ŠTA JE SVE VOJVODINA

First topic message reminder :

Годишњица присаједињења Војводине Србији
НОВИ САД -

У Новом Саду данас ће свечаном академијом бити обележено 95. годишњица Дана присаједињења војвођанских области - Срема, Баната, Бачке и Барање - Краљевини Србији 1918. године.

Осим министра правде Николе Селаковића, присутнима ће се обратити и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, као и бројни представници политичког, верског, културног и научног живота Новог Сада и Војводине.


muzejvojvodine.org.rs


Очекује се и присуство амбасадора и представника земаља савезника Србије у Првом светском рату, саопштено је јуче из Министарства правде.

"Подсетимо да је 25. новембар најзначајнији датум у модерној историји Српске Војводине, који има свој културно-историјски и политички значај. То је дан када су сви словенски народи који живе на овим просторима преко својих народних представника и првака на Великој скупштини заједнички прогласили отцепљење Баната, Бачке и Барање од Угарске и њихово присаједињење Краљевини Србији", пише у саопштењу.

Челници Новог Сада данас ће положити цвеће на месту где је одржана Велика народна скупштина, а где је сада седиште Војвођанске банке, као и на гробове српских лидера из тих времена, Светозара Милетића и Јаше Томића, на Успенском гробљу у Новом Саду.

Након тога, на великој сцени "Јован Ђорђевић" Српског народног позоришта, биће уприличена Свечана академија, на којој ће се, како је најављено, поред градоначелника присутнима обратити и Селаковић.

Vojvodina nije samo plodna ravnica...ona ima svoju istoriju,a u njoj i politicka previranja i to je neminovno da se spomene,medjutim,ne bi trebalo da se polemise u smislu ubjedjivanja ko je u pravu a ko ne....ali slazem se da svaki kraj.,pokrajina imaju svoja i politicka desavanja i nije na odmet da se pomenu.

Hvala Daniju na argumentima, koji su priznajem u većini jasni i ne dovode se u pitanje, napisani su civilizovano bez vređanja bilo koga. To je itekako deo teme i nije mi jasno zašto se Zox kao autor toliko žesti i želi da briše ?!

Nije tačan podatak da je Banat bio pod upravom Nedićeve okupacione vlade. Banat je bio pod direktnom nemačkom upravom. Napomenuo sam da ni jedan narod generalno nije ni loš ni dobar, nekad su okolnosti ovakve ili onakve pa ispliva nekad loše nekad dobro.

Spomen obeležje u Bačkom Jarku je posvećeno civilima i vojnicima Vermahta. O tome je na samom otkrivanju govorio luteranski sveštenik, a pohvale se mogu naći i u nemačkim medijima.

Možda je meni sve što vučić uradi loše pa mi zato to izgleda kao pokušaj revizije istorije, Priznajem da nisam objektivan, kad je on u pitanju.

Astra ::

Vojvodina nije samo plodna ravnica...ona ima svoju istoriju,a u njoj i politicka previranja i to je neminovno da se spomene,medjutim,ne bi trebalo da se polemise  u smislu ubjedjivanja ko je u pravu a ko ne....ali slazem se da svaki kraj.,pokrajina imaju svoja i politicka desavanja i nije na odmet da se pomenu.

Prošlost i sadašnjost čini i politika. Tu se slažem savršeno. Ali ovu temu sam ja prvo zamislila kao "turistički vodič". Kao mesto gde ćeš ti koja generalno ne poznaje ravnicu kao takvu naći neku zanimljivost koja će ti je približiti. Dnevnopolitičke teme, pominjanje aktuelnih ili bivših političara samo može da izazove zlu krv.

Zato još jednom molim sve da ovu temu i ovaj PDF ispoštuju takav kakav je do sad bio. A do sad jednu ružnu reč nisam čula o njemu. Nek ostane oaza kakva je bila. Možda sam ja malo preosetljiva kad je ova tema i PDF u pitanju jer sam ih prisvojila onog momenta kad sam ih otkrila ali eto odbijte mi to na sitnu manu.

Imamo Vruće krompire pa tamo možemo da ebemo majku i aktuelnim i bivšim a i pokojnim krojačima sudbine.

