i uvek usrkavati u sebe okeane.

M.Antić

I
tako ces jednog dana cuti kako sam pronasla drugog, kako sam srecna,
ali pre nego sto me pocnes osudjivati i pricati drugima kako sam te tako
brzo zamenila i gde je sva ta velika ljubav o kojoj sam govorila, seti
se samo koliko sam te puta molila da mi
se promenis, sama sebe ponizavala, a ti me hladnokrvno odbijao. Pa i sam
si mi rekao: Kreni dalje, i jesam. Pa sta sam ja tu lose ucinila, samo
sam poslusala tvoje reci i dokazala da i ja mogu biti jaka i krenuti
dalje sa zivotom, ali ovoga puta bez tebe u njemu

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javiće se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdanjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.

Jovan Ducic

"Nije važno šta drugi ljudi kažu o tebi. Važno je šta ti kažeš samom
sebi. Sve dok si siguran da je ono što činiš ispravno, nemoj da se
obazireš na procene drugih ljudi. Možeš da radiš što god hoćeš sve dok
je u to u skladu sa tvojom savešću i tvojim srcem.Nemoj nikada da se
stidiš da radiš ono što je ispravno. Izaberi ono što misliš da je dobro i
drži se toga. I za Boga miloga, nemoj nikada da stekneš naviku da
vrednuješ sebe prema kriterijumima drugih." Robin Šarma

Ponoc

...Ponoc je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duse to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni cas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdise?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' ostru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide zalosti?
Da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .

Vrata skrinuse...
O, duse O mila seni
O, majko moja O, blago meni
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko O, mila seni
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video...
Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim nasim crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bliznjima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...

Che Lan Vien - KOSTI DRAKONA

Amerikanci verglaju o miru, mole se Gospodu

i siju oganj s gospodnjeg trona.

Iza njih po zemlji ostaju samo još oštre kosti drakona.

-

Čovek je za njih meta, postavljena da se pogađa.

Šta za njih znači duga na nebu, razvigor, zraci u zjenici vrela?!

O, oni priznaju jedne jedine oblake - dim spaljenih žita i sela!

O, oni hoće da ratari ne drže rala, da tkači ne tkaju tkanja,

da žene ne rađaju decu, da voljeni voljenu ne sanja,

da ubice budu večno u časti, pravda potrana ili sporna,

da na zemlji raste samo jedno cveće:

kosti, kosti, kosti dragona!

(drakon-vijetnamski kaktus)

'Uzalud pokušavaš doprijeti do nje. Odavno je navikla da je povrijeđuju
oni koje pusti u svoj život. Loši momci su za nju odavno naučena lekcija
i položen ispit. Takvi kao ti su je naučili da ne vjeruje nikome.''

Ljubav je prihvatanje. Prihvatanje ljudi onakvima kakvi su. A ne očekivanje onoga što ti želiš da oni budu.

sve ovo

u ovoj boci prepunoj tjeskobe
moje ruke na tvom ramenu
ova muzika tvojih prstiju
sve je to sadasnjost
u kojoj tutnje proslosti
nekih drugih ljudi
koje smo voljeli
koje smo voljeli
i nikad ih nismo razumjeli
a njihovi snovi
isto tako i nasi leze negdje
pod slapovima zutog lisca

nismo nikad izdrzali
napade podmuklih jeseni

i zato ove veceri
skriven od svih
umotan u agnus dei
malog Mozarta
osjecam bol praznine u mojim zjenama
nepodnosljivu bol za tobom

sve ovo

ove stanice koje su ostale
u dubokim snjegovima
bogatih zima
nasih nevjera
usana priljepljenih uz zamrznuta stakla
veceri u kojima smo se lomili dusama
i pozivali prijatelje
oprastali neprijateljima

ljubavi moja
u cemu smo grijesili
koga smo tjesili
kad je i nama bilo tesko

kazem ti
sve ovo sto nam se nakupilo u srcu
kao gorka *****
u zadimljenim kaficima
kao stihovi koji su se topili
na plamenu svijeca

sve je to moja bol vecerasnja

sve su to usne koje sam ljubio
i koje sapucu i danas
slatke primamljive tajne

sve sam to ljubavi ubio
krstareci sjeverom
gubeci sve vrijedno i dobro

gubeci i tebe

Zeljko Krznaric

Ne, nisam ti rekao sve, jednostavno nisam imao snage za to ...
Ne, nisam ti rekao da, da je nekad ovo mirno more bilo nemirno..
Al' neke se noci naprosto dogode,
Neke te oci do smrti pogode .

Spavaj jagnjasce moje
u nebeskom stadu cuvacu nas dvoje.

Negdje u ponoc po bijelom mraku,
skrivacu te na mjesecevom zraku.

Spavaj jagnjasce moje,
jos nocas bicu pastir tvoj....

Došao sam ti s pozdravom
Da ti kažem da je sunce izašlo
Da je ono toplom svjetlošću
Po listovima zatreperilo,
Da ti kažem da se šuma probudila
da se sva probudila
i sa svake grane ptice zalepršale
i potpunom proljetnom žudnjom
da ti kažem da sam s onom istom strašću
kao juče, opet došao.
Da mi je duša isto onako
Voljna da služi sreći i tebi,
Da ti kažem da me sa svih strana
Radost zapahuje
Da ni sam ne znam šta ću
Pjevati, – ali pjesma zrije.

Afanasij Afanasjevič Fet

Hvala svima koji su me gazili, bez njih se ne bi probudio osecaj
vrednosti u meni. Hvala svima koji su mi postavljali uslove, bez njih ne
bih znala da cenim prave vrednosti. Hvala svima zbog kojih sam plakala,
naucili su me da se smejem i kad tesko mi je...

Cujes li...

Cujes li kako traze stvarnost,
rascupane, divlje,
one, sjene, sto ih nas dvoje stvaramo
u ovom neizmjernom krevetu udaljenosti?
Vec umorne od beskraja, od vremena
bez mjere, u anonimnosti,
ranjene golemom ceznjom materije,
hoce imena, granice, dane.
Vise ne mogu
zivjeti tako: na rubu
gdje umiru sjene, a to je nistavilo.
Pritrci, podji sa mnom.
Pruzi ruke, pruzi im svoje tijelo.
Potrazit cemo za njih
boju, datum, grudi, sunce.
Neka otpocinu u tebi, budi njihova put.
Smirit ce se njihova velika, nemirna pomama,
dok ih grcevito stiscemo
medju nasim tijelima,
gdje ce naci hranu i spokoj.
Konacno ce usnuti u nasem snu
zagrljenom, zagrljene. I tako,
kad se odijelimo, kad se budemo hranili
samo sjenama, izdaleka,
one,
konacno ce imati sjecanja, i proslost
od mesa i kosti,
vrijeme njihova zivota u nama.
I njihov tjeskobni san
sjena ponovno ce znaciti povratak
u ovu tjelesnost, smrtnu i ruzicastu,
gdje ljubav stvara svoju beskonacnost.



Salinas, Pedro

Poželim da sam oblak,
samo jedan dan,
vjetrom nošena k tebi da dođem,
da zaklonim sunčev sjaj,
tvojom blizinom obasjam,
rijeke,livade i šumski gaj,
kapljicom kiše poljubac dam,
i tiho nestanem dok toneš u san.

Kad ocaj ,

iz tisine duse progovori

kad vapaj,

jecaj bola potiskuje

kad zvuci krivice

odzvanjaju..

Znaj ....

nisi vise covek koji vredis

nisi vise ono sto si bio

nisi vise niko i nista...

Sad si samo slomljena ruza

bez lista..

bez cvata..

bez zivota..