Kica/Praja ::

Nije tačan podatak da je Banat bio pod upravom Nedićeve okupacione vlade. Banat je bio pod direktnom nemačkom upravom. Napomenuo sam da ni jedan narod generalno nije ni loš ni dobar, nekad su okolnosti ovakve ili onakve pa ispliva nekad loše nekad dobro.

 

Kad pogrešim -ja priznajem . Situacija je tu mutna ,u pravu smo obojica . Formalno je Banat bio u sastavu Nedićeve Srbije -ali sa posebnim autonomnim statusom(od 1941 ,ukazom Aćimovićeve vlade ) gde su svu lokalnu vlast imali ondašnji  "folskdojčeri " .
"Namesnik" je bio Jozef "Sep" Janko ? (taj je Nemac koliko i Toma Nikolić  :brdski2:) predratni predsednik "Kulturbunda" .Pobegao 1944 u Argentinu ,gde je i umro 2001 ,sa 95 godina . 
Zato sam i reprlicirao ,jer su u "odmazdi" stradali nevini civili ,a ovi "gaulajteri" i slični su pobegli i nije im suđeno .
----
Što se tiče "krstova" ( i toga da Vučić tamo treba da nas "predstavlja" ) lično sam bio prisutan kada je pre dosta godina jedan postavljen u Knićaninu ,i tamo se pojavio niko drugi ,nego Milan Paroški (o čijem se "moralnom liku" i prljavoj huškačkoj ulozi tokom ratova 90 tih ne treba ni pričati ) "Zamoljen " je (prilično energično ) da napusti komemoraciju od strane ondašnjeg pravoslavnog sveštenika i grupe građana ,što je nevoljko i učinio (na opšte odobravanje naših gostiju ,strani ni nisu znali ko je persona ) 

Zox smatra da se ponašamo k*o "Begečke nane" na njenoj temi ,pa predlažem da ovde i stanemo .  :brdski2:

A pošto ja ne želim da se ačim sa njom da  me ne bi oterala u *očin , nastavljam po temi .

Dakle ,dame i gospodo ,ovo nije ni Amerika ,ni Austrija ,ni Švajcarska ni Holandija -ova lepota je sve Vojvodina .

Kada se pomene Vojvodina, prvo pomislim na prostranu ravnicu, kukuruze ( kuruze ) koji rastu duž starog puta Beograd- Stara Pazova.

Setim se nedeljnog ručka- supa, rinflajš, sos, meso, salata, štrudla s makom.

Pomislim na široke sremačke šorove, salaše, Fruške Gore se setim, i njenih manastira, i Karlovačke gimnazije. I na vina fruškogorska pomislim.

Sećanja se nižu jedna za drugim: sladoledžija nedeljom popodne vozi bicikl i na tom velikom biciklu ima kante sa sladoledom- čokolada, vanila..a mi deca sedimo na klupi ispred kuće i nestrpljivo ga čekamo.

Vojvodina su bećarci, i tamburaši, dugi zimski dani u kojima se igraju mice i mezeti sremački sir sa šunkom ili kobasicom i divani o starim vremenima...

Sve je to Vojvodina. Bogata, lepa, ispevana u pesmama, i neki dani sada daleki sačuvani su u srcu...da se zauvek pamte..




***

Moj skromni doprinos temi.

Eugen Grafvajer ::

Ringišpil!

E jeste ...kakav je seoki panađur ili kirbaj bez ringišpila ? 
I to ovakav ,dronjavi ,čiji je vlasnik obavezno neki od putujućih domaćih Indusa ,koji sa familijom u nekom olupanom kombiju ide od sela do sela  :brdski2: Njegovi musavi potomci se vozikaju ceo dan za "džabaka" ,a mi ostali smo skupljali žute banke za još koji krug i zavideli im  .Nije uvek trebao novac za "vožnju" -primala su se i jaja i slične stvari ,bili su dosta fleksibilni po tom pitanju . :brdski2:



No ,uz pravu ekspoziciju i svetlo ....more ,Beč da nas vidi ,vrag bi rek*o da je ovo recimo ,Bavanište il* Mošorin . 

Ja sam odrastao u Sremu, do skora smo imali vinograd na prvim južnim obroncima Fruške gore između Rume i sela Pavlovci. Deda je pravio veoma čisto i ukusno crveno vino (roze) od koga ne boli glava. Bila je borba koliko ćemo da ostavimo sebi a koliko da prodamo, išlo je kao alva.
Sremci su malo drugačiji od Lala, Bačvana i Baranjana. Prgaviji su i žene su im temperamentije. Znalo je tu na vašaru u Rumi ne tako retko da sevne nož ili sekirče, što nije uobičajeno za ostatak Vojvodine. Svi znamo i koristimo još uvek puno mađarskih i nemačkih reči, što je tako prirodno kad živiš s tim ljudima tolike vekove. Fišek, fijaker, friško, fruštuk, frajla, kulen, mileram, kramp, kantar, ceger, pa onda šor, šargarepa, kotobanja, kudoš, ašov...  

Nemci jesu u Vojvodinu i Slavoniju doneli radne navike i još što šta ali i dalje stojim iza toga da su ih naseljavali planski, nekom njihovom državnom politikom, koja se zove "Put Hanzi na istok" Trgovačka udruženja su finansirala ovo naseljavanje u Istočnu Evropu, ti ljudi su dobijali i pomoć u vidu alata, semena, pa i samih novčanih kredita i tako su bili u daleko boljoj poziciji od lokalnog stanovništva.

Viš ti kad Sosa podvikne i Bačvani i Sremci bRez lotre na tavan. E i to vam je Vojvodina

(sa neta)

ZoxZoja ::

Viš ti kad Sosa podvikne i Bačvani i Sremci bRez lotre na tavan. E i to vam je Vojvodina

Lotre su merdevine ili lestve. 
"Lotre" (lojtre ) dolazi od mađarske reči létra (izgovorno ,letra ) što znači ,naravno ,isto. 
Kolonisti iz Like su doneli izraz "škale " (verovatno iskvareno od skaline ,stepenice ) a vojvođanski Nemci ih zovu "lotren" ,dakle isto kao Srbi ,Mađari i Šokci (samo svi imaju malo drugačiji akcent )
. I svi se naravno ,razumeju . 

/sa neta/

Ovo sam ja danas slika ... prelep primer Vojvodine ;)

Vreme bez telefona i interneta (slika je sa neta)
Sećam se da su šančevi bili dublji/visoke kapije-tipično Vojvođansko selo.
  

Kijara-brm ::

Vreme bez telefona i interneta (slika je sa neta)
Sećam se da su šančevi bili dublji/visoke kapije-tipično Vojvođansko selo.
  

Iskrena da budem vec nekih 3 nedelje me drzi neka nostalgija, pojma nemam kakva buba se uvukla u mene ... stalno mi se vrte slike neke iz detinjstva, upravo ovako u sancevima, uvece zmurke, smejanje , ... setnje po letnjim nocima, muzika tog vremena ... ako se udubim mogu osetiti miris pokosene deteline, cujem to smejanje , glasove ....

Imam napade plakanja ... u pi*du lepe matere samnom vise ... izbegavam ovakve teme... ali kao uz inat svugde naletim na nesto sto me podseca na detinjstvo ....

Mislim da je vreme da posetim nekog psihica

Okano sad si i mene podestila na te lepe dane.
Onomad kad se češće išlo u Vojvodinu(svako leto obavezno) svako veče je bilo skupljanje na ćošku-sedimo u krugu i stariji pričaju priče- "ja sam bila najmlađa i njima dežurno smetalo koje su morali da vode kući jer nisam smela sama".
Sećam se da sve ulice nisu imale čistu asfaltiranu cestu nego kocke i čim pređemo sa asfalta na kocke ja odmah vičem-sad smo blizuuuu kuće.
Skakanje preko šanca ,igranje žmurke je bio doživljaj.
Onako mala kad upadnem ni ne vidim se.
Pa klupice ispred kuće..Nikad naši nisu brinuli gde smo..
Nikad dalje od ćoška koji je bio baza...Eh,ima tu  još divnih momenata...na žalost ,ostalo je nešto rodbine i sve manje druženja jer ...dođoše i neka druga vremena...

O tome ti pricam .... danas sam shvatila da smo kreteni postali koji jurcaju za svim , bijemo bitke sa vremenom sto nam nikad nije dosta ... juri kuci, juri na posao , juri u skolu , na sednicu , u radnju , na pijacu ...zivimo maratonski zivot ... Uzasni smo !

Danas nisam telefon dotakla , nije me bilo briga koliko je sati ni obaveze ikakve ... i vidis imalo se vremena...mi smo ti koji namecemo sebi obaveze i koje trebaju i koje ne ... tamo u tom dvoristu sam se osecala slobodnom , niko nista nije spominjao, ni posao , ni politiku , ni obaveze ... svi smo bili zaokupljeni sa svojim raznjicima , vatrom i smejali se gluparinju koje su izvodili dedice ... to nama svima fali , vreme za druzenje !!!!

A preko dana dogovor da muški deo ide u *prodavnicu* tuđu njivu po bostan i suncokret(obično bude još zelen),ali nama super sve.

Pričanje strašnih priča ,pa niko ne sme da mrdne-hahaha..
To su mi bili najlepši dani. :)

Da ... znas cega sam se setila ?
Uvece jedno leto smo smisljali bas spacke tipa zavezivali novcanik na kanap pa povlacili po betonu iz zbunja , ljudi se saginjali a mi se smejali kao budale ....
Ili sedimo u sancu i neko protera biciklo a jedan od decaka vikne " Probusen vam lanac" ala je bilo skakanja sa bicikla i vrtenja gde je to busno ... a posle psovke ahahahahahah

Pa smo preko dana birali kamenje iz sljunka da kad padne mrak udaramo jedno u drugo a ono varnici pa se takmicili cije baca vece varnice .... joj ludjaka i uspomena ....

ahahaha bilo je i zezanja sa novčanim,pa more psovki-već znaš koje   .

Znalo je da se desi da izađe nečija kera što ujeda,pa svi grebu preko ograde,ili na drvo-kako je ispred svake kuće bilo.
Obično su to bile šljive,lipe.
Znali smo satima da sedimo na drvetu dok ne dođe neko po nas.
O živote...kako smo bili bezbrižni.

Kako me vata ovo ludilo unazad , dogovorila sam se sa cerkom da u 7.mesecu idemo na selo za produzen vikend da sebi ispunim neku zelju i da joj sve pokazem gde sam detinjstvo provela, iz mog ugla ... slikacu milion slika ... znam da nije nista isto kao tad , ali moram ... nekako me to vuce bas jako . Sebi da sacuvam uspomene , zao mi samo da tad fotografisanje bilo samo u studiu fotografa i da nemam iz tog doba neke slike kao sad ... ali pamtim ! Sve pamtim ,bolje nego sta se juce desilo ...valda ovo i nije neko vreme za pamcenje ...sta ja znam ... jebem ti nostalgiju

Sad ćemo ovom temom koju Zox lepo vodi malo vratiti unazat,pa neka nam napiše neke svoje doživljaje  :sr3:.

B.B/VOJVODINA

sa neta -prelepo.

Iz grupe VOJVODINA

grupa VOJVODINA

VOJVODINA(GRUPA)

Vojvođani i prijatelji

Šifonjer

Ovo sam skinuo sa jednog lokalnog oglasa -biće da "naslednici" rasprodaju nameštaj . Kao da je vreme stalo u ovoj kući negde u ranim 60 tima ,jer tako je izgledao eneterijer skoro svake vojvođanske kuće .
Kuhinja -kredenac ,umivaonik , sto i stolice i sanduk za drvo -sve u originalnoj boji . I ja se ovoga sećam -imali smo potpuno isti "komplet" .



Ovo sanduče je služilo kao spremište vode za piće .Limena kanta sa poklopcem ,par limenih šolja ,i obavezna kutlača sa kojom se zahvatala voda . Kad si žedan piješ ,zatvoriš vratanaca i ok -niko ne vidi kantu i ostalo .



Ovde se podigne poklopac ,a ispod njega se krije -lavor . U pretincu ispod -kanta za vodu i druge stvari . Nije bilo gradskog vodovoda ,voda se donosila sa bunara  (sa "točkom" ) Mi smo bili "napredniji" -imali smo hidrofor (danas se to zove "hidropak") i vodu u kući .


Sanduk za drva -ugalj . Naravno ,za "smederevac" na kome se kuvalo .Prvi "električni" smo kupili negde 1963 ,dolazio komšiluk da gleda "čudo" . :brdski2:

Jedna od predrasuda o Vojvodini ,ravnica ... :brdski2:

Nekad su ovakvi drvoredi jablanova ili dudova bili uobičajeni uz lenije (to vam je ovaj prašnjavi put). Davali su hladovinu umornim radnicima ali nekad i stoci koja je tim lenijama vukla letinu kući. Takođe bili su dobra odbrana od snežnih nanosa. Danas ih u Bačkoj još i ima ali su u Banatu retkost. Zato moje oduševljenje kad sam videla ovaj drvored negde u okolini Vrbasa.

ZoxZoja ::

Nekad su ovakvi drvoredi jablanova ili dudova bili uobičajeni uz lenije (to vam je ovaj prašnjavi put). Davali su hladovinu umornim radnicima ali nekad i stoci koja je tim lenijama  vukla letinu kući. Takođe bili su dobra odbrana od snežnih nanosa. Danas ih u Bačkoj još i ima ali su u Banatu retkost. Zato moje oduševljenje kad sam videla ovaj drvored negde u okolini Vrbasa.

Ti drvoredi su zasađeni i  pored "glavnih" puteva  po Vojvodini još po naređenju Marije Terezije ,kao "vetropojas".
Komunističke vlasti su imale razumevanja ,čak su i potencirali gajenje svilene bube (za koju su listovi duda bili nužno potrebni)
Kad su došle 90 te ,i "novi stanovnici" ,sekao je ko je kako i koliko hteo ,bez ikakvih posledica . Možda je ružno reći ,ali upravo je tako -u mestima koja nisu pretrpela veliki demografski priliv ,drvoredi postoje (čak i oni iz vremena Austrougarske ) Tamo gde to nije slučaj ,sve je posečeno .U novije vreme se kao nešto ponovo sadi ,ali je to jadno -niti ko zaliva te mladice ,niti su na bilo koji način obezbeđene i zaštićene .

Ovo je drvored u Somboru



..deo puta Sombor -Apatin



...a što je bliže Apatinu -nema ništa ,posečeno

(Vojvođani i prijatelji-Fruštuk)

(VOJVODINA I PRIJATELJI)

Jesen stiže dunjo moja.

"Aldumaš" je mađarski naziv za ciljano "čašćenje"prisutnih tokom neke prodaje ,ili je neko nekome nešto uradio ,za čega nije plaćen ili ne želi da bude plaćen , pa zato dobije "aldumaš". Isto važi ako neko pronađe nešto što je neko izgubio ,pa vrati vlasniku ,onda srećni vlasnik plaća "aldumaš" . Izraz se zadržao u više mesta u Vojvodini ,obično u ruralnim mestima ,ali se može često čuti i u gradovima naseljenim delimično mađarskim stanovništvom .
"Aldumaš" je i muški izgovor za "ožderavanje" ,sistem -pa morao sam ,zbog ovog i onog ....

ALDUMAŠ

6. oktobra 2017.

Pre prvih petlova kad zora nije još nije svanula baba se spremi za vašar za Rumu reče Sosi da treba da ode sa kumom da kupe neke špecije za njivu i još što god što mu je trebalo. Uprego konje i kola, kad kum na vrati,, Jesi l spreman kume treba da stignem još na njivu danas ako stignemo sa pijace ranije. Nećemo se dugo zadržati samo da kupimo te špecije i oma se vraćamo ?! “

I tako krenuše sa kola nisu ni kafu popili kolko su žurili da stignu, taman dospeše za tri frtalja sata na pijacu. A tamo svakojake robe beše od šerpi, lonaca, poklopaca, buradi, kovačkih alatki, jarića, prasića, ćurića i konja jednom rečju svega što kažu od igle do lokomotive. Nađoše oni što im treba razne špecije za njivu kad kum Steva spomenu,, Ajde kume da popijemo kafu i rakiju koju malo da oduvamo. Eno bircuza ima neka kelnerica Jela radi dobra je ko dobar dan ajde da je vidimo ?! “ I tako seli za astal kad dođoše Jela lepo i zgodno čeljade,, Šta će te popiti “ priupita ih ljubazno ? A kum Steva poznat po švaleraciji iz momačkih dana oma oko nje pa ko joj je baba odakle beše njeni i sve tako da sedne sa njima da popije koju ?!

Kad za drugim astalom sede najveći bećari iz njihovih momačkih dana pa neki viknu,, Ko je tebi dozvolio da diraš moju Jelu jel Stevo ? “ Steva oma spreman za akciju jel zna šta će dalje biti, kad ono njegov školski drug iz klupe Mika šaran tako su ga zvali po dedi koji je bio alas,, Pa gdi si Miko stari druže nema te sto godina nisam te video od bećarskih dana “ i tako sedoše oni za isti astal,, Daj Jelo još jednu turu evo mi školski žedan od puta treba da se ispričamo nisam ga video još kada smo bili bećari ?! Pa šta se radi Miko ? “ upita kum Steva,, Evo držim ovde bircuz ide dobro poso ima ljudi para sad se baš prodala soja pa ljudi kupuju sve živo “ i tako uz priču vreme proleti brzo ! 

 I tako zaselo društvo staro jednu, drugu, treću turu zaredom već uveliko podne dospelo na nebu, kad baba spomenu,, E sad kume vreme je kući ići imamo posla na njivi danas ? “ Kad Mika šaran,, Šta nema nigdi da idete još jednu i gotovo sad će mo nešto jesti red je aldumaš da platim ?! Kupio sam novi traktor i kombajn onomad kad sam prodo žito i suncokret sad će i ručak biti ?! Jelo jel gotovo, donesi za astal i još balon vina i sifon sode za moje pajtaše ?! “ Nemoš se Mike otkačiti ko neki krpelj navalio da ostanu na ručku pa šta će pristadu vidoše da od njihovo posla nemade ništa. Mika naruči i tamburaše a oni baš štimung napravili kako su svirali sve one pesme što svi voledu bećarce i to one masne koje ispevaše neki svirci. Veče palo kad krenuše kući dobro nabareni, jedva kola nađoše u onom mraku. Konji srećom dobiše sena od drugih pijačara jer su znali čiji su jer su kumovi potpuno zaboravili za njih ?!

Pozdraviše se sa Mikom šaranom i krenuše nazad konji srećom znadoše put pa stigoše kasno. Baba ostavi kuma kod kuće a kad stigo svojoj sosa ga dočeka,, Gdi si matori nemate ceo dan znaš da sam trebala do tetke jer me je zvala onomad a lepo sam ti rekla ?! “ A baba onako dobro nabaren se naslonio na vrati pa stade cvrkutati,, Nemoj se srditi Soso, kum srete svog pajtasa pa platio aldumaš celoj kafani kupio novu mehanizaciju a mi nismo imali srca da ga odbijemo ? Dobro, dobro dođi vamo da ti ja sad dam ostatak ?! “ Hvala na pažnji…


Autor:Goran Popnovakov 2017

Nego kako :)

Nego kako 

(VOJVOĐANI I PRIJATELJI)

Vetrenjače ,naravno .
Kumane (Banat ) februara 1938


A evo ih i u drugom godišnjem dobu

Mamut KIKA

Kikindski mamut ili Kika kako je dobio ime, pronađen je 1996.godine u glinokopu fabrike „Toza Marković“ u Kikindi na dubini od 21 metara. Fosilni ostaci pronađenog mamuta pripadaju vrsti Mammothus Trogontherii što je određeno na osnovu izgleda kutnjaka.

Pronađen skelet je gotovo kompletan, očuvano je 90% koštane mase, a procenjena starost je oko 500.000 godina. Nedostaju delovi stopala i lopatice a u pitanju je ženka. Kikindski mamut je bio visok oko 4,7 metara, dug oko 7 metara s kljovama dužine 3,5 metara. Procenjuje se da je težio oko 7 tona.

Replika skeleta kikindskog mamuta u prirodnoj veličini postavljena je u dvorištu muzeja. Originalni ostaci mamuta se nalaze u okviru stalne postavke Narodnog Muzeja u Kikindi i predstavljaju jedan od najznačajnijih eksponata.

Kako je Kika izgledala posetioci mogu da vide u 3D bioskopu kikindskog Narodnog muzeja u animirano – dokumentarnom filmu.

tekst: www.kikinda-turizam.rs
autor fotografije: Sandra Poleksic


Muzej


Deo muzejske postavke - o pronalasku Kike



Replika Kike u prirodnoj veličini






Skelet Kike u Muzeju

Pa izvolte svratiti do Kikinde da upoznate i najstariju Sosu za koju znamo :brdski2:

U Vojvodini postoji izreka -zgrći loj ,pa se goj .
Svinje i goveda nemaju loj ,to je ovčija "masnoća" .
Dakle -samo "zdrava masnoća" dolazi u obzir u Panoniji ,i zato smo svi vitki k*o fitnes treneri .  





A ima i još jedna "masnoća" ,koja je baš specifična za Vojvodinu .

Vojvodina je i "rasadnik" vrhunskih sportista (da ne nabrajamo ,spisak je poduži )
Najnoviji u zlatnom nizu je mladi Somborac Nikola Jokić ,koji je ekspresno ušao u istoriju NBA ,u svojoj prvoj sezoni?
Jokić je postigao "najbrži tripl-dabl" u istoriji NBA -ikada .

Nikola je postigao 30 poena, upisao 17 asistencija i imao 15 uhvaćenih lopti-za samo 15 minuta ?

Dakle ,mladi Vojvođanin je uradio ono što nije uspelo Džordanu ,Čembrlenu ,Džabaru ,Šakilu ...i nikome pre od kada postoji NBA .
Naravno ,ulazi i u "Ginisa" .
To samo Vojvodina može da "rodi"  

Svetski rekordi se mogu obarati i u jednom vojvođanskom selu .Ovoga puta  u Turiji ,  kobasica, koju još zovu "turijsko čudo" duža je od proslogodišnje za metar... Ove godine je dugačka 2.034 metra.
Pozdrav za Ginisa ,eto nas opet ,molićemo lepo .
Jer je ovo Vojvodina . 

Molićemo fino zima se ne prizimljava a bRez slanine

Pogledajte kako izgleda nevreme u Vojvodini . 
Kada dan postane noć (Žabalj) 
Ovde samo još Lucifer i ortaci fale,da se "uživo" prikažu  ! 

VIDEO

Vovodina je i držanje tradicionalnih običaja . Prvi dan posle  Uskrsa ,u kuću gde ima devojka ,dolaze tkzv "polivači" Naravno, radi se o katoličkom Uskrsu ,dakle ,običaj se očuvao u selima sa Mađarskim ,Hrvatskim(tačnije ,Bunjevci i Šokci ) Slovačkim itd stanovništvom. 
Ovo je iz sela Svilojevo kod Apatina . 







I na ovim slikama se vidi da se dobar deo starosedeoca iselio (Svilojevčani -Kanada ,Nemačka ,Austrija ) i da u selu omladine ,a posebno devojka -jedva da i ima .

A kad protutnje selom kad je Buklija il za svatovi ... samo staneš i glediš dok ne nestanu negde za rogljem a u ušima ti još tutnje potkovice i zvone praporci ... Paradoši

Na krstu oslikao ljubavnicu popa

Ribarski trg čuva sećanje na spor mesnog paroha i slikara. Umetnik Vasa napravio skandal iz osvete zbog crkvenog duga
IAKO je Irig od Dunava udaljen kilometrima, pa ni pecaroša nije bilo, Irižani su još u drugoj polovini 19. veka imali ribarsku pijacu. Tu se dovlačilo i po 40 zaprežnih kola natovarenih svežom ribom, kojom se snabdevalo i monaštvo svih fruškogorskih manastira. Tovari svežeg ulova, sa iriške pijace otpremali su se u čitav Srem. I baš u vreme kada je trgovina ribom cvetala, Irižani su svoj glavni varoški trg nazvali po ribarima i unosnom poslu. Tada je nastala i anegdota o Ribarskom trgu, slikaru i mesnom parohu, koja se i danas prepričava.
Ali pre “smešne priče” o slikaru i njegovoj neslanoj šali, koju je “smestio” iriškom popu, iz osvete zbog duga, krenimo redom...
Početkom 19. veka, Irig je imao organizovan ribarski esnaf. O tome svedoče i podaci iz 1805. godine, kada je imao 225 zanatlija i 35 trgovaca, a tada su samo ribom trgovale 33 radnje.
- Trgovina ribom u Irigu bila je dobro razvijena, jer su se u to vreme Srbi širom Ugarske pridržavali posta i u te dane jeli uglavnom ribu. Nema pisanog traga o tome koliki je bio promet ribe, ali je zabeleženo da u to vreme ni Sremski Karlovci, ni Sremska Mitrovica, nisu imali toliko trgovaca ribom koliko je imao Irig, iako su ti gradovi na reci - priča Todor Bjelkić, književnik, dodajući da je ostalo zapisano kako je mitropolit karlovački Stefan Stratimirović svežu ribu uvek tražio i kupovao baš u Irigu.
Tokom godina trgovina ribom je sve više opadala, pa tako danas u Irigu i nema gde da se kupi sveža riba, već se za potrebe posne trpeze Irižani snabdevaju u drugim gradovima. Jedino što sećanja na davna vremena sada u nazivu čuva Ribarski trg, kao i spomenik koji je posvećen tadašnjim ribarima. Oni podsećaju kako stare tako i nove generacije na čuvene trgovce - ribare.
Nema Irižana koji nije čuo za skandal koji je izbio kada je rađen ribarski krst i spomenik ribarskog udruženja koji je postavljen krajem 19. veka.
Predanje kaže da se kod ovog krsta često održavala litija iz obližnje Nikolajevske crkve, pa je bila potrebna i neka mala restauracija. Sveštenik Dobra Molović angažovao je slikara Vasu Eškićevića da za potrebe crkve na ovom krstu naslika 12 apostola i Majku Božiju. Vasa je prihvatio ponudu, iako je često bio u sukobu sa popom Dobrom zbog dugova za obavljene radove u crkvi. Pop Molović je odugovlačio sa plaćanjem, ali je naručivao novi posao od Vase, ne znajući šta mu ovaj sprema. Prihvaćenu ponudu Vasa je profesionalno odradio. Ali prilikom svečane litije kod krsta, pop sav ushićen i srećan svečano je otkrio Vasino novo delo i pozvao narod na celivanje, ne gledajući u spomenik. Međutim, prisutni građani, a naročito žene, počele su da se smeju, upirući prstom na lik Majke Božije. Prema zapisu Ljubice Eškićević, kojoj je Vasa bio stric, umesto lika Majke Božije, slikar je oslikao lik sugrađanke Katice Stojšić, Molovićeve ljubavnice. Vasa je sve vreme mudro ćutao i smeškao se, dok je pop mrmljajući nešto kroz zube i bradu ljutito napustio skup.
IRIŠKIH 13 APOSTOLA
PREMA zapisima iz ovog vremena, slučaj spora Vase i popa Dobre stigao je i do suda, ali ishod nije poznat. Na sreću ili žalost, ova Vasina “majka Božija” nije sačuvana, a u šali meštani kažu da je Irig dobio 13. apostola.

Ima jedna kafana u Sremu ... ni trezan ne mož ime da joj izgovoriš



Za Kuma olba vina na moj račun.

ZoxZoja ::

Ima jedna kafana u Sremu ... ni trezan ne mož ime da joj izgovoriš



Za Kuma olba vina na moj račun.

A ima i ovo ,u Petrovaradinu .



Specijalitet kuće -svinjski papci . Kuriozitet kuće -vlasnik je "pod papučom" žene Zore (sam priznaje ) koja je pre ovog lokala "vodila" kafanu "Složna braća" u Šajkašu (dotični "Razvod braka" se pre zvao "Merak" )
Nisu se razveli ,no vlasnik Jovan kaže da je bilo "povuci -potegni" da se restoran ne zove "Kod Zore" (kao i restoran domaće kuhinje u Novom Sadu ,koji je gazdarica takođe "vodila" nekada )

Opanci , da se mogu naći originali a ne ove danas replike pazario bi , na farmerice i košulju pa nek se jede građani.